Gospodine Anđelkoviću, ja ću na početku da skrenem pažnju na neke proceduralne stvari koje se tiču Poslovnika, pa s obzirom na to da je gospodin Marković uspeo neko vreme da nam oduzme molim da mi ovo vreme ne računate. A evo o čemu se radi.
Ako pogledate obrazloženje ovoga Predloga odluke, primetićete da se kao ustavni osnov za donošenje nacionalne strategije navodi veliki broj odredbi Ustava Republike Srbije.
Sve te odredbe koje se tiču nadležnosti Republike Srbije i ovlašćenja Narodne skupštine znače da Narodna skupština u tim oblastima može da donese propis, odnosno zakon. Ne može u tim oblastima da se donese odluka. Šta je ovde nama ponuđeno?
Ovde nam je ponuđena jedna odluka u kojoj nas Vlada obaveštava šta ona misli da treba sve da se uradi da bi se iz korena promenilo stanje u postojećem pravosudnom sistemu, a to moram da kažem u postojećem pravnom i političkom sistemu Republike Srbije. Onda vidite jednu veliku nelogičnost.
U Ustavnom osnovu poziva se na Ustav Republike Srbije, pa čak ide i šire, navodeći i odredbe o ustavnosti i zakonitosti, a u Razlozima za donošenje ove odluke osporava se Ustav, što znači da je predsednik Narodne skupštine, to je ono što sam hteo na početku da objasnim, bio dužan da ovaj predlog odluke vrati predlagaču i da kaže da ovo nije u skladu sa Ustavom.
Ako predsednik Narodne skupštine to nije uradio, onda je Zakonodavni odbor bio dužan da upozori predlagače da je ovakva jedna odluka, ma koliko ona predstavljala program mera aktivnosti i uopšte onoga što nadležni državni organi treba da rade da bi se iz korena promenilo neko stanje, pravno-politički neodrživa, jer zadire u ustavna rešenja, pa čak otvoreno zagovara da u budućim transformacijama neće niko da se pridržava Ustava Republike Srbije.
Još jedna vrlo važna stvar, a to skrećem pažnju vama koji ste na vlasti i koji činite u Skupštini većinu, u mnogim rešenjima vi ovde dajete predlog za budući ustav Republike Srbije. Vi ukoliko ovu odluku izgurate u Narodnoj skupštini, vi ćete nju doneti običnom većinom, a za promenu Ustava Republike Srbije traži se kvalifikovana većina u Narodnoj skupštini. Onda ćete potpuno na identičan način kao oni koji su donosili zakon o uslovima i načinu promene Ustava, koji je ovde izglasan, a ima ovde poslanika koji se sećaju tog perioda, koji je izglasan običnom većinom, vi praktično dolazite u situaciju da ćemo morati i vas da kritikujemo, jer onda vršite zloupotrebu prava.
Onda ćete da mašete sa ovom odlukom kao nečim što je osnova za sve moguće reforme koje ćete navodno da sprovodite novim predlozima zakona i novim zakonima u Narodnoj skupštini. To je ta fundamentalna razlika zbog koje mi ne možemo da podržimo ovakav koncept transformacije našeg pravosudnog sistema.
Vi ovde u ovoj strategiji, koja je priložena uz ovaj predlog odluke, priznajete da sve što je urađeno od 2002. godine do danas, a tiče se velikog personalnog veća, Visokog saveta pravosuđa i nekog novog oblika izbora nosilaca pravosudnih funkcija, u stvari nije u skladu sa postojećim Ustavom Republike Srbije. Treba jasno da se kaže da i pored toga što je izražena politička spremnost da se promeni Ustav Republike Srbije, donese nov ustav Republike Srbije, da je taj posao blokiran, jer nekima očigledno ne odgovara bilo kakva promena.
Sve što se predlaže ovom strategijom, makar što se tiče onih opštih informacija, jeste u delu inicijative šta treba da sadrži novi ustav Republike Srbije. Naravno, tu ste prevazišli sve dobre kriterijume i pitanje dobrog ukusa, pa ste toliko široko išli da nacrnite naše pravosuđe, da ste neke stvari potpuno i zapostavili i zaboravili.
Ali ono što je neoprostivo ne možete da kažete da neadekvatan ustavni i zakonski okvir otežava izvršenje sudskih presuda. To ne možete, naprosto, da kažete, jer ja slušam vaše pledoajee ovde o tome, držite nam predavanje kako je vlast organizovana, tako, na principu podele vlasti na izvršnu, sudsku i zakonodavnu, a kod nas je to sprovedeno.
Vi potpuno nesvesno negirate da to postoji kod nas, a to postoji. Da li je naša sudska vlast samostalna i nezavisna to je drugo pitanje, a ja mogu da vam dokažem da je sa Društvom sudija totalno ugrožena samostalnost i nezavisnost našeg pravosudnog sistema. Totalno ugrožena! Gde se javljaju ti portparoli? Šta se to promenilo pa su se oni pojavili? Koji se zakon to promenio? Nijedan zakon. Ko najviše komentariše prvostepene presude ili uopšte taj prethodni ili istražni i pretresnu fazu prvostepenog postupka? Pa upravo ljudi iz Društva sudija, najviše oni to zloupotrebljavaju.
Dalje, stvarno ne bih mogao da prihvatim stav, recimo, ''neadekvatan program na pravnom fakulteti, što doprinosi nepripremljenosti budućih lidera u pravničkoj profesiji i pravosuđu''. Koji su to lideri, šta pričate vi? Lideri se biraju. Kako može da bude lider ako je sudija? On je ili sudija ili nije sudija, ne može da bude lider.
Sad biste vi hteli da menjate programe pravnog fakulteta, a ovde smo doneli propis kojim smo garantovali autonomiju univerziteta i autonomiju fakulteta. Priča se tamo o nekom osposobljavanju. Naravno, pravnici su inteligentni, čim se promeni zakon oni moraju da primene taj zakon. Nigde nema sudske prakse kao nešto što je interno, što obavezuje sudije i što govori o njihovom kvalitetu rada.
Idem dalje. Ključna načela, sve ste lepo napisali a zaboravili ste samo načelo samostalnosti. Ako ste smatrali da je to u okviru načela nezavisnosti i da obuhvata i pitanje odgovornosti onda je to neka druga situacija. Kaže ciljevi strategije da se obezbedi vladavina prava, pravne sigurnosti, pa se ovde nešto razglaba kako mi nismo pravna država. Pa nema države koja nije pravna država, ljudi. Nema države koja nije pravna država, ali to sve može kod nas da ide.
U okviru tog sprovođenja napisali ste pravosudni sistem u novom ustavu, gotovo identično ono što smo pre nekoliko meseci dobili od Društva sudija. Svakog poslanika su obavestili sa jednom brošurom i oni smatraju da u budućem ustavu pravosuđe treba da ima takav položaj i takvu ulogu. I vi ste naravno to prepisali i stavili ovde i, sada računate da to može nas da obavezuje. Pa nas ništa ne može da obavezuje šta predlaže Društvo sudija. SRS ništa ne može da obaveže. Ništa. Naprotiv, može samo da nam skrene pažnju da obratimo pažnju šta se tu predlaže.
Pogledajte onog Omera Mula Omerovića, kako se zove. Kako ode na koju televiziju on menja stav. Hadžiomerović ja se izvinjavam, znam da je neko prezime. Kako ode na koju televiziju on menja stav. Predsednik udruženja, a on jedva sudija okružnog suda. Ma nemojte, molim vas.
I sada sudija okružnog suda drži nastavu sudijama Vrhovnog suda Republike Srbije. To je smešno. Kaže novi pravosudni organi kao ustavna kategorija. Pa kako to može da stoji u nekoj odluci.
Mi danas treba da donesemo odluku koja mora da bude u skladu sa Ustavom i sa zakonom, jer nas Ustav obavezuje na ustavnost i zakonitost našeg rada. Ovde se iznose neki programski ciljevi, neke programske akcije. Moguće da to bude zajednički nastup stranaka koje čine vlast, ali ne možete vi da obavežete Narodnu skupštinu da ovo izglasa. Vi ćete ovo izglasati običnom većinom, pa ima da mašete, pa ćete da kažete kasnije: pa da, mi smo onako tiho i promenili Ustav Republike Srbije u skladu sa strategijom. Videćete svaki sledeći zakon iz oblasti pravosuđa ima da kaže u skladu sa strategijom usvojeno na sednici Narodne skupštine tog i tog datuma. Mi to nećemo, naravno, da vam dozvolimo.
Dalje, Visoki savet sudstva, neki novi organ, pa onda međusobna ravnoteža i kontrola, pa onda malopre slušam ovde kako nema ustavne žalbe. Pa jeste, nema više ustavne žalbe u Srbiji, ona je bila dok niste doneli Ustavnu povelju. Kada ste doneli Ustavnu povelju građani su izgubili pravo da putem ustavne žalbe traže ocenu ustavnosti i zakonitosti pojedinačnih akata, kojima su narušena njihova ljudska prava. Po logici stvari, jer je nemoguće uništavanjem jedne države da građani gube svoje pravo, ta nadležnost je trebalo da pređe u Republički ustavni sud, međutim, Vučetić nije hteo ni da čuje za to, tako da je sada ostalo bez ustavne žalbe.
I drugo nešto, i izvršna i sudska vlast svoj status izvire iz zakonodavne vlasti, to ste svi zaboravili. Pa se ovde čak ide na neka vrlo nelogična rešenja. Za vas je mnogo manje značajan posao da Narodna skupština izabere nekoga za sudiju i da on radi tri godine, a da trajnost dobije preko odluke nekog vašeg visokog saveta sudstva. Pa zar ne treba da bude obrnuta situacija – da ga niži organ izabere da privremeno radi, pa ako se dokaže da ga onda izabere Narodna skupština koja je vlasna to da uradi? A vi ste to okrenuli? Zašto?
Zato što postoji sudsko-advokatska mafija u našoj zemlji, jer su neki zavozili film, ne dozvoljavaju onim da im iko soli pamet. A ko to? Oni koji su najranjiviji kao sudije i kao tužioci, oni koji se poklanjaju izvršnoj i zakonodavnoj vlasti. Sad su se okuražili da nešto rade, da traže neku svoju samostalnost na ovaj način. Ta samostalnost postoji ukoliko se donose kvalitetne odluke. I sad ja ne znam, ovu strategiju treba da sprovodi desetočlana komisija.
Ja ne znam zašto nevladinu organizaciju mešate u organ vlasti, sa kojim pravom Društvo sudija kao nevladina organizacija? Ona gubi status nevladina organizacija ako uđe u kombinaciju sa nekim državnim organima oko nekog programa, oko neke strategije.
Kakva je to nevladina organizacija kada njeni predstavnici u vladinim organima sprovode državnu strategiju? To onda nije nevladina organizacija. Ali, njima treba ta kopča, o tome ćemo kada dođe na dnevni red jedna od sledećih tačaka dnevnog reda.
Kaže, Visoki savet sudstva je ustavna kategorija. Nije ustavna kategorija i budite sigurni dugo neće biti ustavna kategorija. Kada može da postane ustavna kategorija? Ako dve trećine narodnih poslanika u Narodnoj skupštini prihvati takav predlog Ustava Republike Srbije i ukoliko ga građani na referendumu potvrde. Dok toga nema ovo možete, ministre, da držite kod vas u fioci u Demokratskoj stranci Srbije, da se dogovarate sa koalicionim partnerima oko zajedničkog nastupa na izborima, da to bude vaša platforma, ali vaša platforma je i bila da će da se promeni Ustav. Nije se promenio Ustav.
Dalje, kaže, objašnjavate o nekoj novoj organizaciji sudova. Pa, molim vas, 2002. godine ste dali jednu organizacionu šemu naših sudova: opštinski, okružni, trgovinski, pa onda apelacioni, pa upravni, pa vrhovni, pa sada ubacujete nešto drugo. Ali ste u međuvremenu promenama zakona o uređenju sudova mnogo bliži zakonu o sudovima koji je bio na snazi do 2002. godine, pa koji je i danas na snazi u delu nadležnosti jer ste duboko svesni da ovo ničemu ne vodi.
Znate kako deluje smešno organizacija sudova u Crnoj Gori. Oni imaju one osnovne, više, apelacione, kasacione, upravne itd. Pa ono je stvarno smejurija, od fildžan države, sa sudstvom koje treba da imitira sudstvo, recimo, jedne Nemačke. Pa to je stvarno smešno. Ima tu još puno prigovora i primedbi o čemu ćemo kasnije.
Sada koristim jednu priliku gospodine ministre, dok ste vi tu, da vas upoznam sa dokumentacijom koju je podneo Ljubinko Aleksić. On 23 godine vodi spor za naknadu štete, jer je pretrpeo povredu u saobraćajnoj nesreći koja se desila pre 30 godina. On je bio u 25-toj, sada je u 50 i nekoj godini. On još nema prvostepenu presudu za naknadu štete, 30 i nešto operacija je imao, obraćao se Ministarstvu pravde i otkad ste vi ministar i kad je bio gospodin Batić ministar i kad su bili drugi pre vas itd. dobićete vi to.
On je sada u penziji, prima invalidsku penziju 8.000 dinara, prima naknadu za telesno oštećenje 600 dinara i 23 godine se šeta i traži prvostepenu presudu, meni se čini da je u pitanju Prvi opštinski sud u Beogradu. Nema prvostepene presude. Videćete, ovde imate krivično osuđujuću presudu za one koji su uzrokovali, znači, krivica dokazana, ima tu i veštačenja itd. – 23 godine.
E sad, ja sam apsolutno siguran da kada se donese ova odluka o toj strategiji da on neće u roku od dva meseca da dobije prvostepenu presudu. Nisam siguran.
Da je neka druga odluka o nekoj drugoj stretegiji koja je u skladu sa Ustavom i postojećim zakonima, a koja ima za cilj da učini efikasnim te naše sudove, onda bi ja ovom gospodinu Ljubinku mogao da kažem – doneli smo ovu novu strategiju, ona podrazumeva efikasnost, prvostepeni sud mora u tom roku, drugostepeni u tom, ukoliko prvostepeni to ne uradi, podleže toj i toj sankciji itd.
Međutim, to ne mogu da kažem jer ova strategija je u visokim oblacima. Ako bude biće, ako ne bude neće biti. Biće nešto ovde proaktivno, verovatno može da bude i propasivno ili antiaktivno i antipasivno, jer ne znam ekspertsko znanje se dokazuje samo nekim novim pojmovima. Predlažem da ne glasate za ovu odluku, jer preuzimate rizik da kad god se pozovete na ovu odluku da vas prozivamo i da kažemo da tu nema dvotrećinske većine, da nema nikakve saglasnosti za buduću promenu Ustava Republike Srbije.
Gospodine ministre, zato se javite ovom čoveku, ako se njemu ovo reši za dva-tri meseca, verovatno ima neke vajde od našeg pravosudnog sistema i on je uplašen zbog neaktivnosti.