TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 19.04.2006.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

19.04.2006

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:15 do 00:05

OBRAĆANJA

...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima poslanik Đorđe Mamula.

Đorđe Mamula

Demokratska stranka Srbije
Rešenje predloženo u članu 3. stav 2. Predloga zakona treba prihvatiti. Tu nema nikakve greške, ali je zato amandman pogrešan.
Ne može se govoriti o zloupotrebi slobode veroispovesti radi izazivanja i podsticanja verske, rasne i nacionalne mržnje, da je ta mržnja zabranjena i kažnjiva. Pa to znači da je upotreba dozvoljena. To je argumentum a contrario. Prema tome, ne možete reći da je zloupotreba kažnjiva, a da upotreba nije kažnjiva. Zato takovog rešenja nema u Predlogu zakona, u navedenom članu i stavu.
Inače, ovako kako je predloženo u zakonu je potpuno u skladu sa članom 51. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima, gde se kaže da je zabranjeno i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje nacionalne, rasne i verske i druge neravnopravnosti, kao i izazivanje ili raspirivanje nacionalne, rasne, verske i druge mržnje i netrpeljivosti. Prema tome, to je potpuno u skladu.
Jedino što Venecijanska komisija, kada je davala saglasnost za Povelju o ljudskim i manjinskim pravima, pravi razliku između mržnje i netrpeljivosti, pa su ateistička mržnja, ideološka i politička, druge mržnje i netrpeljivosti, a prvorazredne su nacionalna, rasna i verska. Ta podela je neprihvatljiva. Prema tome, amandman ne treba prihvatiti, a rešenje je veoma dobro.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Miroslav Nedeljković, pa narodni poslanik Aligrudić, pa narodni poslanik Krstin. Izvolite.

Miroslav Nedeljković

Evo, moram da branim ovaj član, odnosno stav 2. člana 3. koji je podnela Vlada, od predlagača amandmana. Šta je po meni tu bitna stvar i šta je možda motiv za podnošenje ovakvog teksta amandmana.
Dakle, stav 2. člana 3. kaže: Verska sloboda se ne sme koristiti tako da ugrožava pravo na život, pravo na zdravlje, prava dece, pravo na lični i porodični integritet i pravo na imovinu. To je nešto što je po amandmanu suvišno u tekstu zakona. Mislim da to mora da ostane zato što vrlo jasno, precizno definiše da će se sankcionisati delovanje destruktivnih totalitarnih sekti. Ne znam kako će u primeni zakona to da funkcioniše, ali ovo mora da stoji u zakonu.
Što se tiče, rekao sam malopre, motivacija mi je nejasna predlagača ili potpisnika amandmana. Meni je u neku ruku žao što su povukli svoj prvi amandman, odnosno amandman na član 1. Onda bismo neke stvari možda suštinski mogli da kažemo.
Oni su podneli amandman da se preformuliše član 1, da se reči "u Boga" brišu. Dakle, nije sloboda, pravo na veroispovest, verovanje u Boga. Verovanje, šta to znači? Voleo sam da argumentuju taj amandman.
Jer ako izvučemo krajnju konsekvencu, to znači da se može verovati u nešto drugo, u nekog drugog, a ne u Boga, i da to bude crkva, a to može biti ili satana ili predviđaju da Srbiju vratimo u vreme paganstva.
Ne vidim apsolutno treću mogućnost. Tako da bih sve ove amandmane posmatrao i kroz tu lupu, što bi ministar rekao, odakle su inspirisani. Hvala.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, izvolite.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Miloš Aligrudić

Demokratska stranka Srbije
 Dakle, amandman se tiče stava 2. člana 3. i maločas smo od drugog govornika čuli šta je predmet regulisanja stava 2. Amandman je vrlo jednostavan, on kaže da se čitav stav 2. menja, pa sad glasi: "Zloupotreba slobode veroispovesti radi izazivanja i podsticanja verske, rasne ili nacionalne mržnje zabranjena je i kažnjiva". Ovo podseća na blanketnu normu, krivičnopravnu normu.
Maločas je narodni poslanik Đorđe Mamula govorio o jednoj logičkoj nejasnoći ili čak kontradikciji koja postoji u samom tekstu ovog amandmana, koji implicira da bi onda upotreba slobode veroispovesti, radi izazivanja rasne i verske mržnje ili netrpeljivosti, bila dozvoljena, što naravno ne može da se napiše. Drugo, kažnjivost ovakvog čina predviđena je u Krivičnom zakonu i to vrlo eksplicitno i vrlo decidno odredbama koje su tamo našle svoje mesto i uporište.
Šta je onda smisao odredbe stava 2. člana 3. Predloga zakona o crkvama i verskim zajednicama? Upravo da zaštiti, kao što je moj prethodni govornik iz SRS naglasio, određene vrednosti koje su predmet zaštite, određena prava, pravo na život, pravo na zdravlje, prava dece, pravo na lični i porodični integritet, pravo na imovinu, a svakako da se pomene da se ne može koristiti tako da se izaziva rasna, verska i nacionalna mržnja i netrpeljivost.
Ali, šta je smisao ove odredbe? Ne da bude puka deklaracija. Mi odredbe zakona koji se predlaže moramo posmatrati u svojoj celovitosti i ukupnoj povezanosti sa drugim članovima zakona. Mi moramo znati da ovaj zakon sadrži i one odredbe o obavezama države, tj. državnog organa za registraciju subjekata koji to žele. Prilikom te registracije organ se mora držati određenih pravila. Ako ta pravila makar načelno nisu propisana ovim zakonom, ne vidim gde bi se ona drugo mogla pronaći.
Dakle, ovaj zakon mora da izvrši u jednoj odredbi svojoj sublimaciju predmeta zaštite ljudskih prava i sloboda koje se moraju uzeti u obzir u onom trenutku kada želimo da registrujemo nekog subjekta, neku versku zajednicu kao pravno lice.
Prema tome, državni organ mora voditi računa o tome da, kada registruje u skladu sa članom 3. neku versku organizaciju, da iz onoga što je priloženo i onoga što on po službenoj dužnosti sazna kao organ prilikom zahteva za registraciju, da su ispunjeni svi uslovi u suprotnom smislu od ove zabrane u stavu 2. člana 3.
Dakle, mora se poštovati pravo na život, pravo na zdravlje, pravo na imovinu, prava dece, pravo na lični i porodični integritet, i ne sme se izazivati i podsticati verska, nacionalna i rasna netrpeljivost. Dakle, one organizacije za koje je očito, to je potpuno logično, proističe da narušavaju ova načela imaće problem sa onim članovima ovog zakona koji govore o tome kako se subjekti registruju. A ako neko ide i korak dalje, pa je kao neregistrovan subjekat krši ove norme, odredbe kojima se kažnjava ovakvo ponašanje nalaze se u drugom zakonu ove države i naravno da će se te odredbe u tom slučaju primeniti.
Prema tome, ne vidim nikakvog razloga da se jednom blanketnom, prepisujućom normom o kažnjivosti, koja u suštini nema sankciju u ovom zakonu, nego se realno nalazi u drugom propisu, zamenjuje jedan čitav set ukazivanja na predmet zaštite onih ljudskih prava koja su u vezi sa drugim odredbama ovog zakona, da bi uopšte mogli da razgovaramo o registrovanim verskim zajednicama i crkvama u Srbiji. Hvala vam.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Marko Krstin, nakon toga Zoran Krasić. Izvolite.

Marko Krstin

G17 Plus
Dame i gospodo, mislim da ovaj amandman ne treba prihvatiti zato što on ne obuhvata sve ono što obuhvata norma čija se promena predlaže. Članom 3. stav 2. predviđeno je da se verska sloboda ne sme koristiti tako da ugrožava pravo na život, pravo na zdravlje, prava dece, pravo na lični i porodični integritet i pravo na imovinu, niti tako da se izaziva i podstiče verska, nacionalna i rasna netrpeljivost.
Amandman u stvari sadrži samo zabranu verske, rasne i nacionalne mržnje i netrpeljivosti. Znači, praktično prvi deo odredbe, zaštitni objekti iz prvog dela odredbe potpuno su izostavljeni. Dakle, ova norma kako se predlaže apsolutno je nekompletna, kako je predlaže amandman. Kako je predlaže zakon kompletna je i u celosti zadovoljava ono što je potrebno.
Sam član 3. ima i stav 1. Prema članu 1, predviđena je sloboda veroispovesti, prema članu 3. ograničenje verske slobode, tako da je stavom 1. člana 3. rečeno da samo najvišim aktima, najviše pravne snage, kao što su Ustav, zakon i ratifikovani međunarodni dokumenti, može biti ograničenja slobode veroispovesti. U stavu 2. određuje se koja su merila i šta je ono što štite ta ograničenja, i naravno zaštitni objekti su pravo na život, pravo na zdravlje, prava dece, pravo na lični i porodični integritet i pravo na imovinu. To amandman ne obuhvata.
Amandman takav kakav je ne može se prihvatiti jer sužava zaštitne objekte i sužava zaštitu od zloupotreba slobode veroispovesti. Dakle, ne bi bio dobar jer bi praktično omogućavao određene zloupotrebe vezane za zaštitu prava dece, prava na život, prava na zdravlje, lični i porodični integritet i pravo na imovinu. Ne obuhvata sve ono što treba.
Ovde se otvorilo pitanje i oko pravnog izvora onoga što ovde sada uređujemo. Moram da vam kažem da je to Ustav Republike Srbije, i uvek se pozivam na Ustav i uvek ću to raditi kada se radi o zakonima koje ovde donosimo. To je član 41. Ustava Republike Srbije ili odredbe Ustava kao celina od člana 11. do člana 54, koje se zovu - slobode, prava i dužnosti čoveka i građanina. Te odredbe su sačinjene i donete 1990. godine i u svemu su u skladu sa svim međunarodnim dokumentima.
Što se tiče akata Venecijanske komisije koje ovde pominjemo, moram da se osvrnem na amandmane koje je predložio Odbor za evropske integracije 18. aprila. On se ni u jednom amandmanu, ni u jednom obrazloženju ne poziva na akt Venecijanske komisije, niti na bilo koji akt Saveta Evrope. Dakle, ako predlagač nečega smatra da treba nečega da se držimo, nekog dokumenta koji nije Ustav i zakon koji je donet u ovoj zemlji, niti ratifikovani međunarodni dokument, molio bih da imamo dokument na koji se neko poziva.
Ovde imamo amandmane Odbora za evropske integracije koji se uopšte ne pozivaju na zaključke Venecijanske komisije. Dakle, ako neko operiše tim dokumentom, treba poslanicima da ga priloži, da ga znamo i vidimo. Ovde pričamo o dokumentu koji ne postoji i koji je za poslanike nepoznat. Ako ste predložili nešto, dajte dokument.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima poslanik Zoran Krasić.       
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Gospodine Mihailoviću, posle ove rasprave o amandmanu na član 3. Predloga zakona jedino što je jasno da nisam pripadnik sekte ljubitelja Venecijanske komisije. Vi što volite Venecijansku komisiju, izađite pa se lepo raspravite oko prevoda i oko drugih stvari. Mi se nalazimo u Skupštini Republike Srbije i te verske sekte poput Venecijanske komisije i drugih stvari, nemojte da opterećujete narod tim stvarima.
Gospodine ministre, opet vam govorim o pogrešnoj koncepciji. Niko od ovih vaših što vas podržavaju nije hteo da vam pročita onaj član Ustava Republike Srbije u kome je napisano da se slobode i prava uživaju, dužnost ispunjavaju, a zakonom se može urediti način ostvarivanja pojedinih prava i sloboda građana. Mi se nalazimo na terenu da bi ovim zakonom, koji, da je razuma, imao bi naslov zakon o verskim slobodama ili o slobodi veroispovesti, sada morali da u odredbama regulišemo način kako građanin ostvaruje tu svoju slobodu.
Pošto ste uzeli potpuno drugi koncept, uzeli ste koncept da je u pitanju pravo na političko organizovanje, sindikalno organizovanje i sve asocijacije pripadnika nekog sindikata, u ovom slučaju vernika određene crkve, tretirate na način kao da je u pitanju sindikat ili politička organizacija, onda dolazimo u ovu situaciju da se sve i svašta trpa u odgovarajući član.
Vi ste u članu 2. hteli da date opštu normu o zabrani diskriminacije. Po kom sistemu? Prepisati nešto iz Međunarodnog pakta o slobodama i te vaše Povelje o ljudskim i manjinskim pravima, nešto iz Ustava Republike Srbije koji je u delu korpusa ljudskih prava na nivou svih međunarodnih akata. Jedino neko ko mrzi može da osporava to, ali taj kvalitet postoji od 1990. godine.
Druga stvar, u članu 3. pokušali ste da opišete ograničenja verskih sloboda i to je materija ovog zakona, to je glavna materija ovog zakona, koje verske slobode se ograničavaju i kada. Ovde nema nekog principijelnog problema što se tiče stavova 1. i 2. Ali što se tiče inicijative da se ugradi stav 3. koji počinje sa "zabranjuje se", a na kraju ne postoji ni jedna kaznena odredba, onda tome mesto nije tu.
Potpuno je slična situacija sa mnogim stavovima u članu 2. Predloga zakona. Ne valja neka norma kada se prepisuje iz Ustava ili iz nekog međunarodnog akta. Ovaj zakon treba da reguliše način ostvarivanja slobode veroispovesti. Vi ste otišli sa drugim konceptom, isprovocirali ovakve amandmane.
Moram da vam kažem da je jedino SRS konzistentno dala amandmane koji se tiču načina ostvarivanja slobode veroispovesti. Svi drugi su davali amandmane, ne znam, šta je rekla Venecijanska komisija, šta je rekla Nataša Kandić, šta je rekla verska sekta B92, šta je rekla verska sekta Žene u crnom, šta je rekla verska sekta Žarko Korać, šta je rekla žuta verska sekta. Sve su to verske sekte i vi ste lepo malopre primetili na šta sam na početku skrenuo pažnju.
U našem jeziku postoji - zovi me kako god hoćeš, samo nemoj da me razbiješ. Ovde imamo crkve, verske zajednice, verske organizacije, pa onda lepo izađete i kažete da neki neće da se registruju zato što ništa ne zavisi od registracije. Registruju se kao udruženje, kao preduzeće i ono i dalje verski deluje i ostvaruje neki promil, navodno neku versku slobodu. Sama pomisao na ove što vole pare, šta su rotarijanci, udruženje građana. Šta su masoni, slikari što im stavljaju kese na glavu. Oni imaju neko versko ubeđenje.
U širem smislu verujem u nešto, već pripada nekoj veri jer je tako po odlukama koje važe u Evropi, sve može da postane veroispovest. Veruju u Maradonu. U Španiji imate dvojicu ljudi koji se predstavljaju da su pape, a takvih ima 60. Hoću drugu kritiku da vam uputim, zašto ne regulišete način ostvarivanja verske slobode.
Od kada je došao Benedikt XVI, u Italiji je počeo da se sprovodi ritual isterivanja đavola, i čak na njihovim teološkim fakultetima imaju posebne kurseve gde se spremaju kako se isteruju đavoli. Znate i sami, u Italiji postoji 10 žrtava isterivanja đavola.
Znam da u st. 1. i 2. govorite da to nije dozvoljeno, zabranjeno itd. Kako ćete vi da zaustavite papskog nunciju u Beogradu ili ovoga što je ovde vodio ovu biskupiju, a ne zna ni šta je klerofašizam. Pogrešan koncept zakona imate.