Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuju 92 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLANIRANjU I IZGRADNjI (načela)
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za urbanizam i građevinarstvo i Zakonodavnog odbora, primićete za nekoliko minuta.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije, želi reč? (Da.) Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, dobili ste izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji. Morali smo, pod pritiskom javnosti, mnogih poslaničkih grupa i građana, da ipak izvršimo neke izmene i dopune da bismo određene procese ubrzali i pojednostavili, a možda i usporili. Rađen je jedan zakon koji je bio pod velikim uticajem nekih evropskih zakona. Međutim, dogodilo se da u praksi nismo mogli da to realizujemo i određeni efekti, koji je trebalo da budu znatno bolji, bili su izuzetno loši.
Prema tome, morale su se izvršiti određene izmene i dopune Zakona koji je usvojen 2003. godine. Žao mi je što su ove izmene i dopune Zakona jako dugo bile u skupštinskoj proceduri i nisu došle na raspravu, da bismo ranije mogli reagovati da se nekim izmenama i dopunama ipak neki procesi realnije posmatraju, ubrzaju i pojednostave.
Vi znate da ima naših građana koji godinama nisu mogli da legalizuju svoje objekte iz nekih razloga za koje oni nisu krivi i odgovorni. Naravno, vrlo je teško legalizovati objekat u Srbiji ako posle 20, 30 godina od izgradnje objekta on nije uspeo da reši pitanje vlasništva i gde do danas, a možda i nikada neće uspeti da se reši na određeni način pitanje vlasništva zemljišta gde se nalazi objekat. Znate, isto tako, da smo imali puno izbeglica i da je došlo do intenzivne gradnje da bi se ti ljudi zbrinuli na raznorazne načine.
Više puta smo pokušavali da se ipak uradi nešto, a to je da ljudi koji su napravili kuće mogu dobiti legalan priključak vode, struje, kanalizacije, poštanske usluge i da uredno mogu plaćati obaveze, bez obzira što je objekat u procesu legalizacije.
Isto tako, imali smo period koji je istekao. Mnogi naši građani koji žive van i koji nisu tu, ili u nekim zabačenijim mestima, nisu ni učestvovali u pripremi i diskusijama koje su vođene i nisu imali pojma da je istekao rok za legalizaciju. Sada nije postojala tehnička mogućnost da oni uđu u proces legalizacije.
Prema tome, ove dopune su pripremljene da bi se ovaj proces ubrzao, pojednostavio, a uz sve ovo sledi jedan pravilnik koji će znatno ubrzati određene procese.
Vi znate da izlažemo građane izuzetno velikim troškovima godinama, da oni moraju da rade projekte objekata u kojima žive 20, 30 godina i da ih na taj način kažnjavamo, jer oni moraju da rade projekat kuće u kojoj žive, da rade vodovodne instalacije, kanalizacione, i to formalno da predaju, a stvarno stanje u objektu nema nikakve veze sa onim što je predato u određenom projektu.
Dešava se da objekti koji nemaju, na primer, armirane betonske ploče u projektima se pojavljuju i to nije pravo stanje na terenu. Mnoge agencije uzimaju silni novac građanima da bi im napravili određenu dokumentaciju. To ćemo regulisati kroz ove pravilnike, da bismo ovaj proces pojednostavili i pojeftinili.
Cilj nije da određene sredine dođu do određenih sredstava u gradovima, već je cilj da uknjižimo objekte da bi naši građani mogli da imaju svoju imovinu i da koriste raznorazne kredite, da daju imovinu pod hipoteke itd. Ovaj proces želimo da pojednostavimo, ubrzamo i da napravimo ipak nešto što je realno za naše uslove.
Ponavljam, vrlo je nezgodno da čovek koji je napravio kuću svojom mukom i znojem godinama ne može da dobije regularan priključak struje, a takav slučaj imamo u Smederevu, jer jedno čitavo naselje je bez struje godinama. Jednostavno, Elektrodistribucija ne želi da im da priključak dok ne nabave tu dokumentaciju, a pitanje je kada to oni mogu sve regularno uraditi. Jednostavno, mnogi naslednici koji su godinama van zemlje neće da dođu i da daju svoju saglasnost; tako blokiraju određeni objekat i ko zna da li će ikada moći takvi objekti da se legalizuju.
Prema tome, ove izmene i dopune su u cilju poboljšanja i nadam se da ćete ih prihvatiti, jer su u interesu pojednostavljenja procedure i da pomognemo našim građanima da ovaj posao završe što pre i kvalitetnije. Hvala vam.

Hvala. Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović, izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mi smo na Odboru razmatrali ovaj predlog zakona. Odbor je većinom glasova dao podršku ovim izmenama. Odbor je praktično jednoglasno došao do zaključka da zakon koji je donet pre nekoliko godina, pod, najblaže rečeno, interesantnim okolnostima, a to ste vi rekli za skupštinskom govornicom, nije ispunio najveći deo očekivanja.
U mnogim segmentima i najveći deo onih novina koje je taj zakon izneo, a i po pitanju drugačijeg pristupa planiranju, drugačijeg pristupa organizaciji inženjera u ovoj zemlji, koji su važni u ovom procesu, vezano za inženjersku komoru i mnoge druge aspekte, kao i za sve one segmente koji je trebalo da ubrzaju proceduru prilikom dobijanja građevinskih dozvola, prilikom urbanističkih planova, Zakon, praktično, ni na jedno od tih pitanja nije odgovorio i nije napravio nikakve pomake u tim oblastima.
Stav Odbora je jednoglasan – neophodno je, za ovu izuzetno važnu oblast za dalji razvoj naše zemlje i za uređenje života svih naših građana, da se donese nov zakon.
Tu je Odbor preuzeo inicijativu, najbolje bi bilo da Odbor zajedno sa ministarstvom napravi jednu radnu grupu, jer je Skupština pokazala da je u stanju da donosi zakone, ali smo mi apsolutno sigurni da bez novog zakona ni značajnih pomaka u ovoj oblasti neće biti. Hvala.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, ovlašćeni predstavnik SRS. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, za ovaj predlog zakona vezano je mnogo papira, pa treba da složim da bih mogla da krenem, a počeću od predloga SRS za stavljanje van snage Zakona o planiranju i izgradnji.
To smo radili dva puta: i u vreme prethodne vlade, na čiji predlog je donet zakon koji vi danas pokušavate, videćete, reći ću vam kako neuspešno, da ispravite; i u vreme od kada postoji ova vlada Vojislava Koštunice.
Vrlo je interesantno da je i jedna i druga vlada odbila naš predlog. Prvi put imamo mišljenje Vlade koje je potpisao tada potpredsednik Miodrag Isakov, pa onda imamo i 17. januara 2005. godine takođe mišljenje Vlade, potpisao je Miroljub Labus, potpredsednik.
Zašto ovo upoređujem? Da ne čitam i jedno i drugo mišljenje, maltene su identična, ali je interesantan poslednji stav u mišljenju one vlade Zorana Živkovića i ove vlade Vojislava Koštunice.
Kaže nama ova vlada (gospodine ministre, vi kažete da zakon ne valja, možda niste bili tu kada su ovo dogovarali) – iz svega iznetog proizlazi da su zakonom čije se stavljanje van snage predlaže (a mi smo tražili stavljanje van snage ovog zakona) stvoreni uslovi za bržu i efikasniju izgradnju objekata, za racionalnije uređenje prostora i korišćenje građevinskog zemljišta, kao jednog od osnovnih resursa države.
Takođe su stvoreni uslovi za efikasnu i organizovanu legalizaciju svih onih objekata koji su izgrađeni bespravno i njihov upis u javne knjige o nepokretnostima, s tim što je pojednostavljena procedura izdavanja odobrenja za izgradnju i bitno smanjen broj saglasnosti koji se pribavlja u postupku koji prethodi izdavanju odobrenja za izgradnju.
Dakle, ista ovakva rečenica je i u mišljenju one prethodne vlade, a vi ste, ministre, malopre demantovali ovo što je potpredsednik Vlade Labus potpisao, jer ste sami rekli da upravo zato što nisu ispunjeni svi ovi uslovi, za koje i mi tvrdimo da nisu ispunjeni, predlažete izmene i dopune ovog zakona.
Naravno, komunikacija u Vladi je problem Vojislava Koštunice, ali nažalost, obija se građanima o leđa.
Malo ću da se vratim u vreme kada je donet Zakon o planiranju i izgradnji, kada smo se mi ubili objašnjavajući sa ove govornice tadašnjim predstavnicima Vlade da donose neustavan i neprimenjiv zakon.
Vi ni u jednom ni u drugom delu u ovim vašim izmenama i dopunama Zakona niste ništa promenili, i dalje imate neustavan zakon. Ministre, pitajte vaše pravnike u Ministarstvu da li u našem Ustavu postoje kategorije zemljišta koje predviđa ovaj zakon.
Vi, inače, kao i svi ministri u Vladi Vojislava Koštunice, idete obrnutim redom i mislite da ustav države treba da se pravi na osnovu zakona koji se neustavno u međuvremenu donesu, pa da se onda sve to sakupi i da se ubaci u ustav. U normalnim pravnim državama, ministre, najpre se donosi ustav, pa se sa ustavom usklađuju svi propisi koji su niži od ustava, a svi su niži od ustava.
Naravno, država Srbija ima Ustav i svi zakoni koji dođu pred ovaj parlament moraju da budu u skladu sa tim ustavom, sve dok se ne donese neki novi ili dok se amandmanima ne izmeni ovaj postojeći.
Tvrdili smo tada da zakon koji se donosi neće doprineti legalizaciji objekata izgrađenih bez građevinske dozvole. Tvrdimo to i danas.
Šta se desilo? Mi smo u SRS vodili jednu veliku akciju, išli smo od kuće do kuće, tražili smo potpise građana za stavljanje van snage tog zakona koji je donet u onom bivšem sazivu. Prikupili smo milion potpisa građana širom Srbije koji su bili saglasni da se taj zakon stavi van snage, zato što nije mogao da reši probleme građana, svih onih koji imaju objekte bez građevinske dozvole.
Onda je Nenad Bogdanović, sada govorim o teritoriji Zemuna, pratio aktiviste SRS; mi smo bili na Altini jednog dana, sutradan je dolazio Nenad Bogdanović sa svojom "žutovizijom" Studio B i onda je objašnjavao tamo pred desetak građana, uglavnom svojih saradnika koje je vodio sa sobom, kako su radikali krivi za nastanak divljih naselja.
Vidim da i vi koristite taj izraz, pa vas pitam da li mislite da tamo žive divljaci, ako su u pitanju ljudi koji nemaju građevinsku dozvolu na objektima u kojima žive.
Tada smo tvrdili, a i sada vam tvrdimo, mada ste vi to u ovom obrazloženju demantovali, da je većina objekata izgrađena bez građevinske dozvole zbog lošeg rada administracije, od republičke do opštinske. Složićete se, ministre, građani nisu dužni to da trpe, ako vi niste u stanju, ili gradska vlada Beograda, da donesete odgovarajuće regulacione planove; građani nisu za to krivi i ne moraju zbog toga da žive, dve-tri generacije, u jednoj kući, ako imaju svoje građevinske placeve na kojima mogu da izgrade kuće i da, naravno, ne čekaju trapavu i presporu administraciju, kakvu danas u Srbiji imamo.
Takođe je veliki broj objekata bez građevinske dozvole izgrađen od strane ljudi koji su vrlo siromašni, koji te objekte rade godinama, pa i decenijama, koji nisu u stanju da ispune sve ove vaše uslove – da im radove izvode licencirani građevinski radnici, od zidara, od onog pomoćnika zidara, do građevinskog inženjera, jer to su ljudi koji jedan drugome pomažu, onaj zna da zida, onaj zna da stavlja pločice, onaj da razvodi struju, pomažu se i na taj način grade te svoje kuće.
Bilo bi lepo, ministre, da ste svesni u kakvoj državi živite, da ste svesni da naši građani nemaju sredstava da plate sve vaše namete i dažbine.
Lako je vama kada vi sa pola budžeta (gospodine, ostavite ministra da me sluša) krenete po Srbiji, pa dođete u Smederevo i bez stida i srama stanete, a "Palma plus" prenosi i gledaju vas građani preko kablovske televizije, i kažete – ako u Smederevu, dragi građani, glasate za našeg Sašu (a vaš Saša je predstavnik DSS-a), dobićete ne znam koliko kilometara asfalta i koliko kilometara vodovoda, a ako ne glasate za našeg Sašu, dragi građani, i dalje ćete gaziti blato.
Da li je vama Srbiju tata ostavio u nasleđe, ministre, da vi možete tako parama ovih građana da raspolažete, da će tamo gde se glasa za vašeg kandidata ljudi gaziti asfalt, a tamo gde se glasa za nekog drugog gaziće blato.
Da li imate takva ovlašćenja da odete u Kraljevo, u neko selo i da kažete da ćete napraviti aerodrom ljudima do kojih ne može da se dođe ni "ladom nivom", a kamoli da mogu da im sleću avioni; ili da u drugom selu u Kraljevu kažete – napraviću most, a čovek koji je pored vas, iz mesne zajednice, iz vaše stranke, šapuće vam – ministre, mi nemamo reku. A vi kažete – ma, napravićemo dva mosta, šta je jedan most. Čovek jadan sagnu glavu i pred svojim seljacima ispadne smešan.
Smejte se, ovo je sve istina. Tako se smejao i Nenad Bogdanović, tako se smejao i Boris Tadić kada smo pričali o ovom problemu. Pa je Nenad Bogdanović, kada nas je pratio, kada smo vodili ovu akciju za prikupljanje potpisa za stavljanje van snage ovog Zakona o planiranju i izgradnji, koji je najinteresantniji građanima Srbije zbog legalizacije objekata bez građevinske dozvole, došao na Altinu i rekao da je Altina divlje naselje zahvaljujući Srpskoj radikalnoj stranci.
On, naravno, nema pojma kada je Altina nastala, ne zna da je Altina naselje isparcelisano u vreme kada je Nebojša Čović bio gradonačelnik Beograda i da je tada od PKB-a to zemljište preko gradske skupštine prodavano i parcelisano i da je tada nastalo to naselje.
Onda dođe u naselje Busije i u naselje Grmovac, kaže – vidite šta su vam radikali uradili, dali su vam skoro džabe placeve, a sada nemate struju, vodu, infrastrukturu.
A gde je tu uloga Nenada Bogdanovića? U Busijama je doveden, zahvaljujući Srpskoj radikalnoj stranci, i primarni vod struje, i voda do centra naselja. Zlatan Jovanović je bio zamenik ministra za energetiku u to vreme i odlično zna taj deo posla, kako smo radili.
I šta se desilo? Kada je promenjena vlast, onda su krenuli od kuće do kuće i pokrali taj narod, uzeli su im po 500 maraka u to vreme da im navodno dovedu struju, koja je već bila plaćena.
Šta su uradili u naselju Grmovac? Svete se tim ljudima zato što znaju da će glasati i da su glasali za Srpsku radikalnu stranku. Šest trafostanica smo obezbedili za naselje Grmovac i one su volšebno nestale zahvaljujući vlasti Nenada Bogdanovića i Borisa Tadića.
To je način na koji su radili oni i na koji radite i vi. Vi ste sada samo produžili rok. Mi smo tvrdili građanima Srbije... Naravno, nismo ih upućivali da ne podnose zahtev za legalizaciju objekata bez građevinske dozvole, jer nismo smeli da preuzmemo odgovornost da zbog takve naše akcije neko od građana ostane bez kuće, da iz inata dođu nadležni gradski i opštinski organi i da poruše tim ljudima kuće. Ali, upozoravali smo građane da je onaj famozni rok od 13. novembra smišljen samo da bi se u republički budžet u to vreme slili silni milioni.
Mi smo u to vreme i računali, ne znam tačno koliko je to, ali ogromni milioni dinara, jer je tada bila akcija sa nivoa Republike, kažu: građani, samo podnesite zahtev za legalizaciju, ništa vam ne treba od dokumentacije, samo napišite – imam objekat na toj i toj adresi, tražim da mi se legalizuje. Samo molimo nemojte da zaboravite da platite taksu, jednu za opštinski nivo, drugu za republički nivo. I tada je naravno većina građana, šta će ljudi, uplašeni od rušenja kojim ste im pretili, podnela te zahteve i od onda do danas se ništa nije promenilo.
A vi ste, ministre Iliću, obećavali u izbornoj kampanji (i sve ovo što sada pričam vi ste pričali u izbornoj kampanji) i tvrdili ste da su građani prevareni, da ćete vi kada budete vlast značajno da smanjite troškove vezane za legalizaciju objekata bez građevinske dozvole. I šta ste uradili – niste ništa. Mi danas u Opštini Zemun imamo dve komisije za legalizaciju koje rade svakodnevno i zaista veliki broj građana dobije rešenje o legalizaciji objekata. Ali, šta se dešava? Ti građani stanu tu, jer je to samo prva faza, nemaju pare da plate ono što Nenad Bogdanović traži na ime legalizacije i oni faktički i dalje imaju nelegalizovane objekte.
I dalje tvrdimo da je jedino ispravan predlog da se ovaj zakon ovakav kakav je stavi apsolutno van snage i da, gospodine ministre, angažujete službe da urade jedan ozbiljan tekst zakona koji će zaista doprineti pojednostavljenju dobijanja dozvola za gradnju i, što je još bitnije, pojednostavljivanju i pojeftinjenju legalizacije objekata građenih bez građevinske dozvole.
Koliko vam je dobar ovaj vaš predlog najbolje govori činjenica koliko imate amandmana od strane stranaka koje podržavaju Vladu. To je valjda prvi znak.
Isti slučaj, našla sam beleške, bio je kada smo govorili o tekstu zakona koji danas ispravljate; i tada smo upozoravali onu vladu da im je to jedno od merila koliko loš zakon predlažu. Nisu nam verovali, ali, evo, sada su u prilici da se uvere.
U ovom obrazloženju zakona između ostalog ste nam rekli: "Važenje privremenih pravila građenja ovim nacrtom zakona je ograničeno jer se u praksi pokazalo da se planiranje i uređenje prostora u Republici odvija uglavnom na osnovu privremenih pravila koja nemaju svojstvo urbanističkog plana.
Ograničavanjem važenja privremenih pravila građenja opštinama je omogućeno da u tom dodatnom roku donesu potrebne urbanističke planove."
Samo bih volela da znam odakle je ovo prepisano kada govorite o nacrtu zakona, a mi ovde raspravljamo o predlogu zakona. I kakve veze ima ovo što ste napisali sa stvarnim stanjem, sa izdavanjem urbanističkih uslova, sa planskom gradnjom?
Šta ste u okviru vašeg ministarstva uradili da se zaista ova stvar na pravi način reši, da Srbija bude pokrivena urbanističkim planovima?
Vi niste na vlasti mesec, dva ili tri dana, pa da to ne mogu da vas pitam, mogu da vas pitam zato što ste stalno u kampanji ponavljali kako vam trebaju planovi, kako vam trebaju projekti da biste mogli da radite svoje velike i pametne ideje. Pa valjda ste za tri godine mogli da uradite i planove i projekte i da zaista ovaj posao krene na pravi način.
Šta ste uradili u ovom zakonu? Naravno, vidim da neću imati vremena da govorim pojedinačno o članovima ovog zakona, moje kolege i ja govorićemo o pojedinostima, ali postoje neki članovi koji moraju biti spomenuti.
Recimo, član 27, koji govori o članu 84. osnovnog teksta Zakona. Predložili ste: "Pravo korišćenja iz stava 1. ovog člana koje je preneto na osnovu ugovora iz stava 5. ovog člana je u prometu", a stav 1. je: "Na neizgrađenom ostalom građevinskom zemljištu u državnoj svojini pravo korišćenja ima raniji sopstvenik, zakonski naslednik, kao i lica na koja je raniji sopstvenik preneo pravo korišćenja, u skladu sa zakonom".
Ovaj član zakona vam je u koliziji sa gotovo svim članovima zakona, gospodine ministre, i potpuno gubi smisao ovo što ste predložili ukoliko ne prihvatite naš amandman da ovu nebulozu brisanjem tog člana koliko-toliko umanjite.
Član 21, mi smo predložili novi stav, odnosi se na član 58. osnovnog zakona. Član 58. osnovnog zakona govori o aktu o urbanističkim uslovima za izgradnju objekta, pa ste vi ovde dodali jedan novi stav gde kažete: "Za izgradnju telekomunikacionih objekata na području za koje nije predviđena izrada urbanističkog plana, odnosno za koje nije donet urbanistički plan ili urbanističkim planom nije predviđena izgradnja te vrste objekata, izdaje se akt o urbanističkim uslovima u skladu sa uslovima organa" itd.
To je u redu i to treba da stoji. Nerazumljivo je zašto ste na ovaj način predvideli samo telekomunikacione objekte. Zašto se niste setili da se ovo odnosi i na izgradnju energetskih i svih drugih objekata, da konačno zakonom regulišete, da prevaziđemo onaj uobičajeni problem u Srbiji da se jedna ulica kopa pet puta zato što prvi put nema dozvolu za postavljanje telekomunikacionih kablova, drugi put nema za struju, treći put za gasovod itd.
Dakle, svi su nam amandmani vrlo praktični i konkretni, sa zaista krajnjim ciljem i krajnjom namerom da ovaj zakon koliko-toliko uljudimo, da bismo pomogli građanima Srbije.
Sve ovo su nepotpuna i vrlo loša rešenja i predlažem vam, ministre, da se ne zamajavamo. Vi možete da izađete sada i da pričate kako ste uradili veliku stvar, jer ste predložili zakon kojim rešavate pitanje gradnje, legalne i one bez građevinske dozvole. Niste to uradili. Povucite ovaj predlog, uradite ozbiljan predlog, pa ćemo da raspravljamo o njemu sa namerom da pomognemo građanima Srbije.

Reč ima ministar za kapitalne investicije gospodin Velimir Ilić.

Poštovani narodni poslanici, došao sam da nešto, što smo i u startu rekli, što je predloženo pre godinu i po dana i danas je došlo u proceduru popravimo, dovedemo u red. Naravno, pripremaju se još izmene zakona, koje će kasnije biti kompletan zakon. Znači, da popravimo nešto. Meni je jako žao što ovo nije došlo pre godinu i po dana na skupštinsko zasedanje, bilo bi možda mnogo više olakšanih poslova i legalizacije objekata.
Jako mi smeta da ovde pričamo neke priče – napravićemo reku, most. To su neki štosevi iz '45, '46. To nije ozbiljna priča za jednog ozbiljnog poslanika. Mi moramo da shvatimo da želimo ozbiljno da raspravljamo.
Zahvaljujem se i radikalnoj stranci i svima vama koji ste dali amandmane. Prihvaćeno je oko 40 - 50 posto amandmana SRS, jer smo želeli zajednički da popravimo ovo. Videćete, prihvatili smo sve ono što doprinosi poboljšanju i ubrzanju nekog procesa da ovo odradimo.
Vi znate da mi imamo i neke međunarodne obaveze, da smo iskoristili jedan kredit Svetske banke za jedinstven katastar na nivou Srbije da bi se ovi procesi ubrzali i pojednostavili, da se radi na sređivanju katastra Srbije. Meni je drago da se to sad radi na nivou države i da se u taj projekat ulaže 31 milion dolara.
Tačno je da dajemo za telekomunikacione objekte neku skraćenu proceduru, ali to je ako se stavi neki predajnik na neku planinu da se poboljša signal itd. To ne može biti u nekoj posebnoj proceduri. To ne može da se radi sa hidrocentralom po skraćenoj, ubrzanoj proceduri. Ako se napuni jezero, videli ste sada Ćelije kod Kruševca, ako počne da kliza zemljište koje može da ugrozi trećinu države itd. To su specijalni objekti i ne možemo imati iste aršine.
Želeo bih da dodam da smo ovim izmenama učinili da u pojedinim sredinama, malim opštinama, kao što su Blace, Brus, Trgovište, Bosilegrad, Dimitrovgrad itd, mogu objekte da rade i ljudi sa višom stručnom spremom, jer u tim područjima nema diplomiranih inženjera iz određenih oblasti i morali bi građani da plaćaju izuzetno skupe usluge nekih agencija u velikim gradovima, koje bi formalno potpisivale nešto, kontrolisale i nadzirale.
Prema tome, želeli smo ovo da dovedemo u red, da ubrzamo neke procese. Sve što je bilo predloženo, a da je u ovoj funkciji, mi smo prihvatili. Ponavljam, 40 i nešto posto amandmana SRS smo usvojili baš zbog toga što smo shvatili da će poboljšati neke procese koji su u toku.
Evo, još jednom vam se zahvaljujem i kažem da vodimo jednu ozbiljnu raspravu. Biće vremena za kampanju, pa ćemo pričati. Naš cilj u Ministarstvu je da niko u Srbiji ne gazi blato. Verujte, trudiću se da nema blata u Srbiji, da svi dobiju asfalt u XXI veku. To je sasvim normalno. Prema tome, prihvatamo sve sugestije, sve primedbe koje su opravdane, ali ne želimo da uđemo u neka sitna prepucavanja.

Reč ima narodni poslanik Branka Bošnjak, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe G17 plus.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, predstavnici Ministarstva, svaki inženjer, pa i ja, kao arhitekta, naravno da svoju posebnu poslaničku ulogu vidimo u izradi, ispravkama i donošenju ovakvog zakona. Naravno da smo se u proces rada na ovom zakonu uključili na nama najintenzivniji mogući način. U tom smislu bih želela da kažem nekoliko činjenica o ulozi stranke G17 plus u nastanku ovog zakona.
Kada smo pre nešto više od dve godine ušli u ovu skupštinu, mi poslanici stranke G17 plus, kroz resorni odbor, poimence želim da pomenem gospodina Milankova i sebe, kao i gospodina Homana, inicirali smo postupak izmene i donošenja novog zakona o planiranju i izgradnji.
Na našu inicijativu, kroz resorni odbor, formirana je jedna interstranačka grupa, telo koje je pri Ministarstvu za kapitalne investicije učestvovalo u prvoj fazi i sagledavanju nedostataka postojećeg zakona, u tom trenutku zakona koji je donet 2003. godine, te smo ne samo sa predstavnicima parlamenta, nego i sa najistaknutijim stručnjacima, kako stranke G17 plus, tako i vanstranačkim ličnostima, pokušali da damo svoj doprinos kako bi ovaj zakon bio što funkcionalniji.
Na moju veliku žalost, to radno telo je imalo svega nekoliko sastanaka. Mislim da je posle Ministarstvo samo nastavilo izradu ovog predloga zakona. Mislim da bi možda bilo dobro da je to radno telo u kontinuitetu, zajedno sa Ministarstvom, nastavilo i radilo. Mislim da bi ove primedbe koje stranka G17 plus danas ima možda bile i otklonjene.
U svakom slučaju, želim da pohvalim donošenje ovog zakona. Slažem se sa gospodinom ministrom da je možda on malo zakasnio. Utoliko mislim da je, s obzirom da smo ga dugo čekali, možda trebalo da bude u međuvremenu nešto dorađen i korigovan.
Ono što ovom zakonu nedostaje, a radno telo je predlagalo, to je što se nedovoljno bavio problemom statusa zemljišta i problemom imovine. Najbolje znate da je u postupku gradnje baš to ono što najviše nedostaje ovoj zemlji i to je ono što nas sputava u nešto masovnijoj gradnji. Nažalost, moramo priznati, to je ono što najčešće ograničava bilo domaće, bilo strane investitore da investiraju svoja sredstva u gradnju.
Koliko je bitna gradnja, to ne treba ponavljati. Svima nam je interes da ciklus novog građenja otvorimo. Znamo koliko to privrednih grana povlači za sobom. Takođe znamo koliko je to novih radnih mesta u najmanje 20 oblasti proizvodnje.
Na početku ću da kažem nešto što smatram pozitivnim u ovom zakonu. Mislim da je ovaj zakon realno sagledao rokove u procesu donošenja planske dokumentacije. To je ono što nam je do sada trebalo i zbog čega smo do sada čekali nedostajuće planove, kako bismo bili u mogućnosti da podnosimo zahteve i odobrenja za gradnju.
Mislim da je kroz ovaj zakon ispravljena uloga Agencije za prostorno planiranje. Mislim da joj je dat odgovarajući značaj i da je, kao najvažnija planerska kuća, sada dobila na značaju. Mislim da će to podstaći sve ono što iz toga sledi.
Mislim da je afirmacija uglednih stručnjaka i profesije pri formiranju planskih komisija ono što štiti struku i s obzirom da stranka G17 plus prevashodno favorizuje profesionalnost, mislim da je to jedna od najvažnijih uloga ovoga zakona. Sa druge strane, pobrojaću i primedbe na ovaj zakon; mislim da je u jednom segmentu on zapravo uradio i suprotno.
Takođe, želim da pohvalim što realno vrednuje mogućnosti građana u procesu legalizacije. Vi znate da smo se u stranci G17 plus, ja posebno, zalagali za realan postupak legalizacije. Postupak legalizacije je zapravo, ukratko rečeno, abolicija svih onih koji su bespravno gradili, ali prethodni zakon je pravedno sagledao da su u 90-tim godinama građani bili u nemogućnosti da po uzoru na svoje roditelje stiču nekretnine, bilo što će dobijati u svojim preduzećima nekretnine ili će imati mogućnosti podizanja odgovarajućih kredita. Zbog nepravde koja je načinjena generaciji koja u to vreme trebalo da se kući, prethodni zakon je pravedno razmišljao o tome da abolira sve one koji su svojim sredstvima mukotrpno gradili i mislim da u tom smislu nismo imali nikakvih dilema.
Mislim da je ovo ministarstvo realno i ispravno sagledalo da je segment legalizacije u prethodnom zakonu manjkav u sferi rokova. To je zapravo bila prva primedba i prvi predlog koji je stranka G17 plus podnela u trenutku kada je ušla u ovu skupštinu. Ovim zakonom se to koriguje.
Nažalost, kada o njemu govorimo sa dve godine zakašnjenja, malo smo obesmislili sve te rokove, ali činjenica da je prethodni zakon, trenutno važeći zakon, propisao nerealan rok prijavljivanja i, što je još gore, nerealan rok obrade uprave tih zahteva, dovela nas je sada u situaciju da možemo da kažemo da je pre tri godine neka legalizacije započeta, a mislim da se nažalost jako malo odmaklo u tom postupku.
Mislim da nije zgoreg pomenuti još nekoliko pozitivnih stvari. Osim što zakon daje mogućnost ispravke nekakvih nepravdi u prethodnom postupku kroz donošenje podzakonskih akata, mene ohrabruje obećanje predstavnika ministarstava sa kojima smo sarađivali u ovih nekoliko godina da će zapravo te ispravke sada i uslediti.
Da bismo sproveli najpozitivnije iz prethodnog zakona, da bismo one segmente koje ovaj zakon predlaže i koriguje sproveli u delo, mislim da nam najviše nedostaju podzakonska akta. Da podsetim samo koliko je bila besmislena uredba i poslovnik koji je definisao kako će se primenjivati postupak legalizacije. Da podsetim na tragičan obim dokumentacije koju su zahtevali organi lokalne uprave tako što su primenjivali postupak u procesu primene Zakona o legalizaciji.
Naravno, znamo, i ministar je danas pomenuo, koliko je bilo nemoguće, a u krajnjoj liniji koliko je bilo skupo izraditi maltene nove građevinske projekte, sa segmentima statike, instalacijama vodovoda, elektrike, za objekte koji su građeni pre 20 i 30 godina. Utoliko nestrpljivo očekujemo taj novi podzakonski akt koji bi trebalo da usledi posle donošenja ovog zakona.
Prvo bih, radi poštovanja svoje sopstvene profesije, radi poštovanja javnosti, istakla neke elemente koje smatram negativnim u ovom zakonu.
Naravno da ćemo mi kroz amandmane, a u danu za glasanje i kroz lobiranje svojih kolega narodnih poslanika, pokušati da te delove na koje ću sada ukazati popravimo.
U uvodnom izlaganju sam rekla, i to smatram najvećim nedostatkom ovog zakona, da se predlog izmene zakona nije dovoljno bavio imovinom. Mislim da je status zemljišta nešto što će nas i dalje sprečavati da mnogo više gradimo i da treba što hitnije da pristupimo izradi jednog sveobuhvatnog zakona.
Takođe zameramo što je uloga Komore ostala ovakva kakva jeste. Odlično znate da sam u trenutku kada sam postala narodni poslanik krenula u borbu za afirmaciju ugleda tog udruženja. Nažalost, u trenutku kada smo ušli u Skupštinu pri zahtevu da dobijemo izveštaj iz Komore naš resorni odbor je dobio informaciju o tome kako su se sticala i trošila sredstva svih inženjera Srbije.
Znamo da su isti ljudi u tom trenutku vodili Komoru, bili predsednici, direktori i jedini koji su zapravo isplaćivani po osnovu honorara za, moram priznati, besmisleno jednostavne, ali nažalost vrlo skupe projekte.
Uz mukotrpnu borbu i uz aktiviranje cele struke, onoliko koliko je stranka G17 plus mogla to da uradi, a moram da priznam sa značajnim rezultatima, mi smo tu komoru uspeli da dovedemo do Skupštine, iako je po statutu to bila obaveza, ali niko o tome nije razmišljao. Komora je doživela neko svoje presvlačenje, došli su neki novi ljudi, ali stranka G17 plus nemoćna je da kontroliše novo rukovodstvo.
Naše saznanje je, mene kao arhitekte, kao inženjera sa licencom, da i dalje u toj komori postoje značajna sredstva, i dalje se za afirmaciju struke kroz Komoru nije uradilo ništa. Takođe mislim da je sve što Komora može da pruži dobro poznato predstavnicima i novom rukovodstvu ove komore, ali nije pružilo, ukazivali smo ranije, ukazujemo i sada.
Želim da kažem možda koju reč više, s obzirom da je to moglo biti predmet ovog zakona, nadležno resorno ministarstvo, u ovom slučaju Ministarstvo za kapitalne investicije, u poziciji je da utiče na izmenu statuta Komore, takođe je u poziciji da izvrši kontrolu poslovanja rada Komore. Kroz skupštinski resorni odbor mi smo postigli dogovor šta će to sve inicirati Ministarstvo, a šta će Komora morati da položi kao račun prvo Ministarstvu, a onda naravno svim narodnim poslanicima kao predstavnicima svih građana Srbije.
Mislim da segment u ovom zakonu koji tretira postupak legalizacije i dalje ima jednu manjkavost, a to je da je sada otvorio novi ciklus prijavljivanja za postupak legalizacije.
Ne bi bilo sporno pomoći građanima koji su bespravno gradili, a za to su imali neke svoje otežavajuće životne okolnosti kao pozitivan razlog. Naravno, to ću uvek da podržim.
Mislim da sam u prethodne tri godine održala stotinak što predavanja, što tribina na temu legalizacije sa jednim jedinim ciljem, a to je da pomognem građanima u procesu prijavljivanja za postupak legalizacije, da ih ohrabrim i da im dam uputstva kako to da urade ili pak da ono što je negativno u prethodnom zakonu u postupku legalizacije zajednički iskritikujemo i pokušamo da dođemo do dobrog rešenja.
Ovo što ova izmena zakona predlaže, a odnosi se na postupak legalizacije, to je davanje novog roka od tri meseca građanima koji su bespravno gradili do stupanja na snagu prethodnog zakona, a to je 13. maj 2003. godine, da pristupe novom ciklusu postupka legalizacije.
Mogu da razumem koji su bili motivi Ministarstva. Osnovni motivi su bili što je praksa u međuvremenu pokazala da je određeni broj građana iz nekih svojih privatnih razloga možda bio u nemogućnosti da podnese zahtev za postupak legalizacije. To nekada može biti bolest, nekada neznanje, nekada odsustvo i boravak u inostranstvu.
Ali, kako je prethodni proces legalizacije zapravo najviše pogodovao urbanističkoj mafiji i svim ljudima koji su gradili za tržište, obogatili se, gradili na mestima gde nije bilo dozvoljeno graditi, gradili van dozvola za gradnje, u to vreme građevinskih dozvola, osim što su stekli ogroman imetak oni su u problem zapravo stavili one koji su kupili te nekretnine i stanove.
Znamo da prethodni zakon poznaje institut onog ko ima nekretninu, a ne institut onog ko je gradio nekretninu. Predlog ovog zakona to nije izmenio. Mi smo zapravo prethodnim zakonom, a i ovim zakonom na izvestan način sankcionisali onoga ko poseduje nekretninu, a ne onog ko je prekršio zakon gradeći van odgovarajućih dozvola.
Sa ove govornice apelujem da svi organi lokalne uprave pokušaju da kontrolišu mogućnost zloupotrebe izmena ovog zakona, koje će se odnositi na otvaranje novog ciklusa legalizacije, jer već na sam pomen da ovakav zakon ulazi u proceduru verovatno većina vas narodnih poslanika, a i većina građana koji možda slušaju i gledaju ovaj prenos zna da su zapravo oni koji znaju kako se zloupotrebljava zakon krenuli bespravno da grade, računajući da će uz nekakve svedoke ili u nekakvom postupku, uz uvek prisutnu korupciju, legalizovati taj svoj novi predmet legalizacije i tu svoju novu nekretninu.
Još jedan negativan segment ovog zakona je što nije dovoljno hrabro krenuo u postupak decentralizacije. Znate da zapravo savremeni zakoni najviše poznaju i priznaju volju samog građanina. Mislim da je tu trebalo mnogo hrabrije da krenemo ka građanima, da oni u procesu koji se odnosi na gradnju imaju svoju odgovarajuću, demokratski stečenu ulogu.
U prvom delu, iznoseći pozitivne delove zakona, pohvalila sam segmente koji se odnose na hrabrost da se uradi nešto po pitanju afirmacije struke, ali postoje segmenti u kojima se zapravo malo obezvređuje struka i mislim da ćemo kroz analizu amandmana malo više o tome govoriti.
Takođe mislim da nije dobra izmena koja se odnosi na dostupnost akta o uređenju, jer mislim da je zakon koji smo doneli o dostupnosti informacija baš i bio verifikovan kroz mogućnost da svaki građanin dobije informaciju šta se na određenoj lokaciji gradi. Ovim zakonom to pravo je ostavljeno samo onima koji ili poseduju korist ili su vlasnici ili korisnici na zemljištu. Takođe mislim da imovina ne bi trebalo da bude predmet koji obrađuju planovi. Da ne zamaram skup i one koji nisu profesionalci za sve to, mislim da bi trebalo malo više poštovanja, respekta prema imovini.
Malo ću više reći o ulozi stranke G17 plus u donošenju ovog zakona. Stranka G17 plus je podnela 17 amandmana u izuzetno kvalitetnoj saradnji sa Ministarstvom. Neke od tih amandmana smo povukli, uz obećanje da će možda naše primedbe biti predmet novog zakona. Takođe smo, uz izuzetno razumevanje Ministarstva, dobili saglasnost na nekoliko amandmana. Imamo i onu treću kategoriju, u kojoj se nismo složili, a za šta će predstavnici stranke G17 plus probati da u narednom periodu uspešno lobiraju kod svojih kolega poslanika da podrže i tih nekoliko amandmana.
Ono što je bilo prioritetno stranci G17 plus i našim amandmanima je da se maksimalno ojača uloga skupštine, mislim na skupštine lokalnih uprava, a to je da imaju dvostepeni uvid u donošenju planskih dokumenata. Znači, kada se postupi po primedbama da skupština još jednom ima pravo da ima uvid u te izmene i da tako verifikuje izmenjene planove. To je nešto što nam je prihvaćeno i mislim da je afirmacija struke licenciranih inženjera u odnosu na organe uprave i na službenike, koji najčešće mogu imati čak i srednju školu, a bili su po ovom zakonu u mogućnosti da vraćaju i kvalifikuju ono što radi licencirani inženjer. To je sada ispravljeno i zahvaljujem se Ministarstvu na tim izmenama.
Samo bih želela na kraju svog obraćanja, a naravno kroz amandmane ću dosta toga još reći, da pozovemo Ministarstvo, a ovih dana sam pozivala sa tom temom sa više mesta i Ministarstvo i javnost – s obzirom da znamo da na računu Inženjerske komore ima negde 2,2 miliona evra, da su to sredstva koja se apsolutno ne troše ni na kakvu namenu, predlog stranke G17 plus, Vladimira Milankova i moj je da Ministarstvo zatraži na sve moguće institucionalne načine da Inženjerska komora donira sve projekte sanacije na svim klizištima u Srbiji. Tu inicijativu ćemo i pismeno uputiti Ministarstvu.
Želim da kažem da su inženjeri svih vrsta po Srbiji izuzetno nezaposleni. S obzirom da posla nema, da smo siti istih inženjera i beogradizacije, koliko god ja bila inženjer i arhitekta iz Beograda od rođenja do danas, ali naravno cela Srbija je sita jedne grupe inženjera koji putuju po celoj Srbiji i projektuju, od klizišta, prostornih planova, velikih projekata, mostova.
S obzirom na to da svi inženjeri kroz svoju godišnju članarinu daju sredstva u Inženjersku komoru, mislim da je red da Inženjerska komora krene ka tim inženjerima, da se raspišu konkursi, ali pod hitno, to je nešto što Inženjerska komora mora da uradi danas, jer klizišta... A poslanici stranke G17 plus su već treću nedelju zaredom obilazili sva klizišta po Srbiji, snimili smo, daćemo Ministarstvu na uvid sve ono što smo snimili i predložili.
Još jedanput, pozivam vas da zatražite od Komore da donira projekte klizišta, ona za to ima jako mnogo sredstava i, naravno, da to ne budu opet inženjeri iz Beograda koji će time ostvariti nekakve poslovne koristi, već da to po pravilu, a na osnovu konkursa, budu inženjeri iz te lokalne uprave ili iz najbližih mesta.
Zahvaljujem se i s obzirom da je dvadesetak minuta već prošlo, nadam se da ćemo kroz raspravu o amandmanima učiniti da ovaj zakon bude što bolji.