Dakle, zaista većina stvari koje je prethodnik izneo stoji, naročito argumentacija koja je ovde izneta u pogledu razloga koji stoje za brisanje člana 17. na način na koji je to predlagač amandmana izneo.
Međutim, naravno ne mogu da sudim o tome da li je pentekostna crkva takva kao što ste vi rekli, Adventistička itd, prosto zbog toga što se time na taj način nisam bavio. Samo da podsetim jednu stvar da, kada je reč o takvim crkvama koje su kod nas bile prijavljene i znači slažem se u svemu onome što ste govorili o tome da nije bilo registra, da je bio sistem prijave itd, pa da je praktično nešto što liči na udruženje građana moglo da se predstavi kao verska zajednica, bez obzira čak kolika je ta zajednica i sigurno da je to u ono vreme komunizma služilo za relativizaciju razgovora o slobodi veroispovesti, jer je to tako verovatno tada jednostranačkom komunističkom režimu odgovaralo.
Naravno, s te strane to stoji, međutim, hoću prosto da vas pitam, imamo li mi u vidu da ti ljudi o kojima mi govorimo su oni pre svega državljani naši državljani, naši građani, koji imaju pravo na neko svoje opredeljenje. Zašto to govorim?
Prosto zbog toga što mi ovim zakonom, to je upravo jedan od argumenata bio i protiv zakona, to uvažavam, da se ovim zakonom u smislu registracije kao nove kategorije, novog pojma, pravi izvesni diskontinuitet u tom formalnom smislu. To znači da verske zajednice i crkve moraju ipak biti registrovane u smislu člana 22. ovog zakona.
A onda ću sad reći ono što se nije maločas čulo ili se nije znalo, pa ćemo sada razjasniti. Ne podnosi se amandman, znači on se više fizički, formalno ne odnosi na onaj član zakona kako je pročitan, jer je taj član zakona u Predlogu izmenjen od strane odbora, što je prihvatio i Zakonodavni odbor, pa on glasi zapravo sad ovako: Konfesionalne zajednice su sve one crkve i verske organizacije, čiji pravni status je bio regulisan prijavom, u skladu sa Zakonom o pravnom položaju verskih zajednica ("Službeni list FNRJ" ) i Zakonom o pravnom položaju verskih zajednica ("Službeni glasnik " taj i taj).
Šta se ovde kaže? Ovde se u stvari definiše pojam konfesionalne zajednice bez enumeracije. Pa vi kažete, čini mi se, da je gore, pa izgleda kao da je veći broj. S te strane biste bili u pravu, ali poenta je u sledećem, da se članom 22, kao što i član 11. govori o tome, utvrđuje ponovna registracija. To je bio još jedan od argumenata protiv, ali mi tvrdimo da je to u redu.
Znači, ponovna registracija, to praktično znači izbegavanjem enumeracije, nabrajanja kod konfesionalnih zajednica kako je sad navedeno, sve one koje žele ne prijavu nego registraciju, moraju doći pod udar, i nažalost ponovo moram da ponavljam, onih odredbi ovog zakona koje obezbeđuju, odnosno štite određene vrednosti društva ili određena prava u skladu sa Ustavom, koja su striktno navedena u članu 2. i 3, život, zdravlje, lični i porodični integritet, termine kao što su javna bezbednost, moral, dakle nešto što je vezano za javni i društveni poredak. Onaj korpus prava koji je štićen Ustavom pre svega i međunarodnim dokumentima, odnosno međunarodnim ugovorima koje je ratifikovala naša država.
Prema tome, ne sporeći nijednog trenutka sve što ste naveli i verujući da je to sigurno pošto ste se time bavili tačno, vezano za neke organizacije, a možda i nije tačno, nemojte se ljutiti, u to neću da ulazim. Samo dajem jednu ogradu. Radi se o našim državljanima, našim građanima.
Kada govorimo o stranim organizacijama ili onima koji deluju van granica naše države, moguće je da su se pojavile razne priče ili čak dokazi o nekom delovanju, mi govorimo to sa aspekta onoga što je pojavni oblik kod nas, i gledamo to i možemo posmatrati samo sa aspekta ugrožavanja prava i slobode drugih i ovih vrednosti o kojima sam govorio.
Ako toga nema, pošto smo mi sekularna država, nismo teokratija, dakle mi vodimo računa samo o tom aspektu.
E sad, naravno, možemo poći od pretpostavke da recimo nemamo poverenja u ministarstvo i u Vladu da će da napravi uredbu o sprovođenju ovog zakona kod registracije na takav način da će se ti strahovi učini opravdanim, pa će se nekom desiti da registruje sataniste.
Ali, da li je to moguće? To jednostavno nije moguće. Zašto nije moguće? Jer kada se državni organ drži pravila koja su utvrđena zakonom, takvu vrstu organizacije ne može registrovati. Ista vam je priča što sam vam danas dao primer sudije koji sudi u parničnom postupku, gde imate dve strane, svaka misli da ima neko pravo. Jedna od njih sigurno nije u pravu, a on sudi po zakonu.
Nije njemu zakonom propisano kako će konkretan spor da presudi, nego opštom normom. To znači da sudija tumači opštu normu, podvodi je pod pojedinačni slučaj i tako postoji pravni poredak.
Isti je slučaj kada je reč i o ovlašćenjima državnih organa datih na osnovu zakona da procenjuju, a ko će to drugi nego državni organ da radi, da li je neka organizacija ispunila uslov da bude registrovana u skladu sa ovim zakonom, a da se ne vređa Ustav, drugi zakoni, pravni sistem i društveni poredak, u najširem smislu reči shvaćeno?
Mislim da jedan deo diskusija koje stoje u obrazloženju amandmana prosto kada je reč o činjenicama koje su navedene apsolutno stoji, zabrinutost u jednom delu te priče svakako postoji i mi je potpuno delimo, ne postoji razlika kod nas u tom pogledu. U odnosu na kvalifikaciju pojedinih crkava i verskih zajednica to ne mogu da tvrdim, nisam izašao da bih to tvrdio ni da jeste ni da nije, ali pokušavam da objasnim zbog čega je predloženi tekst, ovakav kakav je, upravo dobar, pa da ova amandmanska intervencija u suštini u odnosu na predloženi tekst nema puno smisla.