Poštovane kolege poslanici, poštovani predsedniče, poštovani gospodine ministre, apsolutno uvažavam sve stavove koje su moje kolege prethodno izneli vezano za amandman, koji je naša koleginica gospođa Radeta predložila na Predlog zakona o crkvama i verskim zajednicama.
Jednu stvar bih hteo da kažem, a to je da ne mogu iz samog amandmana da znam šta je koleginica htela, odnosno šta je mislila. Obećavam vam, kada koleginica Radeta dođe, pitaću je za njeno mišljenje jer iz samog amandmana to ne mogu da znam. Hteo bih nekoliko drugih stvari da kažem vezano za član 8. odnosno za stavove 4. i 5. u okviru člana 8, gde se reguliše pravni položaj crkve i verskih zajednica.
Kao što je malopre gospodin predsednik rekao, zakoni se donose zbog prakse, složićete se, i zakoni se donose da bi se poštovali. Možemo imati nekoliko izuzetno složenih situacija.
Dolazim sa teritorije Sremske Mitrovice, dolazim iza obronaka Fruške Gore, gde ima izuzetno veliki broj manastira, a samim tim imamo veliki broj monaha, veliki broj sveštenih lica. Isto tako, nalazimo se na granici sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom.
Veliki broj lica dolazi sa teritorije Bosne i Hercegovine i Hrvatske u ove manastire, želi da se zamonaši i kasnije, na osnovu odluke crkve, želeli bi da postanu i crkveni velikodostojnici.
To može dovesti do niza praktičnih problema. Morali bi svaki put kada bi crkva želela da ih izabere da se obrate ministru. Ministar predstavlja ministarstvo, predstavlja jedan državni organ. Apsolutno bi došlo do mešanja države u unutrašnje stvari crkve, a mi to ne želimo.
Imamo vladike koje se nalaze širom sveta. Šta ukoliko bi, na bazi reciprociteta, te zemlje u svoje zakone ugradile odredbe koje mi želimo ovde da ugradimo ovim amandmanima? Šta ukoliko bi oni rekli u narednih godinu ili dve dana da se donese novi zakon o crkvama koji uređuje ovu materiju u Švedskoj i koji kaže da naš vladika koji tamo dolazi mora da ima švedsko državljanstvo. Do kakve bismo situacije doveli?
Jedan od osnovnih elemenata države jeste i narod, dakle, zbir pojedinaca koji imaju određeno državljanstvo. Ne želim da se više bilo ko od naših državljana odriče našeg državljanstva iz bilo kog razloga. Isto tako ne želim da bilo koji naš crkveni velikodostojnik u inostranstvu mora da se odrekne državljanstva, na bazi reciprociteta, pretpostavka je da mora da se odrekne svog državljanstva da bi mogao da obavlja određenu crkvenu funkciju.
Molim vas, pošto ovde sve amandmane usvajamo onako kako to nalaže Poslovnik i zakon, dakle uvažavamo ih većinom. Ne vršimo ovde nikakvu silu, kako je to neko malopre rekao, nego jednostavno glasanjem narodnih poslanika prema sopstvenoj volji mi određeni amandman prihvatamo ili ne prihvatamo.
Iz razloga koje sam malopre naveo i koje su naveli moji prethodnici, molio bih vas da ovaj amandman ne prihvatite.

Izvolite, ostali ste pri zahtevu za repliku, gospodine Krasiću, na osnovu toga što je pogrešno protumačeno izlaganje, odnosno primeri su suprotni onim primerima i razlozima koji su dati.

Sada mi je jasno zašto prave ovaj kurs iz engleskog jezika u maloj sali. Vi o čemu ste pričali ne dotiče amandman.

Izvinite, gospodine Krasiću, vratiću vam vreme. Nije korektno, nekoliko puta smo pojašnjavali da se ne održava nikakav kurs engleskog. Nemojte da zbunjujete građane.

Oni ne znaju o kom članu se radi. Ovo je član 8. i tu se kaže, prava sveštenika, odnosno verskih službenika. Ne priča se o pravima onih koji su došli na poziv neke crkve koja deluje, živi i radi u Srbiji. Ovaj član 8. uopšte se ne dotiče Alekseja, koga ste uzeli za primer.
Da bi vama bilo to malo jasnije, ovo se dotiče prava stranaca u našoj državi. Da li vi znate da imamo neki propis? Ne mogu da vam objasnim ako ne pročitate stav prvi koji kaže, sveštenike, odnosno verske službenike bira i postavlja crkva i verska zajednica u skladu sa svojim propisima. Ali, sveštenike, one koji vrše službu svakodnevno, tu su, žive, rade, imaju parohiju, imaju župu, kako se kod kojih zove.
Ovaj član uopšte ne dotiče Alekseja Drugog. Kako ga dotiče kada on ne vrši službu? On došo na poziv Patrijarha, prisustvuje liturgiji i ode čovek kući. (Iz sale: On je strani državljanin.) Kakav strani državljanin. (Iz sale: Kako će da uđe da vrši službu?) Pa ne vrši službu. Zna se ko je starešina Hrama Svetog Save.
Ovde se priča o drugoj temi. Ne priča se ovde o šengenskoj listi, vi ne shvatate o čemu se radi. Ovde se priča o tome ko će biti u radnom odnosu u crkvi i obavljati službenu dužnost kao sveštenik. Da li vi pravite razliku između vernika i sveštenika? Ovaj pa ode na monahe, pustite monaha, monah nije sveštenik.
Šta daje ministar, koju saglasnost? Daje saglasnost da stranac može da bude u radnom odnosu u crkvi. Saglasnost daju i sada strancima kada dođu kod nas da rade. Ovi naši sveštenici što idu u Ameriku moraju da dobiju prvo stalno boravište u Americi. O čemu pričate?
Gospodo iz Srpske pravoslavne crkve, sada vam je jasno zašto oni donose ovaj zakon. Oni donose ovaj zakon da bi registrovali verske zajednice, da bi registrovali sekte. Iza ovog predloga zakona ne stoji Srpska pravoslavna crkva nego G17 plus i ostale sekte, Labus, Panić i ovi drugi. Eto kako je izašlo. Evo na jednom primeru je izašlo ko vuče ovakav zakon i zašto vuče ovaj zakon. Sada je jasno.

Osnovna napomena za verujuće ljude, ako sa tog stanovišta pojašnjavate, ne viče se u crkvi i nemate razloga da toliko vičete tvrdeći da ste na stanovištu Srpske pravoslavne crkve. Takođe vas molim sve, dozvolite da na miru čujemo primedbe povodom ovog amandmana, stavove povodom ovog amandmana, i da to bude tolerantna rasprava, i istovremeno nema razloga da uzbunjujemo javnost.
Naravno, ne stoji crkva iza ovog zakona, nije potrebno to objavljivati sa govornice, iza ovog zakona stoji Vlada Republike Srbije, a njen ovlašćeni predlagač je nadležni ministar vera, gospodin Radulović, koji je sve vreme prisutan i stoji vam na raspolaganju.
Sada po amandmanima. Prvo, ostalo je još sedam minuta, ako ne iskoristi sve gospodin Aligrudić, dobićete i vi reč gospođo Vojić, a potom sledeća poslanička grupa. Bojim se da mnogi odavno nisu bili u crkvi, po načinu ponašanja.
Gospodin Radovanović podseća da ostaje pri odluci.
Kada se ranije javio, izašao je u susret molbi posle koje je gospođica Jovanović govorila. Dakle, on bi želeo da da repliku na izlaganje pretpostavljam gospodina Borka Ilića. Potom onda redosledom reč imaju narodni poslanik Miloš Aligrudić, Milica Vojić-Marković, pa potom Zoran Ćirković. Idemo iz jedne poslaničke grupe ka drugoj.
Upozoravam vas, za slučaj da ponašanje nije dostojanstveno i da se naprosto uznemiravaju građani netačnim podacima, daću pauzu da se to raščisti. Izvolite, gospodine Radovanoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, malo sam i to neprijatno iznenađen reakcijom određenih poslanika jedne vladajuće stranke, koja je naravno, najdominantnija u vladajućoj koaliciji. Zašto?
Zaista ne razumem moje kolege narodne poslanike iz DSS, zašto traže problem u amandmanu SRS tamo gde ga nema. Nije problem ako dođe u posetu SPC vladika moskovski i cele Rusije Aleksej Drugi, u posetu Srbiji, u posetu SPC. Ovde se radi, a gospodin Krasić vam je lepo rekao, o sveštenicima, odnosno verskim službenicima, o njihovim pravima, pre svega na socijalna prava. Zato što ovde ako predložimo stavom 3, odnosno 4. i 5. da se to predvidi uz saglasnost, strani državljanin i nadležno ministarstvo da može da dođe.
Ljudi, neko od vas je rekao, gospodin kome sada repliciram dobro je rekao, nama poslanicima SRS stoji bojazan upravo da ne dođe do registracije neke verske organizacije koja je asocijalna, totalitarna, destruktivna, koja je štetna za porodicu, ličnost, društvo i državu u celini.
Možete li vi, draga gospodo iz vladajuće koaliciji, možete li vi gospodo narodni poslanici, moje kolege iz DSS, možete li da zamislite situaciju da neki sledbenik Mahariši Maheš Jogija iz transcendentalne meditacije i njegovi gurui dođu ovde kao stranci da drže propovedi mantre, ili neko od sledbenika Lafajeta Ronalda Rona Habarta, tvorca sajentologije, ili Alistera Kroulija, tvorca satanista, Ordo Templi Orijentis, ili sledbenici Džima Džonsa, Hrama naroda, kada su 1978. godine u Gvajani izvršili samoubistvo, 911 po nekoj evidenciji, 913 ili 923, svejedno, veliki je broj ljudi koji su izvršili samoubistvo.
Da li vi možete da zamislite nekog od njihovih sledbenika da dođe ovde kao stranac, strani državljanin i bez saglasnosti države Srbije u kojoj mi živimo, da radi takve stvari. Meni je kao srpskom radikalu to zaista nezamislivo. Dragi moj kolega, u tome je problem.
Nije problem u Alekseju Drugom, nije problem u patrijarhu Pavlu ako ode u manastir Krka, ako bude neko mitropolit Zagrebačko-ljubljanske mitropolije pa da treba da dođe u Srbiju. Nije u tome problem. Vi tražite, gospodine Aligrudiću, problem u tome, a mi ne vidimo problem u tome. Mi vidimo problem u ovome.
Mene zabrinjava zalaganje poslanika DSS za totalnu liberalizaciju mogućnosti registrovanja verskih organizacija, a pre svega verskih sekti. Ako uzmemo u obzir da se kroz Predlog zakona provlači da to traži demokratsko društvo, ljudi moji, ovde je uveden višestranački sistem 1990. godine, pluralizam.
(Predsednik: Vreme.)
Naravno da živimo u demokratskom društvu, sa velikim brojem stranaka, partija, sa velikim brojem ljudi koji aktivno učestvuju u radu stranaka. Građani mogu da biraju i sada su izabrali vas, a sutra će da izaberu SRS da vlada.

Ja ne mogu da biram, prošlo je četiri minuta, završite molim vas.

Evo, završavam. Ako uzmemo u obzir vaše zalaganje za liberalizaciju i mogućnost registrovanja verskih sekti i demokratskog društva na kome insistirate, a koje je prisutno, suvišno je da se govori o tome. Da li možemo da govorimo o demokratskim sektama Srbije ili skraćeno o DSS.

Molim vas, izvolite, naravno, Poslovnik Aligrudić, Jovanović, pa po Poslovniku Aligrudić, pa Nataša Jovanović. Izvolite.