Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)

Zaključujem načelni pretres.

Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RUDARSTVU (načela)

Vi ste sada slobodni, pa neka uđe ministar Naumov, molim vas.

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada. Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.

Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa Srpska radikalna stranka – jedan sat 36 minuta, Demokratska stranka Srbije – jedan sat tri minuta i 36 sekundi, Demokratska stranka - Boris Tadić – 43 minuta 12 sekundi, G17 plus – 37 minuta 12 sekundi, Socijalistička partija Srbije – 26 minuta 24 sekunde, Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 – 20 minuta 24 sekunde, poslanička grupa Za evropsku Srbiju – šest minuta, poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SPO, tri nezavisna poslanika po pet minuta, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Pre nego što dam reč predstavniku predlagača obaveštavam vas da su ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa za ovu tačku dnevnog reda: za SRS Branislav Rankić, a za SPS Dragan S. Jovanović.

Podsećam vas da ćemo danas raditi samo do završetka, nadam se samo, načelnog pretresa ove tačke dnevnog reda. Hvala.

Da li predstavnik predlagača ministar Radomir Naumov želi reč? (Da.) Izvolite. Reč ima ministar Naumov.

Gospodine predsedniče, gospodo narodni poslanici, u proteklih nekoliko decenija, može se reći od sredine 20. veka pa do poslednje decenije, rudarstvo i geološko istraživanje mineralnih sirovina su ostvarili značajan nivo razvoja. Otvoreni su brojni rudnici metala, nemetala, površinski kopovi lignita. Pušten je u rad za našu zemlju značajan broj naftnih bušotina. Sve je ovo dalo snažan zamah i drugim granama industrije, posebno metalskog kompleksa, hemijske industrije, građevinske operative, kao i drugih privrednih grana koje se oslanjaju na mineralne sirovinske komplekse.
Međutim, u poslednjoj deceniji u 20. veku iz poznatih razloga došlo je do zamiranja rudničke proizvodnje brojnih sirovina, kao i do desetkovanja proizvodnje obojenih i plemenitih metala: bakra, olova, cinka, zlata, srebra. Uzroci, naravno, leže u intenzivnom iscrpljivanju kvalitetnih, a za eksploataciju povoljnih rudnih rezervi. To bi rekli s jedne strane.
Takođe, dolazi do sniženja troškova proizvodnje u uslovima ekonomske izolacije, drastično se smanjuje obim investiranja u eksploataciju i istraživanje ležišta, odnosno ulaganja u prospekcijske i detaljne istražne radove.
Nemogućnost investiranja dovela je do ubrzanog raubovanja postojećih mašina, postrojenja, kao i samih ležišta. Sve se ovo negativno odražavalo i na balans između otkopanih i novopronađenih rudnih rezervi, pa je i rudnička proizvodnja vršena na račun poznatih rezervi, a to je dovelo do njihovog drastičnog smanjenja.
Međutim, vreme u kojem živimo nameće da povučemo odlučne i brze korake u cilju prevazilaženja ovakvog stanja u mineralno-sirovinskom sektoru, kako bismo i u budućnosti obezbedili dovoljno sirovina i energije pre svega iz domaćih izvora. Time ćemo stvoriti uslove za nesmetan rast i razvoj industrije, kao i zemlje u celini.
U tom cilju, Ministarstvo rudarstva i energetike čini velike napore radi privlačenja domaćih i stranih ulaganja u ovu kapitalnu intenzivnu granu industrije.
Radi privlačenja neophodnih investicija u geološka istraživanja mineralnih sirovina raspisani su i uspešno okončani tenderi za koncesije za istraživanja i eksploataciju bornih minerala, kao i tri koncesije za istraživanje i eksploataciju bakra, zlata i prateće mineralizacije na prostoru Crnog vrha kod Bora.
Pored toga, godišnje se izda oko 70 odobrenja za detaljna geološka istraživanja svih vrsta sirovina. Velike investicije u oblasti putne i građevinske infrastrukture dovele su do otvaranja novih i obnovljivih postojećih rezervi na više desetina kamenoloma, tehničkog i arhitektonskog kamena.
Jedan od preduslova ostvarenja visoko postavljenih ciljeva u Ministarstvu rudarstva i energetike, a to je potpuna obnova rudarskog sektora uz oslanjanje na privatnu inicijativu, svakako leži u prilagođavanju aktuelne zakonske i podzakonske regulative savremenom načinu organizacije i upravljanja mineralno-sirovinskim kompleksom u novonastalim uslovima tržišne privrede i konkurencije.
Pokazalo se da je kao neophodnu meru potrebno izvršiti određena poboljšanja aktuelnog Zakona o rudarstvu iz 1995. godine i sa njim u vezi više pravilnika i podzakonskih akata.
Takođe, pokazalo se da je potrebno izvršiti i osavremenjavanje rada državne uprave putem osnivanja agencije za rudarstvo, kao stručno-tehničke institucije koja na svoja pleća treba da prihvati sve brojnije poslove koji proizilaze iz ovako postavljenog koncepta rudarske privrede.
Gospodo narodni poslanici, kao što sam rekao, aktuelni Zakon o rudarstvu je u osnovi dobro postavljen i na savremen način tretira oblast rudarstva i omogućava razvoj mineralnog sektora na tržišnim osnovama. Međutim, u primeni ovog zakona Ministarstvo je uočilo određene nedostatke i nepreciznosti. Zbog navedenih činjenica, Vlada Republike Srbije je usvojila predlog za izmene i dopune ovog zakona, koji se sada nalazi pred vama.
Koje su osnovne izmene i dopune Zakona o rudarstvu? Pre svega, naknada za korišćenje mineralnih sirovina. Predlaže se izmena člana 16. kojim se reguliše naknada za korišćenje mineralnih sirovina, kako bi naplata postala sprovodljiva, jer je u ovom postojećem zakonu neprecizno formulisano. Novi predlog sadrži svetska iskustva u vezi sa načinom obračuna naknade i precizira njenu relativnu visinu, odnosno procenat te naknade.
Potreba za preciziranjem visine naknade u Zakonu o rudarstvu proizilazi iz nužnosti poznavanja relevantnih elemenata fiskalne politike i još u ranoj fazi geoloških istraživanja, kao i u toku donošenja odluke o otvaranju rudnika od strane privrednih činilaca koji investiraju u ovu oblast.
Sredstva od naknade su većim delom sredstva budžeta Republike Srbije - 60%, a manjim delom budžetska sredstva opštine - 40%, pa ta sredstva koja su podeljena u ovom odnosu će se slivati u ove budžete. Deo sredstava će se slivati u budžet AP Vojvodina. Razlog za to je u činjenici da se većina rudnika u našoj zemlji nalazi na devastiranim područjima, te se sredstvima pospešuje rad lokalnih samouprava.
Takođe, stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o korišćenju dobara od opšteg interesa, u vezi sa naknadom za korišćenje uglja, nafte i prirodnog gasa.
Druga ključna izmena postojećeg zakona je u osnivanju agencije za rudarstvo. Agencija za rudarstvo će imati sledeće poslove: izrada bilansa svih mineralnih sirovina, priprema podzakonskih akata i pravilnika o tehničkim normativima, priprema strategije u upravljanju rudarskim sektorom, pružanje informacija privrednim subjektima i promovisanje investiranja u rudarstvu, sprovođenje naplate naknade za korišćenje mineralnih sirovina, izdavanje licenci.
Od pobrojanih, ove prve tri, dakle, radi se o nekim pripremama i zadacima za podzakonske akte, odnose se u stvari na zadatke koji su se decenijama izvršavali na saveznom nivou.
Osnivanjem državne zajednice Srbija i Crna Gora sprovođenje ovih tehničkih poslova prešlo je pod ingerenciju Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije. Naplata i kontrola naplate naknade za korišćenje mineralnih sirovina je obiman i složen posao koji zahteva specifična znanja, veštinu i tehničku opremljenost kako bi se ovaj posao mogao efikasno obavljati.
Rudarska struka je, prelazim na onaj deo gde su licence, jedna od retkih tehničkih struka gde nije uveden sistem licenci. Zbog velike specifičnosti i složenosti problematike, smatramo da je najbolje rešenje da se administrativni posao izdavanja licenci poveri nezavisnoj i stručnoj instituciji kakva je agencija za rudarstvo.
Predviđa se da agencija zapošljava najviše do 15 ljudi, uključujući i odeljenje u AP Vojvodini, i to stručnjaka pretežno rudarskog i ekonomskog smera. Osnivanjem agencije za rudarstvo rad državne uprave u oblasti rudarstva će tako u celini postati efikasniji i transparentniji.
Kada su licence u pitanju, namera je, dakle, da se kroz izmene ovog zakona stvori okvir za uvođenje tog sistema licenci i time se u domenu struke jača sistem odgovornosti. Predviđaju se licence za izvođenje rudarskih radova i nadzor nad rudarskim radovima, licence za projektovanje rudarskih projekata i licence za vršenje tehničke kontrole.
Nadalje se bliže utvrđuju i uslovi za izdavanje i ukidanje odobrenja za eksploataciju. Umesto tzv. projekta eksploatacije, kao jednog od neophodnih osnova za izdavanje odobrenja, po novom predlogu se zahteva studija izvodljivosti. Podzakonski akt kojim se reguliše sadržina studije izvodljivosti biće donet odmah po usvajanju ovih izmena i dopuna Zakona o rudarstvu.
Preduzeće kome je izdato odobrenje i Ministarstvo zaključiće ugovor kojim se bliže definišu prava i obaveze vezane za proces eksploatacije, a naročito prava i obaveze u pogledu preduzimanja mera na obezbeđivanju opšte sigurnosti, zaštite okoline, kao i drugih mera pre eksploatacije određenih mineralnih sirovina.
Samo odobrenje prestaje da važi: na zahtev preduzeća, trajnom obustavom vršenja eksploatacije, istekom roka na koji se daje mineralna sirovina na korišćenje ili raskidom ugovora.
Takođe, težimo da se izmenama i dopunama Zakona bliže urede uslovi za eksploataciju mineralnih sirovina za sopstvene potrebe. Na taj način, povećana je dozvoljena količina lomljenog kamena, ukrasnog kamena, peska, šljunka, gline, ali su pooštreni uslovi izdavanja odobrenja i kontrole. U odnosu na postojeće rešenje pravi se distinkcija između pravnog i fizičkog lica koje eksploatiše pobrojane sirovine za sopstvene potrebe, u smislu količina.
Konačno, jedna od bitnih izmena je ukidanje članova 14. i 15, i to iz načela pravne sigurnosti ulaganja. Ova pravna načela važe u svim granama industrije i u svim državama sveta gde postoji vladavina prava, stoga ne postoji opravdanje za odstupanje od ovih načela u slučaju mineralnog sektora.
U konkretnom slučaju to znači da pravo eksploatacije stiče isključivo investitor koji je izvršio geološka istraživanja, bez raspisivanja tendera i prava na naknadu uloženih sredstava.
U realnim uslovima tržišne privrede preduzeća ne investiraju ogromna finansijska sredstva u geološka istraživanja mineralnih sirovina radi zadovoljenja neke stručne radoznalosti o građi i sastavu zemljine kore, već radi otkrivanja novih i proširenja postojećih rezervi, a eksploatacija i profit su krajnji cilj svakog preduzeća.
Pomenuti članovi postojećeg zakona se do sada nisu primenjivali iz očiglednih razloga. Na kraju, sam proces i tendera i ostalih zahteva kada je u pitanju ovaj postupak se inače nalazi u Zakonu o koncesijama.
Dakle, aktuelni Zakon o rudarstvu, naglašavam, nije loš, ali iz razloga neprimenjivosti bitnih elemenata kao što je naplata, odnosno naknada za eksploataciju mineralnih sirovina, potrebno ga je izmeniti, usavršiti u skladu sa praksom u drugim zemljama i tendencijama koje inače u rudarskoj struci postoje.
Hvala lepo.

Hvala vama, gospodine Naumov.

Prvo pitam da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)

Prvi se javio ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS Dragan S. Jovanović, a potom gospodin Branislav Rankić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, poštovane kolege, poslanička grupa SPS će podržati ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o rudarstvu iz tri racionalna razloga.
Prvi razlog je što se radi o osnovnom zakonu koji je dobar i kvalitetno uređuje ovu oblast, drugi razlog je što imamo predlog izmena i dopuna koje za cilj imaju da poboljšaju primenjivost ovog zakona i njegovu operativniju primenu i treći razlog je što naša poslanička grupa pozitivno ocenjuje jedan kontinuitet aktivnosti Ministarstva rudarstva i energetike.
Da podsetim, još od donošenja Zakona o energetici i donošenja Strategije energetskog razvoja Republike Srbije do 2015. godine, to je jedina strategija koja je doneta u ovoj skupštini; i da napomenem jednu negativnu pojavu, a to je da do danas nemamo usvojenu strategiju privrednog razvoja, tako da je i energetska strategija usvojena na jedan komplikovani način, a to je alternativno, u zavisnosti od više elemenata koje ova strategija nije dala.
Da se vratimo zakonu. Zakon o rudarstvu svakako predstavlja strateški dokument koji uređuje jednu izuzetno važnu oblast u Republici i cenim da sve ove izmene i dopune treba da imaju za posledicu konačno i tako potrebno stvaranje uslova za veće investiranje generalno u Republici, a naročito u ovoj oblasti na koju se naslanjaju i mnoge druge oblasti koje mogu da svoje aktivnosti vežu za poslove rudarstva.
Rudarstvo je delatnost koja je širom Srbije prisutna; ovog momenta imamo oko 200 lokacija u Republici na kojima se eksploatiše bilo ruda, bilo nafta, bilo šta drugo. U svakom slučaju, preko 20.000 porodica u ovom momentu u Republici živi od ove oblasti, ako ne i više. I, imamo sigurno stotinak mesta na kojima se trenutno vrše razna istraživanja iz ove oblasti.
Oblast rudarstva bih želeo, samo u nekoliko rečenica, da posmatram baš sa ove tačke, a to je energetika. Znamo da našu baznu primarnu energiju ili bazne energetske rezerve u skoro 99% čine resursi uglja, a nešto manje od toga, oko 92%, čine tzv. niskokvalitetni ligniti, kojima naša zemlja obiluje. Naravno, isto je poznato da od te količine koja iznosi oko 13 milijardi tona uglja, tek negde oko 14% se vezuje za kolubarski ugljeni basen, a tek negde oko 3,3% za kostolački basen.
Želeo bih da napomenem da se iz tih rezervi u našoj Republici proizvodi više od polovine ukupno proizvedene električne energije. Ovo napominjem zato što kasnije želim nekoliko reči da kažem na tu temu, pa prosto da pozicioniram tu delatnost u tom smislu.
Čuli smo koji su osnovni predlozi izmena i dopuna ovog zakona. Ono što bih želeo da napomenem, i da možda čak i na par određenih dilema ukažem, pre svega se odnosi na regulisanje plaćanja nadoknade za korišćenje mineralnih sirovina, kao i uređenje prava i obaveza preduzeća kojima se izdaje odobrenje za eksploataciju mineralnih sirovina.
Mislim da je agencija koja će se formirati u velikoj meri slična agencijama koje smo već formirali i da su joj zadaci slični, ali vredi pomenuti da se jedan od osnovnih zadataka odnosi na pitanja izrade strategije upravljanja i razvoja mineralnih sirovina u Republici Srbiji, i to dovoljno govori o tome koliko je ta oblast značajna.
Međutim, želim da kažem samo nekoliko reči o ovom pitanju naknade.
U predlogu izmena imamo da će te naknade da se kreću od 1% do 5% na obračunsku vrednost ukupnog prihoda, znači 1% za ugalj, 5% za nemetalične sirovine i sirovine namenjene za građevinske materijale, a druge oblasti se kreću između ovih graničnih vrednosti od 1% do 5%.
Želim da ukažem na jednu moguću posledicu koju vidim, a pre svega se odnosi na veća preduzeća ili privredna društva koja će se u budućnosti u primeni ovog zakona stavljati u tretman njegovih odredbi.
Pre svega želim da citiram stav 1. člana 16. gde se objašnjava kako će se na bazi ukupnih prihoda određivati naknada. Tu piše sledeće: "Ukupan prihod iz stava 2. ovog člana predstavlja iznos koji preduzeće ostvaruje od iskorišćenih ili prodatih mineralnih sirovina, određen na osnovu načela uzročnosti prihoda i rashoda, u skladu sa opšteprihvaćenim međunarodnim standardima i realnom tržišnom vrednošću mineralnog proizvoda koje koristi preduzeće."
Dosta je jasno šta piše u ovom stavu, međutim, želim da ukažem na sledeće: treba reći i imati jasno saznanje da mi ovog momenta u domenu rada privrednih društava kojima je vlasnik država nemamo još uvek mogućnosti tržišnog poslovanja.
Konkretno mislim na proizvodnju električne energije gde smo rekli da očekujemo da u narednih par godina tržište proradi, to čak definišemo i kao svoju obavezu, ali realno gledano, to u praksi nije slučaj. Svedoci smo da se proizvod, odnosno električna energija i dalje dosta striktno drži pod kontrolom države.
Šta se iz toga događa? Ono što sam na početku rekao kroz brojke, evo recimo, primer površinskih kopova Kolubare. Opšte je poznato da se tamo godišnje iskopa preko 25 miliona tona uglja, radi se o velikim količinama i oni jedinicu svog proizvoda vrednuju iz cene jednog kilovat-sata električne energije. Nikako ne možemo reći da za njih važe opštepriznati i opšteprihvaćeni međunarodni standardi, jer je cena njihovog proizvoda još uvek ispod svakog nivoa međunarodno priznatih cena.
Znači, njihov ukupni prihod se formira na bazi još uvek državno kontrolisanih cena, pa i sama naknada koja će se procentualno određivati u odnosu na ukupan prihod ima takvu karakteristiku.
Nisam siguran da li neka druga preduzeća koja će u primeni ovog zakona dobiti odobrenja za eksploataciju mineralnih sirovina neće moći da svoje cene konstituišu, ponovo pominjem, po opšteprihvaćenim međunarodnim standardima. Verovatno da hoće.
I to je ta neravnopravnost na koju ukazujem i mislim da će se ona odnositi na štetu naših najvećih proizvođača i naših najvećih privrednih društava koja će koristiti mineralne sirovine.
Drugo što bih u tom smislu želeo da kažem jeste činjenica da je u ovoj raspodeli naknada predloženo da to bude odnos 60:40%.
Mi smo danas imali Odbor za industriju na kome smo razgovarali i mislim da amandman koji je podnet na ovaj deo izmena i dopuna, da taj odnos bude 50:50, ima smisla; kada bude rasprava o amandmanima verovatno ćemo nešto više o tome reći.
Zašto ima smisla? Svedoci smo da se ipak najveći problemi po sredinu javljaju baš u onim opštinama i područjima na kojima se vrši neposredna eksploatacija mineralnih sirovina i mislim da je dosta realno da se u najmanju ruku 50% od naknade koja je definisana ostavlja u toj sredini koja se tim sredstvima može planirati neke svoje druge pravce razvoja ili nešto drugo. U svakom slučaju, na ovaj način se lokalna samouprava stavlja pred jedan viši nivo odgovornosti da raspolaže sa tim sredstvima prema svojim planovima i programima.
Ne bih sada da kažem da je zakon koji više neće važiti, a koji se tiče tih naknada koja su ova preduzeća davala, to je taj zakon o korišćenju dobara ili kako se već zove, bio dosta neuređen i da smo tu imali veliko šarenilo u izdvajanju tih sredstava, a naročito u njihovim namenama.
Ovo ocenjujem kao pozitivnu izmenu, za koju mislim da je treba podržati da bude u ovom odnosu 50:50%.
Želim da kažem samo par reči o zadnjem stavu koji stoji u ovom članu, a koji upućuje na način raspodele ovih sredstava. Moram da kažem da mi u velikoj meri nije jasno na šta se misli, voleo bih da ministar, ako bude našao za shodno, to malo pojasni. Piše sledeće: "Način plaćanja naknade iz ovog člana bliže određuje ministar sporazumno sa ministrom nadležnim za finansije."
Mislio sam da je kvalitet ovog člana upravo u tome što oblast plaćanja ove naknade uređuje na način da se primenom zakona kroz jedan automatizam rešava ovo dosta krupno pitanje. Upućivanje na dogovaranje ministara po mom mišljenju značajno umanjuje kvalitet samog zakona. Ako je stvar dogovora, onda se ostavlja mogućnost da se rešava od slučaja do slučaja, što mislim da nije dobro. Možda nisam na pravi način razumeo ovaj stav, ali u najmanju ruku nejasno zvuči i imam utisak da se ne uklapa u kvalitet samog člana.
Želeo bih samo da primetim još da po pitanju brisanja članova 14. i 15, koje je ministar maločas u svom izlaganju objasnio, takođe postoji jedna dilema. Naime, ti članovi su uređivali oblast odobravanja eksploatacije mineralnih sirovina. To se uređivalo na način da se raspisuju tenderi i da se prikupljaju ponude, a da one organizacije i preduzeća koja su imala pravo istraživanja pod jednakim uslovima učestvuju u takmičenju za dobijanje prava na eksploataciju, a ukoliko neko drugi dobije to pravo, onda oni imaju pravo i mogućnost da svoja sredstva traže nazad.
Nije ni to tako loše bilo uređeno, ali slažem se da to u ovim novonastalim uslovima može da predstavlja određeno usporavanje samog procesa.
Međutim, tu sad postoji jedan drugi splet okolnosti, za koji mislim da komplikuje ukupni posao. Naime, pravo na istraživanje je predmet regulisanja drugog zakona, a radi se o Zakonu o geološkim istraživanjima. Sada imamo situaciju koja gotovo može da bude i apsurdna.
Znači, jedan zakon uređuje pitanje istraživanja. Dođe organizacija, strana institucija koja uloži u istraživanje velika finansijska sredstva i dobije određene rezultate i traži pravo na eksploataciju, a odobrenje za eksploataciju se daje na bazi ovog Zakona o rudarstvu o kome danas razgovaramo.
Teoretski je moguće da Ministarstvo za rudarstvo i energetiku ili sa pozicije ovog zakona da čak i ne znamo da je neko dobio pravo na istraživanje, što u praksi verovatno nije slučaj, ali pričam čisto o formalnim pojavama, pa da nam se tek sutra to preduzeće ili ta institucija pojavljuje sa zahtevom za odobrenje za eksploataciju.
Moja preporuka ministru i Ministarstvu je da se o tome još malo razmisli. Mislim da ovaj Zakon o geološkim istraživanjima treba na neki način prisajediniti ovoj zakonskoj regulativi, da centralizujemo i da na jednom mestu imamo sve procedure i sve postupke koji se tiču ove oblasti i da se na jedinstven način prilazi tom problemu.
Neću sada da trošim puno vremena na to, ali po štampi smo videli, što je dobro i afirmativno, da smo prvu koncesiju na istraživanje i eksploataciju, posle 70 godina, već imali i da britansko-australijska firma "Rio Tinto", o kojoj se dosta već pisalo, u istraživanja ulaže preko 20 miliona evra i da se radi još o nekih 120 miliona evra koji treba da se investiraju u izgradnju rudnika i postrojenja za proizvodnju rafinisane borne kiseline u prahu i da je to investicija koja će sutra da otvori stotine radnih mesta.
Pojava je krajnje afirmativna, ali mislim da u formalnom odnosu ima prostora da se razmišlja da se ta zakonska regulativa približi jednom zakonu, s obzirom da se on odnosi na problem u celini.
Još jednom ponavljam da će poslanička grupa SPS, uz sve ove primedbe o kojima mislim da ima mesta za razgovor, podržati ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS narodni poslanik Branislav Rankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar nam je naveo uglavnom tri razloga zbog kojih se predlažu izmene i dopune Zakona o rudarstvu iz 1995. godine.
Po mišljenju SRS, zaista jedan od razloga jeste uvođenje agencije i to je ono što je novo u odnosu na postojeći zakon.
Takođe je novo licenciranje, odnosno tri vrste licenci koje bi izdavala agencija. Jedan broj članova je izbrisan, a neki su redefinisani i uglavnom je to redefinisanje članova urađeno sa manje stručnosti nego što je to u postojećem zakonu.
Naime, o čemu se radi? Nedostaci postojećeg zakona jesu pre svega u tome što oblast pripreme mineralnih sirovina nije obradio i ona je sadržana samo u jednom članu gde se definiše šta je to priprema mineralnih sirovina, dok je eksploataciji mineralnih sirovina posvećeno dosta članova zakona, čitavo jedno poglavlje.
Podsetiću ministra da su smerovi na rudarskom fakultetu eksploatacija mineralnih sirovina i priprema mineralnih sirovina potpuno ravnopravni, da se tu izučavaju predmeti koji su potpuno različiti i da eksploatacija mineralnih sirovina predstavlja eksploataciju i vađenje mineralnih sirovina do onog trenutka dok ne krenu u proces pripreme za dalje metalurške postupke, uglavnom. Rudari kažu PMS, LMS, a kad se kaže PMS, pre svega se misli na flotaciju u rudarskom žargonu.
Dakle, neshvatljivo je da i prethodni zakon i ovaj imaju samo jedan član koji se odnosi na pripremu mineralnih sirovina. Uzgred, ono kako je bila definisana priprema mineralnih sirovina po postojećem zakonu je bilo mnogo bolje rešeno, jer ste vi izmenama ovog člana u kome govorite šta je to priprema mineralnih sirovina uveli i pojam peletizacije i ukrupnjavanja.
Podsetiću vas da je to čist metalurški postupak i da od onog trenutka kad flotacija proizvede koncentrat, dalja njegova prerada predstavlja metalurgiju, a zbog ulaganja u određene metalurške agregate, na primer u železari u Smederevu, koncentrat nije podesan, pa se on na mašinama za peletizaciju ili za ukrupnjavanje vrši peletizacija da se stvore peleti koji su pogodni za produvavanje, da bi došlo do procesa pretapanja koncentrata.
Dakle, ne znam koji su stručnjaci stajali iza ovoga da vam predlože da u proces pripreme mineralnih sirovina stavite i ova dva tehnološka procesa.
Ono što je takođe novo u ovom zakonu jeste da je predlagač zakona izbrisao pojam "rudno blago" i zamenio ga pojmom "mineralne sirovine".
Reći ću vam da su to dva različita pojma, pre svega zbog toga što nešto od rudnog blaga tek u drugoj fazi prerade postaje mineralna sirovina. To je primer nafte. Tek kad se izvadi i krene u drugu fazu, ona postaje mineralna sirovina, a do tada je to rudno blago.
Da niste ni vi sigurni u to da li je to baš trebalo ili nije, evo vam u obrazloženju, u razlozima za donošenje zakona, gde vi govorite o rudnom blagu.
Dakle, izbrisali ste ga iz prvog člana i njegovu definiciju zamenili mineralnim sirovinama, ali kada govorite o razlozima za donošenje zakona o izmenama i dopunama ovog zakona vi koristite pojam "rudno blago", naravno, zbog saznanja da ne možete to uvek zameniti pojmom "mineralne sirovine".
Takođe ste ovde naveli da je ovo priprema, podloga za izdavanje koncesije. Imamo Zakon o koncesijama i bez ovih izmena. Ovde se ništa ne govori o koncesijama.
Naravno, zbog ovih izmena neće doći ni do povećanja broja koncesija koje će izdavati Republika Srbija, niti do smanjenja, jer je to regulisano nekim drugim zakonima.
I bez ovih izmena, vidite i sami da smo za tri lokacije na Crnom vrhu kod Bora, praktično, raspisali koncesije. Usput ću vam reći da se jedna od tih lokacija nalazi na naseljenom području, a to je deo levo od Borskog jezera, gde je ogroman broj vikendica.
Mislim da je predsednik Skupštine već dobio desetak hiljada potpisa građana Bora koji će oštro protestovati protiv toga, a ovih dana će se u Boru držati stručni skupovi povodom toga da izdajete koncesije na naseljenim područjima, što ne bi smelo da se radi.
Rekli ste da je u poslednjih nekoliko decenija, pogotovo u poslednjih desetak ili petnaestak godina, došlo do pada aktivnosti u ovom sektoru. Na primeru RTB Bor ću vam reći da je od 2001. godine došlo do drastičnog pada svih aktivnosti u oblasti rudarstva.
Kada već govorimo o tome šta se desilo posle 2000. godine moram vam navesti primer da je do tada mesečna proizvodnja, čak u vreme bombardovanja, kada je zemlja bila pod sankcijama, u RTB Bor iz sopstvenih rezervi iznosila oko 30.000 tona bakra mesečno.
Danas je to negde oko 3.000 tona, pri čemu je najveća količina tog bakra dobijena iz uvoza i koncentrata, dok je do 2000. godine samo jedna četvrtina predstavljala uvozni koncentrat.
Da vam kažem u ciframa, a posle ću vam reći zašto navodim cifre, koliko je to važno. Tada je cena bakra bila oko 1.600 dolara na londonskoj berzi, a danas je prešla 5.000 dolara.
Po proizvodnji koju je nekada imao RTB Bor iz domaćih koncentrata, sa ljudima koji su tamo bili zaposleni pre procesa restrukturiranja (koji je, usput da kažem, potpuno protivzakonito uveden u RTB Bor i o tome postoji odluka Ustavnog suda, ja sam ovde govorio), mi bismo, po tadašnjim uslovima, a po ovoj ceni, mogli da računamo da bismo godišnje iz sopstvenih rezervi mogli da ostvarimo ukupan prihod od 540 miliona dolara.
Gospodine ministre, ko je to odlučio u Vladi Republike Srbije, u prethodnoj vladi i u ovoj, da se država odrekne više od pola milijarde dolara, tako ogromnog deviznog prihoda, time što na jedan perfidan način urušava praktično funkcionisanje celokupnog RTB Bor, pre svega zbog toga što je došlo do revolucije kriznih štabova, dovođenja nesposobnih i nestručnih na poslove koje su do tada obavljali stručni i sposobni ljudi, i to je druga stvar zbog koje ovaj zakon, nažalost, sa svim izmenama neće dati nikakav efekat.
Usput, u Boru je raširena priča o budućoj privatizaciji RTB Bor i mogu vam reći da lokalna televizija naravno o tome ništa ne informiše, štampano javno glasilo lokalno nemamo, niko iz Vlade ne nalazi za shodno da obavesti, a tamo se šire glasine, niko ne zna. Generalni direktor RTB, koga imenuje Vlada, kaže da će biti raspisano 1. marta; 1. mart je prošao, a nije raspisano; neko govori 1. maja, neki govore 1. juna i to tako traje od 2000. godine, odnosno 2001. godine, od uvođenja procesa restrukturiranja.
Zašto je Ustavni sud doneo odluku da je taj proces nezakonito sproveden u RTB Bor, a osnovna posledica tog procesa jeste da je više od 5.000 ljudi ostalo bez posla sa minimalnim otpremninama? Zbog toga što se restrukturiranje sprovodi u onim sistemima čija dugovanja prevazilaze vrednost i u sistemima gde je bio raspisan tender za privatizaciju, a niko se nije pojavio na tom tenderu.
U Boru nije bio ni jedan ni drugi slučaj, ali eto, neko je svojom voljom, da bi mogao tamo da imenuje članove odbora, pošto su upravni organi suspendovani, iz tadašnje i sadašnje vlasti, i da bi mogao da kontroliše šta se dešava sa RTB Bor...
Voleo bih da postavim u formi poslaničkog pitanja, da mi neko odgovori zašto Institut za bakar u Boru, koji je redovno beležio proizvodnju zlata u RTB Bor do oktobra 2000. godine, od oktobra više nema nikakve podatke o proizvodnji zlata, kao ni podatke o tome šta se sa tim zlatom dešava.
Na žalost Republike Srbije, nekoliko ljudi iz Demokratske stranke, čiji je čovek direktor Instituta za bakar u Boru, te podatke sigurno imaju i žalosno je što ih kriju od javnosti, bili bi veoma zanimljivi.
Šta vam zameramo u menjanju, pored ovoga što ste izbegli termin "rudno blago", iako ste ga kasnije upotrebili u izmeni nekih definicija. U članu 2, gde vam je opisano šta je rudno blago, naveli ste da su to organske sirovine u čvrstom, tečnom i gasovitom stanju.
U osnovnoj školi deca nauče da postoje tri osnovna agregatna stanja: čvrsto, tečno i gasovito, ali kasnije kroz školovanje, pogotovo u tehničkim strukama, sazna se da postoji plastično stanje, da postoji stanje plazme, da postoje neka druga stanja, pa i materijali u rastresitom obliku.
To ste imali u postojećem predlogu zakona i brisali ste, što je mnogo pogodnija, šira i kvalitetnija definicija od ove koju ste stavili, nažalost, objašnjavajući šta su mineralne sirovine.
Takođe ću vam reći da u oblasti metalurgije postoji čitav jedan predmet koji izučava preradu metala u plastičnom stanju. Plastično stanje je agregatno stanje, nije trebalo da ga brišete u zakonu, jer ta podela je veoma loša.
Rekao sam već da ste ovde naveli nešto u pripremi mineralnih sirovina što svakako tu ne spada, ali ste zato u članu 7. izostavili nešto što oni koji su se bavili rudarstvom znaju, a to su ljudi koji su godinama otvarali rudnike po svetu i po Srbiji. Radi se o tome da ste izbacili razradu kao jedan deo u toku rudarskih radova.
Pročitaću ceo član da bi bilo jasnije: "Rudarskim radovima, u smislu ovog zakona, smatraju se radovi na: izradi bušotina; u bušotinama i na izradi svih horizontalnih, kosih i vertikalnih jamskih prostorija; rekonstrukciji rudarskih objekata, postrojenja i uređaja; otvaranju, razradi i eksploataciji ležišta...". Vi ste umesto "otvaranju, razradi" stavili "pripremi, otvaranju". Znači, izbegli ste razradu, a oni koji se bave ovim poslom kažu da je to jedan od najvažnijih delova u obavljanju rudarskih radova.
Takođe ste izbacili u članu 8; umesto "objekti, postrojenja i uređaji" stavili ste samo "objekti i postrojenja". Uređaj je nešto što može pripadati postrojenju, a ne mora, ali takođe ima svoje mesto u ukupnom procesu u rudarskim ili u bilo kojim drugim radovima.
Onda u članu 10. imate jednu veoma rogobatnu definiciju koju zaista srpski jezik ne poznaje i koliko god sam pokušavao da je shvatim nisam uspeo. Imali ste jednu lepu definiciju u kojoj se kaže: "Preduzeće, odnosno drugo pravno lice koje vrši eksploataciju mineralnih sirovina dužno je da istovremeno sa eksploatacijom vrši i istraživanja radi obnavljanja rezervi mineralnih sirovina...".
To je bilo potpuno jasno, ali vi ste ovo "istraživanja radi obnavljanja rezervi mineralnih sirovina" izbrisali i napisali "doistraživanja radi inoviranja stanja rezervi". Verujte, kada sam pričao sa onima koji su rudarski inženjeri rekli su da ovo ne razumeju, šta je to "doistraživanja radi inoviranja stanja rezervi". Odnosno, ako razumeju, ne slažu se sa takvim pojmom.
Izbačen je član 15. Zašto? "Davanje mineralnih sirovina na korišćenje vrši se javnim nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda." Šta je tu loše, ako se već daju mineralne sirovine na korišćenje, predviđeno je zakonom da se vrši javno nadmetanje ili prikupljanje ponuda; zašto ste to brisali i na koji će se način to sada raditi?
Da li će sada neko iz Vlade reći da tu nema nadmetanja, nema prikupljanja ponuda, određuje se taj i taj za određivanje nekih poslova? To takođe nije dobro.
Niste dobro definisali u članu 16a zakona oko podele sredstava koja treba da pripadnu lokalnoj samoupravi i Republici na ime sredstava koja se dobijaju od naknade za korišćenje mineralnih sirovina, gde ste taj procenat promenili, što je dobro, u korist lokalne samouprave 40%, a u korist Republike 60%.
Međutim, kada je u pitanju autonomna pokrajina kažete da su 40% prihodi Republike, a 60% prihodi autonomne pokrajine. U autonomnoj pokrajini postoje jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se vrši eksploatacija mineralnih sirovina.
Recimo, ako se vrši u jednoj opštini, onda nije jasno da li će ta opština dobiti 40% kao što dobijaju u Republici Srbiji ili će autonomna pokrajina doneti odluku da recimo kaže da se podeli, pa vama 30, nama 30.
Onda to ne bi bilo dobro, jer bi zakon bio diskriminatorski prema opštinama u Srbiji. Onda bi neke opštine koje su u centralnom delu Srbije dobile 40%, a ove druge ne bi.
Znači, ovde je trebalo da navedete ako Republika ima 40%, 40% će prihoda imati i opština kao jedinica lokalne samouprave, a 20% ako ste voljni da se odreknete biće praktično prihodi u budžetu autonomne pokrajine.
Podsetiću vas, gospodine ministre, da je naše rudarstvo u opadanju. I, ako budete bili u situaciji, obratite se direktoru Kinoteke; mislim da oni imaju filmove s početka prošlog veka gde je Srbija praktično sastavljena od goleti, nema šume, gde su Povlen, Maljen i druge planine u zapadnoj Srbiji gole, gde je Srbija bila izložena eroziji i klizištima.
Naravno, za stotinak godina to se stanje popravilo. Zašto? Zato što je tada počelo intenzivno da se radi na otvaranju rudnika u Srbiji i što je jedan broj rudnika sa podzemnom eksploatacijom, pre svega rudnika uglja, uspeo da nadomesti i korišćenje šuma za ogrev.
Međutim, već godinama se tvrdi da se podzemna eksploatacija rudnika uglja ne isplati, da država ne može tu ništa da subvencioniše i onda dolazimo u situaciju da se besomučno seku šume, da Srbija praktično ulazi ponovo u period kada će naše planine ili proplanci biti ogoljeni i kada ćemo imati ponovo problema, a već se sa njima srećemo, kao što su klizišta.
Zašto bi agencija izdavala licence za obavljanje određenih poslova u rudarstvu – to je moglo da se reši na drugačiji način. Agencija nije morala tu da postoji.
Meni je veoma zanimljivo da među članovima Inženjerske komore Srbije ne postoje inženjeri rudarstva.
Dakle, imam pred sobom papir; između ostalog, Inženjerska komora Republike Srbije izdaje licence za odgovorne izvođače radova, gde su nabrojani i planirani inženjeri arhitekture, mašinstva, saobraćaja, šumarstva, hidrogeologije, građevinski inženjeri, diplomirani inženjeri elektrotehnike, inženjeri geodezije, diplomirani inženjeri geologije, ali inženjera rudarstva nema nigde. Odgovorni projektanti, takođe je navedeno od inženjera mašinstva, geodezije, šumarstva itd, ali inženjera rudarstva nema nigde.
Zašto inženjeri rudarstva nisu članovi Inženjerske komore Republike Srbije? Voleo bih da se raspitate. I, ako Inženjerska komora može izdavati licence svima onima za određene radove, ovde su i odgovorni izvođači, odgovorni projektanti, zašto to ne bi moglo i za inženjere rudarstva?
Kada su u pitanju članovi Inženjerske komore koji su svrstani po ovom abecednom redu, imate odgovorne planere, gde takođe nema inženjera rudarstva, odgovorne urbaniste, gde takođe nema, odgovorne projektante, gde nema inženjera rudarstva i odgovorne izvođače radova, gde takođe nema inženjera rudarstva.
Sve u svemu, ovaj zakon neće ništa doprineti da stanje u rudarstvu bude bolje. Ni ovaj prethodni to nije uradio. Da li ga usvojili ili ne usvojili, stanje u rudarstvu će biti ovakvo kakvo jeste, zato što rudarstvo ne može funkcionisati samo kao privredna grana i zato što je usko povezano sa celokupnim privrednim aktivnostima u jednom društvu.
Da bi mogao neko da koristi proizvode rudarstva, ili ono što je naknadna posledica tokom prerade u rudarstvu, morao bi da ima novac za to, morala bi da bude veća upošljenost, morali bi drugi privredni subjekti da rade.
Onda bismo došli u situaciju da zaista možemo da oporavimo i rudarstvo i da jedan broj onih rudnika koji su nekada radili, a sada su zatvoreni...
Uzgred rečeno, sedam jama radi sa podzemnom eksploatacijom, dva površinska kopa. Imate jedan aktivan rudnik metala u Milanovcu i RTB Bor, rudnik bakra i nemetala u Boru. Imate eksperimentalni rudnik, tzv. nodularna eksploatacija ili podvodna u Kovinu, koji je u eksperimentalnoj fazi, a ostalo je mrtvo more kada je u pitanju rudarstvo.
Žalosno je, setite se rudnika Zajača kod Loznice, rudnika olova i cinka kod Ljubovije i velikog broja drugih rudnika koji su uspešno radili i gde su ljudi prehranjivali porodice, sada je to u fazi stajanja.
Vi znate da se uglavnom u jamskoj eksploataciji, kada su u pitanju rudnici metala, često radi sa agresivnim sredinama koje nagrizaju mašine i uređaje, i ako se ostavi jedan period van funkcije posle toga možete sve to da stavite u staro gvožđe, a naša želja je da rudarstvo oporavimo, jer veliki broj porodica u Srbiji od toga živi.

Hvala vama, gospodine Rankiću. Gospodine Rankiću, ono poslaničko pitanje je upućeno direktno ministru.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničke grupe želi reč? (Ne.)

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe SPS i SRS.

Pre nego što dam reč prvom sa liste prijavljenih govornika Milisavu Petronijeviću, posle koga će imati reč Rodoljub Gačević, pa Nataša Jovanović, dajem po Poslovniku, na osnovu člana 93. Poslovnika, reč narodnom poslaniku Branislavu Stevanoviću. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da moja opština Lazarevac živi, svi zaposleni u Kolubari, od rudarstva i energetike, naravno da bi trebalo da definišem predlog ovog zakona. Želim da ukažem na neke primedbe što se tiče ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu.
Naime, posebnu pažnju bih skrenuo na član 16, gde se kaže – naknade koje se izdvajaju, pet posto; to su izuzetno velika sredstva u pitanju. Od tih sredstava naravno da treba veliki deo da se izdvoji i za rekultivaciju degradiranog zemljišta. U Kolubari, nažalost, moram da kažem i to, nešto više od šest hiljada hektara degradiranog zemljišta nije rekultivisano, tako da je užasno pogledati na šta sve to liči.
U ovom predlogu sada je nešto veći procenat izdvajanja tih sredstava, što je dobar predlog, međutim, od tih sredstava za Republiku treba da se izdvoji 60 posto, a 40 posto za lokalnu samoupravu.
U lokalnoj samoupravi bilo je sada na SO Lazarevac rasprave gde se govorilo o sredstvima, koje mesne zajednice šta dobijaju itd. Tu ima velike nepravde u tom smislu što se godinama ta sredstva zloupotrebljavaju i ne koriste se u one prave svrhe – da se ekološki zagađene sredine zaštite i da se uradi nešto za tu opštinu i za lokalnu samoupravu, naravno, ako se ima u vidu kakvo je zdravstveno stanje ljudi u opštini Lazarevac, kakvih sve bolesti ima i koliko je bolesnih građana. Prema tome, treba više ulagati u ekološke probleme, a manje sredstava da završava u ličnim džepovima; neophodno je da tu postoji daleko veća kontrola nego što je do sada bila.
Treba napomenuti i to što po ovom predlogu privatna lica na čijem imanju ima nalazišta uglja, nemetala ili nekih drugih dragocenih materija mogu da vrše eksploataciju toga.
Mislim da to u ovom predlogu nije precizno definisano i mislim da bi ipak trebalo da država ima veću kontrolu da se ne bi uveo neki veći haos u ovu oblast.
Takođe imam zamerke na ovaj predlog zato što se ovde pominje obrada peska i šodera i još nekih materija koje su više vezane za neku drugu materiju nego za rudarstvo; mislim da je ovo suvišno u ovom predlogu zakona.
Znamo da se najveća nalazišta uglja nalaze na Kosovu i Metohiji i da se sve ovo što se dešava oko Kosova i Metohije naravno radi iz interesa da se preuzme u materijalnom smislu, da se to okupira, pa postavljam pitanje gospodinu ministru – kako će Vlada da reši probleme vezane za ta nalazišta uglja, uopšte vezano za kompletan energetski sistem, kako ćemo da funkcionišemo? Da li ćemo imati kao domaćini pravo po ovom zakonu i po svim zakonima, evropskim i svetskim pravilima da raspolažemo svojom imovinom?
Takođe, jedno od pitanja bilo bi, mnogo puta se pominje i manipuliše od pojedinih ministara, da li će biti nastavka radova na Kolubari B. Moje konkretno poslaničko pitanje je – da li će biti nastavak radova na Kolubari B i kada?
Bilo je planirano, pošto ima rezervi uglja za period 50-60 godina, pošto je pitanju bila termoelektrana i da se gradi na ugalj, a postoji mogućnost da bude kombinovano gas i ugalj, što nije isključivo i imamo za daleko duži period nego što je 50-60 godina.
Takođe, hteo bih da skrenem pažnju ...
(Predsednik: Vreme.)
Pošto mi vreme ne dozvoljava, koristiću priliku kada budu amandmani, pa ćemo još.

Izvinite, gospodine Stevanoviću, hoćete li poslaničko pitanje da se izdvoji iz stenograma i da se preda kao poslaničko pitanje ili ste ga samo uputili?

Zvanično upućujem ova dva pitanja, vezano za Kosovo i Metohiju i za Kolubaru B. Molio bih da mi se to pismeno uradi.