Vrlo prosto i jednostavno, nije teško da se shvati, pod arapskim 2. vi ste dali novo poglavlje koje glasi - registracija. Kreće se sa članom 18. i završava sa članom 27. koji ima naslov za taj član - Nadzor.
Šta je poenta? Poenta svih odredbi od člana 18. do člana 27. je u stvari način evidentiranja. Vi ste to dali kombinovanom metodom, da se podrazumeva da ste regulisali postupak registracije, postupak evidentiranja i, bukvalno rečeno, ovde prikazujete da to što nazivate korporativne verske slobode, prvi put čujem za taj termin, možda ste brisali tekst, ali taj mentalitet, ta suština i način razmišljanja je ostao.
To je vama smešno, ali meni žalosno, jer pokazujete da je crkva politička stranka i da je crkva sindikalna organizacija, i vi ste za njih propisali gotovo identičan postupak kao kada se registruje sindikat. Sindikat se registruje kod Lalovića, političke stranke kod ovog Stojkovića, ili kog ovog za državnu upravu, nije ni bitno, a u toku je i neko razmišljanje o promeni Ustava, te je jedna od tih varijanti da se to dešava u nekom od ovih sudova, najviših sudova u našoj zemlji.
Mnogo je preciznije, bolje i ispravnije, sa gledišta materije koju bi trebalo da reši ovaj zakon, da ovo poglavlje ima naziv - Registar, pa u okviru toga da propišete šta se upisuje u registar koji se vodi kod nadležnog državnog organa.
Vi, nažalost, ne želite to, pošto očigledno imate nameru da prihvatite, kako sam čuo u uvodnom izlaganju, vrlo afirmativan stav predstavnika Vlade u pogledu nekih verskih organizacija, koje nisu crkve ni tradicionalne verske zajednice, čak je bilo toliko afirmativno da neki njihov fakultet ovde dobro radi, kasnije sam čuo od Milovana Radovanovića da ti koji pripadaju toj grupaciji u nekim državama su proterani zbog subverzivnog delovanja. Ali, to je vaš politički stav.
Malopre, tokom ove rasprave, pojavio se problem, pa šta, nešto je urađeno 53. i 77, pa je neko prijavljen, a nije vođen registar, samo je data prijava. Oni su se otvarali prema svetu, da znate. Možda ne 1953. toliko, ali 1977. godine su se otvarale prema svetu. Deset godina pre toga vi sami znate da je Krunoslav Draganović došao u Srbiju, naša Udba ga kidnapovala tamo negde kod Trsta, prebacila ga ovde i onda je sve rekao šta je radila Rimokatolička crkva protiv SFRJ. Naravno, on nije otišao u zatvor, tu je doživeo, tu je i sahranjen, ali se sve saznalo.
Moram da vam kažem da ove ekumenističke strele koje šaljete, to vam je promašaj, kao što vam je promašaj i ova evropska integracija. Vi biste sve uradili radi tih evropskih integracija. Isto je 1977. godine rađeno. Isto je prihvaćeno da svaka šuša može da se registruje i verski deluje, dovoljno je samo da podnese prijavu, tada je ostalo tih 500 prijava, to je državna bezbednost posmatrala sa strane, neki put im je odgovaralo, a neki put nije, koristili ih, imali ih u šaci za neke stvari i ko zna šta se sa njima radilo.
Vi sada želite tu da uvedete neki red opet na pogrešan način. Vi se na drugi način otvarate prema EU. Moram da vam kažem, to što je Amerika izvršila pritisak prema Nemačkoj zato što ne priznaje neku versku sektu, budite sigurni ako Amerika bude vršila pritisak prema vama, vi ćete da je registrujete. Moraćete da registrujete. Zašto?
Vi sledite tu politiku, kao oni 1977. što su dozvolili, dođi i podnesi prijavu, rešeno. U tom kontekstu je ovaj što je predsednik Privredne komore grada Beograda, on je prodao svoju kuću u Zemunu i ceo plac nekoj crkvi, skupljaju se tamo neki.
Mislim da kada ste radili i razmišljali o konceptu ovog zakona, da ste morali da iskoristite nekog od vaših ljudi koji je blizak Ministarstvu pravde i koji je imao prilike da pročita neke odluke Evropskog suda za ljudska prava. Postoji 25 vrlo karakterističnih primera odluka Evropskog suda za ljudska prava, koje se tiču delovanja i registracije pojedinih crkava i nekih sekti. Na bazi toga mogli ste da shvatite u kom delu država i šta može da propiše, na šta je ovlašćena da reguliše.
A opet se vraćam na član 3. Predloga zakona, jer mislim da je trebalo to mnogo preciznije da razradite u ovom zakonu, gde postoji mogućnost da se ograniči sloboda veroispovesti kada je to u interesu države, demokratskog društva, da obratite pažnju na proporcionalnost, na dozvoljeni postupak, na prijave, registraciju i druge pojedinosti. Praksa postoji, nešto što može da se izvuče kao standard takođe postoji, ali je problem što to ne vidim u vašem Predlogu zakona.