Hvala vam, gospođo Radeta. Shvatio sam, nadam se, primedbu koja je izrečena na račun predstavnika vladajuće koalicije, ako sam dobro citirao, i njihovog učešća u raspravi u određeno vreme, shvatio sam da se tu možda radi o primedbi na to da se preteralo sa poštovanjem člana 173. stav 1, te dajem pauzu šest minuta da proverim da li je to tačno, da li je moguće da je prenos sednice u ovom trenutku suviše javan, pa da suviše ljudi gleda. Proverićemo odmah. Za šest minuta se vraćam u salu.
(Posle pauze – 18,55.)

Obaveštavam, proverio sam. Dakle, nema nikakve zloupotrebe člana 173. stav 1. U odnosu na to pitam da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Pre nego što pređemo na amandman 163, reč ima ministar pravde Zoran Stojković. Izvolite, gospodine Stojkoviću.

Evo, javljam se iz sledećeg razloga: nekoliko puta sam prozvan i mislim neprimereno. Te Vlada u kriminalu, član sam Vlade. Evo, spreman sam da sedim ako treba dva dana, a vi izvolite da nabrajate bilo šta i bilo koji razlog, ako mene nađete u bilo kom kriminalu, spreman sam sve da čujem i da prihvatim. Samo kažem, nemojte onda govoriti to ako sedim ovde.
Nemam ništa protiv, ako imate bilo koji podatak, da ga iznesete. Spreman sam da sedim danima, znam da ne možete da mi nađete.
Rečeno je - ministar gleda filmove. Pitao sam, tu ste, da li je kod nas dobro stanje, nema kriminala, nema korupcije, pa ne treba ništa menjati, jer neki su izašli maltene sa tom tezom - divna policija, pa ni sudovi vam nisu tako loši, dobro, tužilaštvo.
Da li treba da menjamo ili da ne menjamo, da li možemo da učinimo nešto, neosporno je da narod kuka da imamo korupcije i kriminala. Mi sami to znamo, ajde to da kažemo.
Ako znamo, hoćemo li nešto da preduzmemo da promenimo. Evo ovim zakonom probajmo to da uradimo. Jednu stvar, da novim tehnikama damo mogućnost da se bolje i efikasnije obračunamo sa tim kriminalom koji je bogami sve složeniji, sve bogatiji i sve bolje opremljen. Ako mi ne možemo da mu pariramo, onda možemo sutra da kažemo - pobedio je kriminal.
Druga stvar, jer narod kaže - pa pobogu, zašto nam traju postupci? Idemo na predloge da ubrzamo postupke prebacivanjem, kao ceo svet što radi to sada, na tzv. tužilačke istrage, ne bi li ih ubrzali i naterali tužioca da postupa onako kako treba, kao stranka, da prikupi dokaze i ponudi, a sud zaista da sudi kao nezavisan organ.
Vi kažete - to ne treba. Pitate zašto se nisu javljali. Zaista ne mogu da komentarišem zašto se drugi nisu javljali, ali smo imali situaciju da se izgubilo dosta vremena u prepodnevnom delu vezano za oduzimanje imovine ili blokiranje imovine stečene krivičnim delom ili sumnjom da postoji krivično delo.
Zašto? Jer treba da učinimo nespornim da i jeste bio problem do sada što postupci traju godinama, onaj ko je izvršio krivično delo i pribavio imovinsku korist boga mi koristio je što za svoje odbrane, što za prebacivanje para na ta neka što kažu Devičanska ostrva, pa potom vraćao pare i kupovao ovde određene firme, a postupci se vukli. E, mi smo to hteli da završimo.
Zato kažem, možemo da se ljudi bave politikom, ali bih molio, dajte da se držimo prava. Ovde kako je izneto nisam čuo neki validniji argument sem ove činjenice - mi smatramo da taj institut ne treba. Pitam zašto? Ovo što je dosad izneseno, npr. rečeno je zašto se oštećeni žali? A navede se primer gde nema oštećenih.
Pa molim vas, kod falsifikovanja novca kakav oštećeni? Država goni po službenoj dužnosti. Kod krivičnog dela protiv države i naroda država goni po službenoj dužnosti, a organi su tužilaštvo i sud ga sudi, tu nema oštećenih.
Uzeću čak neadekvatan primer. Jednostavno mislim da kad se radi o ovom institutu, dajte da to jednom bude jasno.
Jasno se kaže - samo u izuzetnim slučajevima, kada jedna celishodnost traži to, tj. nema drugih mogućnosti da to uradimo ili je to skopčano sa tolikim teškoćama ili nekim mnogo teškim stvarima da je ovo celishodnije primeniti. Znači, izuzetni slučajevi. Ne kako ovde žele da se stvori slika da je to maltene u svakom postupku sad će biti zaštićeni svedok itd.
Ne, ovde su samo nabrojane tehnike i rečeno je da u izuzetnim slučajevima može da se primeni i ovo kada je celishodno odnosno zaista znači korist za državu, daleko veća nego eventualno neka šteta koja bi nastupila. Tako da kažem ako ovo razmatramo prihvatam principijelno da neko smatra da ne treba taj institut, ali nema razloga da se ovde prebacuje meni i govori da uvodim Haški tribunal i slično. Zaista, ovo je rađeno sa željom da mi naš problem rešimo.
Ne moramo mi da polemišemo o Hagu. Više puta sam izneo svoje mišljenje pa nema potrebe. Ali, zaista nemoj da ga vezujemo za ovo što nudimo kao jedno od onih najboljih rešenja da najzad stanemo na put onome što muči sve nas. Hvala.

Hvala vama, gospodine Stojkoviću.
Na član 163. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Vlada nije prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, gospodine Krasiću.

Ministar je napravio dobar uvod za ovaj amandman. Sad on neće da sluša šta pričam, pa posle izlazi pa priča svašta.
Malopre je bilo govora o tome da mi ovde zastupamo neku golu priču, kako reče gospodin Aligrudić, i vi se kunete u efikasnu borbu. Da nije ovog zakona ne bi bilo efikasne borbe protiv kriminala, pa ste se tu pozvali i na pozitivne primere, odnosno na praksu nekih država.
Moram da vam kažem, što se tiče organizovanog kriminala u Italiji, to je problem koji najmanje kao takav, menjajući neke možda pojavne oblike, ali on traje 300 godina. U Americi takođe, da ne pričam u drugim državama.
Fenomen kriminala u ovakvom obliku kod nas je došao početkom 91, 92, 13. godine. Mi smo do tada imali pravilnu raspodelu kriminalaca. Oni su pretežno bili u inostranstvu. Operisali su u Nemačkoj, Francuskoj, Švajcarskoj. Evo da vam dam sada jedan podatak vrlo interesantan. Svakodnevno 500 ljudi sa Cetinja operiše u Italiji, Švajcarskoj, Austriji, Francuskoj i oni se ponose tim podatkom, to treba da znate.
Znači, ako već pričamo o efikasnoj borbi protiv kriminala, onda verovatno ni postojeći zakon nije smetnja za sudove, tužilaštva i policiju.
E sad, volja da se primeni dosledno zakon jeste problematična i sve ovo što je bilo, što ste mogli da čujete, a tiče se Vlade, ministara, doduše niko nije konkretno rekao za vas, gospodine Stojkoviću, ponekog tužioca itd, upravo je u funkciji efikasnije borbe protiv kriminala i pokušaj da se slikovito prikaže gde su te smetnje, šta je to što sputava primenu postojećeg zakona. E, tu smo sada završili po sistemu dobrih želja itd.
A kada se pozivate na normativnu praksu nekih zemalja verujte to na momente deluje ovako, pa znate šta, Amerikanci imaju Kejp Kaneveral gde se lansiraju brodovi, Kolumbija. Pa što i mi ne bi imali to. To je otprilike u tom rangu. Oni imaju svemirske brodove, a što Srbija nema svemirski brod.
Kako su oni to rešili? Napravili su zakon o svemirskom brodu. E, ajde i mi da napravimo zakon o svemirskom brodu. Kada će taj naš svemirski brod da poleti - nikada. Pustite vi to, izvezite vi ovaj kriminal. Međutim, vi taj kriminal imate u institucijama. Pogledajte koliko tu banaka ima. Ko ih je osnovao, ko je osnovao Rajfhajzen banku, pitajte Jelašića. U krajnjem slučaju zašto da pitajte Jelašića, pa i protiv njega se vode neki postupci. Eto vam ga, neki uzrok zbog čega se šta javlja, ali o tome ćemo mi polako, natenane, ima dosta amandmana.
Vi pričate o dokaznim sredstvima, radnjama kao tehnikama. Tu je problem što vi dokazivanje i problem istine tumačite kao tehnički problem, tehničko pitanje. To nikada nije tehničko pitanje. Vama su ovaj zakon pisali verovatno profesori koji se mnogo više razumeju u kriminalistiku, u policijske tehnike, nego oni sa pravosudnim iskustvom, u smislu šta je pretres, kao se vodi itd. Tu se vidi feler, mada malo liči na onaj zakonik Republike Srpske, ali ima i nekih izmena.
Svedok-saradnik je problematičan. Sada ću da vam pokažem ministre na jednom primeru. Što se tiče člana 163, prvo ima pogrešan naziv za član, kaže - Ispunjavanje dužnosti svedoka-saradnika, a ceo član se odnosi na odmeravanje kazne svedoku-saradniku. Bolje da ste napisali kažnjavanja ili odmeravanja kazne svedoku-saradniku ili ništa. Mnogo je bolje da nema ničega.
Vidite kako se kreće. Svedoku-saradniku koji je pred sudom dao iskaz u skladu sa obavezama iz člana 157. ovog zakonika, odmerava se kazna u granicama propisanim Krivičnim zakonikom za krivično delo organizovanog kriminala. Krivično delo organizovanog kriminala može da postoji, to su tzv. zločinačka udruženja, ali vi tu niste obuhvatili članom 21, gde ste dali definiciju šta je organizovani kriminal.
Vi ovde pričate o krivičnim delima sa takvim nazivom. To ne postoji. Organizovanje kriminalnih udruženja, kriminalnih grupa je oblik saučesništva, banda, grupa itd. Koji su uslovi?
Tri i više lica, hijerarhija, organizacija, kriminalni cilj, kriminalni plan i izvršena dela.
Vrlo kratko sam vam dao prepoznatljivu definiciju organizovanog kriminala, kao jedne serijske mašine koja reprodukuje. Svrha te mašinerije, te ljudske organizacije jeste da se vrše dela, stiče dobit ili pozicija.
Vi ovde pričate o krivičnom delu organizovanog kriminala, o Krivičnom zakoniku, a svesni ste toga da je moguće da se kriminalna grupa organizuje i za vršenje krivičnih dela koja se ne nalaze u Krivičnom zakoniku, jer je kod nas rasejano krivično zakonodavstvo, u gotovo svakom Dinkićevom propisu postoji poneko posebno krivično delo. Prvi veliki nedostatak ovog člana.
Sada ne pričam uopšteno o principijelnoj razlici zašto ne treba da postoji svedok-saradnik. Samo tumačim šta ste napisali. To ste napisali - baci ruku u pola šest, ako budeš serviran, ako optužiš ove iz tvoje kriminalne organizacije, dobićeš polovinu od kazne koja bi ti bila određena.
Sada biser svega toga je stav 3. Na predlog javnog tužioca sud može izuzetno, uzimajući u obzir značaj iskaza, to je ono što vi kažete celishodnost, koji je dao svedok-saradnik, držanje svedoka-saradnika pred sudom, njegov raniji život, a znate i sami ko je u kriminalnoj organizaciji i njegov raniji život ukazuje na tu sklonost, druge bitne okolnosti svedoka-saradnika oglasiti krivim, a osloboditi ga od kazne.
Vidite koja je to situacija. Nesumnjivo je utvrđeno da je on izvršio krivično delo, ali se ne kažnjava. On se ne kažnjava ne zbog toga što je to delo male društvene opasnosti, nego se ne kažnjava jer je to satisfakcija koja mu se daje zato što je pomogao da se raskrinka jedna organizovana grupa.
Ali šta dalje još više zabrinjava. Protiv ove presude žalba nije dozvoljena. Vi ne dozvoljavate žalbu, što znači da je tužilac seo sa Umetom, izljubili se, gde si vojvodo, gde si serdare, oćemo li ovo, oćemo, ajde ti ćeš da priznaš, ta, ta, ta dela i u njegovo priznanje, znam, taj mi je rekao, znam, taj mi je pričao.
Gospodine ministre, imam iskustva sa jednim predmetom. U toj kriminalnoj grupi, na bazi rekla-kazala vaših, ne vaših konkretnih nego tužilačkih svedoka-saradnika, morao je istražni sudija tog odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala da ide u inostranstvo da proverava jednog optuženog koji je po nekom kriterijumu bio osumnjičeni zbog rekla-kazala koje potiče od svedoka-saradnika. Vidite koliko je to opasno.
Sada ću da vam dam drugi primer u prilog zalaganja SRS da se očuva državna zajednica.
U Crnoj Gori proces razdruživanja, razdvajanja, mržnje itd. prema Srbiji i Srbima je krenuo onog momenta kada je neko zaključio, a to je Milo Đukanović, da on ne može biti doživotni predsednik države i predsednik Vlade, jer je Vrhovni sud Italije razmatrao, na zahtev tužioca Napulja i Barija, da li njegov imunitet koji važi u SRJ predstavlja smetnju za talijanske vlasti da ga oni uhapse dok se nalazi u inostranstvu. Oni su odlučili da njegov imunitet, u to vreme predsednika Republike, važi samo na teritoriji SRJ.
On je 16 godina na vlasti, ali ne voli da ide iz svoje kneževine, jer da bi on otišao, on mora da dobije garancije te države gde ide, zato je on i formirao ministarstvo inostranih poslova i stavio te njegove što pričaju sa onim akcentom. Sestru advokata angažuje čim se pojavi novinski članak u Italiji, ona tap dva miliona evra preko bare, plati nekome tamo, mirno.
Njegovi poslovni partneri koji su radili i živeli, i kojima je pružio utočište u Crnoj Gori, koji su organizovali one jahte, brze, koje prebacuju, pohapšeni su tamo. Priču je otvorio Srećko Kestner još u Švajcarskoj pre nekoliko godina i nije kolateralna šteta te priče Cane Žabac, i Jovica Stanišić, i još neki.
Cane Žabac se hvalio kako je 96. godine, decembra, 500.000 maraka dao Dragoljubu Mićunoviću da da Đinđiću kako bi se očuvali protesti i on se hvalio. I on je po tom osnovu smatrao da ima pravo da napravi fabriku. Gde? Kragujevac, Inđija. Ko ga je zastupao? Onaj što zastupa ove homoseksulace, Žarko Korać kao potpredsednik Vlade, zadužen za te pregovore.
Nemate tu elemenata organizovanog kriminala. Imate. Da li vam je postojeći zakon bio smetnja da raščistite to? Nije. Vidite zašto je opasan taj svedok-saradnik. On je opasan jer pokazuje da vi želite da popravite kosmodrom, da li u Kragujevcu, Beogradu, CZ-u, odakle bi leteli, Kolumbija, spejs-šatli prema nebu, a mi tehnološki to ne možemo da uradimo.
Molim vas, 300 godina se oni bore protiv organizovanog kriminala i oni su verovatno morali da dođu u poziciju da koriste ovakvog svedoka-saradnika. Kod nas je kriminal eskalirao za ovih 15 godina, ali on je uvezen. On je sastavni deo strategije rasturanja SRJ, rasturanja SFRJ, Srbije i Crne Gore, Srbije.
Koga finansira Hašim Tači u Srbiji? Pogledajte malo izveštaje vaših islednika-saradnika. BIA, policija, vojna obaveštajna, svi imaju podatke. Ko finansira Čedomira Jovanovića, ko finansira Natašu Mićić, Batića, ove političke protivnike, Čanka? Pitajte, nemojte da vas sa govornice obaveštavam gde se nalaze ta dokumenta. Imam to, kradem.
Imam, kradem, gde god stignem kradem dokumenta da imam sve, sve imam šta mi treba. Bavim se politikom, gospodine ministre, knjigu sam objavio o Canetu Subotiću, odnosno mi smo objavili na 300 strana, o Milu Đukanoviću na 1000 i nešto strana. Sve smo morali da proučimo. Ako neko sluša u Crnoj Gori, zaokružite ne, budite protiv.
Zašto da saučestvujete u sprečavanju da ide na krivičnu odgovornost Milo Đukanović. On zbog kriminala rastura državu. Ovi pre vas su zbog kriminala rasturali državu. ''Sablja'', da jednu mafiju zameni druga mafija. Molim vas, 13.000 ljudi je privedeno i šta je zadržano i koliko je postupaka pokrenuto.
Nove tehnike. Evo vama u sudu nove tehnike, sve pijane sudije. Zašto nisu završile postupak povodom ubistva Đinđića, gde je istina, gde se izgubila istina, gde je Vizbaden, gde je ovaj treći svedok, četvrti svedok, ko to muva, ko petlja. Šta su uradili svedoci-saradnici. Ništa.
Koje su te sudije? One koje su se prijavile da imaju dva puta veću platu. Da li su to sudije? Kvalifikovane da sude ovo. O čemu pričamo? Ko se bori protiv kriminala? Ko je za efikasnu borbu protiv kriminala.
Nemojte nas da prozivate da mi našim amandmanima i našim pravnim stavovima povodom ovih pitanja sprečavamo borbu protiv kriminala. To nije tačno, gospodine ministre. Tu ste nas uvredili.
Mi želimo da se poboljšaju rešenja i želimo da vam kažemo šta znači svedok-saradnik u našim uslovima, a evo na nekoliko primera sam pokazao. Svedok-saradnik u našim uslovima je naša Kolumbija, spejs-šatl, nemojte da nas upoređujete sa Amerikom i sa Italijom. Italija može da napravi alfa romeo koji će da ide 300 na sat, ali Srbija ne može. Svedok-saradnik na Siciliji, a tamo ga ni nema doduše, nego prema Napulju i prema Milanu gore, i u Srbiji, to su dva različita pojma.
(Predsednik: Molim vas, vreme.)
Mi vas upozoravamo, doći ćete u situaciju da ćete da nam mašete sa zakonom i da kažete, molim vas, mi to sve imamo propisano, pa ćete posle sledeći zakon i mi smo ih obučili kako će da rade. Opet ne daje rezultate.
Neko nas malopre napada i kaže, mi moramo da koristimo sva sredstva da bi postigli cilj. Koji je cilj? Cilj je istina, cilj je da kriminalac ode u zatvor, a da nevin čovek bude na slobodi. Moramo da vodimo računa kojim ćemo sredstvima da dolazimo do toga. Nećemo valjda da dozvolimo da nam najnemoralnije osobe izigravaju moralne svedoke. Izražavam sumnju u svakog svedoka-saradnika u našim uslovima.
Zbog čega? Materijalni razlozi, moralni razlozi, nažalost i politički razlozi. Sve može da bude razlog da svedok-saradnik bude lažni svedok. Štiteći sebe, optužiće sve i svašta. Na to vas upozoravamo.

Hvala, gospodine Krasiću. Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, pa narodni poslanik Đorđe Mamula. Izvolite.

Ovde se traži brisanje ovog člana. Ovaj član u svoja tri stava pokušava da kaže kakve su zapravo obaveze suda prema svedoku-saradniku, odnosno kada je reč o izricanju presude.
Naravno, posledica činjenice da je neko proglašen svedokom-saradnikom u postupku, ona mora da se u nečemu očitava, a očitava se u tome što se to lice oglašava krivim, a zatim se u granicama propisanim Krivičnim zakonikom za krivično delo za koje se vodi postupak, naravno, odmerava kazna, koja se individualno odmerava spram onoga što se otkrije i koliki je njegov doprinos tom krivičnom delu, koja je mere učešća. Zatim se odmerena kazna izriče umanjena za jednu polovinu. To je ta posledica.
Mi možemo o ovome govoriti i reći to nije dobro, ne treba pola, treba dve trećine, ne treba uopšte itd. Ovde nije rasprava o tome. Ovde je rasprava o tome treba li nam svedok-saradnik ili nam ne treba. Ako nam ne treba svedok saradnik, onda su oni koji su predvideli brisanje ovog člana potpuno u pravu. Ako brišemo jedan član koji uvodi svedoka-saradnika, sve drugo je neophodno. U tom smislu ovaj amandman je konzistentan ostalim amandmanima koji su podneti.
Dame i gospodo, nama treba svedok-saradnik, zato što svedok-saradnik je onaj institut koji će nam pomoći da glavne kriminalce, organizatore kriminalnih grupa, oni koji osnivaju kriminalno udruženje strpamo tamo gde im je mesto u zatvoru, i to u debelu zatvorsku sankciju. To je ono što nam treba.
Hajde da govorim krajnje narodskim jezikom, da vidimo šta ćemo sa sitnom ribom u odnosu na one koji su u stanju da zagorčavaju život našim građanima, da urnišu živote naših mladih pokolenja, oni koji će biti sutradan odgovorni zbog toga što su naša deca u stanju da na lak način dođu do teških opojnih droga, da krenu stranputicom i da na taj način uništavaju svoje živote. To je nešto što mi ovde ne smemo da dopustimo.
Prema tome, ovaj institut ima svoju svrhu ne da bi bio pravilo uz pomoć koga ćemo nekoga iz kriminalne bande uvek osloboditi polovine njegove zaslužene kazne ili ga eventualno osloboditi od kazne, pa da znamo da u svakom kriminalnom udruženju postoji uvek neko, jedno, dvoje, troje lica, koja će biti pretplaćeni na to da budu u ulozi svedoka-saradnika.
Ne postoji zanimanje svedok-saradnik. To neko u zakonito propisanom postupku određuje. Bez obzira na to da li je taj neko voljan da bude svedok-saradnik ili ne.
Kada neko otkrije da su mu za tragom i da će biti otkrivena krivična dela u kojima je učestvovao, normalno je i sa tim se slažem, sa tom opaskom, da će mu pasti na pamet da sebe ponudi kao svedoka-saradnika da bi jeftinije prošao. To je normalna pomisao.
Ali, ne bira on tu svoju ulogu, ne bira okoreli kriminalac ulogu da li će mu biti izrečeno pola kazne ili ne. To određuje ovo društvo preko mehanizma, i ova država, preko mehanizma koji je ovim zakonom strogo propisano. Ako je to tačno, a tačno je, onda znači da postoje najmanje dva državna organa koja o tome odlučuju: javni tužilac s jedne strane, koji procenjuje krivičnopravnu celishodnost u datom momentu i, s druge strane, veće, sudsko veće, koje nije identično tužiocu, jer su u pitanju dve strane.
Kada sam to objasnio, sada da vidimo ovo oko ovog trećeg stava, što je izazvalo neko nerazumevanje iz sale, kako je moguće da protiv presude kojom se oslobađa kazne neko ko je oglašen krivim zbog krivičnog dela, a pri tom je svedok-saradnik, kako je moguće da protiv te presude nije dozvoljena žalba.
Moguće je, zato što se ova presuda donosi izuzetno, na predlog javnog tužioca. Izriče je sud, a svakako da je to presuda koja je posledica, opet ćemo da budemo krajnje banalni u izražavanju, dogovora sa samim licem koje je optuženo za ovo krivično delo i koje jeste bilo svedok-saradnik u postupku.
Prema tome, ko će ovde da se žali? Nađite mi stranu koja se ovde žali. Ako pomenete oštećenog, vratićemo se na član zakona koji reguliše pitanje oštećenog. Videćemo da je onda ono što je bilo rečeno u članu 161. o pravu žalbe oštećenog sasvim na mestu. Nemoguće da oštećenog ovde izostavimo.
Imao je pravo žalbe na odluku veća o tome da neko bude proglašen svedokom-saradnikom, imao je pravo na to i to je predviđeno Ustavom i garantovano je pravo žalbe. Zašto? Zato što kada već neko bude proglašen svedokom-saradnikom posledice po članu 163. nastupaju automatski.
Moguće ih je gradirati samo na dva način. Prvo, da mu se izrekne pola kazne koja je predviđena, odnosno prethodno odmerena, a zatim moguće da budu oslobođeni od kazne izuzetno, i to samo pod uslovom da se uzme u obzir iskaz i držanje pred sudom, raniji život.
Budimo vrlo oprezni kada govorimo o tome da će najteži kriminalci biti na slobodi. Prvo, neće biti na slobodi, a pod dva, uzima se u obzir njegov raniji život. Nećemo valjda najteže kriminalce, uzimajući u obzir njihov raniji kriminogeni život, uzimati u obzir kada izričemo presudu kojom se oslobađaju od kazne. Kako to nekome može da padne na pamet. To nije cilj ovog instituta.
Kada govorimo o cilju ovog instituta, uzimamo i način na koji se realizuje i govorimo o tome koja je uloga javnog tužioca i njegovoj proceni, a ta procena u sebi uključuje ove elemente, a ne odlučuje sam, taj državni organ ne odlučuje sam o tome, nikada sam.
Postoji čak i viša sudska instanca koja odlučuje o njegovom položaju. Dakle, ovde se radi o institutu koji je minimalno neophodan da bi u pojedinim slučajevima kada je to važno, kada sud donosi presudu ili utvrđuje krivicu, kada sud ceneći sve dokaze, sve zajedno i svaki pojedinačno, utvrđuje nečiju odgovornost.
Prema tome, to je samo jedno od dokaznih sredstava. Dakle, nije jedino sredstvo. Niko ovde ne govori o svedoku-saradniku kao nezamenljivom sredstvu, kao sredstvu koje se mora primeniti, nego je to način da se izađe iz vrlo teških situacija, kada bi se desilo da nekoga, ko je organizovao kriminalnu bandu koja prodaje i rastura drogu po našoj državi, sprečilo da to i dalje radi. Ako bismo pet njegovih dilera uhapsili kakve to svrhe ima ukoliko onaj koji organizuje posao ostane i dalje na slobodi, ukoliko i dalje truje našu decu. Ako neko to i dalje radi, u čemu je smisao svega ovoga o čemu pričamo.
Izmerimo društvene vrednosti. Neću porediti institute, jer nema mesta poređenju u smislu ovoga što ću sada reći, ali pogledajte ne postoji krivičnopravni institut kome se ne može neka zamerka dati, samo smo se na neke navikli, a na neke očigledno nismo.
Uzmite samo institut krajnje nužde i nužne odbrane. Pogledajte kako je definisan i prema novom materijalnom zakonu znate da je definicija krivičnog dela objektivno-subjektivna. Dakle, u slučaju da se utvrdi da postoji krajnja nužda ili nužna odbrana nema krivičnog dela. Ranije je bilo da ima krivičnog dela, nego nema krivično-pravne odgovornosti. Sada nema krivičnog dela.
To u sebi znači sledeće, da su ostvareni objektivni elementi krivičnog dela i da nedostaju subjektivni elementi krivičnog dela da bi ono postojalo. Ko to ceni? Da li to piše nekom na čelu? To procenjuje sud i utvrđuje taj deo koji je subjektivni i njega je uvek vrlo teško utvrditi.
Zar ne može biti argument protiv postojanja krajnje nužde uopšte kao instituta krivičnog prava ili protiv postojanja krajnje nužde isto tako argument da će se uvek svesti na arbitrarnost suda o tome da postoje subjektivni elementi ili ne postoje, što može dovesti do zloupotrebe. Kako ne, to može biti argument.
Kada su se u krivičnopravnoj nauci isticali argumenti protiv ovih instituta, iznosili su se u decenijama koje su iza nas. To je takođe bio važan argument protiv. Razmislimo malo o tome.
Ne postoji krivičnopravni institut kome ne možemo naći zamerku, jer je to takva materija.
Postavlja se samo jedno pitanje, da li ćemo se boriti protiv organizovanog kriminala u ovoj državi ili nećemo. Ako nećemo da se borimo protiv organizovanog kriminala, recite nam na koji način i koji su efekti koji su do sada proizveli dejstvo.
Čuli smo da je kriminal narastao u poslednjih 15 godina u ovoj državi, a ranije nije bio slučaj. Kažete da je uvezen. Sasvim je moguće.
Šta mi sada treba da radimo? Da dignemo ruke i da kažemo da je uvezen i onda ništa, pošto je uvezen mi ćemo ga ignorisati. Ne možemo tako da se ponašamo.
Ako postoji pojava, koja ne samo da je u svom začetku, pustite to što je u začetku, ona proizvodi svoje dejstvo na terenu. Otvorite novine i pročitajte šta se dešava. Nije bitno da li je to kriminal na ulici, da li je reč o prodaji droge.
Slažem se sa onima koji kažu da treba otkriti korupciju u organima uprave, neki put ako treba i u ministarstvima, da vidimo šta je sa pravosuđem, da vidimo šta je sa ostalim državnim organima.
Kakve veze ima to da li je DSS na vlasti ili nije. Baš me briga za onog člana DSS koji krši zakon. Prvi ću govoriti protiv njega. Uopšte me ne interesuje da bilo koga štitim, hoćemo da pravimo drugačije društvo.
Prema tome, moramo da uvedemo institute koji će služiti svojoj svrsi. Vi smatrate da ovaj institut ne može poslužiti toj svrsi. U redu, imate pravo tako da mislite, a tvrdim vam da bez ovog instituta, bez instituta tajnog agenta, kojeg ste pomenuli vrlo simpatično, znači insajdera u kriminalnoj organizaciji, čiji lik je definisan ovim zakonom, te on ne može biti kriminalac nego policajac, radnik državne bezbednosti, mi nećemo moći drugačije određene kriminalne organizacije da raskrinkamo.
On nije tamo poslat da vrši krivična dela nego da spreči vršenje krivičnog dela, da spreči njihovo vršenje u budućnosti, i to su instituti koje uporedno pravo poznaje.
Maločas smo čuli od ministra ko je bio uzor. Ne možemo prepisivati zakone drugih država, nego moramo uzeti u obzir kakvo je naše krivično-procesno pravo i nešto što je uspelo u drugim državama i dalo nekog efekta, u meri u kojoj je to moguće, prilagoditi našem sistemu, iz elemenata instituta preuzeti ono što smatramo da može dati rezultate kod nas.
Možemo se protiviti jednom institutu, a bojim se da se ovde nekim institutima u krivično-procesnom pravu protivimo protivljenja radi, a ne zbog toga što imamo zaista iskreno ubeđenje da oni neće dati efekta.
Neka neko izađe za ovu govornicu i neka se zakune, sa rukom na srcu, da je siguran sto posto da institut svedoka-saradnika, pa i zaštićenog svedoka, zašto da ne, i tajnog agenta, zašto da ne, neće dati nikakvog efekta u borbi protiv kriminala, nego će kriminal pospešiti. Svašta. Prvi put sam tako nešto u životu čuo ovde od argumentacije.
Voleo bih da čujem zaista utemeljenu argumentaciju zbog čega jedan institut, koji isključivo služi suzbijanju kriminala, ne treba primeniti u našem zakonodavstvu. Čuli smo sve i svašta povodom ovih članova zakona, ali ozbiljnu argumentaciju nismo čuli.
Čuli smo o fratrima, čuli smo o ispovestima pred sveštenikom, čuli smo poređenje države sa verskim ispovednikom i svakakve druge priče, koje mogu biti interesantno zanimljive kada se slušaju sa skupštinske govornice i mogu poslužiti animiranju svekolikog gledališta, ali one nemaju kontakta sa realnošću, nemaju kontakta sa onim čime se ovaj predlog zakona bavi u ovom delu koji je ovde ovim amandmanima napadnut.
Zato predlažem da se ovi amandmani ne usvoje. Ovi amandmani ne treba da se usvoje na Skupštini u danu za glasanje, nego treba da se usvoji Predlog zakona u ovom delu onakav kakav je, u načelu i u pojedinostima, da bi konačno dobili institute koji mogu poslužiti kao snažna poluga borbi protiv organizovanog kriminala i svakog drugog oblika kriminala u ovoj državi, koji jeste predmet našeg interesovanja, a mislim da to nije malo polje i nije mali sektor u ovoj državi.

Na član 163. amandman je podneo i narodni poslanik Vladimir Homan.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 164. amandman je podneo Božidar Koprivica.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o krivičnom postupku, tako što sam predložio da se član 164. briše u celosti.
Članom 164. Predloga precizirane su okolnosti za neispunjenje dužnosti svedoka-saradnika i precizira se kada svedok gubi svojstvo svedoka-saradnika.
Naime, SRS je protiv svedoka-saradnika, jer ovaj institut je sada preuranjen i verovatno u okolnostima u kojima se naša zemlja nalazi neće dati nikakve efekte niti rezultate, a u praksi će doći do brojnih zloupotreba.
Nešto bih hteo da kažem gospodinu ministru. Naime, iskaz svedoka-saradnika ne sme biti dokazno sredstvo, koje će koristiti po proceni javni tužilac ili sud, što je potpuno suludo i nelogično. Radi se o svedoku kriminalcu, a ne običnom svedoku, i zaista takav svedok se ne može osloboditi od kazne, a u vašem predlogu stoji da će doći do umanjenja kazne do jedne polovine od propisane.
Gospodine ministre, mogu se složiti kao dugogodišnji pravnik i advokat da je bilo zloupotreba kod svedočenja, po onom sistemu, ako je do svedoka, krava je naša. Ali, taj svedok nije kriminalac, ali ovde se radi o svedoku kriminalcu, kome nije mesto da sedi pored javnog tužioca, sa desne strane, nego mu je mesto da sedi tamo gde treba, na optuženičkoj klupi. Hvala vam.

Još neko iz iste poslaničke grupe? Idemo redom, Petar Jojić, pa potom gospodin Stevović.