Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 90 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Branče Stojanović, Živodarka Dacin, Vladimir Milankov i Miodrag Stamenković.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O REHABILITACIJI (pojedinosti)
Na član 4. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo poslanik Milan Stevović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo poslanik Miljko Četrović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela poslanik Gordana Pop-Lazić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Petar Cvetković podneo je amandman kojim je predložio da se posle člana 7. doda novi član 7a.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Vlada je prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Ištvan Išpanović podneo je amandman kojim je predložio da se posle član 7. doda novi član 7a.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ištvan Išpanović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman da se iza člana 7. doda novi član 7a. Radi se o naknadi štete, odnosno povraćaju imovine za lica iz člana 1.

Međutim, pošto je Vlada prihvatila amandman koji je sličan mom, radi se o načinu povraćaja imovine, i s obzirom da je gospodin ministar obećao da će ove godine biti pripremljen zakon kojim će se ovo pitanje regulisati, povlačim svoj amandman. Hvala lepo.

Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije, a Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo, zaista me fascinira pravničko neznanje predsednika Zakonodavnog odbora gospodina Aligrudića, koji uporno Narodnoj skupštini piše nekakve izveštaje, gde kaže: "Na osnovu člana 79. i 147. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor predlaže Narodnoj skupštini da odbije sledeće amandmane".
Ne znam koji već put objašnjavam predsedniku Zakonodavnog odbora, i još jedanput ću, da član 147. glasi: "Predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada dužni su da, pre sednice Narodne skupštine, razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije".
U članu 79, na koji se takođe poziva Zakonodavni odbor, kaže se u četiri stava na koji način Odbor odlučuje, većinom glasova itd.
Znači, nigde ne postoji mogućnost da se predlaže da se naši amandmani, kako ovde piše, odbiju, jer naši amandmani nisu ni nezakoniti, ni uvredljivi. To što na ovaj način iskazujemo stav prema zakonu, poslanička grupa SRS je u načelnoj raspravi govorila da Predlog zakona o rehabilitaciji, ovakav kakav je, ne možemo da prihvatimo i da nećemo za njega da glasamo.
Jedini način, a to smo vam sto puta pokazivali, da iskažemo svoj stav jeste da predlažemo Narodnoj skupštini, odnosno pre toga Vladi, da se pojedinačno brišu svi članovi ovog zakona, jer je to naš odnos prema vašem predlogu zakona koji je katastrofalno loš.
Član 8. Predloga zakona kaže da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije. Naravno, ovaj član jeste u skladu sa zakonom, u skladu sa Ustavom. Ako predlažemo da se brišu svi prethodni članovi, svih sedam članova ovog zakona, onda je potpuno logično da se briše i taj član. Ako se prihvate naši amandmani, onda nema šta da se objavljuje u Službenom glasniku.
Inače, pošto ste brzo pretrčali ovih nekoliko amandmana, od 4. do 8, nismo mogli da govorimo o pojedinostima, ali ću kratko da vam kažem i da vas podsetim na principijelan stav SRS da ne možemo da prihvatimo da o rehabilitaciji odlučuje samo Okružni sud u Beogradu, zato što mislimo da širom Srbije ima dovoljno dobrih i kvalifikovanih sudija i ne vidimo zbog čega bi ovo bila privilegija beogradskog Okružnog suda.
Ne znam zašto mislite da su tu najbolji i najpoverljiviji ljudi i ne znam kakve sudije, ako mislite da samo taj sud može da rešava pitanje rehabilitacije.
Dakle, to je jedna od naših principijelnih primedbi, pogotovo što imamo jako loša iskustva sa vašim raznim specijalnim i specijalizovanim sudovima, odnosno većima, odeljenjima, tužiocima, počev od onih za organizovani kriminal, koji odlučuju na osnovu izjava zaštićenih svedoka, do ovih za ratne zločine koji takođe odlučuju o izjavama zaštićenih svedoka, a ti svedoci saradnici u našem pravosuđu su ono što nigde u svetu nisu, to su glavni egzekutori i oni su vama glavni dokazni materijal, odnosno njihove izjave i na osnovu takvih izjava naših specijalizovanih sudova oni presuđuju i naravno, plašeći se takvog iskustva, reagovali smo i amandmanom na član koji opredeljuje Okružni sud u Beogradu da obavlja ove poslove.
Kada je konkretno reč o rehabilitaciji, ovde ste predvideli da se rehabilituju lica koja su progonjena od 6. aprila 1941. godine i naravno, bilo je dosta reči o tome, zašto baš taj datum, zašto ne neki drugi itd.
Ali, moram da pitam šta će biti, po kom zakonu i kada će se rehabilitovati svi oni ljudi koji su progonjeni na razne načine, od petooktobarske "buldožer revolucije", a verujte, za ovih pet godina najviše je političkih progona na političkoj sceni Srbije, koliko god vi izigravali lažne demokrate i kvazi demokrate, to što se radi u ovoj vašoj tzv. demokratiji sa političkim protivnicima, to nigde u svetu ni u jednoj savremenoj civilizovanoj zemlji ne možete da sretnete.
Zaista pitam kako će se i ko će rehabilitovati, na koji način, sve one koji su dolaskom petooktobarskih revolucionara na vlast podobijali otkaze, ko će rehabilitovati svih 12.000 ili koliko je već bilo uhapšeno u akciji "Sablja", njihove porodice koje su pretrpele razne pritiske i popreke poglede komšiluka i članova šire porodice.
Dakle, ko će tim ljudima nadoknaditi ono što im je petooktobarska vlast uradila. Šta ćete da kažete za onog Šutanovca koji u jednoj emisiji, koja se zove "Piramida", kada mu Uroš Šuvaković, koji je bio njegov protivnik u toj emisiji, skreće pažnju da nosi cipele od 600 evra, kaže da je slučajno 5. oktobar i pokazuje nogom (kako bi on Šuvakovića šutnuo nogom da je 5. oktobar) i najavljuje neki novi 5. oktobar u toj emisiji.
E sada, poruka i za Šutanovca i za Tadićevog najvećeg tajkuna, lopova Đilasa, za sve vas koji žalite što nije bilo 6. oktobra – nikada više neće biti ni 5. oktobra kakav je bio, nikada više nećete dočekati to što ste propustili 6. oktobar, a namera vam je bila jasna – da ubijate i da zatvarate. I zato vas pitam, kada ste govorili i predlagali ovaj zakon o rehabilitaciji, da li ste vodili računa i o svojim, odnosno delima svih vas petooktobarskih revolucionara, ko će rehabilitovati vaše žrtve?

Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, replika.

U izveštaju Zakonodavnog odbora za pojedine amandmane neki put piše da predlažemo kao Zakonodavni odbor da se odbiju. To je prosto zbog toga što postoje dve mogućnosti: da se predloži da se amandman prihvati ili da se odbije, i to radi svaki odbor. Ne znam koji put to govorim za ovom govornicom, jer se moje shvatanje razlikuje od dosadašnje prakse i nastojaću sve vreme da ubedim i predsednika parlamenta i moje kolege da to promenimo.
Naime, nije dobro da u izveštaju Zakonodavnog odbora piše da je amandman pravno moguć, to je sadržina rada Zakonodavnog odbora. Dakle, šta Zakonodavni odbor razmatra, to je određeno Poslovnikom kroz sadržinu njegovog rada, a prihvatanje i odbijanje su predlozi koji se daju Skupštini.
Po meni, trebalo bi da i Zakonodavni odbor ima u svom izveštaju izraz: predlažemo da se amandman prihvati, a ne da je pravno moguć.
Pitanje pravne mogućnosti amandmana je predmet sadržaja rada Zakonodavnog odbora, a forma predloga je nešto sasvim drugo što ide pred Skupštinu. Međutim, to je do sada bilo uobičajeno, pa se zbog toga javlja ta dilema da li mi predlažemo da se amandman odbije ili prosto konstatujemo da nije pravno moguć.
Mislim da je u redu to što se predlaže da se amandman odbije, jer on u sebi implicira samo jednu stvar za koju je Zakonodavni odbor ovlašćen da radi.
Drugo, podsetiću vas da se odluke na Zakonodavnom odboru donose većinom glasova od najmanje apsolutne većine članova Zakonodavnog odbora, pa prema tome, predsednik Zakonodavnog odbora sam po sebi ne donosi nikakvu odluku, niti može uticati neposredno sam na tu odluku, sem svojim glasom koji je jednak sa ostalim glasovima u Zakonodavnom odboru.
Drugo, kada se predlaže da se neki amandman ne prihvati, tj. da se odbije zbog toga što nije pravno moguć, to implicira da je Zakonodavni odbor razmotrio taj amandman sa aspekta sadržine svog rada, a ne sa aspekta forme, jer je amandman razmatran sa aspekta forme i da je predloženo odbacivanje, zapravo ne bismo mogli predložiti odbacivanje, već se odbacuje neposredno na odboru, pa se takav amandman nikada ne bi ni mogao naći na skupštinskom zasedanju, niti bi se ovde mogao razmatrati.
Prema tome, kada god neki odbor Skupštine, bilo da je Zakonodavni ili kakav drugi resorni odbor, predloži odbijanje amandmana, to je samo predlog odbora Skupštini Srbije koja taj predlog ne mora da uvaži. Već smo do sada videli, naravno da je bilo amandmana koje je Zakonodavni odbor predložio za odbijanje, pa su prošli na ovoj sednici Skupštine Srbije, odnosno na samoj Skupštini prilikom glasanja u danu za glasanje. Hvala.

Reč ima Nataša Jovanović, po Poslovniku.

Vi, gospodine Mihailoviću, od jutros kao da radite na normu, počeli ste da štancujete naše amandmane sve vreme dok nisu bili srpski radikali. Imali ste valjda toliko sluha i demokratičnosti da vidite da tek ulaze poslanici, a ne u hodu da govori koleginica Radeta. Pa nećemo da se guramo na ova vrata kao vi kada bežite iz sale kad utvrdite kvorum, nego lepo, pristojno, civilizovano ću da dođem na svoje mesto.
Zaista me iznenađuje da ni vi ni predsednik Skupštine niste proverili šta se dešava sa Zakonodavnim odborom. Kolega Krasić vas je lepo upozorio da je ne samo diskutabilno, već da postoji otvorena sumnja da taj odbor nema kvorum za odlučivanje.
Ako je to već tako, a inače je prekršen član 147. Poslovnika, odnosno 146, onda me tim pre i zapanjuje ovakvo obrazloženje i nemogućnost da se podnese amandman, po tumačenju kolege Aligrudića, a i ministra, na osnovu onoga što sam podnela kao član 8.
Iz cele koncepcije i celog izlaganja poslanika SRS jasno ste videli da je naš cilj da ovaj zakon ne stupi na snagu, jer smatramo da su ovim zakonom, a videli smo to u toku rasprave u pojedinostima i u načelu, otvorene još neke istorijske nesuglasice, razmirice, tumačenja ovako i onako. On je u suštini nepotpun na nizu primera, od podnošenja zahteva, preko uzimanja perioda od kada bi se vršila rehabilitacija lica. Ko su oni koji to mogu da urade i koji mogu da podnesu zahtev?
Znate, žrtve nacizma i fašizma i oni koji su pod genocidom ustaša, a pre svega Hitlerove nacističke Nemačke stradali u najvećem broju na prostorima gde žive Srbi, mislim na najveći, nažalost, srpski grad pod zemljom – Jasenovac; mislim na centralni deo Srbije, preko 7.000 žrtava u kragujevačkim "Šumaricama" u jednom danu; preko otvaranja priče o tome da su pojedini koji za sebe govore da su nekakve demokrate, tipičan je primer Dragoljuba Mićunovića, on je jedan od osnivača DS-a, došli drugi po sistemu oca ubice, smenili ga i njih više nema.
On sad ima ove svoje junoše koji lažu, otimaju, obmanjuju narod, obogatili su se za period od godinu, dve ili tri dana, poput ovog glavnog tajkuna Đilasa, a taj isti Dragoljub Mićunović za sebe traži (on im je predsednik političkog saveta i član predsedništva DS) da podnese zahtev za rehabilitaciju.
U isto vreme javljaju se ljudi i dan-danas, hvala bogu, živi i neke gospođe koje su imale dosta godina manje nego Mićunović na Golom otoku. Evo, znam primer njegove supruge, tada je imala 18 godina, duže je boravila na Golom otoku od Dragoljuba Mićunovića. On je tamo imao sasvim jasnu i nesumnjivu ulogu, o čemu smo govorili i naš predsednik pre više od 10 godina.
Prema tome, ne samo da je sve ovo što ste napisali u mnogim članovima diskutabilno, nego otvara nova pitanja i nove ideološke i kakve god hoćete razmirice. To nikako nije u funkciji pomirenja za koje se zalaže SRS, a vi – današnje demokrate, treba da pokažete na svojim delima i svojim rečima da zaista želite demokratski uređeno društvo i da ne želite ni lustracije niti da proganjate političke protivnike.
Ali kako, kada nudite koaliciju Šutanovcu koji osim toga što se ovajdio u prošlom sazivu, uzevši ko zna koliko desetina otpremnina iz Saveznog ministarstva odbrane i koji sa cipelama od 700 evra na sebi preti ljudima da će da ih šutira i da će da se ponaša ovako ili onako? Takvima nudite koaliciju i svoju perspektivu vidite sa takvima. O čemu onda pričamo?
Da pričamo o tome šta su neki radili ljudima i kako su se komunisti ponašali prema srpskim patriotama pre više od 60 godina, ili Nemci i fašisti, kao što je to primer u Kragujevcu.
Pa, gospodine Aligrudiću, da ste imali malo obzira prema činjenici da je ovo sled koncepta SRS i prema mom amandmanu na član 8, koji tražim da se briše, ne biste tako brzopotezno reagovali ili poslali dopis, a u to nisam sigurna, ne znam ni kada ste predsedavali Zakonodavnim odborom, ni da li je tamo bilo kvoruma, jer veoma često se to dešava.
Sa druge strane, bolje je, gospodine Aligrudiću, pošto ste još uvek okosnica ove kakve-takve koalicije, da razmislite malo o ovim zlikovcima preko puta. Zgrada preko puta, preko "Čedine zebre" puna je kriminala, tajkuna i onih koji su spremni da izdaju i prodaju zemlju. O tome razmišljajte, a ne o tome da odbijete moj amandman.

Narodni poslanik Miloš Aligrudić, replika. Izvolite.

Naravno, uvažavam sve motive zbog kojih se amandmani podnose i sve ih smatram legitimnim. Na koncu, svako ima pravo da napiše kakav god amandman, pa i takav da se član briše.
Uvažavam i stav poslaničke grupe koja želi da iskaže svoj stav prema zakonu na taj način što traži da se sledstveno, ili koherentno dosledno svi članovi pojedinog zakona brišu, na taj način da bi jednostavno pokazali svoj stav prema zakonu. To je sasvim legitimno i na koncu da bi time dobili formalno pravo da se u danu za raspravu o amandmanima brojni članovi te poslaničke grupe jave i raspravljaju o svakom amandmanu koji je podnet, bez obzira na njegov sadržaj, što je takođe legitimno pravo. Niko nema nameru to ikada da spreči i tako će i biti.
Prosto, zbog toga što odluke Zakonodavnog odbora koje izražavaju svoje mišljenje, u ovom slučaju negativno, prema amandmanima, ne sprečavaju ni u čemu raspravu o tim amandmanima i nemaju to za cilj, već imaju za cilj da ukažu da li su pojedini amandmani koherentni u odnosu na pravni sistem ili u odnosu na konkretan predlog zakona koji se pred nama nalazi. Ako imamo amandmanom napadnutu odredbu koja je vacatio legis, tj. završna odredba koja govori o stupanju na snagu zakona, usvajanjem takvog amandmana pokvario bi se zakon u takvoj meri u kojoj bi on bio praktično nemoguć.
Prema tome, ne razmatramo mi amandmane u njihovoj sveukupnosti ili celini, u logičkom smislu koji je poslanička grupa koja je podnela imala u vidu, što takođe, ponavljam, smatram legitimnim i normalnim. Dakle, te amandmane na Zakonodavnom odboru ne posmatramo u njihovoj celini, nego pojedinačno prema poslaniku koji ih je podneo i prema smislu odredbe koja se amandmanom dira.
Prema tome, bilo je slučajeva na Zakonodavnom odboru da smo neke amandmane iste poslaničke grupe oglasili pravno nemogućim, tj. predložili da se odbiju, dok smo druge sa istim sadržajem u odnosu na druge članove istog predloga zakona smatrali pravno mogućim. Prosto, samo zbog toga što smo gledali na koji se član zakona amandman odnosi i da li je brisanje tog člana uopšte moguće u kontekstu usvajanja predloga zakona. Jer, Skupština mora poći od pretpostavke da se predlog zakona daje da bi se usvojio, a ne zato da bi bio oboren. Na koncu, ako obaramo zakon u Skupštini, obara se, pre svega, odmah po usvajanju u načelu ili, ukoliko pojedini amandmani ne prođu, može se oboriti u drugom momentu, a to je kada se zakon usvaja u celini.
Prema tome, to su ta dva momenta kada se može na zakon reagovati i realno ga oboriti, pri čemu zaista uvažavam napor svake poslaničke grupe da izrazi svoj stav na način na koji predvidi i ne smatram to nelegitimnim niti lošim.
S druge strane, ne može se optužiti ni određeni odbor u Skupštini Srbije koji, po Poslovniku, ima tačno utvrđen zadatak da ne sme da obavi svoj posao u odnosu na konkretne amandmane, samo zbog toga što treba da ima u vidu koherentnost ili celinu predloga koji je dat. On je, dakle, politički legitiman, procesno je legitiman, ali sa aspekta rada Zakonodavnog odbora izaziva određeno mišljenje, pozitivno ili negativno, što nema uticaja na raspravu u Skupštini, niti ima neposrednog uticaja na dan za glasanje. Hvala.