ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 08.05.2006.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

1. dan rada

08.05.2006

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:10 do 19:10

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dobro je što ste došli, imam još samo malo vremena. Vi znate da je, inspirisana vašim istupima u javnosti, policija upala u kuću šefa Narodnog orkestra RTS, Branimira Đokića, da je naredbu izdalo Specijalno tužilaštvo za ratne zločine. Valjda su jurili nekoga koga traži Haški tribunal, ne znam šta, ali to sve posle onih vaših izjava da ste zapanjeni kako se ne izvršavaju obaveze i kako je Srbija na "ivici i marici", hoće li da pretekne ili neće, jer nije uhapšen Ratko Mladić.
Gospodine predsedniče, molim vas da ubuduće malo snizite ton, frekvenciju svojih istupa, jer je to izgleda podstrek za određene policijske organe, specijalne posebno, da upadaju ljudima u kuće. Upadnu, odvedu čoveka, on je bio četiri sata u policiji zadržan!
Bog te pita zašto. Niti izvinjenja, niti priče u javnosti, niti da vidim tog što je izdao naredbu da se uhapsi šef Narodnog orkestra RTS, samo zato što svira u Republici Srpskoj besplatno, samo zato što je danas na Kosovu i Metohiji, 15 dana svira besplatno sa svojim orkestrom onima kojima vi ne obezbeđujete ni hleb, ni struju, ni vodu.
Ako ste već zaduženi, a čujem da ste zaduženi da kontrolišete kako rade raznorazni organi, zainteresujte se malo, gospodine predsedniče, koga to hapse po Srbiji, sa kojim obrazloženjem, a kad ga puste kući, što se bar ne izvine srpskoj javnosti. Da znate, ovo je istaknuti član SRS i nećemo vas pustiti da naše istaknute članove ovako maltretirate. Ubedite nas da kod nas ima kriminalaca, pa radite šta god hoćete. Ja sam vas, čini mi se, odavno ubedio da kod vas ima kriminalaca.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe G17 plus, narodni poslanik Marko Krstin.
Svakako, poštujući retoriku, uvek insistiram da treba da se izvine ili izvini ili ma šta, ali da snosi odgovornost za svoje postupke onaj ko je za to nadležan, a znam, tako sam shvatio i ovo što ste vi izgovorili, da je obaveza svih da vode računa i o tonu i o načinu kada vrše svoju dužnost, znajući da neko uvek može i da se inspiriše, ali ljudi za inspiraciju ne snose nikada odgovornost. Iskreno se nadam, to ne želite da činite ni vi ni ja, već da samo podsećamo šta je zakon i u odnosu na to da se po zakonu, u skladu sa zakonom, mora postupati. Tako sam razumeo.
Dobićete reč po Poslovniku. Izvolite, gospodine Nikoliću.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Gospodine predsedniče, zamolio bih vas da imate na umu, kako ste predsednik Narodne skupštine i kako je ovo bila jedna neočekivana reakcija sa vaše strane, hitno sazvana konferencija za štampu predsednika Narodne skupštine.
Neki se obradovali daće ostavku Predrag Marković, neki se uplašili daće ostavku Predrag Marković, ja sam očekivao da čujem šta ćete reći, a vi ste, u stvari, u tonu u kome je govorio potpredsednik Vlade, dan pre toga, pokazali, u ime Narodne skupštine, znam da je po Poslovniku predstavljate, ali to u moje ime niste rekli, taj dan ste pokazali kako je i Skupština zabrinuta zašto Vlada Srbije nije u stanju da uhapsi Ratka Mladića. I onda oni kad su videli – sad nas već kritikuje i predsednik Skupštine, onda su poslali na Banovo Brdo 2-3 stotine policajaca, pretresli sve kuće u komšiluku Ratka Mladića.
Ljudi, nemojte da terate čoveka koji jedva dođe do novca za plac ili na neki drugi način obezbeđuje sebi stambeni prostor, da prvo mora da vidi ko mu je u komšiluku, pa genezu, pa da li je optužen za neki ratni zločin, pa kad sklapa ugovor o kupoprodaji da napiše – ugovor će biti ništav ukoliko neko od mojih komšija za pet godina padne pod bilo kakvu sumnju od strane državnih organa, jer neću da mi plašite decu.
Gospodine predsedniče, da kažete vi Labusu, Koštunici i ovima, ako 'apse, neka 'apse onoga za koga misle da treba da bude uhapšen. Nemoj da jure narod po ulici samo zato što je u nekakvoj vezi sa Ratkom Mladićem. Ovog časa, ako hoćete sve nas koji smo u nekakvoj vezi sa Ratkom Mladićem da uhapsite, nemate takvog prostora.
Sajam građevinarstva bi morali da prekinete, da ispraznite hale i da nas sve nabijete u te hale. To su Nemci radili na Sajmištu, starom, vi možete na novom.
Samo vas upozoravam, gospodine predsedniče, prihvatam da sam možda izvinio ili izvinuo ili izvineo, kako već narod kaže, a moj zamenik Administrativnog odbora kaže "zamenjenik", meni je to simpatično i lepo, ja to volim, ali vas samo molim da imate na umu da zaista predstavljate Narodnu skupštinu i da to imate na umu kad dajete izjave, a da svojim izjavama možete da bude inspirator ili podstrekač.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam, gospodine Nikoliću. Nisam želeo da izazivam ni Poslovnik ni repliku sa ovog mesta, nego sam upravo, zbog onoga što ste vi naglasili, hteo da razjasnim.
Svestan sam svoje obaveze i svestan sam da nekada ona prija meni, nekada ne prija i drugima, ali sam svestan svoje obaveze da predstavljam poslanike i o tome vodim računa. U odnosu na to ne mogu da utičem kako će ko da prenosi koju izjavu, pa sam zbog toga još jednom naglasio sada da sam postupio u skladu sa svojim obavezama, a kada je reč o izjavama i o konkretnom zakonu, moram da vam ponovim, mada pretpostavljam da vi kao i svi znate, moj lični stav koji glasi, izrekao sam ga više puta, kada se zakon sprovodi ne smeju pri tome da se ponižavaju ni ljudi ni institucije. U odnosu na to mislio sam da nema potrebe da to ponavljam svakih godinu dana. Hvala vam svima na razumevanju. Izvolite, gospodine Krstin.
Dakle, moraju zakoni da se sprovode, ja moram na to stalno da podsećam, ali ne sme niko da se ponižava.

Marko Krstin

G17 Plus
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pred Narodnom skupštinom je jedan izuzetno značajan dokumenat koji u sistemu podele vlasti, kakav je uspostavljen našim Ustavom, praktično predstavlja osnovu za reformu pravosuđa koja je neophodna i mi ćemo taj dokument podržati.
G17 plus smatra da je vreme i trenutak da se usvoji jedna ovakva strategija i da ona zaista treba da ima dovoljno osnova da se ovo što je predviđeno i sprovede u određenom vremenskom periodu koji je i oročen ovom strategijom. Narodna skupština je ipak u tom sistemu podele vlasti nešto posebno, jer Narodna skupštine jeste u stvari izraz Narodne volje i kao grana vlasti u stvari formira i bira preostale dve grane vlasti, koje se kasnije uspostavljaju kao nezavisne ili samostalne u određenoj meri omeđene Ustavom, zakonom i drugim propisima. A ustav i zakon isto tako donosi ova Narodna skupština.
I zbog toga upravo što se ovde pojavljuje izvorna narodna volja, posebna je odgovornost Narodne skupštine i za to kako se, na koji način, konstituišu i funkcionišu druge dve grane vlasti, znači Vlada i pravosuđe, odnosno sudstvo.
Baš zbog te posebne uloge velika je odgovornost kada pričamo o strategiji, koja se pred nama nalazi. Moram da naglasim da je ova skupština po toj strategiji već radila i dok nije bilo strategije, da su doneti brojni zakoni. Mi smo ovde zaista imali stručne i studiozne rasprave o brojnim zakonima. Mi ćemo na ovoj sednici zaokružiti krivično-pravni sistem kod nas, u velikoj meri smo to učinili sa građanskim pravom, stvarnim pravom, sa porodičnim pravom, sa radnim pravom. Mnogobrojne institucije su već uređene, a to je velika zasluga ove vlade i ovog ministarstva, i pre ove reforme pravosuđa.
Čitajući reformu pravosuđa ne mogu da se otmem utisku da brojni dokumenti, koje nam je Ministarstvo pravde davalo, po svojoj suštini, i stručnosti, i sadržini, i serioznosti kako je problem obrađen, prevazilaze strategiju u tekstu u kome je ona data. Strategija ima određene nedostatke, o kojima bih ja ovog momenta govorio, koji treba da budu otklonjeni u postupku njene primene ili od strane predlagača, ukoliko on to oceni za potrebno.
U samoj odluci, kako je ovde formulisana, imamo određene nedostatke, te sam član 1. odluke pominje da je strategija odštampana uz odluku. To naravno nije sastavni deo ove odluke i odluka Skupštine ne bi trebalo da sadrži taj glagol ''odštampati''. Taj tekst bi mogao da glasi: "Utvrđuje se nacionalna strategija koja je u prilogu ove odluke".
Šta je neophodno pod tačkom 2. ove odluke? Mi ovde imamo komisiju za sprovođenje strategije, mi se u članu 4. obavezujemo, Vladu smo obavezali da imenuje članove i obavezali smo komisiju da izveštava Skupštinu. Međutim, komisiju nismo formirali. Ako je obavezujemo da obaveštava Skupštinu, onda treba da je obrazujemo, da je formiramo. To bi mogla biti tačka 2.
Mislim da bi bilo mnogo celishodnije da članove komisije izabere ova skupština, upravo imajući u vidu odgovornost ove skupštine za to da formira organe pravosuđa i da im da okvir zakonski, sa jedne strane, s druge strane stručni okvir, znači kadrovski okvir, koji će izvršavati te zakone. Upravo zbog te posebne odgovornosti mislim da bi bilo veoma značajno da komisiju obrazuje i da njene članove imenuje, odnosno bira ova skupština.
Pod tačkom 3. odluke obavezuju se svi državni organi predviđeni nacionalnom strategijom reforme pravosuđa da neposredno sarađuju na sprovođenju akcionog plana.
Pošto smo mi Skupština koja, naravno, daje zadatke ministarstvima i Vladi, oni bi bili obavezni da izvršavaju te obaveze i u izvršenju da sarađuju. Te obaveze izvršavanja su izostale, to je neophodno i to proizilazi iz odnosa Skupštine i ministarstava, odnosno Vlade.
U pogledu same nacionalne strategije reforme pravosuđa moram da istaknem da sama dijagnoza problema nije postavljena u potpunosti i možda zbog toga nedostaju neki bitni segmenti oko mere i aktivnosti koje treba preduzimati. Mislim da, kada govorim o slabostima ili problemima sistema mislim da nije dovoljno naglašena odgovornost države za sporost pravde. Hoću da vam pomenem evropske regule koje ovde niko nije pomenuo, a mislim da su naši građani zaslužili da ih pomenemo.
U pojedinim evropskim zemljama i ta evropska regula, nisu to sve zemlje ni prihvatile, ukoliko država u roku od tri godine ne obezbedi zaštitu prava građana koju oni traže pred sudovima te države, država duguje naknadu štete. Ja bih, recimo, voleo takvu regulu u našem pravnom sistemu i mislim da bi ona odgovarala i pravima građana i boljoj zaštiti, potpunoj zaštiti, jer država u stvari jeste javni servis. Ona nije iznad građana, ona predstavlja izraz volje građana da formiraju neku organizaciju vlasti i da njome upravljaju preko poslanika i organa ove skupštine. Dakle, to bih voleo da bude jedna slabost koja bi se otklonila na određene načine.
Takođe, nismo pomenuli kao slabost, a trebalo je, neadekvatno uređenje i ostvarivanje tužilačke funkcije u pravnom sistemu kako je postavljeno. Svi smo svesni toga da se tužilačka funkcija ne ostvaruje na odgovarajući način. Mislim da nije definisan i da veoma loše funkcioniše odnos sudstva i tužilaštva.
Nažalost, to se vidi u ovoj strategiji gde se traži od tužilaštva da ''tesno sarađuje'' sa pravosudnim organima. Tužilaštvo je organ, stranka u postupku. Tužilaštvo ne bi trebalo tesno da sarađuje, tužilaštvo zastupa državni interes podižući i zastupajući optužnicu.
Mislim da još uvek možemo govoriti o nepovoljnom materijalnom statusu nosilaca pravosudnih funkcija, ova skupština je dosta uradila da se to popravi, ali pre svega ostalih zaposlenih u pravosudnim organima. Hoću samo da vam kažem da bez dostave nema postupka.
Da li smo mi u ovoj strategiji zauzeli neki stav oko poboljšanja materijalnog položaja ostalih zaposlenih u pravosudnim organima, bez kojih sudija ne može da sudi. Mislim da nismo u dovoljnoj meri posvetili tome pažnje i to je veoma bitan segment svakog pravosudnog sistema, pa i našeg. Znači, bez dostavljača, bez daktilografa, bez saradnika u pisarnicama nema pravosuđa, nema zakonomernog, nema efikasnog ostvarivanja prava. O tome smo morali nešto više da govorimo.
Ključna načela, kaže: ''Delotvorno pravosuđe se zasniva na četiri načela (mogao bih se složiti): ''nezavisnost, transparentnost, odgovornost, efikasnost'', ali veoma mi nedostaje stručnost. Zašto?
Zato što sama strategija kasnije ukazuje da mi moramo posvetiti pažnje edukaciji, trajnoj edukaciji nosilaca pravosudnih funkcija i mi upravo imamo zakon koji je posvećen tome, koji donosimo na ovoj sednici.
Hoću da vam kažem da mi kada biramo sudije ima samo dva kriterijuma po zakonu: dostojnost i stručnost. Zašto ne bi bila stručnost ovde? Za mene je vrhunska stručnost uslov da bi se neko bavio donošenjem odluka kao što su presude, kojima se rešava o najvitalnijim, najvažnijim pravima za svakog od nas. Mislim da to ovde nedostaje.
Što se tiče polemike oko Ustava, dao bih za pravo utoliko što smatram da Ustav u delu koji se odnosi na definisanje statusa samog pravosuđa, u delu koji se odnosi na podelu vlasti, ima potrebne garancije da bi se pravosuđe moglo uspostaviti kao sistem i dokaz je to da pravosuđe ovde funkcioniše.
Mi nismo sasvim zadovoljni kako ono funkcioniše, ali ne možemo reći da Ustav predstavlja ograničavajući faktor, pa zbog toga sudije nisu nezavisne, nisu samostalne itd. Ne, Ustav daje dovoljno okvira za tako nešto. Stvar je drugih okolnosti i činilaca zbog čega se u određenim slučajevima ne uspostavlja ta nezavisnost ili ta samostalnost. Ali to je stvar procesuiranja, to je stvar postupaka koji se vode.
Mi ne možemo kvalifikovati celo pravosuđe kao da nije samostalno, nije nezavisno, to jednostavno nije tačno. Znači, radi se o tome da se pojave svedu na najmanju moguću meru. Naravno, to je jedan cilj koji nije samo pred ovom vladom, to je cilj koji važi za sve sisteme, za sva društva i mi treba da se potrudimo da idemo što bliže tom cilju.
Dakle, Ustav nije sam po sebi u tom delu koji se odnosi na organizaciju pravosuđa, na status pre svega sudija, što je po meni najvažnije, na njihovu nesmenjivost, odnosno na stalnost, na njihovu nezavisnost, a zatim i odredbe o tužilaštvu, sasvim dovoljan da se uspostavi jedan pravosudni sistem koji može normalno da funkcioniše.
Da li sada treba neke nove pravosudne organe uvoditi u Ustav? Ja se slažem, ako hoćemo da imamo vrhovni kasacioni sud onda bi zaista bio red da on nađe svoje mesto u Ustavu.
Hoću da vam napomenem vezano za priče oko toga da advokatura do sada nije bila u Ustavu – pa bila je u Ustavu od 1974. godine, sada je u Ustavu nema. Mislim da je advokaturi mesto u Ustavu i ja se zalažem, zaista, kao i ova platforma da advokatura bude u Ustavu.
Isto tako mislim da je veoma značajno uvođenje funkcije notara. To nije nešto novo, to svuda oko nas postoji. Mislim da je to u redu i da se na taj način određena funkcija sudova rešava na način da druge institucije mogu isto to da rade, a da budu zadovoljeni javni interesi.
Isto tako mislim u vezi sa izvršenjem, pomenuću vam nekoliko okolnih zemalja koje imaju izvršne, imaju posebne organizacije koje se bave samo izvršenjem određenih sudskih odluka, znači građanskopravnih stvari i pojedincem.
Nije nikakav problem da oni koji budu ispunili uslove i budu postupali po zakonu kao posebne institucije rade izvršenje, da rasteretimo sudove.
Mogu da vam kažem da takvi izvršni postupci su efikasniji i efektniji, jer ljudi zaista tu rade za naknadu i tačno se zna ko je registrovan da se time bavi, on ima određena pravila i dok se toga pridržava on to radi efikasno i zaradi taj svoj novac.
Nadalje, što se tiče organa za sprovođenje strategije, mislim da je jako dobro što se predviđa obrazovanje ovih organa, mislim da je dobro što je to komisija. Naravno, imam određenih primedbi na način kako se formira komisija. Mislim da smo mogli da je formiramo ovde u Skupštini, kao što smo i druge stvari radili, jer to je najviše telo koje je to moglo da uradi.
Ne znam po čemu je Upravni odbor Advokatske komore Srbije jedini legitimisan, a ne i Upravni odbor Advokatske komore Vojvodine. Ne znam po čemu je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu jedini legitimisan da to radi. Pedesetak godina postoji takav fakultet u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu.
Dakle, tu bismo isto tako mogli da razmišljamo da li je to sada koncentracija, decentralizacija ili šta je. Mislim da smo ovde previše centralizovali stvari i razvlastili Skupštinu od nekih stvari od kojih ne treba da razvlašćujemo.
Mislim da su to stvari koje mi treba da držimo. Mi smo ovde ognjište, a sve ostalo se dešava pod nadzorom, pod kontrolom i na osnovu pravila koja mi ovde propisujemo.
Nadalje, mi smo ovde predvideli da Odbor za pravosuđe Narodne skupštine vrši nadzor nad reformama predstavljenim u ovoj strategiji. Ne vidim uopšte da po Poslovniku Odbor može da radi nadzor, mislim da ne može. Odbor se zove Odbor za pravosuđe i upravu.
A pogotovu ne mogu da objasnim samom sebi, kao pravnik, da će Odbor za pravosuđe, Ministarstvo pravde i visoki savet sudstva ''obezbediti'' smernice i uputstva Komisiji za posebne aspekte sprovođenja strategije.
''Obezbeđivanje'' smernica da li znači donošenje, da li će ih oni doneti, pa reći morate da ih sprovodite ili će jednostavno odnegde to staviti pred njih. Obezbeđivanje nije neki termin koji mi nešto znači.
Sa druge strane, ako treba oni da budu iznad komisije, onda nisam siguran da to odgovara odnosu između tih organa.
Zatim, posle komisije imamo sekretarijat koji je izvršni organ te komisije, a pri tom taj sekretarijat sve druge obaveštavao o izvršenju odluka komisije, sem komisiju. Dakle, mislim da bi to morali povezati. Znači, sekretarijat bi morao da izveštava i komisiju.
Što se tiče administrativne kancelarije, mislim da imamo problem sa restriktivnim postavljanjem funkcija, poslova itd. i mislim da ako imamo komisiju i sekretarijat da je to dovoljno. U okviru sekretarijata se mogu locirati administrativni službenici koji će raditi posao.
Ovako imamo tri stepena, koja međusobno imaju neizdiferencirane nadležnosti, a pogotovo što sekretarijat ne podnosi izveštaj komisiji, što je apsolutno nedozvoljeno, jer sekretarijat je organ komisije. Mislim da je to jedna vrsta preorganizovanosti, mogli bismo da poradimo nešto više na tome.
Što se tiče okvira reforme pravosuđa, znači, kad imamo tabelarni pregled vezano za efikasnost, u kocki jedan sa desne strane, ''Bolji pristup pravosuđu'' – za mene bi kod efikasnosti bilo mnogo važnije poštovanje rokova. Propisivanje i poštovanje rokova to je za mene zakon.
Ovo, bolji pristup pravosuđu, kad se radi o efikasnosti, nekako, baš, ne razumem kao advokat, ali rokovi su rokovi. Rokovi služe zato da se neka prava ostvare u nekom roku, u nekom vremenu ili da zastare. Znači, za mene je pitanje efikasnosti pitanje rokova. Ne vidim ovde tu reč ''rokovi''.
Pa kaže – ''moderna mreža sudova'', potpuno se slažem. Ja sam s ministrom nešto više oko toga razgovarao, da li smo mi ravnomerno opteretili nosioce pravosudnih funkcija. Mislim da nismo i da ne vredi da pravimo mrežu sudova, ako pri tome neke sudije koje sude, neki imaju 50 predmeta u radu, a neki 500 u radu kao, recimo, u Beogradu i Novom Sadu, ili u Pančevu, ili, recimo, sudije trgovinskih sudova koji zakazuju rasprave na svakih pet minuta – u Pančevu, u Novom Sadu, gde jednostavno ne možete da uđete u sud.
Dakle, mi moramo pre svega da vidimo gde i koliko su sudije opterećene i da napravimo ravnomeran pristup građana sudu. Ako građanin u Novom Sadu treba da čeka četiri meseca da mu se zakaže prvo ročište, a građanin u Plandištu ili Novom Bečeju može da to ročište očekuje za mesec dana, onda njihova prava pred sudovima nisu jednaka. Mi moramo da uspostavimo jednakomernost prava građana pred sudovima. Dakle, mislim da mi i to nedostaje.
Mislim da je dobro da Visoki savet sudstva bude ustavna kategorija, naravno. Što se tiče Ustava mislim da smo se dosta o tome izjasnili, mislim da nema neke veće prepreke da se to...
Što se tiče nezavisnosti sudskog budžeta i nezavisnog budžetskog organa, mislim da se mi svi ovde zalažemo da zaista bude nezavisan budžetski organ.
Međutim, ja se pre zalažem da sudovi i tužilaštva kao korisnici budžeta budu nezavisni, znači, da oni ulaze u formiranje budžeta i da, naravno, vode računa o tome kako troše sredstva koja su im na raspolaganju, kao i svi drugi korisnici.
Ne vidim zbog čega imamo nepoverenja prema tome da neki predsednik suda koji se sad pretvara, kako sam shvatio, više u administraciju, neće moći sam da vodi računa da li mu je budžet dovoljan da njime raspolaže.
Smatram da nismo razmatrali pitanje sudskih taksi, što nije dobro. Mislim da su takse prilično velike i da predstavljaju limit za određene kategorije kad se obraćaju sudovima, sa jedne strane, a sa druge strane mi smo ovde povećali udeo sudova u taksama, znači učinili smo jedan napor u ovoj skupštini.
Međutim, mislim da nije dovoljno da 60% taksi bude kod sudova, ja bih sudovima poverio sve, ali bih učinio odgovornim predsednike sudova da sud funkcioniše.
Ne vidim razlog da predsednik suda ili tužilac nije sposoban da sam, u okviru onoga što ima, odluči koliko mu treba za određene pozicije. On mora tih pozicija da se drži kao što se drže svi ministri ovde ili bilo ko ko raspolaže budžetskim sredstvima. Uostalom, postoji inspekcija, neka to kontroliše. To bi za mene bilo, recimo, nezavisnost.
Nadalje, što se tiče transparentnosti pravosudnog sistema, veoma je ovo bitno. Znači, tu nema mnogo primedbi, mislim da je veoma značajno da se informiše javnost o tome o čemu se radi u sudu, ali mislim da mi i sada i u Zakonu o sudijama i u Zakonu o sudovima imamo propisane norme kada, kako i ko se o čemu informiše. Veoma je značajno ko u sudu može da daje informacije i veoma su značajne procedure i rokovi u kojima se daju informacije.
Znači, mi za sada to nemamo i mislim da procedure, rokovi i ovlašćena lica su veoma bitna. Nije bitno da se to zove kancelarija, to može da radi sekretar suda, kao što i sad nekad radi sekretar suda, ali prosto to je stvar procedure. Dajmo predsedniku suda da izabere čoveka koji će to raditi. Mislim da to tako može da funkcioniše.
Pod tačkom 3. kaže: ''Bolji aktivni odnos sa javnošću i veće učešće javnosti''. Mislim da tu imamo problem sa ovim izrazima ''bolje aktivni odnosi'', to baš nije najjasnije za samu strategiju.
Opet ću insistirati da se urade procedure i rokovi i obaveze i odgovornosti da se to sprovede. To je za građane najvažnije i za svaki pravosudni sistem. Veoma važna je odgovornost pravosudnog sistema.
Mislim da odgovornost pravosudnog sistema proističe iz odgovornosti sudija i koliko su sudije odgovorne za posao koji rade, u kolikoj meri se njihova odgovornost reflektuje na njihov izbor i razrešenje, imamo tu odgovornost u pravosudnom sistemu, ali država mora da stane iza toga ako je neki građanin pretrpeo štetu, kao što sam malopre rekao.
Što se tiče tužilačke funkcije, mislim da je tužilačka funkcija malo razmatrana, zaslužuje znatno veće razmatranje i mislim da se radi o jednom uspavanom, tromom mehanizmu koji ne radi posao kako treba. Neke stvari ne mogu da stoje u strategiji.
Kaže: ''Ovom strategijom se upravo predviđa ovakav položaj tužilaštva. Reforma pravosudnog sistema''...da rade tužilaštva u tesnoj saradnji sa zaposlenima u pravosuđu.
Tužilaštva su nezavisni organi od pravosuđa, kao što je pravosuđe nezavisno od tužilaštva. Znači, kada se advokat pojavi pred sudom tužilac ne može da ostane tamo i da nešto razgovara sa sudijom, a da advokat izlazi napolje. Takav splet okolnosti ne sme da se inicira ovim, ''tesna saradnja''. Nema ''tesne saradnje''. Saradnje su u okviru
zakona.
Tužilaštvo podiže optužnicu i zastupa je, pokreće istragu i vodi je, kao što smo sada predvideli i tu nema saradnje. Ne znam šta se podrazumeva pod tom saradnjom.
Da li sud sarađuje sa advokatima? Ne treba da sarađuje. Ne treba da sarađuje ni sa tužilaštvom. Tužilaštvo je iznelo predmet pred sud, sud sudi, advokat brani. To je podela funkcija kod zakona. Znači, nema tesne saradnje.
Drugo, nemoguće je da hijerarhija i subordinacija daje veću samostalnost. Tužilaštvo će uvek biti hijerarhizovano, subordinacija i gotovo.
Veoma je značajno ovo oko javnih beležnika i da završim. Mislim da bi bilo veoma, veoma korisno da o ovome kažu svoje mišljenje Visoki savet pravosuđa, naš Vrhovni sud, pa i Ustavni sud, pošto dobija nadležnosti, mislim da su te nadležnosti dobre kada se radi o zaštiti prava kandidata za sudijske i tužilačke funkcije, advokatske komore Vojvodine i Srbije i, naravno, pravni fakulteti. To bi bilo veoma dobro. I drugo što mislim da je dobro – da se moraju predvideti sredstva koja su potrebna za ovo.
Hoću da vam napomenem da kod odluke, na pravoj strani, govorimo o tome da se Vlada obavezuje da obezbedi sredstva, a kod procene finansijskih sredstava kažemo da sredstva nisu potrebna. Znači, malo više pažnje ne bi škodilo da se to uskladi jedno sa drugim i da vidimo kolika su to sredstva.
G17 plus će uz ova ukazivanja, koja se mogu otkloniti, podržati ovu reformu.
Mislim da je reforma neophodna i da se radi o jednom delu državne vlasti koga je neophodno reformisati, naročito imajući u vidu događaje koje smo skoro imali, a pri tom mislim naročito na trgovinske sudove, koji bi isto tako mogli da nađu mesta u ovoj reformi.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: SRS, DSS, G17 plus i SPS.
U odnosu na to, prvi će reč imati narodni poslanik Toma Bušetić, pa Aleksandar Vučić, pa Vladimir Homan. Sa izlaganjem narodnih poslanika po prijavljenom redosledu počećemo posle pauze, ali pre toga tražio je reč ministar pravde, Zoran Stojković.

Zoran Stojković

Daću samo nekoliko odgovora, jer vidim da se pojavio određen problem.
Ovde se ne radi ni o kakvom postupanju protivno Ustavu. Mi imamo Ustav i imamo određen sistem, odnosno osnovne principe ugrađene u taj Ustav.
Ovde je samo izneto mišljenje da ako se stvara jedan novi organ onda bi morao Ustavom da se oredi njegov položaj, sastav i ovlašćenje. U ostalom delu može da se funkcioniše bez diranja Ustava, jer, uostalom, i po ovom Ustavu organizacija, sastav i delovanje, odnosno okvir rada pravosudnih organa određuje se zakonom.
Zato sam rekao da dobar broj stvari možemo da uradimo, da donesemo zakone ne dirajući u Ustav.
Imamo sada Visoki savet pravosuđa, a imaćemo posle Visoki savet sudstva. Imamo Vrhovni sud, imaćemo Vrhovni kasacioni sud. U tom smisli treba napraviti izmene, ali kada pravite mrežu nikakve smetnje nema, imate Vrhovni sud, apelacioni sud, okružne i osnovne sudove. Znači, moći će da se uradi sve, a da se ne dira u postojeći Ustav.
Prema tome, ne stoji primedba da se radi nešto neustavno. Sutra ćete doneti zakon, izglasaće Skupština Zakonik o krivičnom postupku, kao što je izglasala Zakon o parničnom postupku.
To neće biti diranje u Ustav, jer to jeste ovlašćenje Skupštine koje ona obavlja i donosi zakone, realizaciju određenih stvari, ne dirajući u sam Ustav.
Ovde je postojao jedan amandman, bio je vezan i za ovo što je poslanik Krstin rekao, pitanje komisije.
Amandman je pledirao da treba Vlada da radi. Gospodin Krstin smatra da Skupština treba da odredi komisiju.
Skupština nema ovlašćenje da provodi politiku, upravne funkcije i zato se išlo na Vladu koja će odrediti komisiju da uradi taj administrativni ili upravni posao vezan za tehniku, ali i da se stara o ovom provođenju i da polaže račune, kako Skupštini, istina rečeno, Odboru, jer se smatra da je to telo Skupštine kome se polažu računi, Vladi i Visokom savetu.
Ovo što ste rekli da bi trebalo, eventualno, sekretarijat da bude unet, to je samo organ te komisije i sa druge strane to je privremeno telo. Komisija služi dok se ne osnuje ključno telo, a to je administrativno. Administrativna kancelarija je ključno telo. Kada dobijete Visoki savet sudstva i administrativnu kancelariju, onda organi nemaju više šta da rade. U tom smislu je administrativna kancelarija taj ključni organ, a u njegov sastav će ući ovaj sekretarijat. To je baš rečeno u ovoj strategiji.
Moram da se složim sa vama da pitanje Ustava jeste bitno, i to bitno kao unošenje u novi ustav određenih principa, niko ovde ne govori da li je loš, jednostavno, određene stvari moramo da promenimo ili da unesemo, a to ne možemo u sadašnji Ustav. Zato je potrebno izvršiti određene izmene, a svi su bili složni da treba doneti novi Ustav.
Ovo je samo plediranje da određene ključne stvari za pravosuđe budu unete u taj novi ustav, jer Ustav ipak garantuje nezavisnost. Ako bi se to sve radilo zakonom, valjda nam je jasno da uvek zakon može da se promeni i da bude ugrožena ta nezavisnost. Iz tih razloga je bila reč samo o principima. Sve ostalo može da se uradi zakonima i normama. Najbitnije stvari uvek se rade sistemskim zakonima, a one manje bitne stvari se rade zakonima gde je dovoljna prosta većina. Rečeno je da je trebalo da se unese kao princip obuka, odnosno kvalitet edukacije sudija. Videli ste da je u strategiji to jasno razrađeno, ali se smatralo da to ide u onaj deo efikasnosti koji se razgranava na tri principa, pa je jedan od ta tri principa efikasnosti i bolji kvalitet rada, jer daje bolju efikasnost, jer kvalitetnija presuda se ređe ukida i daje bolju efikasnost u radu.
Takođe je postavljeno pitanje Skupštine. Sigurno da Skupština jeste jedna od grana vlasti. Ja sam rekao da bi bilo slikovito, iako se radi o tri grane vlasti koje su ravnopravne, jedna je malo ravnopravnija. A to je Skupština i zato donosimo strategiju i ugrađujemo principe u Ustav, jer ta malo ravnopravnija vlast ako ne bi imala ustavnu garanciju došla bi u situaciju da može da menja kad hoće ili na svakim izborima ako se nekome prohte da promeni određene stvari. Zato je bitan Ustav.
Prebacilo nam se malo za Ustav. Moram da kažem da ne mogu da utičem na donošenje Ustava.
O tome odlučuje ova skupština i koliko sam shvatio Skupština radi na donošenju tog Ustava. Kada će biti donet to je stvar Skupštine, ali ne ovog ministarstva. To je ono što sam hteo da kažem.
I da kažem ovaj amandman koji je stavljen više na (moju, vašu) primedbu vezano ko bi trebalo da osnuje komisiju. Mislim da izvršna vlast, odnosno uprava koja može to da realizuje treba da donese, a verovatno ste uočili u strategiji u suštini da je akcioni program već urađen. To će posle biti samo kontrola realizacije tog programa.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Pauza do 15,00 časova. Prvi govornici su Toma Bušetić, Aleksandar Vučić i Vladimir Homan.
(Posle pauze – 15,15)

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad po redosledu prijavljenih narodnih poslanika. Prema prijavama za reč, u jedinstvenom pretresu Predloga odluke o utvrđivanju nacionalne strategije reforme pravosuđa, prvi za reč se javio narodni poslanik Toma Bušetić, a neka se pripremi Aleksandar Vučić. Izvolite.

Toma Bušetić

Socijalistička partija Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, ministre Stojkoviću, danas je na dnevnom redu rasprava o reformi u oblasti pravosuđa. Iskustvo nas uči da kada se govori o reformi i o reformama, bar u poslednjih nekoliko godina u našoj zemlji, to onda znači da su na delu razne vrste smanjenja ili ukidanja prava za zaposlene, nezaposlene, penzionere, studente, bolesne, a možda kada je reč o ovoj reformi da će biti smanjenje prava za najširi krug ljudi, za građane Srbije u celini.
A da je to tako, najbolje nam potvrđuju zakoni u ovim oblastima, takoreći u svim oblastima društvenog života i rada koji su doneti u poslednjih nekoliko godina. Tako npr, ako govorimo o oblasti radnog socijalnog zakonodavstva znamo kakvi su zakoni doneti 2001, 2002, 2003, a bogami i druge izmene tokom svih tih godina. Znači, takav je bio i Zakon o radu, Zakon o zapošljavanju. Svi ti zakoni su značili restrikciju prava zaposlenih, gde je otkaz od strane poslodavca moguć bio u svakom trenutku, gde su smanjene novčane naknade, otpremnine, godišnji odmori, plaćena odsustva i sve ono što je bitno i važno za ljude i za sve zaposlene.
Ako govorimo o Zakonu o PIO, tu smo imali velike restrikcije: pooštreni uslovi i kada je reč o samom sistemu penzionisanja, pooštreni uslovi kada govorimo o obračunu penzija, kada govorimo o usklađivanju penzija, znači, maksimalne restrikcije! Slično je bilo i o Zakonu o privatizaciji. Zakon o privatizaciji je ozakonio najveću pljačku u Srbiji.
U Srbiji se desila tokom tih nekoliko godina najveća pljačka: najbolje firme su prodate, preduzeća su takoreći pogašena, ljudi su ostali na ulici bez nade!
Primera radi, samo tokom privatizacije tih nekoliko godina, 33% zaposlenih je ostalo bez posla u odnosu na ukupan broj, a to znači da imamo broj nezaposlenih uvećan od vremena naše vlasti, od 2000. do današnjih dana, za celu trećinu ili za nekih 400.000 ljudi. Priznaćete da je to velika restrikcija i veliko ograničenje.
Slično je kada govorimo i o Zakonu o zdravstvenom osiguranju, gde imamo bitno smanjenje prava. Ovde je reč o bolesnima, o osiguranicima u najširem smislu reči.
Kada se pomene reč reforma, pa i ovo što je ministar Stojković u ovoj odluci ispisao, mi smo s pravom skeptici da će ova nacionalna strategija o reformi pravosuđa doneti nešto specijalno dobro.
Da li se tu kriju ponovo razne redukcije, ograničenja, otpuštanja zaposlenih, otežavanje položaja korisnika, a u ovom slučaju reč je o građanima koji traže pravdu?! Krenimo redom.
U analizi koja govori o slabosti u oblasti pravosuđa, govori se o kompleksnom i širokom sistemu sudova, a što za rezultat ima više troškova poslovanja i manju efikasnost kada je reč o pristupu pravdi. Šta ovo znači?
Šta znači smanjenje sudova, odnosno ukidanje više desetina sudova? Da li će to značiti da će sada sudije ostati bez posla? Najverovatnije da sudije neće ostati bez posla, najverovatnije da će se smanjenjem broja sudova ili ukidanjem takoreći 50% sudova doći do smanjenja broja zaposlenih, ali da će se kola slomiti uglavnom na daktilografkinje, činovnike, da će se kola slomiti pre svega na građane Srbije.
Ako dođe do ukidanja određenih sudova, npr. sudova u Pomoravskom okrugu, a bilo je reči u pravničkim krugovima da će se ukinuti sud u Ćupriji, Despotovcu, Rekovcu, sudije najverovatnije neće ostati bez posla, ali će oni putovati u druge sudove da rade i imaće sudeće dane i da li tu ima nekakve uštede.
Nema specijalne uštede, osim toga što ćemo možda smanjiti neki broj činovnika, a s druge strane građani koji traže pravdu biće uskraćeni, jer će morati da putuju mnogo kilometara da bi došli do tih sudova.
Mi smatramo da je optimalno rešenje bilo rešenje koje je, čini mi se, uspostavljeno u vreme naše vlasti, a govorim o opštinskim sudovima, gde svaka opština ima svoj sud.
To je normalno, jer sudovi predstavljaju elementarni oblik državnosti, bez obzira na razdvajanje svih ovih funkcija, izvršene, zakonodavne i sudske vlasti.
Dalje, puna su usta gotovo svih članova Vlade od 2000. do današnjih dana da se svi zalažu za decentralizaciju. Kako će doći do decentralizacije ako mi sada imamo ukidanje brojnih sudova.
Po mom dubokom ubeđenju, ministar može posle da se javi za reč, a to očekujem, pa da nam kaže šta će to značiti i šta znači reforma, da li to znači ukidanje svih ovih sudova i kako se onda podrazumeva i misli da se izvede decentralizacija ako sada ukinemo sudove u brojnim malim opštinama. A po nekom mom rezonu, ako se ide tim putem, biće ukinuto sigurno 50, a možda i više opštinskih sudova.
Kako će se to poboljšati efikasnost sudova, omogućiti bolji pristup pravdi, ako te sudove ukinemo? Imaćemo takvu situaciju i to ministar treba da zna, SPS neće glasati za ukidanje sudova, to je sasvim jasno, da će građani morati da putuju. Govorim o Pomoravskom okrugu: imamo sud u Jagodini i ukine se sud u Rekovcu, a mi imamo sela koja su 20 - 25 kilometara od Rekovca i još do Jagodine 30, znači, putovaće 55 kilometara da bi ostvarili neku svoju pravdu u Jagodini. Ili neka slična situacija vezana za neke druge sudove.
Međutim, očigledno je da su posredi ponovo nalozi od stranih vlada zapadnih zemalja, koje, nažalost, i ova vlada bespogovorno sluša, bez obzira da li je to u našem interesu, a mi imamo najlepše mišljenje o ministru Stojkoviću, ali možda i on ne može da izbegne sve to što se naređuje, pa oni kažu – ne mogu sudovi opštinski da budu na 10, 20 kilometara od jednog do drugog grada. Ali ono što je najvažnije za nas jeste činjenica da građanima bude dostupna pravda, da budu što bliži i normalno je i podrazumevamo da u svakoj opštini moramo da imamo opštinski sud.
Evo, da kažem i ministru Stojkoviću, koga ja baš izuzetno cenim, bez obzira na tu situaciju, neka pročita malo Čomskog, da pročita Štiglica, koji govore o tome šta nam sve nameće novi svetski poredak i šta znači globalizacija u najširem smislu reči.
Mislim da se taj program sprovodi širom Evrope, pa i u našoj zemlji.
Znači, jedna sveopšta pljačka siromašnog sveta od strane krupnog kapitala; i u celoj toj priči kreatori novog svetskog poretka žele da se stanovništvo muči, da pati, a ako je reč o lečenju, da nemaju svi zdravstvene knjižice, a ako je reč o penzionerima, da penzije budu što manje i da moraju maltene dopunski da rade, a ako je reč o radnicima da ih što više bude na birou, na ulici, da bude velika konkurencija a da ih što manje plate i to je činjenica.
Uostalom, Čomski je najveći živi intelektualac, proglašen u nekim anketama, i ono što on govori ja se slažem od "a" do "š" sa svim što govori.
Ako pravimo neku analizu vezano za reformu u oblasti pravosuđa i razlozima za usvajanje ove strategije, kaže se da su nejasni standardi izbora, opoziva, rezultata rada i napredovanja za sudije. Zar mislite da se nešto posebno promenilo obrazovanjem Visokog saveta pravosuđa?
Ja sam duboko ubeđen, obrazovanjem i formiranjem Visokog saveta pravosuđa nije se ništa specijalno promenilo, jednostavno, Visoki savet pravosuđa, po meni, ponekada deluje kao lobistički klub. Da li se do sada zalagao da oni najbolji budu u prvom planu i da nama najbolji predlozi dolaze u ovu ustanovu?
Po mom dubokom ubeđenju takvih predloga je bilo, ali je veći broj tih predloga bilo koji nisu bili, na neki način, vezani za osnovne kriterijume, a osnovni kriterijumi, trebalo je da budu, dakle, mislim na sve one presude koje su potvrđene, na kvalitet suđenja, ažurnost, pa i godine života i iskustva. Imali smo često situaciju da se za predsednike sudova biraju ljudi sa 30 godina i ja nemam ništa protiv ako su oni izuzetno obrazovani, ali ne verujem da su ti ljudi baš po toj logici došli na čelo suda.
Danas, ako bismo pravili neku analizu vezano za neko pređašnje odlučivanje i izbor sudija i tužilaca, u naše vreme, a i nekoliko godina posle toga, glavnu reč je imala Skupština, ali imali su i odbori za pravosuđe. Verujte da su kvalitetnija i bolja rešenja bila kada su odbori nosili svu odgovornost, bez obzira na činjenicu da su često odbori na neki način ispolitizovani u smislu da skupštinska većina bira kako hoće, pa je imala priliku i da predlaže.
Znači, ovde se govori o potrebi usvajanja strategije zbog neadekvatnog programa na Pravnom fakultetu što doprinosi nepripremljenosti budućih lidera u pravnoj profesiji. Ministre, ne treba puno govoriti o liderima, to je česta reč koja je bila prisutna u one prve tri godine DOS-ove vlade i o tome su najviše govorili Miroljub Labus i Batić.
Batić je govorio o tome kako ćemo mi biti lideri u oblasti pravosuđa, a Labus je govorio kako ćemo biti lideri u oblasti ekonomije i privrede, a katastrofa je bila i u pravosuđu u vreme Batića, pa i za vreme Labusa što se tiče ekonomije, pa i svih drugih lidera koji su tu državu vodili od pada naše vlasti.
Treba, jednostavno, izbegavati to liderstvo, odnosno pominjanje lidera. U političkom smislu, jedini lider u Srbiji koji je bio u poslednjih 20 godina je samo Slobodan Milošević i niko više; čovek koji je dobijao toliko glasova, koji je imao toliko poverenje građana i čovek koji je bio u pravu za sve što se događalo u Srbiji, a dobro je prognozirao šta će se i dalje događati u Srbiji.
Kada govorimo o ovoj lošoj opremljenosti, pa je ova strategija potrebna, jer su sudovi loše opremljeni, hoću da se složim sa ministrom da je to tačno, ali imamo jednu situaciju – Opštinski sud Ćuprije je najbolje opremljeni sud, jedan od najbolje opremljenih sudova, ali možda će se desiti da bude ukinut samo zato što je na 10 kilometara od Jagodine i od Paraćina. Imaju dovoljan broj predmeta i to još jednom govori u prilog činjenici da mi te sve sudove treba da zadržimo, da nijedan sud ne treba da bude ukinut, jer postoji razlog za njihovo postojanje, takoreći, svakog suda u svim opštinama širom Srbije.
Dakle, znamo veoma dobro kada govorimo o opremljenosti sudova da su nam stranci odmah opremili ovaj ''specijalni'' sud, taj sud je najbolje opremljen, date su neke velike donacije, Batić se hvalio. Ali znate kako, oni nama opremaju ''specijalni'' sud – da bi Srbi sudili Srbima ili da antisrbi sude Srbima!! Sa druge strane, nisu spremni da nam dve ili tri fabrike podignu na nekoj livadi i da ljudi tu rade, da primaju plate, da se uplaćuju doprinosi, da se pokrene proizvodnja. Oni za to nisu spremni, ali nam zato opremaju sudove i još daju neke donacije koje nemaju veze sa potrebama našeg građanstva.
Ono što me iznenađuje, ministre, čemu reklamiranje reforme pravosuđa? Znate, to me podseća na Đelića i na sve ove ministre iz one prve Vlade, jer oni se reklamiraju, a znamo kako su došli, bili su to najveći eksperti koji su došli da služe Srbiji, a oni će odmah kada završe reforme da odu na svoja radna mesta u Francusku, ne znam ni ja gde, za 100.000 maraka ili evra, a svi su se rasporedili ovde, preuzeli ove banke, tu su i predsednici upravnih odbora.
Džabe su predstavnici Vlade govorili o tome – nemojte narode, odnosno nemojte da uzimate te kredite, jer sve je to nepovoljno i nemojte da se reklamirate, nema potrebe za bilo kakvom reklamom. Ako je neka stvar dobra, ona je dobra, a reklama je uglavnom lažna i služi nekoj svrsi – to je bez veze, to ne valja, ali ako to reklamiramo narod će sve da proguta. Nažalost, često narod to uspe da proguta.
Ove reči vezano za nezavisnost, ključna su načela nezavisnost, transparentnost, jer mislim da, svako pominjanje i forsiranje te reči – nezavisnost, nijedan sud nije nezavisan, jer uvek je bio u funkciji izvršne vlasti, predsednika države, i možda će biti neko vreme.
Ja vam predlažem drugo rešenje, da bi sud bio nezavisan, hajde da biramo te sudije na neposrednim izborima, na referendumu, pa oni koji su najbolji valjda narod zna to dobro da proceni, onda ćemo imati nezavisno sudstvo.
Prema tome, kada govorimo o transparentnosti, mislim da je ta reč suvišna, ali ono što je važno i što ovom prilikom treba reći nešto je što me čudi, pogotovu što je to ministar Stojković, a i predstavnici DSS-a, zašto se vodi ovolika hajka protiv Ratka Mladića?!
Zašto se hapse ljudi koji su komšije, prijatelji, na šta to liči, da li vlast stvarno misli da će hapšenjem Mladića i njegovim izručenjem Srbija da krene nabolje, da će biti ekonomski prosperitetna, da će biti napretka?
Neće ljudi moji, jer ucenama nema kraja. Oni danas kažu dajte Ratka Mladića, a sutra će reći dajte Radovana Karadžića, a prekosutra dajte Kosovo ili Evropa. Znači, tih ucena će biti.
Sa druge strane je neverovatno da se ministri u Vladi brukaju svojim izjavama, pa – sram te bilo Mladiću, pa zašto se ne predaš! Prema tome, mislim da je to jedna bruka ove vlade da se ovako ponaša prema čoveku koji je za mene Vojvoda Mišić, jer je on učinio više za Srbiju, za stvaranje srpske države u Bosni preko Drine, čovek koji je branio srpski narod. Prema tome, to popuštanje međunarodnom faktoru ne znam čemu vodi.
Evo, stalno ponižavanje, imamo suđenje u Hagu po tužbi Bosne i Hercegovine, a oni su se svojevremeno izuzeli, ali sada neće više da se izuzmu i postoji opasnost da se uopšte ne izuzmu i da tako sude.
Kada se govori o pregovorima vezano za Kosovo i Metohiju, kakav je to napredak? Oni ne daju ni da severna Mitrovica bude posebna opština, oni sve vreme ucenjuju ili ponižavaju i mislim da je to jedna glupost da ako se Mladić preda, da će u Srbiji krenuti sve nabolje, da će sve biti u redu.
Jednostavno, zašto bi se Mladić predao? Kome da se preda? Ovim zlikovcima u Hagu? Odmah će da ga osude i iza toga će da bude velika mogućnost da nas proglase genocidnim narodom. Ne razumem. Stvarno sam mislio da ova vlada neće da se ponaša kao što se ponašala Dosova vlada, Zoran Đinđić i svi oni ministri za koje znamo kako su se ponašali, kako su hapsili ljude i kako su ih izručivali. Dok je bilo povratka ovih generala, iako se lično nisam slagao ni sa tim, pa je to moglo nekako da se proguta i ljudi su se vratili nazad. Nema šanse da se Mladić vrati nazad! Presuda je napisana unapred i sve je to jasno. Dobro, to su politička pitanja.
Želeo bih samo da ministar kaže, vezano za reformu pravosuđa, da li stvarno misli da će reforma podrazumevati i ukidanje opštinskih sudova? Mislim da je to ogromna greška. Jednostavno, mi u SPS ne bismo mogli to nikako da prihvatimo. Hvala.