Po Poslovniku, gospodin Krasić.

Nisam pričao ništa lično, niti sam prozivao, ali moram da skrenem pažnju na jedan logički nedostatak prethodne diskusije. Ako zakon formira monopol, on je napravio vrlo pogodno tle za korupciju. Ako je nešto moglo da radi 120 hiljada ljudi, a sada može da radi 10 hiljada ljudi, onda je skočila cena ovom manjem broju ljudi.
U Šumarčevom zakonu stvoren je svojevrsni monopol koji ničim nije opravdan; on nije opravdan profesionalizmom, strukom, a zašto nije? Zbog toga što je nemoguće da je struka došla do izražaja onog momenta kada je promenjen zakon. Valjda su i pre tog zakona neki ljudi pravili zgrade, te zgrade su bile uspešne, čak su dobijali ljudi i nagrade kao dobri šefovi gradilišta, odgovorna lica za izgradnju objekata.
Ali, samom činjenicom da je od 120 hiljada ljudi koji su taj posao mogli da rade do 2003. godine donošenjem zakona, kao odgovorni, moglo samo nekoliko hiljada njih napravljeno je, odnosno pođubreno je zemljište da se razvija korupcija.
Zakon je omogućio još veću ekspanziju korupcije, jer i pored onoga sa višom školom koji je na gradilištu, sada virtuelnom stoji još jedan navodno na tom istom mestu, a on se u tom trenutku po papirima nalazi na 15 - 50 mesta.
Ne pričam o onim primerima, u potpunosti se slažem sa vama, gospođo Bošnjak, da od vas to niko nije tražio, ja to nisam osporio, uopšte nisam pričao o vama, vašoj struci i vašoj profesiji. Samo pričam o lošim posledicama koje je proizveo ovaj zakon. Ovaj zakon je napravio novi monopol. Kakav monopol? Dvanaest puta je smanjio broj ljudi koji mogu da potpisuju neke dnevnike i onda je skočila cena tim ljudima.
Pošto ste izneli da se sve činjenice znaju o korupciji, o mitu, o nadziđivanju, o načinu obezbeđivanja, prosto ne mogu da shvatim, to se zna i svi znaju da ovaj zakon to ne može da reši. Onda se apeluje da mi nešto prihvatimo, da ne napadamo, ali moramo da napadamo. Ovo je skuplje i za državu i za onu vašu korporaciju za osiguranje kredita, i za banke i za sve drugo. Zašto?
Zato što je ovaj zakon instalirao nedozvoljeni monopol za jednu vrstu ljudi koji kažu da su stručnjaci i oni mogu svojim potpisom da potpisuju 15 knjiga svakog dana, oni su prisutni na svim gradilištima, a njih nema i to je taj naš prigovor.
Dakle, da se usvoje ova dva amandmana koje smo mi predložili na član 36. ili jedan od ta dva amandmana, onda bi 120 hiljada ljudi bilo u situaciji da potpisuje ono što faktički radi i onda ne bi bilo mogućnosti za mito, korupciju i ostale nezakonite stvari.
Što se tiče gospodina Labusa, molim vas, pre dve godine Kljajević je po svim zakonima morao da se razreši. On nije razrešen zato što je G17 plus izvršio uticaj u Velikom personalnom veću da se Kljajević ne dira. Ako meni ne verujete, pitajte ministra pravde, pitajte ove druge, jer smo mi na Odboru za pravosuđe postavljali pitanja – a kada će da dođe predlog za razrešenje Kljajevića, a oni kažu – ne može da prođe u Velikom personalnom veću zbog G17 plus. A zbog čega – znate i sami kakva je bila privatizacija u stečaju "Sartida" i da ne širim temu dalje.

Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović, pa Aleksandar Đorđević, pa onda Milka Silajev.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 37. gospodina Baralića svakako treba podržati iz više razloga, jer i ovako loš predlog precizira, kada je u pitanju sama kontrola.
Ovim zakonom nije precizno regulisana najbitnija stvar, a to je legalizacija. Ovaj član uglavnom govori o kontroli sredstava koja se troše iz budžeta lokalnih samouprava i donatorskih sredstava.
Hoću da kažem da u mojoj opštini Lazarevac, kao i mnogim drugim opštinama, ima problema kada je u pitanju urbanistička i građevinska mafija. Naime, da istaknem i to da u Lazarevcu kum predsednika opštine ima pet petospratnica za vrlo kratko vreme vlasti i ima takođe, da ne kažem kao svaka vlast, jer uvek se desi jedan broj tajkuna koji se obogate preko noći, tako i ovaj koga sam pomenuo... Samim tim treba istaći još jednog tajkuna, koji je za godinu i po dana sagradio dvorac i kupio nekoliko automobila i kamiona.
Treba ovo društvo lokalne samouprave, a posebno Vlada Srbije da povede računa o svojim lokalnim tajkunima, a to su aktivisti stranaka koje su na vlasti, da ovom prilikom ne prozivam pojedinačno ni ljude ni stranke, ali bi trebalo skrenuti pažnju da se zaista to dešava u opštini Lazarevac, a pretpostavljam i u mnogim opštinama širom Srbije.
Hoću da kažem da se daju po partijskim linijama dozvole za gradnju, grade se objekti i na taj način se zadovoljavaju i namiruju mnogi aktivisti stranaka, što treba sprečiti, da ubuduće nemamo takvih pojava.
Gospodin Baralić je hteo da ovim predlogom precizira kontrolu o kojoj sam već govorio, a prethodni govornici su je isto pomenuli. Prema tome, smatram da bi to umnogome poboljšalo ovaj predlog zakona i preciziralo stvari oko same kontrole trošenja sredstava.
Kada je u pitanju legalizacija treba istaći i to da nismo dovoljno precizno u ovom zakonu izneli one ključne stvari, što je neophodno za državu Srbiju, jer znamo da imamo ogroman broj, na desetine hiljada objekata, a to svakako muči i opštinu Lazarevac, da ne bismo došli do jedne neprijatne situacije i tu upotrebili silu i opet po nekoj partijskoj liniji nekome rušili objekte, a nekome ostavili. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS smatra da je neophodno usvojiti amandman koji sam podneo u ime poslaničke grupe SRS.
Pročitaću vam samo jedan deo sa 6. sednice Odbora za urbanizam i građevinarstvo Narodne skupštine, održane 12. maja 2004. godine, sa dnevnim redom gde je prva tačka bila - Odgovor Ministarstva za kapitalne investicije na zaključke Odbora od 30. marta i 28. aprila 2004. godine, a sve u vezi sa radom Inženjerske komore.
"U uvodnim napomenama pomoćnik ministra je obrazložio da je Ministarstvo za kapitalne investicije, u celini, na osnovu svih dostavljenih izveštaja o radu Inženjerske komore Srbije u naznačenom periodu, zaključilo da je rad Inžinjerske komore bio nezakonit, kada je u pitanju izbor članova nadzornog odbora od strane upravnog odbora, a ne od strane skupštine komore, uskraćivanje ovlašćenja određenim strukama za obavljanje određenih poslova za koje su se školovali, a davanje ovlašćenja određenim strukama za obavljanje poslova za koje se nisu školovali, da odredbe statuta Privredne komore, koje se odnose na izdavanje licenci, nisu usklađene sa Zakonom o planiranju i izgradnji i da se visina isplaćenih sredstava iz izveštaja koji je dostavljen Ministarstvu razlikuje od visine isplaćenih sredstava u ranijim izveštajima".
Samo sam dao jedan izvod iz zapisnika Odbora za urbanizam i građevinarstvo, koji govori upravo o radu te Inženjerske komore, formirane Zakonom o planiranju i izgradnji koji je usvojen 2003. godine.
Srpska radikalna stranka je podnela Narodnoj skupštini Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o planiranju i izgradnji, u novembru 2004. godine, da se prevaziđe taj vakuum do donošenja novog zakona, koji bi rešio sve nastale probleme donesene postojećim i važećim Zakonom o planiranju i izgradnji, da bi se te sve stvari ispravile.
Razlozi za donošenje zakona i objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja – pre svega smo mislili da bi se predlogom zakona da se stavi van snage ovaj važeći zakon sprečila velika pljačka građana Srbije. Pokazalo se da je to bio cilj Demokratske stranke, koja je bila vladajuća u to vreme i koja je donela ovaj diskriminatorski zakon.
Dakle, upravo amandman koji sam podneo u ime SRS govori o prirodi zakona. Koleginica iz G17 plus je govorila – bože moj, mi smo ovo smatrali kao prelazno rešenje. Morali ste da predložite ovde novi zakon, koji bi ispravio sve nepravde prema Republici Srbiji i građanima Srbije, koje je donela Demokratska stranka. Naravno da to niste učinili, jer ste sa njima na lokalnoj vlasti u Beogradu.
Gospođo Bošnjak, vi ste i član gradskog veća, koliko znam, i kažete da se brinete o struci. Ovim zakonom ste stavili sve pogonske inženjere u položaj koji je, pre svega, vanustavni. Oduzeli ste im pravo na rad. Sve što je rekao gospodin Krasić za ovom govornicom je potpuno tačno.
(Predsedavajući: Vreme.)
Ti građevinski inženjeri i ostali inženjeri su projektovali sve objekte u bivšoj SFRJ. Vi ste ovim zakonom, koji podržavate, dokazali da niste ništa bolji od onih iz DS-a koji su vladali pre vas. Naravno da su vaše interesne grupe u okviru vaše stranke G17 plus i DS zainteresovane upravo da se ne dira ovaj deo koji ste želeli da zaštitite ovim predlozima. Izmenama i dopunama zakona niste ništa promenili u postojećem zakonu. Suština ovih predloga ima samo kozmetičke promene tog zakona.

Narodni poslanik Milka Silajev.

Gospodine potpredsedniče, gospodo iz Ministarstva, želela bih da kažem da se u mnogim slučajevima slažem sa gospodinom Baralićem, ali u ovom slučaju ne.
Ja sam iz porodice gde su tri kolena inženjera, što građevinskih, što elektrotehnike, što telekomunikacija. Na kraju, kada ste u takvoj porodici, živite sa mnogim stvarima, sa problemima i nehotice usvajate terminologiju i probleme koji su prisutni u tim oblastima. Samo znam da se govorilo i pre rata i posle rata, dugi niz godina su poštovana pravila u građevinarstvu, a to su da projektovanje i nadzor moraju da rade diplomirani inženjeri. Izvođenje radova, vođenje gradilišta, to je posao za inženjera bez diplome. Svako je nalazio svoje mesto u toj hijerarhiji poslova. Iako se mislilo da posle rata nije bilo dovoljno inženjera, bilo ih je za te poslove i nije bilo nigde problema.
Nadzor i projektovanje, to je ogromna odgovornost. Promašaj u projektu apsolutno povlači za sobom zatvor. U nadzoru je isto tako. Vođenje građevinskih knjiga je neophodnost. Zašto? Zato što je građevinska knjiga dokument iz koga inspekcija rada, a i građevinska inspekcija može da utvrdi gde su nastale greške i samim tim je omogućeno sprovođenje zakonitosti.
Ako se mi kao društvo zalažemo da u društvu bude poštovanje zakona, poštovanje normi, moramo da usvojimo ovakav zakon kakav je predložen.
Apsolutno podržavam zakon koji je predložilo Ministarstvo. Ne smemo da odstupimo od onoga što smo dobro radili, a jedno vreme je i nepoštovanje zakona bilo apsolutno.
Možda su tada nastale greške, možda je tada došlo do devijacije u društvu. Nesporno je, moguće je, ali ispravimo to, ne dozvolimo da do toga dođe. Sve zavisi od nas.
Dozvolimo da inspekcija ima uvid u naše poslovanje, a imaće uvid ako se dobro vode građevinske knjige. Građevinska knjiga apsolutno daje mogućnost da se ti uvidi naprave i da se tačno zna šta je rađeno, kako je rađeno i da se poštuje zakonitost.
Rekla bih da je kontrola u našem društvu neophodna. Ovo je vid poštovanja kontrole i izbegavanje mogućnosti raznih mahinacija.
U građevinarstvu su mogući veliki propusti. Građevinska knjiga je dokaz da do propusta neće da dođe. Zašto? Moguće je ugrađivati materijal koji nije predviđen projektom. Zato je tu inspekcija da preko građevinske knjige utvrdi koji su materijali utvrđeni. Ako hoćemo zakonitost, mislim da moramo da prihvatimo ovo što je predložila Vlada.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, replika.

Gospodine potpredsedniče, uzvratiću kompliment, takođe veoma uvažavam koleginicu Silajev, ali to ne znači da treba da se složim sa svim argumentima koje je ponudila.
Podsećam sve uvažene kolege narodne poslanike da je Jugoslavija onda, a i Srbija, bila projektantska i građevinska velesila, da je projektovano i izgrađeno toliko objekata kakvim se ne može podičiti gotovo nijedna višestruko veća zemlja, sa većim finansijskim potencijalom; da su građevinarstvo i projektovanje bili najvažniji izvozni brend; da su građeni objekti širom zemljine kugle, od brane Asuan do raznih specijalnih kongresnih centara, do različitih industrijskih postrojenja, gotovo na svakoj tački zemljine kugle, od žarkog pojasa do Sibira.
Da li ste ikada čuli da je sa bilo koje od tih građevina, recimo, opala terasa ili da se desio neki kiks te vrste? Podsećam vas, pre nekoliko godina, na osnovu novog zakona i nove procedure i licenci, padale su terase kao kruške po Beogradu i, nažalost, ginuli su ljudi.
Nije u pitanju samo procedura, u pitanju je da li smo odgovorni ljudi. Čovek može biti odgovoran i kada kopa najobičniji kanal.
Takođe vas podsećam da su brojni građevinski radnici koji su bili angažovani na crno izgubili život, jer su se ovde u Beogradu, tu oko nas, zasipali rovovi koji nisu bili obezbeđeni.
Samo vas molim, ja govorim jezikom koji svi razumeju, nije u pitanju ovde teranje mak na konac, ovde je nešto sasvim drugo – neko jedan posao zna ili ne zna da radi, a neko nažalost ima papir više za ono što onaj drugi nema, pa na osnovu toga može da čini one ili ove stvari.
Da nam niko ne prebacuje, ja bih želeo kada bi svaki nadzorni organ bio profesor građevinskog fakulteta, voleo bih kada bi sve ovo funkcionisalo kao što se ovde i u zakonu predlaže i kao što se zalažu naše uvažene kolege.
Život je jedno, a praksa je nešto sasvim drugo. Podsećam vas i upozoravam da se danas u Srbiji na postojećim objektima u formi adaptacije ravnih krovova gradi po nekoliko spratova, da se u bivšoj Trgovačkoj ulici na Banovom brdu postavljaju čitavi novi objekti ispred zgrada koje su ranije izgrađene, da se ponovo dešavaju stvari za koje nisam siguran da li će kvalitetom moći da obezbede ono što je elementarna sigurnost građana itd.
Dakle, da završimo priču u vezi sa ovim. Biće kako mora. Želim da verujem da je moguće da Srbija isprati sve ovo, jer Srbija jeste država u kojoj jeste bilo moguće završiti fakultet i kad si čobanče, ako si bio motivisan, i ako si bio vredan da radiš, ali objektivno na terenu postoje problemi s tim u vezi.
Biće prilike da za godinu dana ponovo analiziramo donete izmene i dopune ovog zakona, pa ćemo reći ko je bio u pravu. Želeo bih da ste vi i biće mi zadovoljstvo da kažem – u redu, načinio sam grešku pišući ovaj amandman.