Ono što sam hteo da kažem, to je sledeće: evo jednog veoma važnog zakona. Ovde su izrečena mišljenja da je to jedan populistički zakon. Međutim, kažem da je veoma važan. Zašto?
Kada govorimo o drugim zakonima koji uređuju ekonomsku i političku sferu Srbije, mi se odmah pozivamo na geopolitički i geostrateški položaj Srbije, na koridore itd, a ovde se govori o duhovnoj sferi, a niko ne govori o tome da je Srbija na obodu dveju civilizacija: jedne vizantijske, koja podrazumeva duh, gospodstvo i suptilnost; druge, rimokatoličke, koja podrazumeva organizaciju i strogu hijerarhiju.
Taj narod koji je živeo na ovim prostorima, iako ne pripada po savremenim istorijskim uzusima antičkim narodima, odmah po dobijanju autokefalnosti svoje crkve, izgradio je hramove koji su sada svetska kulturna baština. Taj narod u svojoj demokratskoj državi sada želi da uredi jedan oblik života, a to je oblik savesti i oblik verskih odnosa, na jedan demokratski način. To je njegovo autohtono i puno pravo, jer, kako reče ministar, bogatstvo u samobitnosti je odlika Evrope, a Srbija je već to.
Neki koji su ovde govorili i napadali ovaj zakon, a uglavnom se napada deo koji govori o bogosluženju i deo koji govori o školstvu, imam utisak da neke stvari ne razumeju. Kažu, ne mora biti tačno, da su Srbi dobili svoju krsnu slavu iz inata. Zašto? Zato što nisu hteli da se odreknu svog kućnog boga kada su primali hrišćanstvo, nego su tog svog kućnog boga hteli da zadrže, a da je kasnije to crkva kanonizirala.
Crkva kaže da je naša krsna slava nastala za svaku familiju u vreme primanja hrišćanstva. To nije bitno. Bitno je ono što je svojstveno srpskom narodu, iako sveti Nikolaj kaže da on nije mnogo obožen, da, imajući svoju krsnu slavu, hram se prenosi u domove. Zato zagovornici koji kažu da crkva ne može u institucije, izgleda da neke stvari ne razumeju.
Čudno je ovde da se napada sa različitih pozicija ovaj zakon. Neki kažu da je nedovoljno strog i ima sitno rešeto da propusti ono što se zovu sekte, a drugi kažu da je suviše liberalan. Elem, po mom mišljenju, ovaj zakon je sasvim po meri savremenom življenju Srbije, njenim intencijama da uđe u evropske integracije.
Da ne bih dužio, mislim da za ovaj zakon, u svakom slučaju, treba glasati, a da je on dovoljno izanaliziran da vam ne bih uzimao više vremena.
