Poštovani narodni poslanici, ministra Velimira Ilića nema, on je verovatno kratko dao obrazloženje izmene i dopune Zakona i otišao je da proveri da li brdo u Popovićima i dalje klizi i da li ona veza za bukvu funkcioniše, pošto je u izbornoj kampanji u januaru ove godine rekao da će to brdo biti zaustavljeno i sanirano to klizište, ali kada su nastale ove katastrofe širom Srbije sa klizištima onda je mudro rekao da nijedno klizište niko ne može da zaustaviti.
Verovatno mu stručnjaci iz CIP-a nisu objasnili u izbornoj kampanji da se klizišta vrlo teško zaustavljaju, ali je trebalo prevariti građane opštine Kraljevo da glasaju za kandidata Nove Srbije, a kandidat Nove Srbije je bio Velimir Ilić. Obećao je milijardu i po dinara da uloži u opštinu Kraljevo, i Ministarstvo za kapitalne investicije.
Srpska radikalna stranka i ja kao kandidat vodili smo ozbiljnu i odgovornu kampanju i biće nam drago ako Ministarstvo i Velimir Ilić ulože tih milijardu i po dinara u opštinu Kraljevo. To je doprinos i SRS i mene kao kandidata, jer smo sa ozbiljnom i odgovornom kampanjom naterali Velimira Ilića da obeća milijardu i po dinara ulaganja u opštinu Kraljevo.
Sada se vraćam na predlog izmena i dopuna Zakona. Gledajući Zakon o planiranju i izgradnji, koji je donet još maja 2003. godine, i pogubne posledice njegove primene, pokušajem ove vlade i ministra za kapitalne investicije sa predlogom za izmene i dopune Zakona ništa dobro neće se dogoditi za mnoge građane Srbije koji su vezani za direktnu i indirektnu primenu odredaba ovog zakona. Svedoci smo da ovaj zakon, izuzetno loš zakon, sa izuzetno lošim odredbama, nije ni primenjivan. Nažalost, od 25 podzakonskih akata, 19 nije doneto za dve i više godina. Onda možemo da vidimo kako je zakon primenjivan.
Primena ovog zakona je u suštini donela haos i anarhiju, i kriminal odgovornih ljudi, počev od lokalnih vlasti do Ministarstva i Vlade Republike Srbije. Zakonom su stavljeni van snage generalni urbanistički planovi, uvedena su prinudna pravila građenja, a ta pravila su donela kriminal u gradnji u centrima gradova.
Očit primer je Kraljevo, gde je tzv. urbanistička ili građevinska mafija, zavisi kako je ko naziva, u sprezi sa čelnicima lokalne vlasti, a nažalost i sa čelnicima ili odgovornim ljudima u Ministarstvu za kapitalne investicije. Oteli su najuži centar grada u Kraljevu, a to se događa i širom Srbije. Evo, i primer Beograda.
Iz mnogih primera se vidi da se nešto što je najskuplje u svetu kao resurs, gradsko građevinsko zemljište, u bescenje ili bez ikakve nadoknade oduzima od građana, od onih koji žive u susedstvu, grade se poslovno-stambeni objekti, pokriva se sto posto prostora, bez parkinga, bez dvorišta i bez ikakve infrastrukture. Na čiju štetu? Na štetu prevashodno susednih stanara, žitelja celog grada i cele opštine, jer sve te posledice plaćaju svi građani odgovarajuće lokalne samouprave ili odgovarajuće opštine na prostoru gde žive.
Posledice su preteške: od infrastrukture koja nije prilagođena izgradnji tih na desetine novih poslovno-stambenih objekata, a sa druge strane te posledice ostaju ne za deset, dvadeset, već stotinu godina, jer niko ne može te objekte pomeriti, niti skloniti odatle.
Druga posledica je što ti tzv. "investitori" – ja odajem poštovanje stvarnim i pravim investitorima u oblasti građevinarstva, imajući u vidu šta povlači građenje objekata, ali mnogi sadašnji investitori u Srbiji su bivši sankcijski i ratni profiteri – sada kroz investiranje u gradnju poslovnih i stambenih objekata peru prljavi novac koji su stekli kriminalnim radnjama u švercu nafte, duvana i drugih proizvoda.
Sada je legalizacija ili ozakonjenje najprljavijeg novca koji je stican nekoliko godina unazad. Oni su privilegovani i uz pomoć svog uticaja ili vlasti ili novca, direktno u sprezi sa čelnicima lokalnih vlasti, ponovo primer u Kraljevu, oni sada određuju gde će se šta graditi, na koji će se način graditi.
Generalni urbanistički planovi su stavljeni van snage, iako po osnovnim odredbama zakona nije izričito to navedeno. Regulacioni planovi nisu doneti.
Kada se pogleda obrazloženje ili razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, iako je ovde rečeno da je zakon u proceduri skoro godinu i po dana, vidimo po datumu akta kada je Vlada poslala Narodnoj skupštini zakon, a to je 21. oktobar 2005. godine, da ne stoji ova činjenica o godinu i po dana.
Da ima iole ozbiljnosti i odgovornosti Vlade Republike Srbije, ministra za kapitalne investicije, ne bi se čekalo faktički da se haos, anarhija, kriminal događa u oblasti planiranja i izgradnje.
Planiranje i izgradnja u jednoj državi, u državi Srbiji, faktički su vezani za mnoge ljude, za one čiji objekti nisu legalizovani, koji su silom prilika morali da izgrade svoje kuće bez odgovarajuće dozvole. U nekom ranijem periodu ona vlast DOS-a je preko lokalnih vlasti pokušala da politički profitira, navodno obećavajući brzu, jeftinu legalizaciju, a u suštini to je bila prevara i pokušaj pljačke većine tih građana koji su silom prilika morali da izgrade kuće bez dozvola.
Nije tu u pitanju 10, 20 hiljada građana. Po nekim procenama, nažalost država i nema nikakve validne podatke koliko je bespravno izgrađenih objekata kada su u pitanju kuće, govori se o 700.000 do milion tih kuća ili objekata; a sada pomnožite, nije to jedan član domaćinstva, da li je dva ili tri, koliko je sada članova tih domaćinstava koji žive u takvim objektima.
Nije tačna tvrdnja da se na neki način u ovim izmenama i dopunama Zakona olakšava mogućnost legalizacije tih tzv. bespravno izgrađenih objekata. Nažalost, članom 48, pogotovo članom 49. ista je situacija i ponovo se ostavlja lokalnim samoupravama da to pitanje reše.
Pitanje legalizacije je pitanje ili problem države Srbije.
Tu država Srbija mora da reši izričitim zakonskim odredbama da to bude najlakše, najbrže i najjeftinije za sve koji su došli u situaciju, ne svojom krivicom, da žive u takvim kućama koje nemaju legalnu dozvolu, a prate ih i druge štetne posledice zato što nemaju tu legalnu dozvolu 10, 20 ili 30 godina. Ne može se to više odlagati po bilo koju cenu.
Zato i član 48. i član 49. zakona ne olakšavaju položaj građanima – oni treba da ponovo podnose neke zahteve, da ponovo imaju neke troškove, a da efekat ostane isti, kao što je bio 2003, 2004, da ne govorim 2005. godine; sa tim se stalo, bez obzira što se jedan dobar deo građana prijavio za legalizaciju, ali nikakvi postupci nisu sprovedeni i nije došlo do legalizacije.
Komisije za planove opštinskih lokalnih vlasti faktički doprinose ovom haosu – način na koji se one formiraju, niti su stručne, niti odgovorne, niti od kvalifikovanih ljudi. To je problem širom Srbije, to je problem i u Kraljevu. Mi u Kraljevu imamo člana komisije koji je šumarski inženjer, člana komisije koji je diplomirani građevinski tehničar. A Kraljevo, kao grad sa preko 130.000 stanovnika, gde imamo i arhitekata i građevinskih inženjera, nije bilo u situaciji da dobije stručnu, odgovornu komisiju za planove.
Šta još otežava rad komisije za planove? To su ova tri člana koje navodno po zakonu delegira Ministarstvo za kapitalne investicije. Ta tri člana, u suštini, rade ono što rade i članovi komisije koje bira opštinska skupština, rade u interesu ovih tzv. investitora, pa se grubo krše i postojeći planovi i regulacioni planovi, koji se teškom mukom donose.
Evo, u Kraljevu su uz tešku muku doneta dva regulaciona plana za najuži centar grada. Šta smo dobili? Dobili smo da regulacioni planovi samo treba da sankcionišu ili da potvrde ono što je nezakonito, nelegalno i kriminalno urađeno u najužem centru grada. Nažalost, ti regulacioni planovi, jedan i dva, za centar grada faktički nisu prava slika ili realno stanje onoga što je na prostoru centra grada.
Da bi se sakrili kriminal, zloupotrebe i pljačke građevinskog zemljišta, pljačke novca građana opštine Kraljevo, kao i građana države Srbije, nisu ucrtani objekti onako kakvo je pravo stanje na terenu. Jer, data je dozvola, urbanistički akt, za tri, četiri sprata, a nazidana su još dva ili tri sprata sa potkrovljem, pa čak i podrumi su pretvoreni u poslovni prostor. Eto pljačke i otimačine, kada su u pitanju obaveze prema opštini i obaveze prema državi.
Tu niko nije položio račune, niko nije odgovarao ni kada je u pitanju građevinska inspekcija, urbanistička inspekcija, ali niko iz Ministarstva za kapitalne investicije...
Ministarstvo za kapitalne investicije preko upravnog postupka za osporavanje urbanističkih akata, odnosno dozvola pomaže da dođe do svih ovih zloupotreba. Ta sprega ministarstva sa čelnicima lokalne vlasti, sa tzv. investitorima, odnosno urbanističkim i građevinskim mafijašima, očigledna je svuda u Srbiji, a pogotovo u Kraljevu.
Kao odgovorna odbornička grupa pokušali smo više puta na lokalnoj skupštini opštine Kraljevo da iniciramo i da stavimo na dnevni red ovako haotično stanje u opštini Kraljevo, ali nažalost većinska vlast, koja je ista kao i u Vladi Republike Srbije, sačinjena od istih stranaka, nije želela odgovorno da raspravlja o ovom preteškom problemu i zloupotrebi.
Čak i inspektori MUP-a za privredni kriminal, pošto je bilo više naših istupanja u lokalnoj skupštini i sijaset dokumenata koje smo dobili kao odbornička grupa SRS... Pokušala je preko dva inspektora da navodno analizira materijale i činjenice, ali verovatno pod pritiskom okružnog javnog tužioca i verovatno ministra za kapitalne investicije nije došlo do pokretanja nikakvog krivičnog postupka i nikakve odgovornosti za zloupotrebe, za kršenje zakona direktno i za kriminal koji se događa u najužem centru grada, a sada se proširuje i na prigradska naselja.
Ovakva izmena zakona neće doprineti u ovom haosu, anarhiji i kriminalu kada je u pitanju planiranje i izgradnja u Srbiji. Nažalost, nastaviće se dalje, jer i sami ovde kažete da će važiti još godinu dana, nastaviće se ovo što se do sada događalo.
U tom smislu i kao čovek i kao poslanik SRS ni na koji način ne mogu da podržim ovakve izmene i dopune Zakona. Ovaj zakon treba iz korena da se menja i da se donesu jasna i precizna pravila, precizne norme, koje ne može niko na svoj način tumačiti, i da se direktnom primenom tih normi i kontrolom u primeni tih normi od Vlade Republike Srbije i Ministarstva za kapitalne investicije jedanput ipak zavede red kada je u pitanju planiranje i izgradnja u Srbiji.