Hvala, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko. Naravno, izveštaj koji je podnela gospođa Donka Banović, u izradi njega sam učestvovao i ja i ne govorim o njemu, to je tako, ali želim da ukažem na dve stvari zbog javnosti.
Prvo, u ovoj oblasti u kojoj smo doneli dva ključna zakona, jedan o osnovnom sistemu obrazovanja i drugi o visokom obrazovanju, nekako u primeni tog zakona u najvažnijem delu nam je trapavo. Kada je u pitanju sistem obrazovanja, Nacionalni savet, evo, već dve godine ne funkcioniše. Kada je u pitanju visoko obrazovanje, ovo što sada treba da izaberemo Nacionalni savet za visoko obrazovanje ponovo nam ukazuje na to da nećemo imati baš nešto mnogo sreće od toga, a veoma je nužno i veoma je bitno da se što pre izabere.
Zašto izražavam sumnju? Govorim principijelno, ne govorim o imenima. Vidite, Konferencija univerziteta prilikom predlaganja kandidata prosto nam je poslala poruku da su rektori seli, dogovorili se ko da bude, sproveli proceduru i poslali. Tako od svih naučnih oblasti i umetničkih polja imamo listu gde su tri kandidata iz oblasti tehničkih nauka.
Iz Beograda, gde ima četiri kandidata, dva su sa Elektrotehničkog fakulteta. Zar stvarno ne postoje još neki veoma ugledni, zar nema Mašinski fakultet, zar nema još nekih uglednih fakulteta? Zar je moguće da među deset vrhunskih profesora nema nijednog iz oblasti Pravnog fakulteta, Ekonomskog fakulteta, a najjači su, političkih nauka? Zar je moguće da nijedan kandidat iz tih oblasti, iz te sfere nema mesta u savetu za visoko obrazovanje?
Na ovo sam hteo da ukažem iz još jednog razloga. Imam utisak da sve ingerencije polako preuzima rektorski kolegijum. Sedne rektor univerziteta, naravno zajedno sa rektorom BK univerziteta, valjda oni misle da je to jedino što vredi od privatnih univerziteta, dogovore se, sprovedu proceduru i pošalju vam.
Pogledajte listu od deset imena: tri iz oblasti tehničkih nauka, dva sa Filozofskog fakulteta, medicina jedan. Prema tome, sve ostalo nema, bar po ovom predlogu, kompetentnih stručnjaka, što ne verujem i što mislim da nije tačno.
Takođe, želim da ne verujem da je ovo prvi početak formiranja nacionalnog saveta za visoko obrazovanje trapav i loš, a nužno je da se što pre formira, da ne doživi sudbinu onog Nacionalnog saveta za obrazovanje. Zašto? Da bi što pre prestao da funkcioniše Savet za razvoj univerzitetskog obrazovanja. Zašto? Zato što se pokazao kao stariji od zakona.
Navešću vam za to samo jedan primer: preduzeća koja su podnela zahtev za osnivanje fakulteta 2004. godine, preduzeća "Fineks", "Mikro" itd., uopšte me ne interesuju oni, niti me interesuju da li treba da dobiju dozvolu, ali evo druga godina ne dobijaju, i ne odbijaju ih. Savet za razvoj univerzitetskog obrazovanja, jednostavno, stalno odlaže.
Za to vreme oni koji osnivaju fakultet imaju ogromne troškove, za to vreme očigledno postoji neka lobi grupa koja ne dozvoljava da se formiraju neki novi fakulteti. Imamo situaciju da je Savet za razvoj univerzitetskog obrazovanja stariji od zakona.
Imamo ponovo rektorski kolegijum koji prošle godine, samo nekoliko dana posle usvajanja zakona, kaže – o osnivanju fakulteta raspravljaćemo po novom zakonu; mogu biti kandidati oni koji će dostaviti dokaze da su udruženi u univerzitet. Prelazne odredbe zakona kažu, a on bi valjda trebalo da bude stariji, da se svi započeti postupci moraju završiti po starom zakonu, u roku od šest meseci.
Dakle, očigledno da se Savet za razvoj univerzitetskog obrazovanja postavio iznad zakona, rektorski kolegijumi su postali glavni u donošenju odluka, za šta je dokaz i ovo i ono malopre.
Želeo sam da upozorim poslanike i javnost na neprihvatljivost takvog ponašanja i da nije dobro urađen posao oko utvrđivanja liste, a i na potrebu da se što pre konstituiše ovaj savet za visoko obrazovanje, da bi preuzeo one poslove, veoma važne i velike, koji stoje pred njim.