Član 37. ima naslov - Osnivanje obrazovnih ustanova prema opštim propisima. On počinje rečima "crkve i verske zajednice". Danas sam više puta stavio do znanja da se pod crkvama i verskim zajednicama podrazumeva ono što je navedeno u članu 4. Predloga zakona, a to su tradicionalne crkve, verske zajednice, konfesionalne zajednice i druge verske organizacije. Tako je to Vlada definisala kao crkve i verske zajednice.
Jasno se razlikuju tri grupe, tradicionalne crkve i verske zajednice, konfesionalne zajednice i druge verske organizacije. Njihov zajednički naziv ili sinonim za sve njih je crkve i verske zajednice.
''Crkve i verske zajednice mogu osnivati i predškolske ustanove, osnovne škole, gimnazije, stručne i umetničke srednje i visoke škole, fakultete i univerzitete, u skladu sa zakonom.'' Verovatno se misli na zakoni koji reguliše ove delatnosti, a to je Zakon o obrazovanju.
Šta smo tražili amandmanom? Mi smo amandmanom tražili da se u ovom članu izvrši dopuna, da se dodaju dva nova stava. Prvi: "Za nastavno i drugo osoblje obrazovnih ustanova iz stava 1. ovog člana, crkva i verska zajednica može da postavlja samo državljane Republike Srbije koji imaju prebivalište na njenoj teritoriji.'' Drugi: Strani državljanin može da izvodi nastavu u obrazovnim ustanovama iz stava 1. ovog člana na osnovu prethodne saglasnosti nadležnog ministarstva koje se izdaje na zahtev crkve ili verske zajednice".
Naravno, mi smo pravili vezu sa našim amandmanom koji smo podneli na član 8. Predloga zakona, gde smo takođe tražili da se dodaju dva nova stava: obavljanje verskih obreda i rukovođenje crkvama, naši državljani; ako je u pitanju strani državljanin, koji treba da vrši verske obrede ili da bude starešina crkve ili verske zajednice ili nekog njenog organizacionog dela, potrebna je prethodna saglasnost nadležnog ministarstva.
Ne zadire se u autonomiju crkve i verske zajednice, već za strane državljane, s obzirom da je za lica to delatnost, traži se saglasnost kao što je to neophodno za sve strance kada obavljaju neki drugi posao kod nas.
Tokom rasprave smo više puta potencirali i primer šta se desilo jednom našem vladiki SPC koji je određen da bude vladika u inostranstvu. On je godinu dana čekao da dobije odgovarajuću dozvolu vlasti te strane države kako bi mogao da preuzme tu funkciju tamo i da obavlja dužnost sveštenika SPC.
Znači, oni koji su se plašili od reciprociteta, samo im kažem da to druge države primenjuju prema SPC. Ne znam zašto naša država ne bi to primenjivala prema strancima.
Ovde se radi o obrazovnom procesu i ono što opet izaziva strah, to je ono što ste naveli u članu 4. u zagradi, gde ste tradicionalne crkve i verske zajednice, konfesionalne zajednice i druge verske organizacije, koje mogu da se tumače i kao sekte, stavili pod jedan pojam crkve i verske zajednice, i ukoliko se država u tom obrazovnom procesu ne bude pitala na neki način, a vi izbegavate to, onda praktično obrazovni proces prepuštate nečemu što kasnije može da bude veliko iznenađenje, jer će da se osposobe kadrovi za neke sekte koje će da deluju destruktivno, da deluju sa nekih pozicija, gde ćete opet da čitate član 3. stav 2.
Danas smo imali vežbu ovde kako predstavnici DSS-a čitaju član 3. stav 1. i 2. Predloga zakona. To vam nikakva brana nije, tim pre što u ovom zakonu i kada kažete da je nešto zabranjeno ne predviđate nikakvu sankciju. Ako se pozivate na opšte propise o krivičnoj odgovornosti za nešto što ne sme da se uradi pa se uradi, moram da vam kažem da vam je slaba vajda.
Zašto? Danas ste nas ceo dan ubeđivali da propis iz 1953. godine i 1977. godine, gde 500 prijava je podneto i praktično ništa nije opisano, samo je primljena prijava, nije sprečilo neke da destruktivno deluju i da vrše svoje obrede na način koji je suprotan civilizacijskim dostignućima jednog modernog društva.
Pošto koga zmija peče i guštera se plaši, mi smatramo da prihvatanjem naših amandmana ovaj tekst koliko toliko dobija na svojoj ozbiljnosti, a primena ovoga što mi predlažemo praktično predstavlja još jednu proveru pre nego što se nešto odluči, odnosno prihvati odluka crkve i verske zajednice.
Proces dobijanja te saglasnosti, i sami znate, podrazumeva elementarnu kontrolu, jer ukoliko nema ovoga, moguće je da vrlo opasni tipovi obučavaju decu i budu uključeni u taj obrazovni proces verskih obrazovnih institucija, a da kasnije shvatite da je napravljena velika greška.
Treba da se proveri ko će da priprema te buduće svešteničke kadrove za ove crkve i verske zajednice o kojima smo vam pričali danas. Gospodin Milovan Radovanović vam je čak navodio koja država je šta zabranila. Vi ovde nemate nameru bilo šta da kontrolišete. Naravno, da zabranite, vi to ne smete ni da pomislite. Tako da ono uzorno čitanje člana 3. stav 2. praktično je jedna ploča koja se vrti bez svoje specifične težine.

 Prvo se javio narodni poslanik Momir Marković. Dugo nije govorio, prvo on, pa ako ostane vremena. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici,  pročitaću član 4 - subjekti korporativne verske slobode u smislu ovog zakona su tradicionalne crkve i verske zajednice, konfesionalne zajednice i druge verske organizacije, što će reći, i verske sekte, u daljem tekstu crkve i verske zajednice.
Pošto ste članom 4. izjednačili sekte, bile su odvojene, i spakovali ih u korpus crkve i verske zajednice, došli smo do člana 8, gde smo tražili da činodejstvuju isključivo državljani Srbije. Ako dođe neko sa strane da činodejstvuje u bogosluženju mora da ima prijavu i saglasnost ministra.
U članu 37. je mnogo bitnije da se ovaj amandman usvoji - za nastavno i drugo osoblje obrazovnih ustanova iz stava 1. ovog člana, crkva i verska zajednica može da postavlja samo državljane Republike Srbije, koji imaju prebivalište na njenoj teritoriji, i da strani državljani mogu da izvode nastavu u obrazovnim ustanovama iz stava 1. ovog člana na osnovu prethodne saglasnosti nadležnog ministarstva koje izdaje na zahtev crkve ili verske zajednice.
Ko će biti polaznici tih škola, predškolskih ustanova, škola srednjih, fakulteta i svega onoga što predviđate u članu 37. Kaže se, crkve i verske zajednice mogu osnivati predškolske ustanove, osnovne škole, gimnazije, stručne i umetničke srednje i visoke škole, fakultete i univerzitete, u skladu sa zakonom. Ko će biti oni koji će sticati znanja u tim školama. Državljani ove zemlje, deca naša ili deca naših kolega, komšija, prijatelja, u zavisnosti gde ko stanuje.
Normalno je onda da im nastavu izvode državljani ove zemlje, a ako neko dođe od stranaca da mora da bude evidentiran u ministarstvu i od nadležne službe u ministarstvu da dobije saglasnost. Da vam se ne bi desilo da nam možda Sai Baba zaglavi na nekoj od ovih škola. Da se ne bi desilo da ovi Munovci koji prolaze dođu da predaju honorarno. Da se ne bi desilo da kada dođete i uhapsite nekoga od špijuna, a nađete ga da predaje ili u nekoj od ovih škola koje su organizovane ili, ne daj bože, na univerzitetu, a daleko bilo i u predškolskoj ustanovi da bude.
Dame i gospodo, hajde prekosutra kada bude dan za glasanje, pozivam pre svega gospodu iz vladajućeg dela parlamenta, pritisnite zeleno dugme, usvojite ovaj amandman, kao i amandman na član 8. Verujte, mnogo ćete pomoći ovom ministru, mada mislim ni ovom ministru ni ovoj vladi nema pomoći.
Uskoro će izbori i ovo je samo jedan od poslova koji ćemo morati da uradimo, moraćemo ovaj zakon da stavimo van snage i da onda usvajamo naš predlog zakona, možda će ga gospodin Radovanović malo modifikovati, da ga uskladi sa vremenom, pretpostavljam od 1998. do sada se štošta izmenilo. Onda će ovaj zakon, verujte, biti mnogo bolji, a da ste pitali, dao bi gospodin Radovanović taj zakon, mnogo biste lakše prošli.

Hvala mnogo, gospodine Markoviću. Još dva i po minuta za gospodina Radovanovića. Istine radi, dosta ste široko parafrazirali amandman gospođe Radete koji glasi drugačije. Što se tiče izbora koje ću raspisati u ponedeljak, oni su lokalni, tako da nemate razloga, neće se birati Vlada. Izvolite. Replika.

Nisam mislio, gospodine predsedniče, na te izbore koje ćete ovog ponedeljka raspisati, ali na one izbore koje ćete odmah posle prvomajskih praznika i koji će biti parlamentarni morati da raspišete, na njih sam mislio.

 Hvala vam na dobronamernoj nadopuni. Nastojaću da ih svakako raspišem sigurno posle praznika. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS dr Miroslav Nedeljković je podneo amandman da se u članu 37. dodaju stav 2. i 3.
Ovde je malo ozbiljnija stvar nego što su moje kolege poslanici iz SRS, gospoda Zoran Krasić i Momir Marković, prikazali poslanicima i javnosti. Naime, ovde se radi da crkve i verske zajednice mogu osnivati i predškolske ustanove, osnovne škole, gimnazije, stručne i umetničke srednje i visoke škole, fakultete i univerzitete, u skladu sa zakonom.
Ovde se radi o civilnom školstvu. To što se kaže u skladu sa zakonom, pre svega se misli na Zakon o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja i Zakon o visokom obrazovanju. Kada neko po tim zakonima treba da usklađuje nastavu u crkvama i verskim zajednicama, a poštujući nastavni plan i program po tim zakonima, državnim, a pogotovo tada treba da vodimo računa da to rade lica državljani Republike Srbije, isključivo što se predviđa stavom 3. amandmana na član 37. od strane Miroslava Nedeljkovića, poslanika SRS.
Sledećim stavom daje se mogućnost da strani državljanin može da izvodi nastavu u obrazovnim ustanovama iz stava 1. ovog člana na osnovu prethodne saglasnosti nadležnog ministarstva koje se izdaje na zahtev crkve ili verske zajednice. Tu se govori o veoma ozbiljnoj stvari, o celokupnom sistemu, civilnog, državnog obrazovanja i vaspitanja, od predškolskih ustanova do visokoškolskih ustanova, i tu bi zaista trebalo, gospodine ministre, da imate obzira ako niste imali na član 38, koji podrazumeva bogosluženje od strane sveštenika i verskih službenika po pitanju verskih obreda itd.
Ovde se radi o mnogo složenijoj i osetljivijoj materiji, jer se radi o deci u predškolskim ustanovama, o nastavnom planu i programu prema civilnim zakonima, državnim zakonima, zakonima koji su usvojeni u ovoj skupštini, vi niste bili tu, Zakonom o osnovnom sistemu obrazovanja, Zakonom o visokom obrazovanju.
Nastavni plan i program ti budući predavači crkava i verskih zajednica, koje predlažu oni, treba da se usklade sa ovim zakonima. Znači, nastavni plan i program treba da bude taj, treba da budu i naši državljani, državljani Republike Srbije, isključivo ako to budu strani državljani, plus saglasnost nadležnog ministarstva, u ovom slučaju Ministarstva vera, jer mora da se vodi računa da se sve to obezbedi i da se spreči svaka vrsta zloupotreba od onih crkava i verskih zajednica koje ćete vi eventualno registrovati u nekom eventualnom periodu, vi ili neko drugi.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za evropske integracije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Meho Omerović.

 Verske i obrazovne ustanove u sistemu obrazovanja, član 38. Mi predlažemo da se stavovi 2. i 3. ovog člana brišu. Stav 2: ''Verske obrazovne ustanove koje dobijaju verifikaciju odnosno akreditaciju imaju pravo na finansiranje iz budžeta, srazmerno broju vernika prema poslednjem popisu stanovništva u Republici.''
Stav 3: ''Radi unapređivanja verske slobode i prosvete, država može pružiti finansijsku pomoć i verskim obrazovnim ustanovama koje nisu uključene u sistem obrazovanja.''
Obrazloženje zašto bi ovo trebalo brisati je veoma prosto i jednostavno, ne postoji po nama nikav opravdan razlog da se samo verske zajednice finansiraju delom iz budžeta, dok za ostale privatne institucije ta mogućnost nije predviđena.

        Na član 39. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za evropske integracije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Meho Omerović.