Samo da se razaberemo kako je tačno glasio amandman. Mislili smo da u ovoj formi u kojoj smo dobili ne može, ali onaj koji ste dostavili meni, taj je bio prihvatljiv i Vlada ga je prihvatila. Ovde je reč o tehničkoj grešci.

Ministre, molim vas da pogledate ovaj tekst, da sutra ne bi bilo zbog toga problema pri objavljivanju u "Službenom glasniku", ukoliko se prihvati. Gospodin Tadić može da nam vrati zakon, pa da opet sedimo cele noći ovde.

Ovo je amandman koji je bio u Vladi i koji je prihvaćen.

Znači, amandman koji sam pročitao je prihvaćen?

Apsolutno. Ovde tehničkom greškom nisu otkucane sve crkve.

Predlažem pauzu od dva minuta, da služba razjasni ovaj amandman, da ne bi došli u poziciju da napravimo tehničku grešku. Ministre, molim vas da zajedno sa službom i sa gospodinom Markovićem razjasnite amandman.
Pauza dva minuta.
(Posle pauze – 21,15.)

Možemo da nastavimo, da ne bi bilo da me iz RTS kritikuju da nisam pritisnuo zvono kada treba da se uključe.
Znači, ovako je razjašnjeno: predstavnik predlagača je prihvatio amandman, ali nije postao sastavni deo zakona, imajući u vidu da Odbor za evropske integracije, iako ne razumem otkud je taj odbor nadležan za verske zajednice, nije prihvatio, tako da mora da se glasa o amandmanu kada bude tamo. Ali, predstavnik predlagača je prihvatio, to je suština.
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za evropske integracije nisu prihvatili ovaj amandman , a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Shvatio sam da narodni poslanici Meho Omerović i Ljiljana Nestorović neće reč. Malopre su se izjasnili.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za evropske integracije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za evropske integracije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za evropske integracije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za evropske integracije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Neko ne želi reč.
Na član 17. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Milovan Radovanović i zajedno narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za evropske integracije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 17. Predloga zakona o crkvama i verskim zajednicama, kojim tražim da se ovaj član Predloga zakona briše.
Članom 17. Predloga zakona predviđeno je da su konfesionalne zajednice Hrišćanska baptistička crkva, Hrišćanska adventistička crkva, Evangelističko-metodistička crkva, Pentekostna crkva, evanđeoske hrišćanske crkve i druge verske organizacije registrovane na osnovu Zakona o pravnom položaju verskih zajednica iz 1953. godine i Zakona o pravnom položaju verskih zajednica iz 1977. godine.
Amandman na ovaj predlog zakona je u skladu sa konceptom SRS, koji imamo mi u pogledu celog Predloga zakona o crkvama i verskim zajednicama. Suština našeg koncepta se odnosi na amandman na član 4. Predloga zakona, kojim smo taksativno nabrojali sedam crkava i verskih zajednica, i ceo zakon je u duhu tog našeg amandmana, tako da smatramo da sve ove ostale, kako ih vi nazivate i u Predlogu zakona druge verske organizacije, ne treba da slove u Predlogu zakona o crkvama i verskim organizacijama.
Hoću prvo nešto u vezi odredbe člana 17. da kažem. Kada se kaže da su i druge verske organizacije registrovane na osnovu Zakona o pravnom položaju verskih zajednica, tačno je to da su Zakon o pravnom položaju verskih zajednica iz 1953. godine, kao i Zakon o pravnom položaju verskih zajednica od 4. novembra 1977. godine bili tu veoma liberalni. Zakon iz 1977. godine u odredbama člana 4. kaže - građani mogu slobodno osnivati verske zajednice. Znači, kome padne na pamet može da osniva i registruje versku zajednicu.
Šta je tu sporno? Na šta hoću da vam skrenem pažnju? Kaže se za te druge verske organizacije - registrovano na osnovu ovih zakona. Nije tu ministar, samo da mi odgovori na jedno pitanje - koji državni organ je registrovao verske zajednice, bilo koju versku zajednicu, versku organizaciju, versku grupu? Nijedan. U tome je problem.
Nijedan državni organ nije registrovao nijednu versku zajednicu, niti crkvu, niti versku zajednicu, versku organizaciju, versku grupu. Nije. Da li je to Ministarstvo vera Republike Srbije. Nije. Da li je Savezno ministarstvo vera? Nije. Da li je neki drugi organ? Nije. Šta je MUP Srbije, MUP Jugoslavije radio? Nije registrovao. On je samo primao prijave za registraciju, odnosno prijave, ali ne verskih zajednica, nego udruženja građana iz verske oblasti. Znači, nisu registrovali.
Samo je bez ikakve konstatacije, bez ikakvog rešenja o registraciji, primao je k znanju prijavu čistom konkludentnom radnjom o postojanju nekog udruženja građana kao oblika udruženja građana iz oblasti religije. To je Vrhovni sud Srbije 1. februara 1995. godine ukinuo, zabranio konstatacijom da nema udruženja građana iz verske oblasti. Možete da pogledate. Imam u klupi fotokopiju te odluke Vrhovnog suda Srbije.
Šta je tu sada dalje sporno? Nema registrovanih verskih organizacija. Nema ni ovih organizacija verskih koje su taksativno nabrojane u članu 17. Predloga zakona. Ne postoji državni organ koji ih je registrovao jer nema registracije.
Zašto mi u SRS ovo naglašavamo ako nema potencijalne opasnosti za duhovno zdravlje, za mentalno, za opšte zdravlje čoveka, porodice, države, društva u celini. Nije to naša pretpostavka, naša bojazan, čisto prazna priča.
Na osnovu velikog broja primera mi zasnivamo takav strah za društvo u celini, za pojedince, za porodicu, da ne želimo da stoji kao mogućnost registrovanja neke verske organizacije.
Čega se mi plašimo? Onog što se i danas događa. Znate svi za sajentologiju, najopasnija verska sekta u svetu. Da li sajentologija postoji u Srbiji? Ne postoji pod tim nazivom, ali deluje kao versko udruženje, kao udruženje građana pod drugim nazivom i pod drugim motivima i nabrojanim opisom svog delovanja.
To je problem što će budući državni organ, po Predlogu zakona o crkvama i verskim zajednicama to je nadležno ministarstvo, moći da registruje, što smo mi osporili amandmanima, da ne postoji registracija, samo vođenje registra tradicionalnih crkava i verskih zajednica.
Eventualno podnesu dokumentaciju neke verske organizacije, gde piše drugi naziv, gde piše u opisu njihovog delovanja da je to verska organizacija koja je u redu, normalno deluje, nije destruktivna, nije asocijalna, u skladu sa državnim, društvenim sistemom Republike Srbije itd. Ona će biti tako i registrovana. A koji je stvarni oblik delovanja takve verske organizacije? To je ono pitanje zbog čega se mi u SRS bojimo.
Opravdano nas je strah od takvog načina registracije i delovanja takvih verskih organizacija, koje su apsolutno verske, totalitarne, destruktivne, asocijalne verske sekte.
Ovde ste u članu 17. predvideli registraciju i postojanje pentekostne crkve. Da vam kažem rečima jednog čoveka koji se bavi ovom oblašću, Slađana Mijaljevića, kada je u pitanju pentekostna crkva, da se totalitarnost ogleda u sprovođenju njihovog učenja i samo učenje je pravo i spasonosno, tako oni misle.
Za širu javnost žele da se prikažu u što boljem svetlu, kako su oni jako pozitivni članovi društvene zajednice i imaju čak i humanitarnu organizaciju "Hleb života". Po tumačenju psihijatara i psihologa na svojim službama ljude uvode u masovnu hipnozu, pazite dobro, ljude uvode u masovnu hipnozu. Pentekostna crkva, koja je predviđena članom 17. Predloga zakona o crkvama i verskim zajednicama.
Ne znam, nisam video amandman da se briše. Ali dobro, da završim još kratko o ovome. Destruktivnost se ogleda sa više aspekata, prema sebi, prema porodici, prema socijalnoj sredini, prema državnim institucijama.
Svoje misionare koriste za obaveštajni rad, a znate već za primer Džona Dejvida Nejbora i 2002. godine, on je bio pastor i profesor pentekostne teologije za javnost, i naravno prilikom hapšenja u onoj špijunskoj aferi sa Momčilom Perišićem, on je mirno i hladno pokazao legitimaciju direktora CIA za Blakan. Znate tu priču. Ali, pošto kažete da ima amandman da se ona briše, to je dobro.
Ove ostale isto su problematične. Sve se briše? E, videćemo to. U članu 17, koji sam tražio amandmanom da se briše, jedna verska organizacija koju ste predvideli, Hrišćanska adventistička crkva. Pazite dobro, nedavno je izraelsko Ministarstvo unutrašnjih poslova donelo odluku o proterivanju 11 Amerikanaca, osumnjičenih da su kao članovi jedne hrišćanske sekte planirali da uoči novog milenijuma, na nasilan način, obeleže drugo pojavljivanje Isusa Hrista.
Adventiste su proterali iz Izraela, i to država Izrael koja ima tesnu diplomatsku, vojnu i političku saradnju sa SAD. Šta, oni ne znaju šta rade? Oni su ludi, je l' tako? Njih su okarakterisali kao opasnu versku sektu, tih 11 Amerikanaca, kao ljude koji nemaju mesta i potrebe da budu u njihovoj državi, doneli su odluku i proterali ih iz njihove države.
Oni nisu naši državljani, ali govorimo o članovima i aktivistima Adventističke crkve, koju su u celom svetu, zbog oblika i načina delovanja, destruktivni i asocijalni, i zbog toga je država, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova Izraela donelo odluku da ih protera iz Izraela. Amerikance. To me raduje, gospodine ministre, ako i vi hoćete takve Amerikance da proterate iz naše države, koji štetno deluju za društvo i Srbiju u celini.

Ti se valjda ne sekiraš zbog toga, gospodine Radovanoviću?
Samo pitam. Gospodine Aligrudiću, izvolite. Miloš Aligrudić, narodni poslanik.

 Dakle, zaista većina stvari koje je prethodnik izneo stoji, naročito argumentacija koja je ovde izneta u pogledu razloga koji stoje za brisanje člana 17. na način na koji je to predlagač amandmana izneo.
Međutim, naravno ne mogu da sudim o tome da li je pentekostna crkva takva kao što ste vi rekli, Adventistička itd, prosto zbog toga što se time na taj način nisam bavio. Samo da podsetim jednu stvar da, kada je reč o takvim crkvama koje su kod nas bile prijavljene i znači slažem se u svemu onome što ste govorili o tome da nije bilo registra, da je bio sistem prijave itd, pa da je praktično nešto što liči na udruženje građana moglo da se predstavi kao verska zajednica, bez obzira čak kolika je ta zajednica i sigurno da je to u ono vreme komunizma služilo za relativizaciju razgovora o slobodi veroispovesti, jer je to tako verovatno tada jednostranačkom komunističkom režimu odgovaralo.
Naravno, s te strane to stoji, međutim, hoću prosto da vas pitam, imamo li mi u vidu da ti ljudi o kojima mi govorimo su oni pre svega državljani naši državljani, naši građani, koji imaju pravo na neko svoje opredeljenje. Zašto to govorim?
Prosto zbog toga što mi ovim zakonom, to je upravo jedan od argumenata bio i protiv zakona, to uvažavam, da se ovim zakonom u smislu registracije kao nove kategorije, novog pojma, pravi izvesni diskontinuitet u tom formalnom smislu. To znači da verske zajednice i crkve moraju ipak biti registrovane u smislu člana 22. ovog zakona.
A onda ću sad reći ono što se nije maločas čulo ili se nije znalo, pa ćemo sada razjasniti. Ne podnosi se amandman, znači on se više fizički, formalno ne odnosi na onaj član zakona kako je pročitan, jer je taj član zakona u Predlogu izmenjen od strane odbora, što je prihvatio i Zakonodavni odbor, pa on glasi zapravo sad ovako: Konfesionalne zajednice su sve one crkve i verske organizacije, čiji pravni status je bio regulisan prijavom, u skladu sa Zakonom o pravnom položaju verskih zajednica ("Službeni list FNRJ" ) i Zakonom o pravnom položaju verskih zajednica ("Službeni glasnik " taj i taj).
Šta se ovde kaže? Ovde se u stvari definiše pojam konfesionalne zajednice bez enumeracije. Pa vi kažete, čini mi se, da je gore, pa izgleda kao da je veći broj. S te strane biste bili u pravu, ali poenta je u sledećem, da se članom 22, kao što i član 11. govori o tome, utvrđuje ponovna registracija. To je bio još jedan od argumenata protiv, ali mi tvrdimo da je to u redu.
Znači, ponovna registracija, to praktično znači izbegavanjem enumeracije, nabrajanja kod konfesionalnih zajednica kako je sad navedeno, sve one koje žele ne prijavu nego registraciju, moraju doći pod udar, i nažalost ponovo moram da ponavljam, onih odredbi ovog zakona koje obezbeđuju, odnosno štite određene vrednosti društva ili određena prava u skladu sa Ustavom, koja su striktno navedena u članu 2. i 3, život, zdravlje, lični i porodični integritet, termine kao što su javna bezbednost, moral, dakle nešto što je vezano za javni i društveni poredak. Onaj korpus prava koji je štićen Ustavom pre svega i međunarodnim dokumentima, odnosno međunarodnim ugovorima koje je ratifikovala naša država.
Prema tome, ne sporeći nijednog trenutka sve što ste naveli i verujući da je to sigurno pošto ste se time bavili tačno, vezano za neke organizacije, a možda i nije tačno, nemojte se ljutiti, u to neću da ulazim. Samo dajem jednu ogradu. Radi se o našim državljanima, našim građanima.
Kada govorimo o stranim organizacijama ili onima koji deluju van granica naše države, moguće je da su se pojavile razne priče ili čak dokazi o nekom delovanju, mi govorimo to sa aspekta onoga što je pojavni oblik kod nas, i gledamo to i možemo posmatrati samo sa aspekta ugrožavanja prava i slobode drugih i ovih vrednosti o kojima sam govorio.
Ako toga nema, pošto smo mi sekularna država, nismo teokratija, dakle mi vodimo računa samo o tom aspektu.
E sad, naravno, možemo poći od pretpostavke da recimo nemamo poverenja u ministarstvo i u Vladu da će da napravi uredbu o sprovođenju ovog zakona kod registracije na takav način da će se ti strahovi učini opravdanim, pa će se nekom desiti da registruje sataniste.
Ali, da li je to moguće? To jednostavno nije moguće. Zašto nije moguće? Jer kada se državni organ drži pravila koja su utvrđena zakonom, takvu vrstu organizacije ne može registrovati. Ista vam je priča što sam vam danas dao primer sudije koji sudi u parničnom postupku, gde imate dve strane, svaka misli da ima neko pravo. Jedna od njih sigurno nije u pravu, a on sudi po zakonu.
Nije njemu zakonom propisano kako će konkretan spor da presudi, nego opštom normom. To znači da sudija tumači opštu normu, podvodi je pod pojedinačni slučaj i tako postoji pravni poredak.
Isti je slučaj kada je reč i o ovlašćenjima državnih organa datih na osnovu zakona da procenjuju, a ko će to drugi nego državni organ da radi, da li je neka organizacija ispunila uslov da bude registrovana u skladu sa ovim zakonom, a da se ne vređa Ustav, drugi zakoni, pravni sistem i društveni poredak, u najširem smislu reči shvaćeno?
Mislim da jedan deo diskusija koje stoje u obrazloženju amandmana prosto kada je reč o činjenicama koje su navedene apsolutno stoji, zabrinutost u jednom delu te priče svakako postoji i mi je potpuno delimo, ne postoji razlika kod nas u tom pogledu. U odnosu na kvalifikaciju pojedinih crkava i verskih zajednica to ne mogu da tvrdim, nisam izašao da bih to tvrdio ni da jeste ni da nije, ali pokušavam da objasnim zbog čega je predloženi tekst, ovakav kakav je, upravo dobar, pa da ova amandmanska intervencija u suštini u odnosu na predloženi tekst nema puno smisla.