Dame i gospodo narodni poslanici, da počnemo.
Prvo, neverovatne leteće izmene među potpredsednicima su omogućile da gospodin Ivanji govori pre mene, iako sam bio već prozvan da izađem za govornicu, a onda su nastale replike itd. Meni je žao što u međuvremenu i ministar napusti ovu salu. Verujem da će mu saradnici preneti šta sam imao da mu kažem, ali je mnogo bolje i za njega i za mene da je on bio ovde.
Što se zakona tiče, ovo je još jedan zakon za policu, ovo je još jedan zakon za vitrinu. Naravno, vi ćete donositi zakone. Pravite samo veliki posao nama srpskim radikalima, kad posle sledećih izbora preuzmemo kormilo, onda ćemo morati mnoge vaše zakone da stavimo van snage.
Međutim, bojao sam se da će ministar napustiti i imao sam dilemu da li da počnem sa jednom aferom koja je već dobrano obelodanjena, pa da pređem na ovu drugu aferu koja se ovde otkriva i u kojoj ima prstiju, debelo, do lakata, G17 plus. Al' ministar ode, pa sada više nemam opasnosti da će napustiti na pola moje diskusije, pa ću početi.
Pre dva-tri meseca govorio sam sa ove govornice o velikom kriminalu, neverovatnoj pljački koja se dešava u Agenciji za kontrolu letenja. Ministar ništa, ali bukvalno ništa preduzeo nije. Govorio sam o direktoru Stankovu, čija je plata milion i 200 hiljada dinara, govorio sam o kriminalu Stankova i garniture oko njega, koji su kupovali motorne sanke ne bi li se zimi provodili na Kopaoniku, jer da vas podsetim, radar na Kopaoniku ne radi, iako je sedam miliona evra uloženo u radar i tri miliona evra u zgradu. Radar ne radi, ne da NATO, ali sanke rade.
Ukupno pet radarskih sistema je u poslednje dve-tri godine napravljeno, puta sedam miliona evra, plus tri miliona evra za zgrade, tu je onih 32 miliona evra za koje je vladajuća koalicija izglasala kontragaranciju. Samo u Crnoj Gori, preko koje inače nema preleta, osim kada su preletali NATO avioni da nas bombarduju, tog istog NATO-a kod kojih su ovi išli, dva radarska sistema.
Nekada je bivša SFRJ imala ukupno dva radarska sistema, jedan u Ralji i jedan na Aerodromu Beograd. Ukupno je napravljeno pet, sa postojeća dva, to je sedam radarskih sistema. Da ne bi bilo da G17 tu nema, e ovako.
Prvo, supruga Stankov Nikole, Stankov Biljana je bila sekretarica Zorana Đinđića, sa sada je sekretarica nekoga od ministara, nisam uspeo da utvrdim, inače radi u onoj zgradi Vlade, a sestričina gospodina Labusa, iako ga je bolela noga, stigao je da ode da se dogovori, i sestričina gospodina Labusa, iako sa nekom višom školom, glavni je kadrovik u toj kontroli leta.
Sve što je diglo glas u kontroli leta je otpušteno. Radarski sistemi koji su kupljeni, ili nemaju primarni ili nemaju sekundarni signal, ili ne mogu da kontrolišu vojne ili ne mogu da kontrolišu civilne avione. Do sada su bili radari koji su imali oba signala. Sada više ne znamo ko nam leti nad glavom. Možda je i to zasluga Stankova, ali je sigurno zasluga i ove vlade i Mlađana Dinkića pre svega, jer je on izdvojio pare za ovo.
Ima još jedna stvar vezana za kontrolu leta. Kada se promeni ova kleptokratska garnitura, kontrolori leta ne moraju da brinu, oni imaju solidne plate i treba da imaju mnogo veće, ali će Stankov i svi Stankovi oko njega morati da odgovore bar na tri pitanja, ali ne vlasti, nego ministru unutrašnjih poslova, inspektorima itd.
Da pređemo sada na tačku dnevnog reda. Izmene i dopune Zakona o telekomunikacijama su u stvari prilika da popričamo o kriminalu koji se u ovoj oblasti dešava, a znaju i ne preduzimaju nikakve mere upravo odgovorni. Dragan Kovačević, Javno preduzeće PTT Srbija upoznat, 23. juna 2004. godine, dobio kompletan materijal o vlasničkim odnosima između Mobtela, koji je uradio Tihomir Živanović, član međuresorske radne grupe Vlade Republike Srbije. U materijalu data dokumentacija na osnovu koje je utvrđeno da je uvezeno opreme za mobilnu telefoniju oko 33,5 miliona dolara, od čega je priznato 31,5 miliona, jer za kupovinu dva miliona dolara opreme nije postojala odluka upravnog odbora.
Ugovor o osnivanju trebalo je da strani osnivač, sistem Braća Karić BK Trejd iz Moskve, uveze opremu u vrednosti od 65 milina i 350.000 dolara. Ostala četiri člana Vladine radne grupe u svom izveštaju priznali su da je uvezeno negde oko 44 milina dolara i to oprema po fakturama firme Erikson. Što mi nešto poznata ova firma. Izgleda to je onaj mobilni telefon što može da padne na nogu.
Po ugovoru o osnivanju mobilne mreže predviđeno je i rađeno je pokrivanje gradova, jer se tako omogućilo uzimanje većeg dela novca. Zatim, cena za uvođenje prvih mobilnih telefona je bila 13.000 maraka. Po ugovoru o osnivanju trebalo je da bude negde oko 400 dolara. Na kraju, četvorica su svoj izveštaj uneli da je preduzeće Mobtel imalo od 1996. godine gubitke od 98.566.000 dinara, a to su bili rashodi veći od 25.000.000 maraka, a u 1997. godini imalo je dobit od 98.925.000 dinara, a ne rashode od 60.000.000.
Ovaj Kovačević, polovinom jula 2004. godine, dobio je dokumentaciju o kriminalu u Mobtelu. Utvrđeno je da u vremenu mart-jul 2002. godine, od strane radnika i Javnog preduzeća PTT saobraćaj Srbija, koje je kao pomoć Branislavu Anđeliću, rukovodiocu Privremenog organa Trgovinskog suda u Beogradu, dao tadašnji generalni direktor Srđan Blagojević, a sada bliski saradnik Bogoljuba Karića. Branislav Anđelić i Tatjana Rakac istražnom sudiji su se izjasnili da su dobili zadatak da što više drže preduzeće u blokadi.
Ministarstvo za kapitalne investicije, pošto nema ministra da ne pričamo samo o onom direktoru, ministar Velimir Ilić je odmah po obrazovanju nove Vlade oformio radnu grupu sa zadatkom da utvrdi vlasničke odnose u preduzeću Mobtel. U radnu grupu je imenovao Draganu Ćurčić, sada državnog sekretara u Ministarstvu za kapitalne investicije, zaduženu za telekomunikacije, koja nije potpisala izveštaj 23. marta 2004. godine, u kome piše da je strani osnivač sistem Braća Karić BK Trejd iz Moskve, vlasnik 51%, a Javno preduzeće PTT saobraćaja Srbije 49%.
U preduzeću Mobtel Branislava Anđelića, ranije privremenog organa koji je juna 2002. godine izdao potvrdu da je BK Trejd iz Moskve ispunio sve obaveze iz ugovora o osnivanju i da je vlasnik 51% Mobtela, predložila ova Vlada da bude svedok u Cirihu kod arbitraže, predložen od strane Javnog preduzeća PTT Srbije, a Vlada prihvatila.
Zatim Bogoljub Lazić, zamenik generalnog direktora preduzeća Mobtel, kao predstavnik Javnog preduzeća PTT Srbija i zamenik ministra zaduženog za telekomunikacije u Ministarstvu za kapitalne investicije. Sada je protiv njega pokrenuta istraga zbog zloupotrebe službenog položaja u preduzeću Mobtel i bio je 48 sati u policijskom pritvoru.
Srđan Blagojević bivši generalni direktor Javnog preduzeća PTT Srbija, sada bliski saradnik Bogoljuba Karića u Pokretu snaga Srbije, Milan Kovačević, stručnjak za strana ulaganja, kome je ovo bila treća komisija za utvrđivanje vlasničkih odnosa u preduzeću Mobtel i uvek je potpisivao da je Mobtel vlasnik 51%.
Kablovska televizija KDS. Velimir Ilić februara 2005. godine na Prvom programu RTS izjavio je da sve što se radi u oblasti kablovske televizije je kriminal i da neke nevladine organizacije nekontrolisano iznose veliki novac iz zemlje. Razgovarao je sa predsednikom Vlade i ministrom finansija i obećao je građanima da će odmah preduzeti sve ogromne mere da se vlasnici KDS privedu pravu i da plate korišćenje. Do danas ništa nije uradio.
Pored navedene izjave ministra Velimira Ilića, Odbor za saobraćaj i veze Narodne skupštine nije prihvatio zaključak da se u KDS radi o kriminalu, jer su protiv glasali predstavnici DSS, G17 plus, Nove Srbije, a predstavnici SPS su se uzdržali.
Kadrovi Velimira Ilića zaduženi za telekomunikacije, Bogoljub Lazić, zamenik ministra Ilića, razrešen je dužnosti zbog sukoba interesa, a razrešen je dužnosti i pomoćnik ministra za telekomunikaciju, Dragomir Vasiljević, dok je sadašnji državni sekretar, prema informacijama iz štampe, podnela ostavku.
Pitanje odgovornosti, verovatno i krivične, biće utvrđeno i za Momčila Simića, pomoćnika ministra za telekomunikacije, koji je postavljen 19. avgusta 2005. godine za pomoćnika, a on je 31. avgusta 2005. godine uzeo otpremninu iz Javnog preduzeća RTS – dakle, nisu samo "žuti" skloni da uzmu otpremninu iz jednog preduzeća, pa da se presele u drugo, a nemaju pravo dve godine da se zapošljavaju – u iznosu od 773.885 dinara. Zatim je odmah počeo da radi u Ministarstvu za kapitalne investicije. Ko može da ima poverenje u ovakvog pomoćnika ministra sada kada se dele dozvole za radiodifuzne stanice itd.
O raspodeli TV i radio frekvencija neću ništa, mada imam podatke, ali ćemo da sačekamo da vidimo kako će se frekvencije podeliti, pa će biti vremena.
Dolazimo do Mlađana Dinkića. Ministar Mlađan Dinkić nije objasnio građanima na koji način je utvrdio vlasničke odnose u preduzeću Mobtel kod ovog poslednjeg, gde Republika Srbija ima 70%, a Martin Šlaf 30%. To je onaj Martin Šlaf što je kupio od Karića akcije, pa kupio, pa nije kupio, pa platio, pa nije platio, pa Karić pobeže i onda je sada, pošto Karića nema tu, onda je Dinkić tu, pa sa njim završio posao.
Mlađan Dinkić je kao guverner Narodne banke Jugoslavije podneo krivičnu prijavu Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv Bogoljuba Karića, Sretena Karića, Zorana Karića, Dragomira Karića i drugih lica u vezi isplata preko kiparske firme "JUSIKO" i drugo. Okružno javno tužilaštvo do danas taj postupak nije završilo. Evo krivične prijave koju je podneo Mlađan Dinkić.
Ministarstvo finansija, Poreska uprava, Sektor poreske policije, dirigovano je od 6. 2. 2006. godine napisalo krivične prijave zbog utaje poreza u vezi navedenih isplata preko PP "JUSIKO", protiv Bogoljuba Karića Drugom opštinskom javnom tužilaštvu, a protiv Sretena Karića, Zorana Karića, Dragomira Karića Opštinskom javnom tužilaštvu u Peći. Pa pitam, da li su Karići svi bili u Beogradu? Imaju oni sedam kuća tu. Kako sad protiv Bogoljuba u Beogradu, a protiv ostalih u Peći, odnosno u Leskovcu, jer je Pećko javno tužilaštvo premešteno u Leskovac.
U prijavama piše da krivično delo za neplaćeni porez zastareva ukoliko se postupak ne pokrene do 15. marta 2006. godine. Ovde očigledno da se radi o manipulisanju javnošću.
Ovo ostalo nećemo, nego ćemo da se vratimo Mlađanu Dinkiću i kriminalu za koji je on direktno odgovoran. Vlada Republike Srbije donela je 16. marta 2006. godine odluku o pokretanju postupka javne nabavke, konsultantskih usluga, privatizacionog savetnika za sektor telekomunikacija, u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja.
Vlada je ovu odluku donela na osnovu člana 23. stav 1. tačka 2. Zakona o javnim nabavkama, koji glasi: "Naručilac može dodeliti ugovor o postupku, sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja 1) ako zbog objektivnih razloga ili iz razloga povezanih sa zaštitom isključivih prava nabavku mogu ispuniti samo određeni isporučioci dobara, pružaoci usluga ili izvođači radova; 2) ako zbog vanrednih okolnosti, odnosno zbog nepredviđenih događaja, čije nastupanje ne zavisi od volje naručioca, nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni i restriktivni postupak; (Nešto mi, ove vanredne okolnosti kako pomenuh ovde, padoše mi na pamet i oni vozovi koji su uvezeni iz Švedske i koji su plaćeni po milion evra po garnituri, više nego i 10 godina stariji nego što je recimo ta Hrvatska, na koju se pozivate, platila.) 3) ili ako u otvorenom ili restriktivnom postupku nije dobio nijednu ponudu ili su sve ponude bile neodgovarajuće."
Prvo, nije jasno sa kojim obrazloženjem je Vlada donela ovu odluku, pa zato treba od Vlade zatražiti ovaj dokument u skladu sa Zakonom o dostupnosti informacija od javnog značaja. Ova odredba može da se odnosi na više sile, a u konkretnom slučaju toga nema.
Drugo, na konferenciji za novinare Mlađan Dinkić je rekao da se ovde radi o izboru savetnika za privatizaciju preduzeća "Mobtel", a u odluci piše da se izabira privatizacioni savetnik za sektor telekomunikacija, što predstavlja suštinsku razliku. Da bi se utvrdilo činjenično stanje, po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, od Agencije za privatizaciju treba zatražiti konkursnu dokumentaciju, u kojoj je napisano šta treba da radi savetnik.
Vlada je odredila članove komisije za nabavku i ovlastila Agenciju za privatizaciju da sprovede ceo postupak oko izbora privatizacionog savetnika. Agencija je izabrala 19 firmi kojima je poslala konkursnu dokumentaciju. I sad, treba tražiti dokumentaciju na osnovu koje je bio izvršen izbor i kad je podnet zahtev. Pozvala ih je da 31.3.2006. godine u 14,00 sati predaju svoju ponudu. Ponude je predalo šest firmi.
I sad, evo da pokušam da pročitam, od tih šest firmi koje su donele ponudu, u četiri firme se pojavljuje jedna advokatska kancelarija, pojavljuje se jedno preduzeće.
Radi se o advokatskoj kancelariji Milošević, radi se o tri preduzeća koja se pojavljuju. Dakle, isti ljudi svih šest prijava podneli. To je suština. Pošto se vidi, Milošević, advokatska kancelarija, u raznim varijantama podizvođač u pet od šest ponuda, ova druga firma u četiri od šest ponuda, Miroslav Đukić, opet advokatska kancelarija, u dve od četiri ponude itd.
Dame i gospodo, evo zapisnika na osnovu koga je utvrđeno koje od onih 19 pozvanih imaju pravo i evo spiska svih tih šest koje su dobile,
odnosno donele, po njima, ispravne ponude. I mislim da bi ministar Stojković mogao ovaj materijal da uzme i da preda javnom tužiocu. Naravno, zapisnik o otvaranju prijava itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, toliko se uvrežio kriminal u gotovo sva ministarstva da je krajnje vreme da ili ono ministarstvo koje treba da radi svoj posao počne konačno da radi svoj posao, jer to što su počeli da hapse, što su uhapsili svog prvog saradnika Gobeljića, vezanog za "Hempro" i za mineralnu vodu "Vrnjci". Da, zaboravio sam, taj isti je privatizovao mineralnu vodu "Vrnjci", ali tad izgleda Labusa nije bolela noga, on je bio zadužen za "Knjaz Miloša", a za "Vrnjce" je verovatno bio zadužen neko drugi.
Toliko je lopovluka, kriminala u privredi, zahvaljujući upravo radu Vlade, i gde god otvorite kriminal uvek iščeprkate bar po jednog, ako ne i dvojicu, trojicu i više iz šifrovane političke organizacije koja ima u nazivu G17. Ako nastave ovako, ako ministar Jočić počne da radi svoj posao, vrlo brzo će spasti na G2, G3, G4. Sigurno ih neće biti više 17. Zahvaljujem.

Replika, narodni poslanik Željko Ivanji, pa onda narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Samo kratko zarad istine. Znači, ono što je bitno, a prvo ću odgovoriti šta je preduzeto po pitanju Mobtela od strane PTT-a kao suvlasnika u toj kompaniji.
Znači ovako, u maju 2004. godine je došlo novo poslovodstvo u PTT, juna 2004. godine PTT podnosi kontratužbu arbitraži u Cirihu sa ciljem utvrđivanja procenata vlasništva u korist države. Dakle, to je prva stvar, to je nekih 20 dana nakon dolaska u PTT. Do tada je bila tužba Bogoljuba Karića, kojom je on tražio da bude utvrđeno 51-49 u njegovu korist, država nije reagovala. Tada je bio generalni direktor njegov ugledni član stranke sad.
Oktobra 2004. godine, dakle tri meseca nakon dolaska, tužba Trgovinskom sudu u Beogradu, sa zahtevom za privremene mere, kojima bi bilo onemogućeno odlivanje sredstava na račune firmi parazita osnovanih od strane Bogoljub Karića. Kao što znate, Trgovinski sud nam je to odbio, sudije Trgovinskog suda gospođa Kozić, Žanka Radić i Stojković su pod krivičnim delima za primanje mita.
Februara 2005. godine prvi zahtev tužilaštvu da utvrdi krivičnu odgovornost lica koja su nanela štetu državi. Marta 2005. godine blokada Upravnog odbora Mobtela neučestvovanjem predstavnika PTT-a u njegovom radu. Dakle, blokiran je Upravni odbor Mobtela. Decembra 2005. godine, kao što se sećate, pre otvaranja istrage o zloupotrebama govorio sam o štetnom ugovoru sa firmom "Mobikos", čiji je vlasnik albanski terorista Ekrem Luka. Januara 2006. godine krivične prijave protiv generalnog direktora Mobtela Patrika Harpura i ostalih lica.
Što se tiče učestvovanja na arbitraži u Cirihu, postavili ste pitanje učestvovanja Anđelića kao svedoka. Tačno je, Anđelić je bio svedok u Cirihu, ispred PTT-a je bio svedok. Ali, kako je to izgledalo? Mi smo ga pozvali da svedoči u Cirihu i onda mu postavili par pitanja i kada smo završili, kada je završen proces, on je rekao - a ljudi što se nismo dogovorili. Toliko smo ga rasturili tamo da nije više znao gde mu je glava, zato što je potpisao neke stvari koje su bile protiv države i to javno rekao arbitru pred arbitražom. O tome se radi.
Znači, to je bio fingirani svedok koga smo navukli i rekli - je l' si potpisao da je Bogoljub Karić uneo milion dolara u Mobtel; kaže jesam, a onda mu mi kažemo - slušaj prijatelju, kada je uneo i da li postoji dokaz o tome, onda je ćutao. Anđelić, taj svedok u Cirihu. Dakle, jeste pozvali smo ga i onda smo ga tamo svukli pred arbitražom.
Što se tiče dakle privatizacionog savetnika, tu je dakle pomešan izbor strateškog savetnika i privatizacionog savetnika, i tu se vezuje zakon za izmene i dopune Zakona o telekomunikacijama gde mi ne pravimo posebno pravno lice. Upravo strateški savetnik koji treba da bude izabran daće nam smernice daljeg razvoja telekomunikacija, pa samim tim i državnog operatora. Dakle, tu je došlo do nerazumevanja.
Što se tiče samog privatizacionog savetnika, nijednom učesniku na tenderu ne možemo zabraniti da ulazi u konzorcijum sa kim on hoće. Direktnim ponudama se došlo do toga, imajući u vidu da se i po članu 1. i po članu 2. tog zakona o nabavkama može direktnom ponudom doći do ponuđača, ukoliko samo on može da pruži usluge, limitiran je broj ljudi koji su ponuđači, a uostalom bile su i vanredne okolnosti, da bi državi vratili ono što je ovaj krao svih godina, da bi vratili milijardu evra za Srbiju, da bi vratili te pare građanima Srbije.

Replika, Aleksandar Vučić.

Izvinjavam se, dame i gospodo, nisam bio prisutan jedno vreme, vidim da su neki izgubili živce, ali dobro je da su nervozni zato što kada su oni nervozni narod je zadovoljan, zna da njima loše ide i da će uskoro sloboda za Srbiju.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovao sam čoveka koji je malopre govorio.
Poštovao sam ga zato što sam računao da govori ozbiljno, stručno o nekim stvarima vezano za Mobtel. Često je govorio istinu. Sada sam ga čuo kako namerno govori neistine, a reći ću vam i zašto, kao i oko onoga što su neki tumačili vezano za Gorana Kljajevića, doneo sam čak i tekst da pročitam.
Naime, kako to da ne kažete, gospodine Ivanji, da ste zahvaljujući Vojislavu Šešelju imali pravo da oduzmete licencu Bogoljubu Kariću, zato što je Vojislav Šešelj rekao da je licenca neprenosiva i da je on potpisao to da on ne sme nikakvom Mobikosu, niti bilo kome drugom da prenese tu licencu. Zašto to ne kažete građanima Srbije? Zašto to prećutkujete, gospodine Ivanji?
Zašto ne kažete da je inače odluku potpisao kao predsednik Odbora za privredu i finansije? Kako vas nije sramota, vaš predsednik stranke je potpisao odluku o uvođenju privremenih mera u Novom Pazaru, a onda rekao da je to sramna odluka koju je sam potpisao, zato što je nadležni potpredsednik Vlade za to.
Mi se ovim ponosimo, uveo ga je u legalne tokove i sprečio da sa Ekremom Lukom pravi kriminal kao što je pravio. Zato su nervozni.
Neko je govorio, pravio se pametan pošto čitaju ljudi nekakve novine, a obično u novinama lažu. U poslednje vreme u raznim novinama mnogo lažu, a ovde kažu - Čedi pomogao i Šešelj. Toga u tekstu nema uopšte, nego kažu da su radikali glasali protiv predloga za neku Jelisavetu Vasilić.
Naravno da smo glasali, kao što smo uvek glasali protiv svakog predloga DOS-ovskog režima. I naša 23 poslanika, podrazumeva se, kao što ćemo uvek da glasamo. U čemu je problem? Kaže - vi time pomagali Čedi Jovanoviću ili ne znam kome. Ne znam stvarno šta vama da kažem.
Razumem komplekse svakojake vrste, razumem svašta, razumem probleme koje imate u biračkom telu, samo nas vodite i dalje na meru, još nam nije prava mera, još nas niste sveli na pravu meru, sada samo negde na 40%, a prava mera biće na 50% plus jedan, a vi nas polako ali sigurno svodite na tu meru od 50% plus jedan u srpskom narodu i samo nam pomažite i dalje.

Po članu 101. ima pravo na repliku jer član 101. definiše tako repliku. Gospodine Ivanji, izvolite.
(Aleksandar Vučić: Ne može, moje izlaganje je bilo replika.)
Odluku donosi predsedavajući.
(Aleksandar Vučić: On je izazvao repliku.)
Pomenuli ste stranku. Gospodine Ivanji, izvolite.

Kao ovlašćeni predstavnik, na pominjanje stranke G17 plus. Ono što želim da kažem, zahvalan sam na poverenju koje ste mi ukazali i na tome što smatrate da sam častan i pošten čovek.
Ali ste rekli oko mog govora, po pitanju potpredsednika Vlade koji je tada bio dežurni pa je potpisao tu odluku. Da vidimo ko je bio nadležni ministar tada u Vladi Republike Srbije.
To je sada pitanje, ko je bio ministar tada nadležan u Vladi Republike Srbije za davanje saglasnosti. Da li je bio Todorović? Znači, o tome se radi. Ne govorimo o tome ko je bio dežurni da potpiše bilo šta, nego govorimo o tome ko je nadležni ministar koji je dao saglasnost.
Ono što predstavlja činjenicu, i to je ono što je nesporno, da ste na taj način, da bi olakšali patnje Bogoljubu Kariću, koji je takođe bio u Vladi tada, dali 13% u Telekomu Srbija ukoliko se izdvoji u posebno pravno lice mobilna telefonija Telekoma Srbije. To je jedina istina i to je ono što je tačno, 13% u Telekomu Srbija da bi se Bogoljub utešio. To predstavlja problem i to je problem koji rešavamo, sa željom da izađemo iz ove papazjanije, na koji način se tada sagledavao razvoj telekomunikacija i telekomunikacione mreže.

Replika, Aleksandar Vučić.

Rekao sam vam da se ne pozivate uvek na potpis, ali sam vam rekao da su suštinski bili u pravu za sve što su uradili. A sada ću da vam kažem zašto, a onda ćemo da pređemo na neke druge stvari.
Dakle, Vojislav Šešelj, kao predsednik SRS, insistirao je da nešto što je nelegalno, a do tog trenutka kao što znate potpuno ilegalno je funkcionisalo, čitava mreža mobilne telefonije, da se podvede pod zakon, i to su uradili svi ministri, i kao potpredsednik Vlade je to potpisao. Vi pričate ovde o 13%. Vi to pričate, vi koji ste ovde i tajno i javno nudili od 44% do 48%, pijacu otvorili, sa sve nadležnim ministrom.
Sećaju se građani Srbije, pametan je naš narod. Dobićeš ovoliko, dobićeš onoliko, samo se dogovori sa nama da ne bude baš 55% ili onoliko koliko tražiš, pa kada je politički ugrozio, e ajd sada da rušimo do kraja. Po kom članu? Po onom koji vam je Vojislav Šešelj ostavio, zato što se držao striktno zakona, zato što po onome što je on potpisao niko nema pravo da prenosi licencu na bilo koga drugog, pa ni na Ekrema Luku. Je l' tako? Tako je. Al' vam to ne odgovara da kažete.
Nije nas podržavao Bogoljub Karić. Sada ću da vam kažem, ne morate da berete brigu. Bogoljub Karić je bio član Vlade, istina je. Nije to valjda neka tajna. Bogoljub Karić izgleda da se demokratizovao posle toga, naglo. Mi smo ostali, iznenada se ekspertizovao i demokratizovao, pa je postao stručnjak za demokratske političke opcije. Da li je Bogoljub Karić u koaliciji sa SRS u Vojvodini? Nije. Jeste i vi sa nama, i mi sa vama, i ovi sa onima u nekoj opštini, tamo ljudi odlučuju sa kim će i niko ne može da im naređuje, ni vi, ni mi, niti treba.
Što se tiče Bogoljuba Karića, da li je to onaj s kojim ste vi dilovali sve vreme, sve vaše vlasti, koliko, kako i na koji način. Nemoj da vičeš odande. Koliko, kako i na koji način ćete para da podelite, pa pred izbore, pa hajde posle prvostepene presude da mu vraćamo. Da li ste to čuli nekada u Srbiji da neko vraća pare posle drugostepene presude od državnih organa, a ne posle prvostepene. Nikada se u istoriji srpskog pravosuđa to nije dogodilo, nikada u istoriji srpske države. Kako ćutite o tome.

Gospodine Vučiću, vreme.