Hvala. Reč ima narodni poslanik Meho Omerović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Evo, u pravu su kolege koje su pre mene govorile, a koje su upozorile na sprinterski početak radnog dana.
Jer, ako bi se ovaj princip i ovaj način rada primenio, mogli bismo do kraja prolećnog zasedanja da prođemo sve zakone koji su u skupštinskoj proceduri. Naprosto, to je nešto što stoji kao primedba i možda i kao povreda Poslovnika.
Javio sam se pošto smo na samom kraju rasprave o amandmanima o Zakonu o rehabilitaciji, jer nisam stigao da govorim o jednom amandmanu, a tiče se amandmana na član 7, koji je podneo kolega Petar Cvetković.
Naime, mislim da je za taj amandman, koliko sam uspeo da uhvatim u hodniku, ulazeći u salu, predsedavajući rekao da ga je Vlada prihvatila. Lično, smatram da je ovaj amandman bio nepotreban. Zašto to kažem? Naprosto, identične odredbe koje je Vlada prihvatila na osnovu amandmana kolege Cvetkovića su već sadržane u drugom zakonu.
Podsetio bih, pre svega ministra i vas, dame i gospodo uvažene kolege narodni poslanici, da je 30. maja 2005. godine naša Skupština usvojila Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine.
U članu 1. pomenutog zakona se izričito kaže, citiram: "Ovim zakonom uređuje se postupak prijavljivanja i evidentiranja imovine koja je na teritoriji Republike Srbije oduzeta bez naknade tržišne vrednosti ili pravične naknade, primenom propisa i akata o nacionalizaciji, agrarnoj reformi, konfiskaciji, sekvestraciji, eksproprijaciji i drugih propisa donetih i primenjivanih posle 9. marta 1945. godine".
U članu 9. istog zakona se takođe kaže, citiram: "Pravni osnov i prava u pogledu vraćanja imovine ili obeštećenja po osnovu oduzete imovine prijavljene po odredbama ovog zakona, kao i postupak po zahtevu za ostvarivanje prava na povraćaj oduzete imovine ili obeštećenje za tu imovinu, urediće se posebnim zakonom".
Dakle, gospodine ministre, mislim da je prihvatanje ovog amandmana nepotrebno, naprosto, što u ovom zakonu već postoje odredbe koje uređuju ovu materiju i stoga mislim da nije dobro da se ovakav amandman prihvati.
Pošto smo na samom kraju rasprave Zakona o rehabilitaciji, u raspravi u pojedinostima, dozvolite mi da kažem samo dve rečenice. Najveći deo kolega, poslanika iz SPS-a i SRS-a, govorilo je zašto i zbog čega ne treba prihvatiti ovaj predloženi zakon.
U principu i skoro u svemu, složio bih se sa onim što su rekli i predstavnici SPS-a, pre svega uvažavajući njihove razloge, odnosno nemogućnost ili nepostojanje nečega što u ovom trenutku ne može biti ni istorijski opravdano, a to je – da menjamo rezultate Drugog svetskog rata.
Naime, ukoliko narodni poslanici u danu za glasanje usvoje predloženi zakon o rehabilitaciji ostaće zapisano da je ova Narodna skupština omogućila rehabilitaciju nekih ljudi koji su otvoreno sarađivali sa okupatorom naše zemlje u Drugom svetskom ratu.
Zato, pozivam poslanike SPS-a da u danu za glasanje ne uđu u salu, jer to bi bio jedini način da spreče donošenje ovako lošeg zakona, kako su tvrdili u raspravi u načelu i u pojedinostima, i stoga očekujem da će biti principijelni i dosledni antifašisti i borci za istinu i prave rezultate Drugog svetskog rata, a ne da će posle priča koje su pričali sa ove govornice – ući u salu i omogućiti da loš zakon, kako su i sami potvrdili, prođe. Stoga, pozivam sve poslanike da ne prihvate predloženi zakon o rehabilitaciji.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Zoran Stojković, ministar pravde, želi završnu reč? (Da.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem koju reč o ovom zakonu, daću vam informaciju koju ste tražili juče, izgubili smo dosta vremena, a vezano je za Trgovište.
Tražio sam podatke od republičkog tužioca i dobio da je krivična prijava već bila podneta, da je podneta opštinskom tužilaštvu. Ali, pošto se smatralo da je više nadležno i za teža dela, dala je Okružnom. Postupljeno je po prijavi i dat je nalog za pribavljanje podataka i informacija. Dakle, radi se na tome.
Što se tiče samog zakona, zaista želim da vam se zahvalim na učešću u diskusiji. Bez obzira na različite pristupe koji postoje među strankama ili pojedincima, neke stvari su utvrđene kao nesumnjive.
Prva stvar, bilo da je bilo pristupa sa jedne pozicije ili druge, nije više sporno da je bilo grešaka države i teških odluka na štetu pojedinaca.
Ako se slažemo, zato nam je ovaj zakon potreban. Posle takve konsultacije da je grešaka bilo, da su neki ljudi veoma teško pogođeni, neki izgubili život, ne treba zbog naših ideoloških razlika to zanemarivati. Ako smo već složni oko toga da greške treba ispraviti, ovaj zakon je jedino rešenje. Ne treba ga dovoditi u sumnju tvrdnjom da li će biti valjano primenjivan.
Zakon će zaista biti primenjivan na one prave slučajeve gde je došlo do ogrešenja o pojedince i važiće za sve slučajeve, do dana donošenja zakona. Ne treba da se izražava sumnja, vezano za ono da li će biti primenjen za 2000, 2001. i 2002. godinu. Ako je zakon, on važi za sve slučajeve u kojima se utvrdi da se država ogrešila o pojedinca.
Ne moram mnogo ni da vam kažem, sem što sam već rekao, da ima slučajeva da ovo ministarstvo donosi odluke, ljudima se nadoknađuje šteta od akcije „Sablja“, postoji negde oko 600 i nešto predmeta i ljudi su zadovoljni, jer su dobili satisfakciju da je država pogrešila u njihovom slučaju.
Imate niz presuda. Neki nisu bili zadovoljni ovakvim načinom, pa su tražili da to sud donese, i imate presude koje se donose. Prema tome, dajte da konstatujemo ono što je zaista bitno. Grešaka je bilo, pojedinci su platili to skupo i te greške treba da ispravimo ako želimo i kao narod i kao država da krenemo negde u budućnost. Dajte, kako sam to slikovito rekao, taj ranac koji vučemo na leđima da ostavimo u ćošak i da krenemo kao sav normalan svet napred.
Druga stvar koja je ovde bitna, bez obzira na viđenje, bilo levih, desnih, bilo centra, izražavam zadovoljstvo što i posle ovakvih diskusija to ostaje na dlanu političkog neslaganja. Ne gledamo se ovde kao neprijatelji i to je ono što me čini zadovoljnim i daje mi nadu da ćemo u budućnosti tako moći da funkcionišemo.
Mislim da je ovde definitivno, a to se više puta čulo, ne moramo kao narod i država da živimo istoriju, već dajte da nam istorija posluži za nauk da ubuduće ne pravimo iste greške. Iz tih razloga predlažem da ovaj zakon usvojimo i budite sigurni da će biti primenjivan, a za sve one slučajeve gde je bilo propusta i grešaka države, da neće biti nikakvih ideoloških pristupa ovom pitanju.

Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona, u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O AMNESTIJI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Nemanja Šarović, Vojislav Milajić, Vjerica Radeta, Milovan Radovanović, Milan Stevović, Branislav Rankić, Petar Jojić, Momir Marković, Gordana Pop-Lazić, Milorad Mirčić, Petar Cvetković i Ljiljana Nestorović.
Primili ste Izveštaj Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Ministre, da li želite da se izjasnite o amandmanima? Izvolite.