Reč ima ministar Stojković.

Gospodin Bušetić je rekao da je jedan deo bio politički, pa neću to komentarisati. Evo, samo dve stvari koje je postavio kao pitanja. Dostupnost pravdi ne podrazumeva samo broj kilometara koje bi neko morao da pređe da dođe do suda. I u najurednijim zemljama putuju po 70 kilometara kada treba da dođu do suda.
Kada se kaže dostupnost pravdi, pod jedan se misli na omogućavanje građanima da zaštite svoja prava. Mi imamo situaciju da imamo jedan sloj koji je bogatiji, jedan koji je siromašniji.
Moramo da obezbedimo siromašnom građaninu da mu pravda bude dostupna, da može da zaštiti prava pred sudom. Za vašu informaciju, u maju se završava zakon o besplatnoj pravnoj pomoći baš tim slojevima, da im učinimo pravdu dostupnom. To je ono što je najbitnije. Nemojte gledati samo kilometre, gledajte ovu mnogo bitniju stvar.
Druga stvar, pitali ste zašto reklama. Odmah da vam kažem, to je bila donacija EU, ostalo je nešto sredstava i naša je želja bila da približimo strategiju građanima, da i oni znaju o čemu mi ovde raspravljamo. To je bila želja.
Nije se radilo o reklami, nego o krajnjem korisniku koji treba da izvuče korist iz ove reforme, bar da zna šta se predlaže.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, a neka se pripremi Vladimir Homan.

Dame i gospodo narodni poslanici, lepo je govorio ovde narodni poslanik Toma Bušetić. To je tačno, samo ima jedan problem – što će on opet sutra da da kvorum kad zatreba i opet će da podržava Vladu.

Govoriti protiv zakona iz pozicije podrške vladi je stvar iskrenosti, snage i doslednosti, a govoriti protiv vlade i vlasti iz pozicije opozicije, to se podrazumeva.

Molim vas da mi vratite vreme, gospodine Anđelkoviću. Mislim da se ovo u istoriji Narodne skupštine nije dogodilo. To gospodin Anđelković može, mi se dugo poznajemo.

To sam ja slušao 1992, 1993. Vraćam vam vreme, gospodine Vučiću.

Voleo bih da tako govori i da onda onemogući one druge koji to sprovode, jer govorimo o ozbiljnim stvarima.
Dame i gospodo narodni poslanici, SRS, kao jedina opoziciona stranka danas u Srbiji, jer ne mogu opozicija da budu oni koji imaju predsednika Republike, koji imaju pokrajinsku vlast, koji imaju najveći grad pod svojom kontrolom, kad to kažem, to mislim bukvalno, znači, pljačkom, otimačinom i na sve moguće načine upravljaju Beogradom, u čemu im vi zdušno pomažete, vi znate da oni pljačkaju i prećutkujete njihovu pljačku svuda i na svakom mestu, dakle, kao takva politička stranka podrazumeva se da ne glasamo za predloge vlasti.
Ovaj predlog vlasti je potpuno besmislen. Ono o čemu je govorio danas predsednik naše poslaničke grupe, Tomislav Nikolić, potpuna je istina.
U sprovođenju i opisivanju sadašnjeg stanja nečega što se naziva Predlog odluke o utvrđivanju Nacionalne strategije reforme pravosuđa, kaže se: "Ustav Republike Srbije iz 1990. godine je nezaobilazna prepreka na putu uspostavljanja vladavine prava kao vrhovne vrednosti ustavnog poretka". To znači da mi sve vreme živimo u anarhiji, da mi nemamo pravnu državu, da mi nemamo vladavinu prava, poštovanje principa ustavnosti i zakonitosti.
Gde to piše i na koji to način ometa Ustav Republike Srbije iz 1990. godine? Ko nam je to ovde objasnio? Da li nam je to iko rekao? Ne, nije. Nisu se ni potrudili, ni pokušali, nego je tu iskorišćena jedna bezobrazna i bezobzirna floskula koja se koristi svakodnevno u političkim napadima vlasti, ove ''novotitovske'' vlasti, ne znam kako bih je nazvao, pošto oni svi sebe nazivaju "nova vlast", "novi režim", čak i oni koji su pali sa vlasti, koji su stari režim, kao što su ovi "žuti" lopovi, svi oni su opet neka nova vlast. Valjda računaju da kao Broz vladaju do kraja života.
Pošto je sve to tako, pitam vas, po kom ustavu vi vladate­? Ovde predviđate donošenje nekih odluka, kako će kad dođe neki novi ustav. Gospodine Bušetiću, onda nećemo da imamo opštinske sudove, ništa od toga nećemo da imamo. To se danas ili sutra, kad bude bio dan za glasanje, o tome odlučuje.
Vi govorite o vladavini prava i pravnoj državi. U vreme akcije "Sablja", zločinačke akcije, privođeni su ljudi, čak ni zbog čega, moram da kažem predstavnici jedne od parlamentarnih stranaka – SPS, Uroš Šuvaković i ne znam ko još, ali znam da su im bila potpuno idiotska obrazloženja za hapšenje tih ljudi.
Danas vi imate vladu, svi vi, sem SRS, koja hapsi momka i devojku koji su krivi zato što su pre pet ili šest godina odneli tanjir kupusa ili tanjir pasulja generalu Mladiću!! I to nisu ljudi kriminalci, nisu ukrali ništa nikome, nisu oteli ništa, nisu ubili, nisu napali, nisu razbojništvo počinili. Kriva devojka zato što je spremila dva tanjira kupusa! Onda im pored brata i sestre uhapsite i majku Ljiljanu Vasković, mislim da se tako zove, izvinjavam se ako sam pogrešio. Prvo brata i sestru, a onda im i majku uhapsite. Pošto pričamo o reformi pravosuđa, neki bandit im odredi odmah mesec dana pritvora!
Kažem da je bandit i spreman sam da odgovaram za tu reč koju sam izgovorio. Taj bandit ne može da bude na tom mestu. Hoćete da vam kažem zašto je bandit? Zato što je onog koji je ukrao 100 hiljada evra, in flagranti pronađen u izvršenju krivičnog dela, njega ste pustili da postane savetnik za bankarska pitanja ili direktor bankarskog sektora, nagradili ga zbog lopovluka, a ljude koji su nosili tanjir kupusa, e, njima jednomesečni pritvor, i to odmah, svima.
Još će da ispadne po zakonu. Stoprocentnog invalida, mislim da je Vučetić, oca i sina – Ristiće, kaže da je pre pet godina prenoćio jednu noć Mladić kod njih!
Pogledajte šta ste uveli u okviru vaših reformi, sistema celokupnog. Uveli ste Čvorovića, dame i gospodo, na velika vrata. Ti Čvorovići su imali nešto časno. Ovo što vi radite nema ništa časno, samo je sistem od Čvorovića preuzet, a najgori ga sprovode.
Dame i gospodo, građani Srbije, BIA dala telefon 9191 na koji neko treba da se javi i da kaže gde se nalazi general Mladić. Vi radite isto ono što je, doduše, u početku rata, dok nije nakupila dovoljan broj denuncijanata od 50 hiljada sa sve "ausvajsima", što je radila nemačka vojna komanda i Gestapo u Beogradu. Za svakog rodoljuba koga imate, prijavite na tačno određeni broj i dođite na tu i tu adresu.
Tako ste i vi sada. Prijavite denuncijanti, potkazivači, špijuni i agenti, šta god da ste, kako god da ste i to uradite. Sada se tu nameće još jedno pitanje: kada je to prvi put Dinkić uradio i smislio za one fiskalne račune ili ne znam ni ja šta, pa ko će da se javi, mediji su se obrušili na Dinkića i kažu – Čvorovića sistem, pohvaljuje se najgora ljudska osobina, jer biti denuncijant je nešto najprljavije na kugli zemaljskoj. Biti doušnik je denuncijant.
Svašta znam u životu, svašta ljudi mogu da budu, ali da budete denuncijant i doušnik, to znači da niste čovek u pravom smislu reči. Prosto ne možete da kažete ni šta od čoveka, zato što niste čovek. I to da kažete, gnjida od čoveka, i ovakav i onakav, nije ništa, nije čovek. Vi tražite od ljudi da budu neljudi, da budu potkazivači, denuncijanti ili ne znam šta.
A po mesec dana pritvora za one koji su nosili tanjir kupusa ili pasulja. Sami to puštate kroz vaše novine. Pomagali zločincu. Što, da li se to na sudu dokazalo da je neko zločinac, bilo kojem, pa čak i na ovom zločinačkom u Haškom tribunalu? Ne razumem šta to radite.
Ne razumem zašto niko ne odgovara u ovoj zemlji i pitam sve u ovoj sali, sve vas koji predstavljate vlast – zašto su supruga i ćerka Jove Đoga dobile otkaz? To je pitanje na koje još nisam dobio odgovor. To je onaj bandit Zoran Stanković, ponovio sam opet isto, očekujem da me neko kazni zbog toga, kojeg vi nazivate ministrom, ne znam za šta je ministar sem za uništenje naše vojske i razaranje svega što imamo, dakle, on je rekao – više nema mesta po sistematizaciji za farmaceuta.
Ljudi nemaju hleba da jedu, socijalni slučajevi, ne zna porodica kako će da mu preživi. Strašan zločinac, video Ratka Mladića 2000. godine. Strašan zločinac! To što je zločin, što mu je neka devojka kupus napravila, koja je u vreme rata imala 12, 13 godina, ali je taj čovek za nju legenda, srpski heroj ili ne znam šta. Strašan zločin?! Mesec dana pritvora!
Da li biste, gospodine Stojkoviću, posavetovali sudije da to rade i da je u pitanju neko iz vaše familije. Samo razmislite. Zamišljam da to uradi moja ćerka, nikakav kriminal, ništa, nikada.
Misli da je neko činio dobro srpkom narodu, ovoj državi, ovoj zemlji i nosi mu tanjir kupusa. I vi da joj odredite mesec dana pritvora! Neki sudija, bandit, istražni, misli da je mnogo pametan, da se dodvorio vlasti, da ćete doveka da budete ti koji odlučuju o njihovoj sudbini.
Jesu to one iste sudije, gospodine ministre, koje su svojevremeno, evo sada ću vam dati jedan smešan primer, zamalo da nagrabusimo Živanko Radovančev i ja zbog toga što smo delili bonove radnicima, iako nismo ni videli te bonove. A protiv nekih koji su me zamenili u prelaznoj Vladi, oni u prelaznoj Vladi, zna to i gospodin Obradović, svi to znaju, tri meseca, još sam bio ljubomoran na njih što su dali mnogo više, dali tri puta više nego ja u devet meseci, protiv njih ništa od toga nije bilo, gospodine Stojkoviću. Je l' mi o tim sudijama, tužiocima i ne znam o kome pričate?
Je l' o onim tužiocima što nas gone za učešće u grupi koja vrši nasilje, zato što smo bili ispred Šljivančaninove kuće – zato što me jedan od prisutnih policajaca udario, a nisam mu uzvratio. Ne zato što nisam bio jači od njega ili ne znam zbog čega, nego zato što ipak poštujem državne organe, šta god mislio o njihovoj akciji. I zato, e 'ajmo na suđenje, pojavi se neki genije od tužioca, ljubi ga majka, neko mora da odgovara za ovo. Idi. Zašto da odgovara? Zato što ste upadali u kuće i hapsili ljude da ih terate u Hag i za to mi treba da odgovaramo!
Svašta sam u ovoj zemlji video, svašta sam čuo, ali da se dičite time što hapsite momke i devojke koji su nosili tanjir kupusa ili pasulja, a da nemate ništa drugo da im kažete, ja ne mislim da će to na dobro da izađe. Mogu da razumem političku volju, da kažete – mi hoćemo da izručujemo sve. Ja mogu da kažem da se sa tim ne slažem, ali da vi pri tom hapsite koga stignete – samo sam očekivao da nas juče obradujete vešću da ste uhapsili 9.832 pčele u okolini Valjeva, pa taman da onda slika bude kompletna i potpuna.
Mi imamo od 2000. godine naovamo sudske postupke koje tužioci pokreću, što po službenoj dužnosti, što po nečijim prijavama, samo kada im političari za to daju dozvolu, a protiv nekih ne možete nikako da pokrenete nikakav postupak zato što političari ne daju dozvolu, političari na vlasti razume se.
Sada se postavlja pitanje, a šta mi dobijamo ovim što ste vi predvideli kao reformu? Kukuriknuo petao ranije, jer Ustav nemamo, a ovo da bismo imali, ovakav pravni sistem o kojem govorite, mi moramo da imamo promene Ustava Republike Srbije.
Mi ustav nismo doneli, ali zato usklađujemo sa ''novim'', pod znacima navoda, odnosno nepostojećim ustavom, već norme iz nečega što bi trebalo da uslede kao zakoni. I o notarima i o svemu drugom. Gde su vam ti kasacioni sudovi? I apelacioni i kasacioni, šta ste, i osnovni i viši, još predvideli?
Idemo iz reforme u reformu, kako koju reformu preduzmemo u bilo kojoj oblasti društvenog života, to nam ta oblast društvenog života propada. Napisali ste da su ljudi nezadovoljni. Jesu ljudi nezadovoljni, gospodine ministre, zato što onaj koga nađete sa 100.000 evra postane direktor bankarskog sektora ili ne znam šta. Valjda mu je to glavna preporuka, a pre toga nas obaveštavate preko medija, mesec dana ranije, kako ste se obračunali sa kriminalom i korupcijom, kako nema razlike između onih koji su vama bliski i onih koji vam nisu bliski itd. Onda bi voleo da nam to bilo ko na bilo koji način objasni, a ne može i neće.
Da znate nešto, ovo što se sada radi, nemojte da smetnete sa uma, gledao sam jednu delimično dobru emisiju o Brozu. U njegovo vreme sve je bilo hvaljeno, a onda posle nekog istorijskog vremena dođe drugačiji odnos, kao što danas u vreme medijske okupacije ne smete gotovo ništa da kažete o Zoranu Đinđiću. Smemo mi da kažemo i ja ću u svakom trenutku da kažem sve najgore o njegovoj vladavini i o onome što je činio i radio i nemamo nikakvu vrstu bojazni i o tome u koliki su lopovluk bili upleteni svi iz DS-a, pa vas ja sada pitam šta bi sa tim pljačkama i cementara i železara i ne znam čega sve, i to velikih pljački?
Ne znam da li znate, gospodine ministre, da u vreme najtežih mogućih sankcija, neposredno posle rata, 1999. godine imali smo povoljniju ponudu za prodaju Beočinske cementare, u visini od 35 miliona maraka, nego što je ona prodata u vreme demokratskog društva 2001. godine. Ne znam da li znate za taj podatak. Ja vas obaveštavam. Da li je moguće da su neki nudili mnogo manje novca? Moguće je, za pet, deset miliona manje novca, računaju sada su im prijatelji na vlasti. A ostalo je moguće samo tako što su pokrali pare, što je neko trpao u svoje džepove pare, pare građana Srbije. Da li je taj neko odgovarao za to? Nije.
Važno je da ste zato uhapsili kao najveće zlikovce i zločince, preko svojih medija proglasili, momka i devojku od 25 godina, koji su nosili kupus generalu Mladiću, valjda u skladu sada sa reformama pravosudnog sistema. Znam da mislite krenuće Srbiji mnogo dobro.
Pitam vas, gospodine ministre, ako ne daj bože i to završite, a šta će posle toga kada krene sa Karadžićem, šta ćemo posle toga kada nam budu rekli ili EU ili Kosovo i Metohija. Ja vam sada kažem pred svim narodnim poslanicima, pred celom Narodnom skupštinom Republike Srbije, ja vam kažem da će biti sledeća ucena ili EU ili Kosovo i Metohija.
Hoće, hoće, već vam je Holbruk to najavio!! To će da vam bude iz EU. Čekajte kada se dogovore sa ovim žutim lopovima i ovima o kojima ne smete ni da pisnete, a kamoli nešto da uradite za ove što vam javno prijavljuju profit od pet miliona evra na godišnjem nivou, kao što je ovaj najveći tajkun Dragan Đilas itd. Pošto njima ne smete, onda ćete morati narodu da kažete kako i na koji način to sve funkcioniše.
Ja vas molim samo da ne donosite...i još nešto što sam hteo da komentarišem, neću da ulazim u to da će da nestanu istražne sudije, da će tužilac da uzme celu optužnicu na sebe, on odgovara za optužnicu, šta se sve menja i kako se menja, ne želim da komentarišem. Želim samo sledeću stvar– bolji aktivni odnos sa javnošću i veće učešće javnosti.
Ajd' ko Boga vas molim to smanjite! Ajd' ko Boga vas molim to smanjite! Ospice dobijam, čini mi se, tri vrste alergije dobijem kad vam vidim ove portparole raznih sudova i ne znam ni ja koga, od Bruna Vekarića do onog Tomića do one druge, ne znam ni ja kako se zove! Znači, bukvalno ljudi dobijaju ospice, manite nas više tog aktivnog odnosa, aktivan vam je odnos kad vam to kaže Sem Nazaro.
I sad nam vi pričate šuplju priču, mi smo svi debili, a vi ste pametni i mi ne znamo zašto oni tu postoje. Šta rade oni na kursevima ovamo i onamo, da nauče nešto?! Ma je li! A onda dođe Nataša Kandić i kaže: zadovoljna sam. Koja si ti da budeš zadovoljna presudom, šta si ti? To sam vas pitao prošli put, šta je ona da odgovori da li je zadovoljna presudom ili nije, nije ničiji punomoćnik. Šta ima ona sa tim, šta ima bilo ko sa tim to vas pitam, ljudi? Ili je u ovoj zemlji ona glavni poslovođa za sve u Srbiji, kao što neki dobacuju.
Još jednom pitam sve u Skupštini Srbije, sve vas koji vladate, samo ne pitam srpske radikale pošto znam da ne znaju odgovore jer nisu odgovorni za to, pitam vas ljudi da mi kažete, a zašto su ćerka i supruga Jova Đoga dobile otkaz? I zašto ljudi dobijaju pritvor, da mi objasnite? Iz tri razloga se izriče pritvor, vi me ispravite, gospodine ministre. To je: ako postoji mogućnost uticaja na svedoke, ako postoji mogućnost ponavljanja krivičnog dela i, ako postoji mogućnost bekstva. Je l' tako?
Koji od ta tri razloga za devojku koja je nosila kupus? Da možda ponovo ne skuva kupus? Da možda ne utiče na Mladića, kog nije videla ili koga ćete vi da pratite, ili da možda neće ta sirotinja da pobegne iz Srbije? Pa neće. Iz Srbije beže, tačno je, i neki koji moraju, ali ovo što se tiče takvih stvari beže uglavnom političari koji mnogo imaju, ovi što su se nakrali na narodnoj muci. Još nismo dobili odgovore na ta pitanja. Bilo bi dobro, pošto vidimo kako vam te reforme u praksi funkcionišu, plašim se da bi sutra kasacioni sud doneo pravosnažnu presudu, posle 15 dana osudio bi na doživotnu robiju nekoga zbog glavice kupusa.
Izgleda da je ta glavica kupusa mnogo veliki problem u ovoj zemlji. Ali, ako već imate političku odluku da to radite, vaš posao, a nemojte da hapsite ko vam padne na pamet, jer kod Baneta Đokića ste upali u kuću, vaše novine lažu, kaže: harmonikaš čuvao Mladića! A čovek ga nije video pet-šest godina. A znate šta ste mu uhapsili?
Uhapsili su mu, pod brojem jedan – rokovnik (tamnoplave boje), komada jedan i tačka dva – rokovnik (plave boje), komada jedan. I, onda podvučena crta, piše napomena: sabrano je komada dva. A ispod komada dva piše – rokovnici nisu pronađeni na neuobičajenom mestu, već na kuhinjskoj komodi gde stoji telefon. I da čovek ne zna šta drugo da kaže, nego samo da se prekrsti. I tako su uhapšeni rokovnici, tamnoplavi i plavi rokovnik.
Očekujem, gospodine ministre, da uhapsite i tu glavicu kupusa. To bi bilo najbolje, da tako prođe ova vaša velika potraga i osudite glavicu kupusa na doživotnu robiju, a ove poštene ljude što nisu krali pustite na slobodu, a konačno je vreme da lopove strpate u zatvor. Hvala vam.

Zahvaljujem se gospodine Vučiću. Reč ima narodni poslanik Vladimir Homan, a da se pripremi Milorad Mirčić.
Izvolite, gospodine Homan.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući i gospodine ministre. Pre nego što se vratimo na temu, strategija reforme pravosuđa, podsetio bih kolege pravnike, pošto drugi to ne moraju da znaju, da u još uvek važećem zakonu o Krivičnom postupku, u članu 223, lepo stoji da svako treba da prijavi krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, a u stavu 2. u kojim slučajevima neprijavljivanje krivičnog dela predstavlja krivično delo određuje Krivični zakon. Tako da je to jasno.
Sad, što se tiče strategije, pre svega treba reći da pravosuđe ne može do kraja da se reformiše sa postojećim ograničenjima ustavnog sistema i stoga mi nemamo primedbu na to što se u strategiji pominju trenutno nepostojeći instituti. Ali, jasno je da donošenje novog ustava predstavlja jedan od najvećih prioriteta naše države i da ovom strategijom to još više dobija na značaju i na aktuelnosti.
Što se tiče trenutnog stanja u pravosuđu, stanje je takvo da je primetna neefikasnost, u jednom delu i korupcija, samo delimična nezavisnost i građani su s pravom nezadovoljni. U pozitivnoj oceni Studije o izvodljivosti, takođe, stoji da je upravo u pravosuđu najlošije stanje i zbog toga G17 plus pozdravlja donošenje strategije reforme pravosuđa.
Pomenuću samo neke glavne smernice za postizanje nezavisnosti.
To je, recimo, nezavisan budžetski organ, transparentnosti, pristup informativnim sistemima, informacijama i sudskih evidencija i podataka, odgovornosti, to su jasni standardi za ocenu uspešnosti vršenja sudske funkcije i rezultata rada i efikasnosti, kao što je, recimo, standardizovan sistem obuke i stručnog usavršavanja zaposlenih.
Što se tiče toga kakve su vizije za novo pravosuđe, napomenuo bih pre svega jednu stvar koja ovde u strategiji nedostaje, a to je da u ključnim načelima za delotvorno pravosuđe nema načela stručnosti. Imamo četiri načela, ali nigde nema načela stručnosti.
Što se tiče izbora sudija, visoki savet sudstva će imati isključivo nadležnost da Narodnoj skupštini predlaže kandidate za prvi izbor na sudijsku funkciju i to izuzetno podržavam zato što predložene kandidate Narodna skupština bira na određeno i vreme od tri godine, a po isteku ovog perioda visoki savet sudstva u zakonski propisanoj proceduri donosi odluku o stalnom imenovanju na sudijsku funkciju. Ovim delimično i to u velikoj meri sprečavamo ono što smo do sada imali, a pogotovo ranije, a to je ta neka politička zavisnost sudija. Ovime se ta zavisnost smanjuje, a kriterijumi za izbor sudija na stalnu funkciju se zaista uvode.
Nakon formiranja nacionalnog instituta za obuku u pravosuđu kaže se da će uspešno položen završni ispit na ovom institutu, takođe, postati vrlo cenjen kriterijum za izbor na sudijsku funkciju. Nije mi baš najjasnije šta znači vrlo cenjen kriterijum. Dodao bih da nacionalni institut za obuku u pravosuđu treba da se osnuje do 2008. godine i da će se u obuci staviti naglasak na tehnike upravljanja predmetima, da bi se rešavalo pitanje znatnog broja zaostalih predmeta u sudovima Republike itd. Stoji da su zaposleni u sudovima treba da pohađaju ovaj nacionalni institut, međutim, trebalo bi reći da je ovo obaveza, a onaj ko ne poštuje tu obavezu da može i da bude smenjen sa svoje funkcije.
Ono što takođe podržavam to je razdvajanje tužilaštva i istražnog postupka tj. smanjenje uloge istražnog sudije u istražnom postupku, a davanje veće uloge samom tužilaštvu. Ovo je intencija u velikom broju modernih zakonodavstava i mislim da bi i nakon završetka reforme pravosuđa 2011. godine i dalje trebalo na tome insistirati i u nekom tamo dalekom, verovatno od ovog trenutka, periodu potpuno istisnuti istražne sudije iz ovog sistema. To je što se toga tiče, a sada ako dozvolite nešto malo i kritike.
Već sam rekao za ova načela da fali načelo stručnosti. Osim toga, čini mi se da nedostaju zakonski okviri reforme, posebno za predviđenu dinamiku i mehanizme kontrole njene primene i ostvarenje. Strategija ne sadrži kontrolni mehanizam.
Drugo, u definisanju pravosudnog budžeta neophodno je da se odredi da u njega ulaze svi prihodi od sudskih taksi, novčanih kazni i paušala kako bi se pravosuđe motivisalo da efikasnije ubira prihode od naplate ovih taksi.
Osim toga, kaže se da nastavni programi pravnih fakulteta treba da se poboljšaju i da se kriterijumi ocenjivanja pojačaju. Međutim, mislim da je najvažnije sprečiti ono čemu smo svedoci, a to je nagli porast broja novih visokoškolskih ustanova u privatnoj svojini, koji nekontrolisano daju nazive diplomiranih pravnika i što je još gore priznaju diplome i ispite sličnih institucija u okruženju. Stoga mislim da je za zapošljavanje u sudovima potrebno propisati da kandidati imaju diplome samo određenih fakulteta koji imaju određen broj stalnih profesora i drugog osoblja, a uskratiti to onima koji to nemaju. Zaista se to namnožilo i ugrožava, a i u budućnosti može da ugrozi i samu reformu pravosuđa.
Što se tiče besplatne pravne pomoći u strategiji nije zamišljeno da ona makar jednim delom bude poverena advokatskim komorama i advokatima, iako je ovaj projekat već ostvaren u nekim gradovima u Srbiji, kao što su Niš, Šabac i Pančevo. Projekti besplatne pravne pomoći moraju biti realizovani preko advokatskih komora, po mom mišljenju i advokature uopšte. Ovi kriterijumi treba da budu osnov za izradu zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. Ovde se to ne vidi da je uopšte u razmatranju.
S obzirom na to da strategija predviđa uspostavljanje visokog saveta sudstva, sa veoma širokim ovlašćenjima, kao najvišeg organa u sistemu upravljanja pravosuđem, nije mi jasno zašto, za razliku od dosadašnjeg rešenja, u savetu nije bilo mesta ni za jednog predstavnika Advokatske komore Srbije. Advokatura je jedina profesija koja po prirodi svog posla redovno prati rad sudova i stoga bi učešće predstavnika Advokatske komore Srbije u savetu samo doprinelo njegovom radu, a dosadašnja praksa u radu Visokog saveta pravosuđa to je pokazala i potvrđuje ovo mišljenje.
Sada Skupština može da izabere jednog od dva člana koji može biti advokat, ali to ne daje dovoljne garancije da će se u savetu čuti i glas advokatske profesije. Inače, ovo rešenje je poznato u mnogim zemljama u tranziciji koje su u okruženju, te zaista nije jasno zašto za Advokatsku komoru Srbije nije bilo mesta u ovom zaista značajnom telu. Mislim da bi to moglo da se ispravi i popravi.
Ali, u načelu, zaista moram da kažem još jednom, kao na početku, da stranka G17 plus podržava što je uopšte došlo do toga da se izradi strategija za reformu pravosuđa, jer je bilo krajnje vreme i nadamo se da će do 2011, ako ne može pre, ova strategija da bude sprovedena.
Uz ove izmene, koje bi možda mogle u periodu koji je pred nama da se izvrše, to bi bilo još bolje.