Nemojte mene da opominjete. Govorim vam sa aspekta mog iskustva i znanja o ovom poslu i radu Narodne skupštine Republike Srbije, i govorim vam o činjenici, kolega, ako hoćete da vas zovem kolega i da vam učinim, i tako ću da vas zovem, mada mi je bliži onaj izraz koleginica.
(Predsedavajući: Molim vas!)
Ali ako hoćete, moram da vam kažem, ne valja vam posao koji radite. Posle te iste emisije, u kojoj je javnost mogla po ko zna koji put da čuje da su lopovi i kriminalci bliski vama i vašim strukturama zaslužili da se nađu iza rešetaka i da će tek da se nalaze, vi ste zvali novinara, autora te emisije da mu pretite, otvoreno da mu pretite i da preko tog telefonskog poziva pretnju upućujete meni.
Da li ste vi normalan čovek? Treba da ćutite i više nikada ništa da ne kažete.
Hoćete da razgovarate o tome, o vašim kompleksima i o činjenici da vam se smeju dopisnici, oni koji rade pijačni barometar, a ne ozbiljni novinari koji prate sednicu Narodne skupštine.
Dajte čoveče, jednom se urazumite, da ne budete pajac, cirkus Medrano, koji dolazi u Skupštinu, svakog dana iznova sa novim tačkama na trapezu, sa gutanjem vatre ovako ili onako. Pa dosta više, dajte da radimo ozbiljno, sa ozbiljnim ljudima.

Gospodin Krasić ima reč. Već treći ili četvrti put, gospođice Jovanović, dajem vam jedno upozorenje. Viditze, bez obzira, upotrebili ste izraze koji nisu odgovarajući ni za vašeg kolegu ni za ovaj dom. Da vam kažem, ako je i on nešto prekršio, eventualno, to ne pravda vas. Izvolite, gospodine Krasiću.

Dok predsedavate, gospodine Mihailoviću, vi ste dužni da na objektivan način primenjujete odredbu člana 104. Poslovnika. Bez obzira da li je u pitanju poslanik vlasti ili poslanik opozicije. Naravno, javio sam se za repliku povodom izlaganja koje je bilo pre pola sata. Sa ove govornice su iznete laži, jer druga reč ne postoji u srpskom jeziku.
SRS 2003. godine, odnosno 2001. godine je bila opoziciona politička stranka koja nije ni učestvovala u radu odbora Narodne skupštine, ni za jedan zakon nije glasala u Narodnoj skupštini, osim za rezolucije i deklaracije koje se tiču KiM. To je nastavila i od 2004. godine.
Molim vas, pre nekoliko dana nas je jedan poslanik napao kako SRS nije glasala ni za jedan od 208 zakona koji su usvojeni u Narodnoj skupštini.
Molim vas, Gorana Kljajevića je izabrao DOS. Ko je urgirao? Urgirao je Čedomir Jovanović. Ko mu je dao nalog? Nalog mu je dao Dušan Petrović, zato što je Goran Krajević neki teča Dušanu Petroviću. Po tom osnovu oba brata su uspela u pravosuđu i molim vas nemojte vi nas da svađate sa Dušanom Petrovićem. Znam da vi imate potrebu da s njim budete u nekoj svađi zato što se smanjilo biračko telo DOS-a i postoji potreba da se zagrabi što više, da se uzme od tog malog kolača.
Ali, nemojte da iznosite neke stvari koje ne stoje i koje su ortodoksne laži. Ono što nije laž, to je da je preko predstavnika G17 plus u Velikom personalnom veću sprečeno razrešenje Gorana Kljajevića. Ono što je činjenica, Goran Krajević je, pod uticajem Miroljuba Labusa, mnoge odluke i mnoge presude u Trgovinskom sudu doneo. Ono što je činjenica, velika presija je postojala i velika koprodukcija između Mlađana Dinkića, Gorana Kljajevića i njima bliskih advokata kao veze.
Da vas podsetim, Nacionalna štedionica, "šećerna afera", "Erikson" i da ne ređam dalje, sve se vezuje za G17 plus .
Molim vas, obavestite gospodina Jočića da je krajnje vreme da uhapsi Mlađana Dinkića. Miroljuba Labusa hapsi odmah posle toga, čim se otvori klupče. Klupče je zamršeno. Postoje dokazi još od afere "mercedes" pa na ovamo.
Kada pričamo o Miroljubu Labusu, o Mlađanu Dinkiću, o ljudima koji su osnovano sumnjivi da se hapse i da se nad njima sprovodi neki postupak, to ne znači da smo mi prozvali nekog poslanika G17 plus. Više puta sam sa ove govornice istakao da verovatno vi ni 90% kriminalnih stvari i ne znate. Samo sam prozvao jednog koji je upućen i koji ima neke koristi što mlatara i što lupetara po televizijama sve i svašta za bednih 100 evra koje mu Mlađa da, kako bi održavao tenziju u javnom mnjenju, kako bi napadao nekoga, kako bi okretao neke stvari.
Činjenice su jasne, dokazane, samo treba gospodin Jočić da ovaj svoj UBPOK angažuje i da nam Mlađa Dinkić pravi društvo Goranu Kljajeviću, ali bi trebalo razmisliti i o onim drugim Kljajevićima.

Po Poslovniku ima prednost narodni poslanik Momir Marković, pa ćete vi nakon toga dobiti reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je krajnje vreme da se vratimo dnevnom redu. Ministar završava sa izjavom i voleo bih dođe, da sada kada budem govorio, a imam dosta toga da mu kažem, da bude prisutan.
Član 104. je nedvosmislen. Međutim, poslanici bi morali makar malo više da povedu računa o tome da govore istinu.
Što se tiče toga oko Gorana Kljajevića, što se tiče privatizacije, što se tiče lopovluka i kriminala, što se tiče uskih veza između podzemlja i nadzemlja koje predstavlja G17 plus, mislim da smo dosta toga rekli, ali ovo što sada imam nije do sada rečeno.
Radi se o privatizaciji "Hempra" i kroz ovo je povezano još nekoliko afera i sve su, zamislite, vezane za G17 plus. "Hempro" je kupio izvesni Gobeljić, to je onaj Gobeljić koga su nedavno uhapsili. "Hempro" je prodat takođe vlasniku ogromnog dela akcija iz Nacionalne štedionice, Gobeljiću, koga su uhapsili.
Setite se kada je formirana Nacionalna štedionica šta je ministar Dinkić govorio. To je nacionalna štedioca, to je narodna banka maltene, to je domaća banka koja će da konkuriše stranim bankama. I kada pogledasmo ko su akcionari, tu je Stanko Subotić, tu je Lazarević, tu je Vuk Hamović, tu je Gobeljić, tu je Mlađan Dinkić. Prema tome, pokrijte se ušima, nemojte potezati priču o kriminalu, jer kako god zagrebemo, zakopamo, uvek nađemo ili Mlađana Dinkića, ako Labusa taj dan boli noga, ili Labusa, ako se prodaje "Knjaz Miloš".
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je stvarno bilo dosta replika, jer ovi samo znaju da vređaju.
Što se tiče "Telekoma" i što se tiče ovog zakona, imam gomilu dokumentacije i jedva čekam da počnem da pričam. Verujte mi, nestrpljiv sam, omogućite mi, prestanite sa replikama, omogućite mi da kažem ministru šta imam da mu kažem.

Reč ima narodni poslanik Željko Ivanji, ovlašćeni predstavnik G17 plus.

Prvenstveno želim da kažem, treba voditi računa kada se govori o nečemu, prvo, držati se teme, a drugo, uvek govoriti o nekim stvarima koje predstavljaju činjenice.
Naime, većina poslanika u ovoj sali zna kako je krenula priča oko Trgovinskog suda u Beogradu i zna šta je za ovom govornicom rečeno od strane poslanika G17 plus o Trgovinskom sudu i njegovom radu. Verovatno će se setiti i moje diskusije oko registracije privrednih subjekata, kada sam nazvao sudije Trgovinskog suda, ne sve, ali pojedine, dakle, ljudima koji imaju debele prste, pa samim tim nisu ni mogli da rade taj posao registracije privrednih subjekata.
U više navrata sam se 2000. godine sukobljavao lično sa Goranom Kljajevićem, gde sam ukazivao na propuste u radu, odnosno na kriminalne stvari. Između ostalog, podneli smo i krivičnu prijavu protiv lica koja su izvršila više krivičnih dela, a koja imaju elemente organizovanog kriminala, baš po pitanju "Mobtela".
Kada govorimo o činjenicama i kada pričamo o ovim izmenama i dopunama Zakona o telekomunikacijama, moramo voditi računa o par stvari. Kada govorimo o samom "Mobtelu", osnovanom 1994. godine, setimo se da je tim aktom o osnivanju data licenca na isključivo pravo obavljanja mobilne telefonije "Mobtelu" u trajanju od 20 godina. Toliko o monopolima. To je ono što je prvo i osnovno i što je potpuno neverovatno. Znači 20 godina dati nekom licencu, odnosno isključivo pravo da jedino on može da obavlja tu funkciju mobilnog operatora!
Međutim, šta se desilo 1998. godine? Tu godinu isto ne možemo da zaboravimo, jer je ona izuzetno važna za razvoj mobilne telefonije i veoma važna da bi se dočarao značaj postupanja tadašnje vlade prema razvoju telekomunikacija. Tada nije bilo ni stručnih grupa, ono što sada zahtevate, niti okruglih stolova, nego kako rešiti problem osnivanja "Telekoma Srbija".
"Telekom Srbija" je nastao i prodat 1997. godine da bi se ostvarila sredstva za isplatu penzija penzionerima. To je isto jedna "strateška" odluka. Šta se onda desilo? Bogoljub Karić je onda zakukao i rekao - imam isključivo pravo da obavljam to 20 godina. Došlo se do ingenioznog rešenja, a to je dati Bogoljubu Kariću, aneksom osnivačkog ugovora, pravo na 13% u Telekomovoj mobilnoj telefoniji onog trenutka kada ona nastane kao odvojeno pravno lice. Zapamtite reč "pravno lice".
Onog trenutka kada "Telekom" izdvoji tih 13% u posebno pravno lice, izdvoji mobilnu telefoniju u posebno pravno lice, onda dolazi Bogoljub Karić i kaže - imam 13% u njoj.
Ta odluka je doneta od tadašnje Vlade Republike Srbije i tu odluku je potpisao Vojislav Šešelj, kao potpredsednik Vlade. Dakle, data je saglasnost na tih 13% da se uteši Bogoljub Karić u "Telekomu Srbija". Toliko o razvoju mobilne telefonije u Srbiji. Ta odluka je potpisana 1998. godine, potpisao je potpredsednik Vlade Vojislav Šešelj. To je bilo ingeniozno rešenje u razvoju srpskih telekomunikacija. To su činjenice.
Bogoljub Karić jedino što može sada, to je da se obraća svojim članovima preko video-bima, kao u "Zvezdanim stazama" ili u "Planeti majmuna", kada komunicirate sa svemirskim brodom. To što je Bogoljub Karić sada u toj poziciji u kojoj je, zaslužni su ljudi iz G17 plus. To je činjenica. Lično sam to uradio i nikada neću odustati od toga da taj čovek završi u zatvoru, na kojoj se god funkciji našao. A što se tiče istražnih radnji, onda je jako bitno da Jočića upoznamo sa još jednom stvari, to je da je 98. godine...

Gospodine Ivanji, da li koristite repliku ili koristite vreme kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe?

Kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
To je činjenica koju moramo imati u vidu i na taj način pozvati ministra Jočića da i on ispita članove Upravnog odbora PTT-a iz 1998. godine, kao i da ispita ljude koji su 98. godine dali saglasnost na ovu odluku Upravnog odbora, a takođe da ispita i ministarku koja je podnela zakon, a za koji se glasalo u ovoj skupštini, koji predviđa obavezu da se u posebno pravno lice odvoji mobilna telefonija "Telekoma" 2006. godine i da onda Bogoljub Karić dođe i traži svojih 13%.
Ono što mogu da kažem, isto kao kad je njegov Guru pravio "Telekom Srbija" da bi isplatio penzije, "malo morgen, Bogoljube". Nema više na državnoj grbači da nam sebi bilo ko, a najmanje Bogoljub Karić. Ono što smo mi uradili, to su krivične prijave. Podsećam vas, u oktobru 2004. godine, dva meseca pošto smo došli u Poštu Srbije, podneli smo Trgovinskom sudu zahtev da se onemogući prelivanje sredstava na račune povezanih lica, što je Trgovinski sud odbio. Sada znamo koja je situacija - sedam sudija Trgovinskog suda su pod krivičnim prijavama. To je lično moj produkt, ono što sam uradio kao član G17 plus.
Takođe, po pitanju ostalih stvari, jasno je da smo od 2000. godine kao osice napadali po Trgovinskom sudu. Zato postoje dokumenti i postoje naše izjave. Toga se ne stidimo. Sigurno je da će svaki organizovani kriminal biti sasečen u korenu.
Ministra Jočića pozivam da sve aktere ovakvog razvoja telekomunikacija u Srbiji ispita, dakle, predsednike Upravnog odbora iz 1998. godine, iz 1995. godine, ali 1998. godinu podvlačim, jer ste tada bili vi na vlasti, u toj vladi koja je Bogoljubu Kariću omogućila 13% u "Telekomu Srbija", ukoliko "Telekom" izdvoji u posebno pravno lice, za šta se vi sada zalažete, mobilnu telefoniju Srbije.

Reč ima poslanik Momir Marković.