Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 90 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine i da postoje uslovi za rad.
Obaveštavam da je sprečen da sednici prisustvuju narodni poslanik Radič Joković.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O TELEKOMUNIKACIJAMA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada. Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li želi reč predstavnik predlagača, mr Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije? Da, izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo pripremili jednu malu dopunu Zakona o telekomunikacijama, iz prostog razloga da bi zakon prilagodili onome što evropski zakoni traže u oblasti telekomunikacija, da bi mogli da omogućimo operaterima u Srbiji da jednostavnije rade, da ne moraju da idu u restrukturiranju svojih preduzeća i da bi imali svi identičan tretman.
Vi znate da u oblasti telekomunikacija moramo i ući i pripremati se za proces privatizacije, i mi se za to pripremamo. Vi znate da ne može država biti operater u dva sistema i možemo biti samo u jednom sistemu zbog monopola. Nadam se da ove male izmene u zakonu ćete prihvatiti i podržati i da ćemo tako rešiti mnoge probleme koji su bili godinama nagomilani u oblasti telekomunikacija i prilagoditi se evropskim zakonima, jer mi se nalazimo u jedinstvenom sistemu telekomunikacionom čitave Evrope.
Nadam se da ćete ovo podržati i da ćemo jednostavno dobiti jedan kompletan zakon koji će nam omogućiti da znatno brže i efikasnije radimo.

Da li želi reč neko od izvestilaca  nadležnih odbora? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, žele reč? (Ne.)
Sačekaćemo malo dok se dostave spiskovi, sa redosledom narodnih poslanika, za raspravu u načelu. Dok drugi ne dostave spiskove ima reč narodni poslanik Milka Silajev.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo poslanici, pred nama je jedan zakon vrlo stručan, ali opštepoznat po tematici koja se u zadnje vreme tretira u našem društvu.
Telekomunikaciona tehnika odnosno komutaciona u najširem smislu reči je jedna od najsavršenijih mreža u svetu, ali stvar je u tome da se ta mreža vrlo brzo menja. Tehnologija u ovoj oblasti ide koracima od sedam milja, a to znači da je perioda vrlo kratka. Period promena tehnologije je bio četiri godine, pa onda dve, a sada još kraće, a to znači da i zakonska regulativa iz ove oblasti mora brzo da se menja i prilagođava tehnologiji.
Iz tog razloga navodim primer Hrvatske. Ona je 2003. godine, po usvajanju, napravila još četiri izmene ovog zakona, usklađujući regulativu sa tehnologijom da što više liberalizuje tržište.
A to je zato da uskladi važeći zakon sa direktivama i propisima drugih zemalja u EU. I EU i sama pravi promene. O tome ću i govoriti.
Normalno, stvaraju se uslovi za liberalizaciju tržišta, informacijskih i komunikacionih usluga i opreme, uz odgovarajuće usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravni tekovinama EU i uz postojanje strategije razvoja telekomunikacija, kao i strategije razvoja informacione tehnologije.
Ove izmene se predlaže u skladu sa praksom i regulativom EU i zemalja regiona, kao i u skladu sa propisima koji uređuju pravni položaj privrednih društava i računovodstva u Republici Srbiji. Izmene i dopune Zakona o telekomunikacijama, po hitnom postupku, predviđaju da se eksploatacija različitih javnih telekomunikacionih mreža, odnosno pružanje različitih usluga može vršiti preko ogranaka obrazovanih u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, uz obavezu vođenja odvojenog knjigovodstva, rashoda i prihoda, a u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji, dok se imovina i obaveze, prihodi i rashodi, prikazuju u finansijskim izveštajima na nivou pravnog lica.
Regulativa zemalja EU ne sadrži obavezu osnivanja posebnih pravnih subjekata i ne pravi razlike između pojedinih mreža pružanja telekomunikacionih usluga. Sve mreže, fiksna, mobilna, kablovska i druge, bez obzira na primenjenu tehnologiju, imaju jedinstven tretman komutacione mreže.
Aktuelni trendovi su objedinjenje, odnosno konvergencija mreža, što se manifestuje i na organizacionom planu. U skladu sa iznetim nema opravdanja za primenu odredaba zakona po kojima se obavezuju operateri koji poseduju ili nameravaju da poseduju više dozvola za različite javne telekomunikacione mreže, odnosno za pružanje različitih javnih telekomunikacionih usluga, da mogu to činiti preko zasebnih povezanih pravnih lica, to je član 34. postojećeg zakona.
Član 56. stav 3. već u važećem tekstu zakona poznaje mogućnost da se delatnost obavlja preko organizacionih delova i obavezu vođenja posebnih evidencija o troškovima prema propisima o računovodstvu i reviziji, o vođenju evidencije o rashodima, prihodima po vrstama, mestima i nosiocima troškova.
Predloženim dopunama se odredbe člana 34. stav 4. i člana 56. stav 3. međusobno usklađuju. Ustanovljenje posebnih knjigovodstvenih evidencija sprečava prelivanje poslovnih rezultata iz jednog dela u drugi, posebno preduzeće samo po sebi ne znači zaštitu od subvencioniranja i od seljenja finansijskih sredstava u druga preduzeća.
Odredbama člana 1. zakona predlaže se mogućnost obavljanja delatnosti telekomunikacija preko ogranaka preduzeća.
Odredbom člana 2. zakona izvršeno je terminološko usklađivanje sa Zakonom o privrednim društvima, tako što je navedeno da se poslovi mogu obavljati preko ogranaka koji nemaju svojstvo pravnog lica, umesto navođenja delova jedinstvenog preduzeća.
Odredbom člana 3. zakona izvršeno je usklađivanje teksta saglasno izmeni člana 34. stav 4. Telekomunikacioni operateri su u obavezi da do avgusta naredne godine izdvoje poslovanje mobilne telefonije u zasebno povezano preduzeće. Zakon o telekomunikacijama propisuje navedenu obavezu koja predstavlja anahronizam u odnosu na vladajuću praksu drugih zemalja, kao i aktuelne pravce tehnološkog razvoja i pozitivnu regulativu EU u zemljama u okruženju.
U januaru sam bila u Kanadi i bila sam svedok apsolutno jednog procesa koji je sličan ovome koji se sada događa. To su trendovi u svetu, a navešću ih, a u obrazloženju zakona vam je i dato kakvi su trendovi i u Evropi.
Poznato je da jedan od vodećih operatera u Evropi "Telekom Italija" je pripojio "Telekom Italija mobilne" i da od sredine ove godine posluje kao jedinstveni pravni subjekt. Slične primere nalazimo u Švedskoj, Norveškoj, gde zajednički nacionalni operater postoji za celu zemlju.
Znate, stacionarna telefonija vremenom postaje na izvestan način socijalna kategorija i apsolutno je normalno, obzirom da je mobilna telefonija imala punu podršku stacionarne telefonije u svom razvoju i da dosta naleže na kapacitete stacionarne telefonije, da u određenom vremenskom periodu budu ove dve celine zajedno zbog ekonomskih razloga.
Nemački telekom, nakon što je formirao nekoliko ćerki kompanija, sada planira da se transformiše u jedno preduzeće, "Frans telekom" je izvršio ponovnu akviziciju izdvojenog mobilnog operatera. Slične stvari se događaju i sa britanskom kompanijom. To sada otvara mogućnost da npr. britanski telekom ponovo može da vrši akviziciju nekih mobilnih telefona.
Regulativa EU ne poznaje obavezu izdvajanja posebnog preduzeća za eksploataciju različitih vrsta komutacionih mreža i usluga. Dovoljno je da operater u okviru svoje organizacije formira celinu, koja će imati posebno računovodstvo o trošku i prihodima po vrstama, mestima i nosiocima troškova u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, dok se imovina i obaveze i prihodi i rashodi u finansijskim izveštajima iskazuju na nivou pravnog lica.
Zakon Hrvatske i Slovenije sada, a i pre harmonizacije sa pravnim poretkom EU, na isti način rešavaju ova pitanja. Pravnim subjektima se ostavlja sloboda da poslovanje organizuju bez zakonske prisile, u okviru istog pravnog subjekta ili kao posebne entitete, ako to odgovara njihovoj poslovnoj strategiji.
Navedeni procesi, rekla sam, uslovljeni su razvojem tehnologija, koje su sve više konvergentne. Uskoro će na bazi internet protokola biti jedinstvena za fiksnu i mobilnu mrežu, tako da više neće postojati razlika između telefonskih centrala koje koriste ove dve mreže.
Vodeći svetski eksperti za telekomunikacije predviđaju da će se ovaj trend još brže nastaviti u budućnosti. Brzim razvojem mreža nove generacije u bliskoj budućnosti biće izvršena zamena postojećih mrežnih struktura i potpuna integracija fiksnih i mobilnih mreža u jedinstvenu mrežu, koja će korisnicima pružati raznorodne širokopojasne usluge.
U tom smislu mnogi telekomunikacioni operateri, koji su do sada bili isključivo u uslugama u fiksnoj mreži ili isključivo u mobilnoj mreži, otpočinju nabavku opreme kako bi u okviru iste kompanije zaokružili svoj tehnološki proces i svoj portfolio usluga, nezavisno od načina prenosa, vrste pristupne mreže i terminalne opreme.
EU u direktivama koje su primenjene još 2002. godine ne pravi razliku između različitih tehnologija koje se primenjuju za pojedinačne mreže i usluge fiksne, mobilne, kablovske, internet, i svima daje isti tretman komutacione mreže i usluge. Obaveze i odgovornosti su jednake za sve operatere, bez obzira da li eksploatišu bežičnu, kablovsku ili mrežu zasnovanu na nekoj drugoj tehnologiji.
Rešenja u zakonu imaće uticaja na telekomunikacione operatere. Telekomunikacioni operateri će moći svojom odlukom, bez zakonske prinude, da organizuju poslovanje u okviru ogranaka, kako to predviđa Zakon o privrednim društvima ili u okviru zavisnih preduzeća, zavisno od konkretnih specifičnosti, potreba i veličine operatera. Izmenama i dopunama zakona se obezbeđuju uslovi za usklađivanje sa praksom drugih zemalja, u kojima je uveliko odmakao proces objedinjavanja telekomunikacionih mreža i usluga u okviru istog pravnog subjekta.
Razvoj telekomunikacione tehnologije je u svetskim okvirima doveo do integracije fiksnih i mobilnih mreža u jedinstvenu mrežu. Na ovaj način se izbegavaju troškovi i složeni postupci koji nužno prate proces odvajanja, bez povezanih organizacionih celina, posebno u obliku dupliranja administracije, organa i efikasnosti odlučivanja.
Saglasno iznetom, predloženo rešenje bi omogućilo telekomunikacionim operaterima da usklade svoje poslovanje sa svetskom praksom i poboljšaju efikasnost. Zakon će imati pozitivne efekte i posledice koje opravdavaju donošenje zakona, imajući u vidu tehnološke trendove.
Navedeni trendovi na tržištu telekomunikacionih usluga upućuju na konvergentnu tehnologiju, odnosno integraciju različitih vrsta.
Telekomunikacioni operateri, koji pružaju ove različite usluge, biće u mogućnosti da otpočnu nabavku najnovije opreme i izbegnu nepotrebno dupliranje kapaciteta.
Predložena zakonska rešenja omogućavaju telekomunikacionim operaterima, koji pružaju raznorodne telekomunikacione usluge preko različitih vrsta, brži razvoj konvergentne telekomunikacione tehnologije. Samim tim na tržištu telekomunikacija postaju prepoznatljivi za strane investitore, što će perspektivno imati za posledicu obezbeđivanje efikasnije tržišne konkurencije.
Stranka G17 plus će podržati ovaj zakon. To je zakon tehničke prirode i apelujem na sve stranke da u odlučivanju za ovaj zakon budu jedinstvene.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, ovlašćeni predstavnik Srpske radikalne stranke.

Dame i gospodo narodni poslanici, navikla nas je Vlada na predloge zakona po hitnom postupku, a za ovaj zakon zbog onoga što piše u inicijalnom tekstu nije moralo da se ide na hitan postupak, moglo je da se sačeka na redovnu proceduru i ja ću vam u najkraćem obrazložiti zašto, i pored onoga što su neki govorili, a što bi moglo negde da predstavlja i prednosti, kada na leđima neke firme možete da vidite da se bavi fiksnom telefonijom, mobilnom telefonijom, internetom, kablovskom mrežom, što kažete da je svuda u svetu. Nije svuda, ali u većini zemalja jeste.
Prema razlozima navedenim za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o telekomunikacijama po hitnom postupku, u obrazloženju predloga se kaže da izmena člana 34. stav 4. Zakona o telekomunikacijama se vrši zbog toga što telekomunikacioni operater mora do kraja avgusta tekuće godine, a ne naredne godine, kako to piše u razlozima obrazloženja, to je još jedna od tehničkih grešaka, pretpostavljam da je tehnička greška, da izdvoji poslovanje mobilne telefonije, misli se na 064 i 065, u zasebno povezano preduzeće. Obzirom da je rok za izdvajanje mobilne telefonije 064 i 065 u zasebno preduzeće kraj avgusta ove godine, nema razloga da se ova izmena i dopuna vrše po hitnom postupku, već ovo može da se uradi u redovnoj proceduri.
Izmena i dopuna stava 4. u članu 34. zakona o telekomunikacijama stavlja u neravnopravan položaj nove telekomunikacione operatere iz stava 5. navedenog člana u odnosu na postojećeg javnog telekomunikacionog operatera, preduzeće "Telekom Srbija". Ovo je u suprotnosti sa odredbom člana 3. stav 1. tačka 4) Zakona o telekomunikacijama, koja propisuje podsticanje konkurentnosti, ekonomičnosti i efikasnosti u obavljanju delatnosti u oblasti telekomunikacija.
Novi operateri će biti: 1) Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije", koje je završilo gradnju međunarodne i međumesne mreže za sisteme prenosa velikog kapaciteta po optičkim vlaknima koja su ugrađena u zaštitne vodove po dalekovodima, 2) Javno preduzeće Naftna industrija Srbije, koje ugrađuje optičke kablove pored gasovoda, 3) Javno železničko-transportno preduzeće Beograd, koje će da gradi i polaže optičke kablove pored pruga.
Dalje, razvoj infromaciono-komunikacionih tehnologija je vrlo brz, vreme promena je, kao što znate, sve kraće i kraće. Mali broj pojedinaca, ali bukvalno pojedinaca u svetu zna šta se radi na tehnološkom razvoju informaciono-komunikacionih tehnologija. Zato odredbama Zakona o telekomunikacijama mora da bude omogućena primena različitih tehnologija i tehnika u oblasti telekomunikacija.
Postavlja se pitanje da li je ovo odgovarajući naziv danas, jer sutra sasvim sigurno neće biti. Međutim, sa tehnološkog stanovišta korišćenja, postoji jedini jedinstveni tehnički svetski sistem, a to je telekomunikaciona mreža za prenos govora i podataka. Ova mreža je izgrađena od različitih tehnologija i tehnika i sve je to povezano u jedinstveni tehnički sistem, koji se sastoji od 1) analognog i digitalnog prenosa signala, 2) fiksnih i mobilnih mreža, 3) kablova sa bakarnim i optičkim provodnicima, 4) usmerenih i neusmerenih zemaljskih radio-veza, 5) satelitskih veza, 6) telefonskih centrala sa komutacijom kanala, analogno u različitim tehnologijama i tehnikama, i digitalne naravno, 7) centrale sa komutacijom paketa za prenos podataka, slika, govora, sa uskim i širokim opsegom prenosa.
Naravno da se ne bih hvalio, nisam taj koji sve ovo poznaje i koji sve ovo zna, samo čitam ono što je stručni tim SRS sastavio povodom ovog zakona.
Takođe, činjenica je da u našoj fiksnoj telefonskoj mreži danas još postoje "Krosbar" telefonske centrale, izgrađene krajem pedesetih godina, centrale "Metakonta", izgrađene sedamdesetih godina prošlog veka, zatim kablovi sa bakarnim provodnicima koji su građeni pre Drugog svetskog rata. Slična je situacija u svetu i sve to funkcioniše kao jedinstvena svetska telekomunikaciona mreža.
Treći razlog zbog čega ne bi bilo dobro da se vrši ovakva izmena i dopuna; do sada je u telekomunikacijama prihod uglavnom ostvarivan od telefonskih razgovora, od devedesetih godina 19. veka, dok je od prenosa podataka ostvarivan mali prihod.
Buran razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija počeo je sedamdesetih, a vrhunac je dostigao posle devedesetih godina 20. veka. Omogućen je prelazak na tehnologiju i tehniku komutacije podataka u paketima, čemu je najviše doprinela izgradnja i masovno korišćenje globalne Internet mreže.
To je stvorilo uslove da će se ubuduće, u pogledu ostvarivanja prihoda, promeniti uloga prenosa govora i prenosa podataka.
Gledano u celini glavni prihod će se ostvarivati od prenosa podataka, dakle prenosa slika, multimedijalnih usluga i slično, a od prenosa govora ostvarivaće se mali prihodi. Na sve ovo će da utiče i prenos podataka po elektroenergetskim vodovima.
U članu 4. Zakona o telekomunikacijama dato je značenje termina upotrebljenih u zakonu. Postoji javna telekomunikaciona mreža i javna telekomunikaciona usluga, ali ne postoji komutaciona mreža, stav 1. razloga za donošenje zakona, komunikaciona mreža, stav 3. i drugi razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku. U obrazloženju mora da postoji jednoznačnost i ne mogu da se koriste nestručni termini kao što je komutaciona mreža, jer komutaciona mreža ne postoji.
U stavu 4. razloga za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o telekomunikacijama po hitnom postupku tvrdi se da uskoro, na bazi korišćenja internet protokola, neće biti razlike između telefonskih centara koje se koriste za fiksnu i mobilnu mrežu. Sada nema razlika u tehnologiji centrala za fiksnu i mobilnu telefonsku mrežu. Razvojem digitalnih centrala velikog kapaciteta sve vodeće svetske firme kao proizvođači deklarisale su proizvodnju centrala za prenos govora i podataka komutacijom kanala. Iz terminologije je izbačen pojam telefonska centrala.
Sve napred navedeno pokazuje i delimično nepoznavanje oblasti telekomunikacija od strane pisaca obrazloženja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o telekomunikacijama. Iz iznetih razloga, predloženu izmenu i dopunu stava 4. člana 34. zakona o telekomunikacijama treba brisati. Treba izvršiti veće izmene i dopune postojećih zakona ili uraditi novi zakon, jer se isti ne može u većem obimu promeniti, a neke odredbe su u njemu štetne i njihova primena imaće katastrofalne posledice po dalji razvoj u oblasti telekomunikacija u Republici Srbiji.
Da bi se u ovo uverili predlažemo Vladi Republike Srbije da organizuje, a i Narodnoj skupštini, javnu tribinu po pitanju srpskih telekomunikacija, i mi bismo tu, kao što vidite, poslali najveće stručnjake iz ove oblasti, koji bi mogli da ukažu na probleme u rešavanju tih problema u budućnosti.
Vlada do danas nije izabrala savetnika za izradu strategije privatizacije i razvoja telekomunikacija, iako je tender raspisala još maja 2005. godine. Da li je to radi prodaje preduzeća "Mobtel" ili privatizacije celog sektora telekomunikacija, na ovaj način je proglašeno neformalno vanredno stanje jer bez javnog tendera bira savetnika za privatizaciju sektora telekomunikacija.
Spremio sam još deo materijala koji su vezani delimično za temu o kojoj govorimo, ali naravno reći ću još nekoliko stvari. U oblasti telekomunikacija Srbija će morati da se predstavi na regionalnom tržištu i da bude neuporedivo jača nego što je bila do danas, i u tom smislu nećete problem sa SRS ukoliko naš najveći telekomunikacioni operater bude želeo da učestvuje.
Naprotiv, to ćemo da pozdravimo na tenderima za dobijanje mobilne telefonije, da li u Republici Srpskoj ili u nekim drugim delovima bivše Jugoslavije, zato što bi to bilo i te kako značajno za našu zemlju, za Republiku Srbiju, ali istovremeno bismo vas molili da obratite pažnju na ponašanje u pojedinim javnim preduzećima. Ovde sam doneo samo neke primere šta se recimo radi u malopre pomenutoj Naftnoj industriji Srbije.
Naime, evo vam recimo jedan ugovor o delu, zanimljivo je za ministra, za predstavnike Narodne skupštine, ali i za članove Vlade. Naftna industrija Srbije potpisuje ugovore, bilo da je 2004, bilo da je 2005. godina, to je u okviru rada ove vlade Republike Srbije, sa ljudima koji su u redovnom radnom odnosu, potpisuje ugovore o delu, verovali ili ne. Za svašta sam čuo, ali za tako nešto nisam čuo.
Reč je o Stevanu Pjevcu, iz DS, čoveku koji je potpisao ugovor o delu sa NIS, sa sve, vidite, potpisima, pečatima itd . Čovek je u stalnom radnom odnosu, uopšte da ne govorim koliko je, 70 ili ne znam koliko hiljada itd, nije malo. Gledam svaki dan u novinama, koji je ovo, treći dan u novinama, u Blicu kaže - Radikali ojadili saveznu kasu. Sada da čuju ljudi zašto je ovo zanimljivo, a biće i vama, gospodine predsedavajući, interesantno.
Kaže, 30 poslanika SRS za godinu dana na poslaničke grupe uzelo milion dinara, što mu dođe negde mesečno oko 20 evra. Znači, 20 evra ljudi, mesečno, pa da li i na to nemaju pravo, i za 20 evra su ojadili saveznu kasu ili ne znam šta. Sad vi da se smejete, a hvale one koji su ojadili ovu državu za pet, deset, 15 i 20 miliona evra, a ne po zakonu da dobijaju ono što im pripada. I onda da se smejete.
Zato govorim i o telekomunikacionoj mreži, zato što mi imamo ovde "RATEL", koji kontroliše takođe DS, kao što znate, većinsku kontrolu ima, i zato će oni da biraju šta će da se zbiva i šta ćemo moći da gledamo i preko televizijskih ekrana i na sve druge načine kako će to moći da izgleda. To vidim i po predloženom, odnosno onom što se priča ko će da budu članovi upravnih odbora, i kada čujem Slava Đukić, koža mi se naježi, i još neka imena. To su vaše perjanice, zato što vi mislite da 5. oktobar još traje i da možete tako da se ponašate.
Imam ovde još neke ugovore, još neke podatke, pa recimo u uvozu milion tona nafte sirove, firma sa Kipra "Mobil Oil", vlasnici Dimitrije Vukčević i Goran Novaković.
Slušajte sada molim vas, NIS uzima kredit od 65 miliona i plaća to, naravno. Policija za privredni kriminal Novog Sada ulazi u Rafineriju Novi Sad i konstatuje umešanost rukovodstva NIS-a i DOS-a u kriminal, Srđan Mihajlović, zamenik Željka Popovića je član, koje stranke, DS. Znali ljudi, vidim. Inače, lični kadar i izbor Borisa Tadića.
To je onaj isti koga su svojevremeno birali za ministra odbrane, a videli ste kako je Pejaković to rekao pred specijalnim sudom, da se to negde pojavilo al' to niko više ne sme da komentariše i novine neće da komentarišu. Ali će, pretpostavljam, zato će mene da ubeđuju da sam hteo rođenu majku da ubijem ili ne znam šta. Znate, u ovoj zemlji je sve moguće. Pa nije valjda, uhapsili ga? Kažu da je to bilo za ličnu upotrebu, a nije bilo...
Dalje, imamo ljude koji kažu kako pažljivo troše državni novac. U 2004. godini, recimo, samo za 10 meseci znate koliko je NIS potrošio samo za reklamu: 100 miliona. Razumem ljudi da treba NIS da pomogne, treba da pomogne i sa pet i sa deset, a možda i dvadeset, ali preteraste ljudi; pa za sledeću godinu je predviđeno 853 miliona, pa im bilo malo, pa potrošiše milijardu i 75 miliona.
A znate kako prave ugovore? Kako kome gde dete igra fudbal ili košarku, tako ti dobijaju, a onda deo para vraćaju onima kojima su dali, služi za pranje para, služi za otimanje od države, kako god hoćete, na način na koji hoćete. Tu ima i jedan iz G17, Miloš Tomić. Kaže, malo mu bilo da bude i predsednik UO NIS, nego je i hteo predsedničku funkciju KK NIS Vojvodina, pa ga sprečavao Milisav Đurica, takođe umešan u sve i svašta zajedno sa njima. Šta ćete, ima para i za Kurtu i za Murtu, ali samo kada se troše narodne pare, na sve moguće načine.
Ovde imam i zapisnik o javnom otvaranju ponuda na četvrtoj sednici Komisije za javnu nabavku konsultantskih usluga privatizacionog savetnika za sektor telekomunikacija. To će Moma Marković detaljnije da vam objasni, a bilo bi dobro da nam objasnite, ali nije ova tema sada, šta je bilo sa onim VIP salonima na Aerodromu.
Da li je istina da sada kada putuju da je ono tamo privatizovano i da sada privatniku moraju da plaćaju, sada smo se zabezeknuli, čekao sam Tomu i Todorovića na Aerodromu, i kažu, ovo više nije državno, nego sada privatniku morate da platite kiselu vodu tamo koju popijete, a koja je data za jedno pet miliona puta manje para od onoga koliko je koštala obnova.
Šta bi sa onim lopovima koji su učestvovali u onim fikusima od 60.000 dinara, onom plavom mermeru, koji je, uzgred, moram da vam priznam, bio sam tamo, meni ono nije ni lepo, a čujem da je strašno skupo.
Čujem da je jezivo skupo. Ne znam kome ono znači, moglo je da bude nešto, obične pločice, lepo se sedi, udobne su one fotelje, ne razumem čemu onoliki luksuz, a preplaćeno je jedno 10 ili 20 puta.
I da pitam, ko je na kraju odgovarao za to, kašičice su bile 650 dinara. I još nismo ustanovili, gospodine predsedavajući, to ima veze sa telekomunikacijama. Prenosili su nam danima i nedeljama kako je obavljeno nešto najlepše u Srbiji preko svih telekomunikacionih mreža, telefonski, ovakvih i onakvih 5. oktobra, a još nismo ustanovili koliko je slika opljačkano, a koliko još nije pronađeno.
Vrednost tih slika iznosi nekoliko miliona evra, pa bi bilo dobro da Skupština Srbije, a uputiću to poslaničko pitanje, dobije informaciju, koliko nas je u slikama to koštalo. Nećemo da pričamo o ciglama, o svemu drugom, koliko je to u slikama koštalo građane Srbije. Da ne pričamo o spaljenom RTS-u i o svemu drugom, nego samo da vidimo koliko je slika opljačkano i da zamolimo poštene nalazače, učesnike najlepše revolucije u Srbiji, da to vrate.
Nema smisla, neće moći nikad da prodaju. Bolje da to vrate u neku skupštinu, bolje da to vrate državi Srbiji, da to ljudi mogu da gledaju i da u tome uživaju, A oni da drže po podrumima, da ispadnu sami sebi kao da nisu lopovi nego kao da su mnogo pošteni ljudi koji su neki valjan posao tog dana radili, besmisleno je.
Pozivam vas, takođe, da u svemu što će se zbivati u budućnosti ne dajete, i tu upozoravam Vladu Srbije, upozoravam njih, i zbog njih, a ne zbog nas, mi smo opozicija već šest godina. Vi gledajte šta ćete da radite, jer vam sve što mogu kontrolišu žuti i ta kontrola će da se nastavi. Sve će da vam otmu.
Za jednu jedinu stvar je onaj Dinkić, o kome mislim sve najgore, teško da postoji neko o kome mislim lošije od njega, za jednu stvar je bio u pravu kada je onome rekao, šta ti ima da zidaš zgradu deset miliona evra od narodnih para, kako se zove onaj žuti, onaj Milosavljević. Svašta ima u ovoj zemlji. Svakom svašta pada na pamet, ali to ste vi dozvolili. Gledajte samo, znate kolika će raspodela moći da bude i u ovoj sferi društvenog života. Mislim da bi o tome trebalo da povedete mnogo više računa.
Računam da će nam neko i za sve ove korupcionaške afere, i za ova svetska čuda, za ugovor o delu sa čovekom na stalnom radu, morati da objasni kako je to moguće, u skladu sa kojim je to zakonom i da li je ikada iko to na još nekom mestu uspeo da uradi. Prosto, bar posle onih demokratskih promena, posle izmena različitih zakona, to je mislim do 2000. godine pod određenim uslovima i bilo moguće.
U svakom slučaju, hvala vam na strpljenju. Mi smo se za ovaj zakon pripremili stručno, a ovo sve posle toga je bio moj mali dodatak, tek da postavim neka pitanja vezana za korupciju i kriminal.
Nije na odmet, pošto odgovore ne dobijamo gotovo nikada od predstavnika vlasti, pa bih molio da dobijemo i odgovor šta je sa onima koji su ukrali 18 miliona evra na Aerodromu "Beograd", praveći sva ona moguća čuda, kako je to policija precizno utvrdila, a nisam čuo da se posle toga nešto posebno dogodilo.
To je veoma važno, jer ako posle toga imamo afere Davinića, satelite, lažne afere, oko Dragića ili afere oko ovih ili onih, za mesec dana više se neće pričati ni o ovima i nikada se ništa u Srbiji neće dogoditi, samo će jedni te isti kriminalci da kupe kajmak, da kupe sve pare, da ih imaju sve više, da voze bezmalo glisere po putevima, jer to više nisu ni automobili šta voze, a narod će da grca u dugovima i da živi sve teže i bednije. Hvala najlepše.

Narodni poslanik Rajko Baralića nije  u sali, reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Na početku moram da konstatujem  da najmanje 15 poslanika ovog saziva je i 2003. godine učestvovalo u donošenju Zakona o telekomunikacijama, a vidim da je ekipa ispred Ministarstva delimično ista. Tada je SRS osporavala ovakav koncept Zakona o telekomunikacijama i naravno, za sva naša osporavanja argumenti su pronađeni u evropskoj orijentaciji novog zakona i 126 glasova. Mi smo tada napomenuli da pitanje konkurencije i zaštite od zloupotrebe monopola treba rešavati na drugačiji način, a ne ovakvim u to vreme predlogom zakona i ukazali koji će se problemi javiti već od 2005. godine.
Realno posmatrajući, ovaj problem koji Vlada pokušava danas da reši ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o telekomunikacijama, u suštini načet je 2005. godine. Samo radi podsećanja, to je onaj član 109. Zakona o telekomunikacijama.
Ovaj Zakon o telekomunikacijama je u startu imao problem i posebne agencije, koja formalno-pravno postoji, suštinski mislim da još nije došao do izražaja njen rad, mislim da ne ostvaruje svoju punu nadležnost, tako da, bilo je, na evropskom putu 2003. godine, i sada je na evropskom putu 2006. godine, a radi se o međusobno suprotnim načelnim stavovima o tome ko može da se bavi ovom delatnošću.
No, da krenemo redom. Prvo i osnovno, grešku je napravio Predrag Marković. On nije smeo ovaj materijal da uvrsti u dnevni red, da budem precizniji, nije smeo da pita poslanike da li su za to da se ova tačka dnevnog reda uvrsti po hitnom postupku. Zašto? Rimsko pet obrazloženja, Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, i tu otprilike ima pet pasusa teksta, ali nemate poziv na član 161. našeg Poslovnika i nemate naznaku o tome koje bi štetne posledice po funkcionisanje države, državnih organa, eventualno neka štetna posledica mogla da nastupi ukoliko se ne usvoji po hitnom postupku ova izmena i dopuna.
Pošto toga nema ovde, predsednik Skupštine, gospodin Marković, bio je dužan da ovaj materijal vrati predlagaču i da kaže - ukoliko idete po hitnom postupku, molim vas, dajte obrazloženje razloga u smislu člana 161. našeg Poslovnika. On to nije uradio zato što je u koaliciji i čini istovremeno zloupotrebu sa ministrom Dinkićem. Ovde je samo formalno-pravno izvučeno ovo Ministarstvo za kapitalne investicije. Sa ovom operacijom, ovo ministarstvo nema baš neke dodirne tačke jer iza ovoga stoji ministar Dinkić. Smeškajte se vi iz G17 plus, ali samo da znate da Mlađa stoji iza ovoga.
Dalje, podsećam, onih 15 poslanika koji su već u drugom sazivu, evo nešto što je napisano u ovom obrazloženju. Kaže ovako - Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, na strani 2, poslednji pasus - Regulativa EU ne poznaje obavezu izdvajanja posebnog preduzeća za eksploataciju različitih vrsta komunikacionih mreža i usluga. Ne znam sad ko laže, jer 2003. godine su nam rekli da je to standard EU, molim vas, vi niste bili poslanik, gospođo; 2003. godine gospođa Rašeta je ovaj zakon obrazlagala tri minuta i 17 sekundi, pošto je bila zauzeta diskotekom u Bajinoj Bašti i VIP salonom.
Ona je samo prošetala kroz ovu skupštinu, tri minuta i 17 sekundi obrazlagala ovaj predlog zakona, posedela je pola sata i pobegla što pre, jer ekspertski tim od 126 glasova je posedovao argumentaciju kojom je mogao da dokaže da je evropski standard upravo to da se to isparceliše, da ne može jedno preduzeće da obavlja sve vrste telekomunikacionih usluga, već da mora da se isparceliše. Sada, po logici stvari, ministar se promenio, ministarstvo je ostalo, službenici su ostali, eksperti su ostali, sada nas oni vraćaju na nešto što je tada bilo osporavano i kažu sad je evropski standard nešto drugo.
Idemo dalje, kaže, dovoljno je da operator u okviru svoje organizacije formira celinu koja će imati posebno računovodstvo o troškovima i prihodima po vrstama, mestima i nosiocima troškova. Molim vas, ovo nije propis o knjigovodstvu. Da je propis o knjigovodstvu predložio bi ga Mlađan Dinkić.
Da vam kažem nešto, ovaj propis nije knjigovodstveno-računovodstveni propis, zašto Ministarstvo za kapitalne investicije nas obaveštava o knjigovodstvu, mi imamo u nekom predlogu ili nacrtu jedan zakon o računovodstvu i taj zakon nikako da se stavi u proceduri, zašto ministar Dinkić ne ponudi taj zakon. i tu da se propiše način kako će se voditi glavna knjiga, kako će da se knjiži, šta će da se knjiži. Zašto Zakon o telekomunikacijama da ulazi u te knjigovodstvene stvari. On jeste verovatno tehnički propis iz oblasti telekomunikacija, ali nije tehnički propis iz matematike i računarstva, vezano za digitron radi knjiženja.
Idemo dalje, kaže se opet, ovo su sve kontradiktorni stavovi u odnosu na 2003. godinu, sve može da bude evropsko, samo je potrebno da neko predloži. On će da nas ubeđuje da je tada bilo evropsko i sada je evropsko, iako je međusobno suprotno i jedno i drugo.
Na sledećoj strani, trećoj ovog obrazloženja, navedeno je, kaže - EU u direktivama, koje su u primeni još od 2002. godine, ne pravi razliku između različitih tehnologija. Dakle, 2002. godine, direktiva EU, da se ne pravi razlika u tehnologijama, te iz toga ne izvlači zaključak da treba da budu povezana lica ili da budu posebna lica koja se bave telekomunikacijama. Ko je nas prevario, pa je rekao da je standard da moraju da budu odvojene. Rastegljiva ova demokratija. Ono nešto što nikako ne bi smelo da stoji u obrazloženju, a ne znam kako je Balinovac to propustio. Molim vas, obrazloženje, rimskog dva, Razlozi za donošenje zakona, drugi pasus, pa kaže ovako - u skladu sa iznetim, nema opravdanja za primenu odredaba zakona.
Kako može Vlada da kaže: nećemo da primenjujemo zakon. Narodna skupština treba da se zamisli kada usvaja sve predloge Vlade i donosi propise. Vidite šta Vlada nama poručuje - da nema opravdanih razloga da se primeni zakon. Kako onda tražimo od građana da poštuju zakon?
Evo, da bude to celina ovog poduhvata izigravanja ili neprimenjivanja zakona: "U skladu sa iznetim, nema opravdanja za primenu odredaba zakona po kojima se obavezuju operatori koji poseduju ili nameravaju da poseduju više dozvola za različite javne telekomunikacione mreže, odnosno za pružanje različitih javnih telekomunikacionih usluga, da mogu to činiti samo preko zasebno povezanih pravnih lica".
Znači, Vlada nam kaže - mi nećemo da primenimo zakon, nije opravdano primeniti zakon. Demokratski propis, donet 2003. godine, neposredno po okončanju akcije "Sablja".
Sledeći stav iz obrazloženja: "Ustanovljavanje posebnih knjigovodstvenih evidencija sprečava prelivanje poslovnih rezultata iz jednog dela u drugi". Što bi se mi zakonom baktali kako će da ostvaruje ukupan prihod preduzeće, kako će da podmiruje troškove, kada postoji drugi propis koji reguliše knjigovodstvo, evidentiranje i sve ove druge stvari? Neki drugi propis to reguliše.
Prelivanje iz jednog dela u drugi deo, to je jedinstveno pravno lice. Mi nemamo ovlašćenje da gledamo kako posluju delovi međusobno, da li su u nekoj simfoniji ili su raštimovani orkestar. To je stvar poslovne politike. Onaj koji kontroliše rezultate poslovanja, on gleda kako se formira prihod, kako se podmiruju troškovi, da li postoje dugovanja, da li su izmirene obaveze prema državi.
Kako će dva sektora međusobno da korespondiraju, ko će kome da prevaljuje troškove, to nas ne interesuje. Možda stranca interesuje, ako postoji neki dogovor, pisani ili nepisani - ti uzimaš fiksnu, ja uzimam mobilnu, ovaj uzima internet.
Pa, Živković je razmišljao 2003. kako da on uzme internet u okviru "Telekoma Srbije", pa je jedan drugi prestigao njega, meni se čini Vesić, Mondo ili neko drugi. Nemojte to ekspertsko, iza toga se sve i svašta krije. Vidite, za nepune tri godine se promenio standard, Evropa se promenila, okrenula se naopačke.
Nemoguće je da vi ne sledite kontinuitet DOS-a. Vi ste pravi reprezenti kontinuiteta DOS-a. Svi ste vi glasali, i DSS, i Nova Srbija i vi iz G17 plus, u liku dva poslanika koji su ranije bili u onom sazivu, svi ste glasali za Zakon o telekomunikacijama, kao prvi pravi evropski propis o telekomunikacijama, koji sprečava zloupotrebu monopola, koji podstiče konkurenciju u oblasti telekomunikacija.
Da vas podsetim, i tada smo pričali o Sorošu, pa je posle, kada je izabran za ministra, jedan ministar takođe prozivao Soroša i njegovu kablovsku, i njegovu spremnost da brzo montira maltene svoju privatnu fiksnu telefoniju u Srbiji, pa se stalno nešto sa tim kritikama, nešto se promenilo.
Dalje kaže: "Posebno preduzeće samo po sebi ne znači zaštitu od subvencioniranja i od seljenja finansijskih sredstava u druga preduzeća". Ne znam zašto je to neko pisao i zašto je ovako pisao.
Onda dolazimo na jednu pravu temu. Ovo što predlažete promene ova tri člana, 34, 50 i neki, i one kasnije kaznene odredbe, direktno je u suprotnosti sa onim članom Zakona o telekomunikacijama koji daje definiciju pojmova koji se koriste u Zakonu o telekomunikacijama. U suprotnosti je sa sledećim terminima: "Javni telekomunikacioni operater", to je onaj koji pruža javne telekomunikacione usluge; sa pojmom "javne telekomunikacione usluge"; sa pojmom "javna telekomunikaciona mreža" i naročito sa dva sledeća pojma "značajan tržišni udeo". Da podsetim, vas petnaestoricu koji ste u sali, to je udeo javnog telekomunikacionog operatera u visini propisanog procenta, a smatra se da je on do 20%; ukupan broj korisnika do 20%, eventualno, uz saglasnost agencije, to može da se poveća do 25%.
Vraćam vas ponovo na diskusiju iz 2003. godine. Tada smo rekli da imamo dva mobilna operatera, oba sa ekskluzivnim pravom, oba sa nekim licencama. Po zakonu, treba da se daju nove licence, da se sve i svašta licencira, pa čak i da se daje odobrenje. Vodite računa, ako želite da sprečite monopol "Telekoma Srbije" i "Mobtela", onda koristite druga sredstva, koristite propise o pristupu mreži, pristupu uslugama, kvalitetu usluga, cenovniku i drugim sredstvima, gde država može da iskoristi svoja ovlašćenja da to reguliše.
Ali, nemojte da cepate, da razbijate na organizacione delove, posebna pravna lica, povezana pravna lica, jer ništa se ne dobija, samo se menja forma, a sve ostaje isto, isto u smislu očuvanja nedozvoljenog monopola nekoga i zloupotrebe monopola od strane nekoga. Računao je da ste vi primitivni i prosti.
Moramo da idemo na posebna preduzeća, da ne bude koncentracije ovih usluga kod jednog, dva ili tri preduzeća. Pa se onda desilo da je neko pokupio i radio frekvence pre nego što je Agencija za telekomunikacije formirana.
Sada su se pojavili problemi. Kako će da se reše? Rešiće se tako što se ovom izmenom predlaže da mi uđemo, mimo Zakona o privrednim društvima, u nešto što se zove ogranak privrednog društva, pa ne sad sa pozicija delatnosti tog ogranka, nego čak sa pozicija materijalno-finansijskog poslovanja ogranka, navodno razmišljajući o tome da se ne seli kapital iz jednog u drugi ogranak, a sve to u okviru jednog pravnog lica koje mora da funkcioniše preko jednog tekućeg računa.
Nije mi jasno da li pripremate neku rasprodaju, neku raspodelu, da li pripremati neke nove licence, nove dozvole. Moram da vam kažem da u ovom tekstu prepoznajem najviše Mlađana Dinkića. Ovo je mogao da napiše samo neko ko je izvorno drčan za pare, neko ko da Albijaniću 100 evra da ide na emisiju da lupetara sve i svašta, dok taj završava po 10-15 miliona preko svojih kombinacija. Ne znam šta Jočić čeka, što ne hapsi Mlađana Dinkića? Verovatno je prvi, ubedljivo, na listi za hapšenje.
Ako smatrate da se ovom izmenom i dopunom prikrili nešto što je u toku, pa ćete da omogućite nekome da, pored toga što naplaćuje pakete za "Nekerman", dođe u situaciju da naplaćuje i nešto drugo, pa onda da se to drugo iz oblasti ove vrste telekomunikacija proda, onda vam skrećem pažnju da će neko da vas proziva za politički progon, s pravom Nemojte da hranite argumentima nekoga ko to ne zaslužuje.
Ako ste krenuli neki posao da uradite, uradite ga u skladu sa zakonom, sa propisima, nemojte mnogo da obećavate, jer niko živi danas u Srbiji ne može da garantuje ko će biti u poziciji da vaša obećanja prema inostranstvu ostvaruje, da ne biste prošli kao onaj što je navodno prodao, pa sada pobegao iz zemlje. Vodite računa da te vaše dogovore nešto u međuvremenu ne poremeti, pa možda čak i naprasni izbori, pa da se jave oni kojima ste obećavali, a onda ne bi hteo da budem u vašoj koži. A pozdravite Jočića, neka što pre uhapsi Dinkića, biće bolje svima.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a neka se pripremi narodni poslanik Momir Marković.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo, argumentacija da je u 2003. godini nešto usvojeno za mene bi bila dovoljna da sada glasam suprotno onome što je usvojeno, iako to nisu razlozi koji nas predvode da podržimo izmene i dopune ovog zakona.
Samo mala polemika; i najnovije knjigovodstvene evidencije, kako ko doživljava knjigovodstvo, trude se da obezbede najefikasniji model kod praćenja troškova, a to je, praćenje troškova po mestu nastajanja. Ko želi da se bavi ozbiljno bilo kojim poslom i ko želi da prati troškove i kako oni utiču na sve što se odnosi na poslovanje, uvek se opredeljuje za ovakav način evidentiranja i praćenja troškova. S tim u vezi ovo što nudi obrazloženje ovog zakona za mene je potpuno prihvatljivo.
Podsećam uvažene narodne poslanike da smo mi doneli u ovom mandatu Zakon o poštanskom saobraćaju, a Zakon o telekomunikacijama u prethodnom, i da smo mi i jednim i drugim zakonom oročili praktično monopolski položaj i jednog i drugog sistema, na taj način što smo liberalizovali usluge u ovoj oblasti 2007. do 2009, sasvim svejedno, i samim tim smo potencijali monopolski položaj sveli na onu meru koja je u tom trenutku bila za neke podnošljiva, za neke razumna, za neke kako god je shvataju.
Javio sam se ovde da iskoristim prisustvo odgovornih ljudi u ovoj oblasti i da ukažem na drugu opasnost, glasaćemo za ovo, to nije sporno, koja preti jednoj od najvažnijih oblasti u ovoj zemlji, to je nelojalna konkurencija koju može pretrpeti Telekom preko, što se mene tiče, nelegalnih provajdera kablovske televizije i nekih drugih, koji u ovom vremenu, naročito u narednim godinama, ukoliko samo isprate tehnološke mogućnosti, mogu postati nelojalna i neuhvatljiva konkurencija za naš Telekom i za mnoge druge.
Koristim priliku, po drugi ili treći put ovde, da ukažem na taj problem. Teško se može objasniti da nekoliko provajdera u oblasti kablovske televizije funkcionišu na način kao sada funkcionišu, da se bave nelegalnim poslovima. Naravno da je najmoćniji od ovih SBB, Soroševa kablovska televizija, koja ovde ima status zaštićenog u svakom pogledu, a pošto je ovo ministarstvo nadležno i za način.
Upozoravam vas, i vi svi to znate, još je pesnik rekao, "da vetra nema, pauci bi nebo premrežili. Oni su premrežili nebo kablovima od stubova do solitera, do raznih drugih mesta, koriste instalacije ili stative elektro i Telekomovih postrojenja, bez ikakve nadoknade, bez ovlašćenja itd. Radi se o velikim finansijskim sredstvima.
Osim toga, njihovo postojanje u potpunosti ometa redovnu naplatu televizijske pretplate, zato što najveći broj građana, jedan sam od takvih, ima nekakav pravni odnos sa ovim kablovskim provajderima, a u isto vreme plaća i TV pretplatu. O tome sam govorio i kada je bio Zakon o TV pretplati, pri čemu, kao što znate, kablovski provajderi servisiraju i prvi, i drugi, treći, dok postoji, program RTS, pa bi se moglo reći da veliki broj građana Srbije, mislim 50% ljudi u Srbiji po dva osnova plaća usluge javnog servisa, i po osnovu ugovora koji ima sa SBB ili nekim drugim, i po ovom drugom.
Javio sam se ovde krajnje dobronamerno. Znam da ovo postoji kao problem i znam da se o tome razgovara. Ali, nema dovoljno efikasnog odgovora. Ili mi moramo da tolerišemo SBB; ako moramo neka nam se objasni, verujem da Vlada ima snage da uđe u ovo i da ovo raščivija do kraja; ili neko radi nešto što je suprotno zakonu; ili postoji zakon o kojem nisam obavešten, što nije nemoguće. Ja sam jedan mali narodni poslanik koji ne mora da zna sve zakone i ne poznaje sve oblasti, ali se radi o ogromnim finansijskim sredstvima.
Da završim, da se vratim na ove izmene i dopune zakona. Zašto su za mene opasnost kablovski provajderi; zato što će oni koliko sutra postati nelojalna konkurencija najmoćnijoj firmi u Srbiji, to jeste telekomunikacioni sektor, zato što će telefoniranje preko ove mreže biti, to dobro znaju kolege, znaju o čemu govorim i znaju ljudi iz Ministarstva, biti praktično ili besplatno ili vrlo jeftino, a za nas neuhvatljivo. Veoma je važno da to znamo, da prepoznamo problem na samom početku i da mu damo odgovarajući državni odgovor.
Znam da je to komplikovano, Soroš je finansirao različite nevladine organizacije u Srbiji, on danas povezuje nekoliko organizacija tzv. civilnog društva, očigledno je finansirao i neke izborne kampanje, delimično ili u celosti, to sve razumem, ali želim da upozorim da je šteta nepredvidiva. To je naraslo do mere da preti da u potpunosti uruši ovaj drugi sistem, koji je za državu od neprocenjivog značaja, i po obimu, i po dinamici, i po tehnološkoj vrednosti, i po onome što treba da bude sutra.
Da dočekamo makar onu godinu kada smo zakonom rekli da će nastupiti potpuna liberalizacija u sferi ovih usluga spremni da ovaj problem prepoznamo i da mu se suprotstavimo na način koji odgovara državnim i narodnim potrebama. U protivnom, iscuriće ogromna sredstva, radi se o milionskim dnevnim prihodima.
Telefonija na sreću pravi pare i kada spavamo. Deca se igraju mobilnim telefonom, milioni poruka idu dnevno, da ne govorimo o tome. Naravno, posebno želim da kažem da i ovo drugo, o čemu je govorila uvažena koleginica Milka Silajev, ona je to sjajno rekla.
Takođe predstavila nam jedan zlatni rudnik, ukoliko ga mi ne otkrijemo i ukoliko, da kažem rudarskim rečnikom, danas ne napravimo otkrivku preuzeće nam to neko drugi, a država od toga neće imati nikakve koristi.
Postoje ovde i odgovorni funkcioneri u oblasti telekomunikacija i poštanskog saobraćaja. Postoji ministar i predstavnici ministarstva, postoje kolege koje se bavi ovim poslom, kojima je ovo struka.
Važno je da oko ovoga imamo konsenzus i važno je da mi dobijemo odgovor na pitanje šta je suština sa kablovskim provajderima, rade li oni na osnovu zakona, ako rade na osnovu kog zakona rade, šta kome plaćaju? Plaćaju li oni koncesiju zato što koriste nebo, stubove, etar, ne znam šta sve koriste. Sada se, kao što znate, razvija i bežična kablovska televizija. Znači, postoji čitav niz veoma profitabilnih poslova u ovoj oblasti. Mene interesuje da li smo mi u stanju da to ispratimo. Hvala vam.