Gospodine potpredsedniče, uzvratiću kompliment, takođe veoma uvažavam koleginicu Silajev, ali to ne znači da treba da se složim sa svim argumentima koje je ponudila.
Podsećam sve uvažene kolege narodne poslanike da je Jugoslavija onda, a i Srbija, bila projektantska i građevinska velesila, da je projektovano i izgrađeno toliko objekata kakvim se ne može podičiti gotovo nijedna višestruko veća zemlja, sa većim finansijskim potencijalom; da su građevinarstvo i projektovanje bili najvažniji izvozni brend; da su građeni objekti širom zemljine kugle, od brane Asuan do raznih specijalnih kongresnih centara, do različitih industrijskih postrojenja, gotovo na svakoj tački zemljine kugle, od žarkog pojasa do Sibira.
Da li ste ikada čuli da je sa bilo koje od tih građevina, recimo, opala terasa ili da se desio neki kiks te vrste? Podsećam vas, pre nekoliko godina, na osnovu novog zakona i nove procedure i licenci, padale su terase kao kruške po Beogradu i, nažalost, ginuli su ljudi.
Nije u pitanju samo procedura, u pitanju je da li smo odgovorni ljudi. Čovek može biti odgovoran i kada kopa najobičniji kanal.
Takođe vas podsećam da su brojni građevinski radnici koji su bili angažovani na crno izgubili život, jer su se ovde u Beogradu, tu oko nas, zasipali rovovi koji nisu bili obezbeđeni.
Samo vas molim, ja govorim jezikom koji svi razumeju, nije u pitanju ovde teranje mak na konac, ovde je nešto sasvim drugo – neko jedan posao zna ili ne zna da radi, a neko nažalost ima papir više za ono što onaj drugi nema, pa na osnovu toga može da čini one ili ove stvari.
Da nam niko ne prebacuje, ja bih želeo kada bi svaki nadzorni organ bio profesor građevinskog fakulteta, voleo bih kada bi sve ovo funkcionisalo kao što se ovde i u zakonu predlaže i kao što se zalažu naše uvažene kolege.
Život je jedno, a praksa je nešto sasvim drugo. Podsećam vas i upozoravam da se danas u Srbiji na postojećim objektima u formi adaptacije ravnih krovova gradi po nekoliko spratova, da se u bivšoj Trgovačkoj ulici na Banovom brdu postavljaju čitavi novi objekti ispred zgrada koje su ranije izgrađene, da se ponovo dešavaju stvari za koje nisam siguran da li će kvalitetom moći da obezbede ono što je elementarna sigurnost građana itd.
Dakle, da završimo priču u vezi sa ovim. Biće kako mora. Želim da verujem da je moguće da Srbija isprati sve ovo, jer Srbija jeste država u kojoj jeste bilo moguće završiti fakultet i kad si čobanče, ako si bio motivisan, i ako si bio vredan da radiš, ali objektivno na terenu postoje problemi s tim u vezi.
Biće prilike da za godinu dana ponovo analiziramo donete izmene i dopune ovog zakona, pa ćemo reći ko je bio u pravu. Želeo bih da ste vi i biće mi zadovoljstvo da kažem – u redu, načinio sam grešku pišući ovaj amandman.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanici Milan Ninić, Sanja Čeković i Staniša Stevanović zajedno su podneli amandman kojim su predložili da se posle člana 37. doda član 37a.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Vjerica Radeta.

Nema ministra, preneće mu poruku, nadam se, ali bi zaista bilo lepo da se ponaša u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine. Juče smo utvrdili da on to ne može, ali evo ja ću da kažem ono što treba da kažem vezano za amandman na član 39. kolege Petra Jojića.
Amandman se odnosi na izvorni član 140. Zakona o planiranju i izgradnji, a član 140. kaže da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora proverava, pa onda je nabrojano šta sve proverava, između ostalog da li je početak građenja objekta, odnosno izvođenja radova prijavljen na propisan način. Amandmanom smo tražili da se kaže da je početak građenja objekta, odnosno izvođenja radova po izdatom odobrenju prijavljen na propisan način.
Dakle, razlika između onog što stoji u Predlogu zakona i onoga što je predlog našeg amandmana je u tome što mi mislimo da treba da se precizno kaže da se ova odredba odnosi na prijavljene radove za koje je izdato odobrenje za izgradnju. Ako samo kažemo da se odnosi na izvođenje radova prijavljeno na propisan način, šta znači? To znači, prijavljen na propisan način da se podnese, napiše jedno obaveštenje za opštinski organ uprave, da se podnese na pisarnici i na propisan način je investitor obavestio da je počeo gradnju. Mi samo insistiramo da se to precizira, da se odnosi na prijavljivanje gradnje za koju je izdato odobrenje za gradnju.
Dakle, ovo što ste predložili u ovom članu 140. je u redu i to nismo dirali, ali mislimo da je neophodno da se prihvati ovaj amandman. Ne znam, čudi me da ste propustili da ga prihvatite, jer zaista sada možete da se uverite da se odnosi samo na jedno pravno preciziranje i upravo je i to jedan od načina da se izbegne sve ovo što smo danas ovde čuli i od kolega iz SRS, a i od kolega koji će glasati za ovaj zakon.
Niko ne dovodi u sumnju tvrdnje da postoji tzv. urbanistička mafija u svim gradovima u Srbiji. Vi ste sami juče potvrdili da ste podneli krivične prijave protiv članova neke urbanističke mafije, odnosno ljudi koji krše ovaj zakon, eto da ih tako krstimo. Dakle, i vi u Ministarstvu znate ono što i mi ovde govorimo, da postoji ta vrsta problema, a mi smo želeli samo ovim amandmanom da pomognemo i Ministarstvu i lokalnim samoupravama da imaju čistu situaciju.
Ne znam da li je neko od vas nekada radio u nekoj lokalnoj samoupravi; ako jeste, onda mu je jasno ovo što sam rekla – da ovo što ste vi napisali da je na propisan način nešto prijavljeno samo podrazumeva propisan način prijavljivanja, a to ne znači da su ispunjeni ostali uslovi. Znate, vi na propisan način prijavite i ako napišete da Marko Marković ima bespravno izgrađen objekat na parceli toj i toj, u ulici toj i toj, vi ste to na propisan način prijavili, a inspekcija ode na teren i tamo ustanovi da uopšte nema nikakvog objekta. Dakle, ovde se radi o razlici između suštine i forme.
Ovaj amandman ima samo tu nameru da raščisti tu situaciju i da imamo jednu zaista preciziranu formulaciju, koja ne može da dovede u pitanje niti organe, odnosno deo organa uprave u lokalnoj samoupravi, inspekcije pre svega.
Mislim da je zaista krajnje vreme da donosimo zakone koji će što je moguće više da sprečavaju zloupotrebe i da prestanemo sa donošenjem zakona koji su uvek nešto sa mogućnošću širokih tumačenja, a kad god je u pitanju neko široko tumačenje, onda je tu svakako moguća i zloupotreba.
Možda će neko da kaže – zašto vi radikali uvek unapred nešto dovodite u sumnju? Ja ću da vam kažem, zapravo da vas podsetim, da od kada sam u ovom parlamentu, a već sam u drugom sazivu, nisam propustila priliku kada se govorilo o nekoj temi iz oblasti pravosuđa da ne zahtevam od ministra, od predsednika Vrhovnog suda, od Visokog saveta pravosuđa da se stane na kraj sudiji Goranu Kljajeviću, predsedniku tada Trgovinskog suda u Beogradu. Uvek sam iznosila podatke da je on još kao nekakav predsednik kriznog štaba upao u Trgovinski sud i tada oteo pečate i dokumentaciju tadašnjem predsedniku Trgovinskog suda, tada je to bio Privredni sud, gospođi Mileni Arežini.
Takođe sam govorila i svi smo govorili o čuvenoj, a već čini mi se pomalo zaboravljenoj, a evo ja sada podsećam, aferi "Mercedes-Benz" u kojoj je glavni akter bio upravo Goran Kljajević, pa onda tužilac Četvrtog opštinskog tužilaštva Biljana Radovanović, pa onda onaj Nenad Milić, tada zamenik ministra policije itd.
Zašto sve ovo napominjem? Jednostavno, da vam skrenem pažnju da mi srpski radikali stvarno ne govorimo ništa tek onako, nego za sve što kažemo imamo apsolutno i dokaze i dokumentaciju. To što vlastima treba dosta vremena da tu istu dokumentaciju prikupe ili da se odvaže da učine jedan korak, kakav je hapšenje ovog Gorana Kljajevića, to je problem onoga ko vrši vlast.
U okviru ovog hapšenja, da vas obavestim, poštovane kolege, a i javnost Srbije, da su uhapšeni neki Brašnjević, čini mi se, Miki i Milenko. Mislim da su vlasnici neke firme koja se možda zove "Ekotrejd", ili sam možda pogrešila ime, ali jesu Brašnjević, sasvim sigurno. Ne znam zbog čega su uhapšeni, ali znam da su to ljudi drugi po redu, prvi je Dragan Đilas, a drugi je Dragan Šutanovac koji je ove Brašnjeviće reketirao za plazma televizore koje je uzeo za sebe i za Borisa Tadića. Verovatno mogu sa tih velikih tankih ekrana da gledaju kako ove ljude hapse. Naravno, saznaćemo, verovatno i od njih. Zaista se nadam da će i oni da kažu da ih je Šutanovac reketirao za te plazma televizore za sebe i za Tadića.
Uhapšeni su još neki, ali to je samo vrh ledenog brega. Nadamo se, mada nešto preterano ne verujemo, da ova hapšenja nisu samo nekakvi politički sukobi i da je zaista država krenula u borbu sa kriminalom. U to ćemo se uveriti i poverovati tek onda kada svi kriminalci budu uhapšeni.
Mnogo ih je koji se još uvek šepure, koji još uvek kradu pare ovom narodu. Neki su i u vrhu vlasti i dan-danas. Mislim da će pravi obračun sa kriminalom uslediti tek posle narednih izbora.
Interesantno je i ono što se dešava u Novom Pazaru, odluka o raspuštanju Skupštine opštine Novi Pazar. Možda mislite da nema veze sa ovom temom, ali mislim da ima, jer je ta urbanistička mafija raširena u svim opštinama, nažalost, u Srbiji. Dakle, odluka o raspuštanju skupštine u Novom Pazaru je svakako politička odluka i mi ne želimo i ne pada nam na pamet da stajemo na stranu ni Rasima Ljajića ni Sulejmana Ugljanina, ali je činjenica da ova dva poslanika Sulejmana Ugljanina omogućavaju nastavak vlasti Vojislava Koštunice i da je to verovatno pravi razlog zbog čega je skupština raspuštena.
Vrlo je interesantna izjava potpredsednika Vlade gospodina Labusa koji je izjavio medijima da je takva odluka Vlade skandalozna. Zamislite, taj Labus je potpisao tu odluku Vlade. Dakle, to govori i o različitim aršinima i o dvojnom moralu.
To je dokaz više za našu tvrdnju da je zaista krajnje vreme da završimo sa ovom farsom i da se konačno ova vlada opredeli za jedinu ispravnu odluku, a to je raspisivanje izbora i da prekinemo sa trošenjem vremena na ovakve zakone, kakav je ovaj predlog zakona o planiranju i izgradnji. Zaista, slušali smo danas i juče kolege koje će glasati za ovaj zakon verovatno, koje uvažavam kao stručnjake iz ove oblasti, ali bilo je očigledno da nisu oduševljeni Predlogom zakona, odnosno da imaju poprilično primedaba na ovaj zakon.
Ako Vlada Republike Srbije, odnosno predstavnik Vlade u odsustvu ne prihvata amandmane SRS, onda bi bar trebalo da prihvati amandmane kolega iz stranaka koje će glasati za ovaj zakon, a koji su podneli zaista valjane amandmane, sa očiglednom namerom da ovaj zakon bude koliko-toliko primenjiv i da njegovo donošenje zaista ima nekakvog smisla.
Ovako, ovo će biti jedan u nizu zakona da bi neko mogao da se hvali koliko je zakona ovaj parlament doneo, a da vas sada ne podsećam, da ne nabrajam koliko je zakona doneto, a ne primenjuju se, koliko je komisija i raznih tela trebalo da bude formirano po raznim zakonima koje ste usvojili, a nisu formirana, koliko je podzakonskih akata na osnovu tih zakona određena ministarstva trebalo da donesu, a nisu. Dakle, nažalost, mi ovde trošimo vreme ubeđujući Vladu Republike Srbije da počne nešto ozbiljno da uradi, ali to nema nikakvog efekta.
Evo, danas raspravljamo o ovom zakonu u pojedinostima, a kada smo govorili u načelu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji ministar Velimir Ilić, predstavnik Vlade, jasno je rekao ono za šta se mi srpski radikali zalažemo, a to je da Vlada priprema nov predlog zakona.
Nov predlog zakona zaista jeste potreban, ali predlog koji će biti na potpuno drugim osnovama, koji će zaista biti u korist građana Srbije, tako što će omogućiti jednostavnije i brže dobijanje odobrenja za izgradnju i odobrenja za objekte koji su izgrađeni bez građevinske dozvole. Tek takav zakon bi imao smisla. Sve ovo drugo je bacanje prašine u oči.
Pitam i one koji brane ovaj zakon, odnosno koji će glasati za njega, a pitam i predstavnike Ministarstva, da li mogu da stanu za ovu govornicu i da kažu građanima Srbije, ako se ovaj zakon donese – građani Srbije, moći ćete da dobijete građevinske dozvole, pa onda kažite u kom roku; vi koji ste izgradili objekte bez građevinske dozvole dobićete tzv. odobrenja za legalizaciju, kažite u kom roku.
Tvrdim građanima Srbije da to ovaj zakon ne omogućava i da je ovaj zakon, izvinite, mlaćenje prazne slame.

Da li još neko želi reč? Da. Reč ima narodni poslanik Vladimir Homan. Izvolite.

Samo jedno razjašnjenje ovim poslanicima opšte namene koji se u sve razumeju: potpredsednik Vlade je dužan da potpiše sve odluke Vlade, makar i ne glasao za njih ili bio uzdržan itd.
U odsustvu predsednika Vlade on je jedini koji može da potpiše - potpredsednik Vlade, tako da nemojte ovde da dajete lažne informacije i da stvarate neku lošu sliku, kada to nije tačno. Ako već hoćete da pričate, onda samo istinu.

Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Najpre da razjasnimo ove česte primedbe "poslanik opšte namene" ili već kako "poslanici za nikakve namene" nazivaju narodne poslanike koji rade svoj posao; da razjasnimo da narodni poslanici koji imaju svoje stranke, a te stranke imaju političke programe, a to je slučaj sa poslanicima SRS, zaista o svakoj temi mogu da govore i treba da znaju da govore, jer o svakoj temi SRS ima svoj stav i ima programsko opredeljenje. Upravo na taj način govore poslanici SRS.
Za informaciju nekima koji misle da možda nisam kompetentna da govorim o ovom zakonu, reći ću da sam više godina bila načelnik Odeljenja za imovinsko-pravne poslove, tada se to tako zvalo, u Opštini Zemun i da pouzdano imam mnogo više iskustva i znanja o ovoj materiji nego pisci ovog zakona.
Što se tiče toga da li sam dovela javnost u zabludu ako sam rekla da je potpredsednik Vlade Labus potpisao odluku o raspuštanju Skupštine opštine Novi Pazar i vi ste to potvrdili, dakle to je tačno, ali govorila sam o licemerju gospodina Labusa.
Znam, naravno, da on kao potpredsednik treba da potpiše odluku koju donese Vlada i naravno da treba da potpiše odluku protiv koje je on lično, jer je to odluka Vlade, a on je potpredsednik Vlade i to nije sporno, ali je zaista skandalozno da potpredsednik Vlade kaže da je Vlada donela skandaloznu odluku, a da on takvu odluku potpiše. Moralan čovek, moralan potpredsednik Vlade, kada bi bio svestan da Vlada u kojoj je on potpredsednik donosi skandaloznu odluku, rekao bi – drage moje kolege, ja tu odluku ne mogu da potpišem, jer je skandalozna i umesto toga podnosim ostavku. Za takav čin treba biti moralan.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Sreto Perić podneo je amandman kojim je predložio da se posle člana 39. dodaju članovi 39a i 39b.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, svoje izlaganje u vezi sa amandmanom počeću suprotstavljanjem mišljenja, zamislite, mom kolegi Aleksandru Đorđeviću iz SRS. On je rekao sledeće – morali ste da predložite novi zakon. Kolega Đorđeviću, nisu oni morali da predlože novi zakon, morala je Srpska radikalna stranka da predloži i predložila ga je, znate i sami, pre dve godine.
Zašto ga je morala predložiti Srpska radikalna stranka? Zbog toga što su građani Srbije nakon donošenja prethodnog, odnosno još uvek važećeg zakona, skandaloznog zakona, prepoznali u SRS nekoga ko se bori za njihove interese i dali joj milion potpisa i na taj način obavezali poslanike SRS, odnosno poslaničku grupu SRS da predloži jedan nov i kvalitetan zakon.
Mene ne čudi, niti sam uopšte razočaran što danas nema ministra ovde. Pretpostavljam da se on danas nalazi u Boru. Gospodine Rankiću, da li su počele izborne aktivnosti u Boru? Džaba mu je što ide, pretpostavljam da će narednih mesec dana provesti tamo, ali vi ćete, gospodine Rankiću, verovatno biti predsednik Opštine Bor.
Ko je kriv za ovoliki broj nelegalno izgrađenih objekata? Najmanje su krivi građani Srbije koji su gradili te objekte, ne mislim pri tome na građevinske i druge tajkune. Nisu oni krivi, kriva je administracija, krivi su oni koji su tražili određene pare da bi se izdale određene građevinske dozvole.
Čudi me malo da moj amandman nije prihvaćen. Kada predložimo nešto da se briše, kažu – oni predlažu da se briše, a kada predložimo da se nešto doda, izmeni, dopuni da bi se ovaj zakon koji nije dobar...
Malo ću se poslužiti i statističkim podacima: podneto je 59 amandmana na ovaj zakon; SRS je podnela 16, prihvaćena su četiri, i to je 25%, a ministar Velimir Ilić reče da je prihvaćeno 40%, odnosno u prvoj varijanti 50%.
I, da obavestim ovog Sašu iz Smedereva kojem je ministar za kapitalne investicije obećao, odnosno građanima, samo da on pobedi pa će biti blagostanja u Smederevu – neće, ministar Velimir Ilić će pola od toga da zaboravi, pola da baci u reku i onda od toga neće biti ništa.
Nadam se da će kada budem obrazložio moj amandman predstavnici Vlade, odnosno saradnici gospodina Velimira Ilića, stručni ljudi iz te oblasti, njihovo znanje i struku uvažavam, prihvatiti taj amandman.
Rekao nam je ministar Ilić, prilikom obrazlaganja ovog zakona, da želi da se uvede red u ovu oblast, i to bi bilo dobro. Pre svih SRS i ja kao podnosilac ovog amandmana takođe želimo da izgradimo puteve da građani Srbije ne gaze blato. Dovoljno bi bilo za početak da ministar Ilić i njegova vlada prestanu da uvlače građane Srbije u živo blato, a pošto najveći broj građana Srbije ne nosi cipele od 600 evra kao Tadićev tajkun, nego nose sasvim obične i pristojne cipele, ponosno žive u ovoj Srbiji, moći će da se snađu i u tome će Srpska radikalna stranka svoju ulogu dati maksimalno kada bude došla, uz pomoć građana Srbije, na vlast i maksimalno se posvetiti ovim problemima.
Ovaj zakon za nas ima veoma veliku važnost zato što treba da pomogne velikom broju građana Srbije koji su u nekom periodu, a najverovatnije zbog slabe i loše administracije, počev od samog ministarstva, kako se to zvalo u doba ministra Šumarca, Ministarstvo građevina, pa nadalje, jer se od građana očekivalo ne samo da obezbede sredstva za izgradnju tih objekata, nego i da plate nekome ko bi im dao i potpisao određene papire.
Predložio sam da se u članu 141. izvrše izmene u jednom stavu gde se kaže da prilikom inspekcijskog nadzora inspektor naredi rešenjem rušenje objekta, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez odobrenja za izgradnju, prijave početka radova (u smislu člana 114) i glavnog projekta, nakon 13. maja 2003. godine. Hteli smo na ovaj način da građanima koji su već započeli i završili sa izgradnjom objekata, a da nisu pri tom imali uredne papire i dozvole, 13. maj bude definitivno poslednji rok kada se može početi na takav način, jer želimo da uspostavimo jednu pozitivnu i dobru praksu.
Zatim, posle člana 39a da se doda član 39b koji kaže da se u članu 142. stav 1. posle tačke 3) dodaje nova tačka 4) koja glasi – da se izvode radovi za koje se ne izdaje odobrenje za gradnju, narediće rešenjem investitoru odnosno izvođaču radova da odmah obustavi dalje izvođenje radova dok ne pribavi potvrdu o prijavi radova (u smislu člana 97).
Član 97. važećeg zakona se odnosi na zabranu određenih radova, a ovde se svakako radi o pomoćnim objektima za čiju izgradnju nisu potrebne posebne dozvole, ali investitor, odnosno onaj ko finansira izvođenje tih radova obavezan je da prijavi izvođenje takvih radova. Ovde ne vidim neki veliki problem, ali zbog ustanovljavanja i uspostavljanja jedne dobre i nove pozitivne prakse ne bi trebalo početi sa izgradnjom ni pomoćnih objekata, a da se, pošto je zakon propisao, ima obaveza samo obaveštavanja, da se ne počne sa izgradnjom pre nego što se obavesti.
Na kraju moram nešto da kažem: kada se kaže "poslanici opšte namene", ovde ima jedan poslanik čija je minutaža prisustva u ovom parlamentu dosta dobra, isključivo se javi na repliku ili možda po Poslovniku posle govora poslanika SRS. Ne znam da li je taj poslanik mislio samo na poslanike SRS ili na neke druge, kaže – do kada će nam držati predavanja oni koji koriste dva ili tri padeža.
Srpska radikalna stranka je mogla u ovaj parlament da dovede 82 doktora nauka, odnosno profesora na univerzitetima, ali u Srbiji ne žive samo doktori nauka i profesori univerziteta. U Srbiji žive čestiti građani, radnici, zemljoradnici, seljaci i zato je SRS u svoje redove dovela Branka Rankovića, jednog od najvećih proizvođača sadnog materijala u Srbiji. U Srbiji pored Srba žive drugi narodi i narodnosti i zato je SRS u ovaj parlament dovela Sulejmana Spahu, koji na najbolji mogući način predstavlja i štiti interese građana Srba muslimanske veroispovesti.

Da li se još neko javlja za reč? Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević.