U retkim trenucima briljantnosti, gospodine Markoviću, izgovorite istine. Da, svako ko upali Skupštinu uvodi diktaturu i fašizam u jednu državu i to je valjda svakome jasno.
Evo da vidimo kako vi zakazujete sednice i kako vršite selekciju materijala ceneći jesu li u skladu sa Poslovnikom ili nisu. Dobili ste 24. marta predlog za spajanje određenih tačaka dnevnog reda. Vi ste taj predlog prihvatili, prosledili poslanicima, ne razmišljajući o tome da li je ispunio poslovničke uslove, a nije ispunio poslaničke uslove, zato što Poslovnik traži da onaj ko predloži spajanje pojedinih tačaka dnevnog reda dokaže da su rešenja međusobno uslovljena ili međusobno povezana.
Predlog gospodina Albijanića je trebalo odmah da odbacite i da kažete, izvinite, gospodine Albijaniću, ali kao predsednik Narodne skupštine ne vidim nikakvu vezu između ovih tačaka dnevnog reda. Ne vidim kako će to da se odrazi ako raspravljamo o Hrvatskoj posebno od rasprave o Iranu, posebno od rasprave o penzijskom fondu, posebno od rasprave od popravljanja stanja u školama.
Ljudi moji, vi možete da sastavite celu sednicu, bilo šta da je na dnevnom redu, sve to možete u jednu tačku dnevnog reda da stavite. Za vas rešenja sadržana u pojedinim zakonima, ime zakona, uopšte nisu osnov, to za vas nije motiv da odlučite može li samostalno da se raspravlja o tome ili može da se raspravlja u paketu.
Vama je bitno da su to zakoni koje predlaže G17 + i treba izbeći raspravu po 15 tačaka koje predlaže G17 plus. Što manje pričati o G17 plus, što više ih pustiti da rade, pošto Srbija ionako propada. Oni upropastiše finansijski sektor, vi naš ugled u svetu, ovi jedno, oni drugo, oni treće, svako je svoj feud zauzeo, jedni druge ne dirate. Ne dirate, jer da hoćete, rekli biste jedni drugima šta mislite o ovakvom načinu funkcionisanja, o ovakom načinu rada.
Nećete tačke dnevnog reda koje predloži SRS, čak i kada ispune poslovničke uslove. Za vas ne postoji predlagač narodni poslanik ili poslanička grupa SRS, nikada naš predlog nije došao na dnevni red, nikada. Vi nećete raspravu o predlozima koje mi smatramo da su relevantni, a hoćete da vam pravimo društvo i da učestvujemo u raspravi koja je za vas relevantna. Zašto postoji Skupština, da se čuju i jedni i drugi, da se šire ideje i jednih i drugih. Ne postoji Skupština da se skupi vas 126, da naturate dnevni red i da se neprekidno govori o onome o čemu biste vi želeli. To je onda diktatura.
Skupština postoji da se čuju i drugi. I, gospodine predsedniče, ako neko javno izgovori, a politička je ličnost i savetuje predsednika Republike, ako javno izgovori uvredu svim izabranim poslanicima Narodne skupštine, a lično nikada nije išao ni na kakve izbore, vaša je dužnost na početku ove sednice da zaštite Narodnu skupštinu, ne mene.
Tog đilkoša i ne znam, baš me briga i ko je i kako se zove, ni šta radi. Nemam pojma, ne gledam emisije u kojima nastupaju ljudi koji ništa ne znače u politici, nemam šta da čujem, nemam šta da naučim. Ali, da zaštite instituciju, gospodine predsedniče Narodne skupštine, jer onaj ko uleti ovde da nas rasteruje motkom umočenom u fekalije, prvo će predsednika Skupštine, jer vi ste nas ovde pozvali. Danas ne bih došao da nisam od vas dobio poziv. Dobijem poziv, a neko mi juri predsednika motkom. Ne može, gospodine predsedniče, ja ću da vas zaštitim i fizički i javno. Ne dam, hoću da vas pobedim idejama, vi mene da pobeđujete idejama.
Ali, recite predsedniku Republike, jedan mnogo pametniji čovek od svih nas pre tri godine je rekao da ko se mača lati, od mača i pogine. Recite predsedniku Republike da se ne igra narodom i strpljenjem, i da se ne igra ugledom Narodne skupštine, tim pre što u toj skupštini nema njegovih narodnih poslanika. Kada ih pošalje ovde da se bore, da izlaze na megdan, neka daje ocene o Narodnoj skupštini.
Predlažem vam, gospodine predsedniče, da ne prihvatite predlog za spajanje rasprave o ovim tačkama dnevnog reda, garantujem vam, otvarate Pandorinu kutiju. Nažalost moram da idem, imam sastanak sa ambasadorom ogromne nama prijateljske zemlje, ne znam šta ću da mu kažem, zašto ne raspravljamo o rezoluciji o Haškom tribunalu.
Zaista, ne znam šta da mu kažem, pošto ta država, dakle, već više nedelja govori da ne zna šta to mi Srbi hoćemo. Kažu ljudi da ne mogu da budu veći Srbi od nas i tu misle, gospodine predsedniče, i na vas, i na Tadića, i na Koštunicu. Kada god Srbija ima veliki problem, vi ne branite Srbiju. Vama ne odgovara rezolucija Dume kojom se osuđuje Hag, odgovara vam poziv iz Brisela da predate sve ljude Hagu.
Vi ste stavili oglave, ima ovde ljudi, tu je Mika, on zna, vi ste kao kada čovek upregne konja, pa mu stavi da sa strane slučajno nešto ne upadne, kočijaš ga tera pravo i ne da da konj odluči sam, pa da skrene s puta kojim ga tera kočijaš.
Skidajte te oglave sa glave, oslobađajte oči, oslobađajte mozak. Niti je sve lepo na Zapadu, niti je sve ružno na Istoku. Niti je sve lepo na Istoku, niti je sve ružno na Zapadu. Nemojte tako da gledate, molim vas.
Dužni ste da raspravljamo o Haškom tribunalu. Ja vas ne upozoravam na to da je vama lako da sudite o ljudima koji su se borili za zemlju. Danas, 15 godina kasnije, oni koji se nisu borili, lako sude onima koji su se borili. Upozoravam vas, imate ovde tačku dnevnog reda kojom perete sa sebe odgovornost što vam niko nije služio vojsku od 5. oktobra naovamo.
Razmišljajte malo, čujem da je i predsednik Vlade rekao da tek sada razume neke ljude koji su vršili vlast u određeno vreme. Probajte i vi da razmišljate na takav način, da će neko jednog dana da kaže, to je bilo u onoj skupštini gde je DSS imao većinu. Ta skupština nije htela da raspravlja o tome i tome.
Ta skupština je odobravala da ukinemo Srbiju i Crnu Goru pre vremena, da mi danas preuzimamo garancije na osnovu garancija koje je već dala naša državna zajednica, da se sada mi pojavljujemo kao garant našoj zajedničkoj državi. Da li ste vi normalni? Sačekajte bar taj referendum, nemojte vi da nas razdvajate.
To je razlog zašto G17 + ne želi da pokaže šta se ovim zakonima dešava. Ovim zakonima Srbija kaže međunarodnim institucijama, dakle, finansijskim, da zajedničke države više nema, ali eto, mi smo se isprsili, mi ćemo da im zaštitimo kapital.