Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković.

U članu 323. radi se o merama za održavanje reda u sudnici.
Suština amandmana, kao što smo čuli od gospodina Jojića, jeste u tome da se amandmanom predlažu mnogo blaže kazne od kazni predviđenih Predlogom zakona.
Gospodine Jojiću, otkud vašoj poslaničkoj grupi briga za te nevaspitane i nekulturne ljude koji učestvuju u postupku? To su advokati, punomoćnici, zakonski zastupnici, veštaci ili druga lica koja su nekulturna i narušavaju red za vreme trajanja postupka.
Otkud vaša briga za ta lica koja su, kao što rekoh, nevaspitana i nekulturna, kad strukovna udruženja, advokatska komora nije imala primedbe na ovakve predloge?
Naš je zaključak i smatramo da je našeg čoveka, onog koji ne poštuje red u sudnici, kao što rekoh nekulturnog, nevaspitanog, najlakše kazniti udarcem po džepu.
Neka budu kulturni, neka poštuju pravila postupka i neće doći u situaciju da plaćaju kaznu. Stoga treba predvideti visoke kazne, kako bi se klonili nepoštovanja reda u sudnici.

Hvala vam. Gospodine Jojiću, sad biste tri minuta po Poslovniku, kao repliku, je l' to. Izvolite, gospodine Jojiću.

Vidite, moram nešto da vam kažem. Nažalost, Advokatska komora Srbije nije uložila nijedan amandman niti obavestila Skupštinu da li ima primedbe ili nema.
To je problem, to potvrđuje činjenicu, onu moju i što mi ističemo celo vreme, da nadležni subjekti koji su trebali da učestvuju u javnoj raspravi nisu učestvovali. Ova brzina, ova kratkoća vremena pretvoriće se u gubljenje vremena. Ovo je jalova rabota.
Moram da kažem da Advokatska komora Srbije nije dostavila ni jedan jedini amandman, niti je stavila bilo kakve primedbe, jer se postavlja pitanje da li je Advokatska komora u tom pogledu bila informisana da će ovaj zakon biti stavljen u proceduru skupštinsku u ovom vremenskom periodu i na ovakvu brzinu. U tome je samo problem.
O kulturi i nekulturi u sudu nisam govorio. Međutim, radi se o tome da se iz sudske prakse zaključuje da nismo imali takvih slučajeva da bi trebalo izricati novčane kazne koje prelaze preko godinu dana zatvora, kad bi se ta kazna pretvorila u novčanu kaznu i kada bi se ona pretvarala kao što Krivični zakon predviđa.

Hvala vam, gospodine Jojiću. Znaju se ovlašćeni predlagači amandmana. Molim vas još neka poslanička grupa? (Ne) Hvala.
Na član 344. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Vlada nije prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Dame i gospodo, problematične su odredbe stava 2. člana 344. ovog predloga zakonika, prema kojima su optuženi i njegov branilac dužni da svoje dokazne predloge saopšte odmah po saznanju, s tim što branilac koji prekrši tu obavezu može biti novčano kažnjen do 300.000 dinara, isključen iz daljeg postupka i da žalbu zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja ne mogu uložiti samo ako učine izvesnim da za nove dokaze nisu znali u vreme održavanja glavnog pretresa.
Nije jasno šta je tu osnov da za disciplinsko kažnjavanje branioca. A za dokazivanje kada je žalilac saznao za nove dokaze bilo bi vrlo komplikovano i nesigurno, skoro nemoguće. Zašto? Vidite, vi učestvujete ili kao branilac, ili kao stranka u postupku, tužilac, ili kao oštećeni ili kao okrivljeni u toku postupka. U toku postupka predlažete dokaze, dokaze predlaže tužilac, predlaže branilac, predlaže ili punomoćnik.
Šta se događa ovde, da li branilac ili punomoćnik oštećenog može saznati sve dokaze u momentu dok se vodi postupak? Smatram da ne. Šta će se dogoditi ako okrivljeni i njegov branilac dođu do novih dokaza, a tužilac i sud će da kažu - da, ti si sada ponudio sudu dokaze, a šta si čekao, što to nisu uradio u toku pretresa. A on kaže - pa molim vas, u toku pretresa nisam za te okolnosti i za te dokaze znao. E, kaže - to nas ne interesuje.
Okrivljeni ne može ta dokazna sredstva da upotrebi u ožalbenom postupku kao nove dokaze, ne može da ih upotrebi. Ako bi ih upotrebio, stoji na raspolaganju javnom tužiocu da stavi prigovor, da stavi predlog da se odbije, a da okrivljeni ne može da ih upotrebi uz žalbu i da predloži kao nove dokaze. E, a šta će se dogoditi ovo što je rekao gospodin Krasić. Šta će se dogoditi?
Gospodine ministre, dobro veče, dobro došli. Pa lepo, pozdravljam ministra, molim vas.

Samo vi nastavite molim vas, bez dobacivanja.

A zašto recimo nema te sankcije za tužioca? Da tužilac ne može da uloži žalbu i da ponudi novi dokaz, da ga ne izvlači iz malog džepa i da kaže - jeste, sada imam novi dokaz, ulažem žalbu, pošto je sada nalog tužiocu da mora da ulaže žalbu na svaku presudu.
E sada, ostaje problematično ko će kako da ceni. Da li će sud, sud može a ne mora po ovoj odredbi, da veruje okrivljenom? Može, a ne mora da veruje braniocu. Može reći - da, jeste, neću da prihvatim, odbiću žalbu zbog toga što si to mogao da uložiš kao dokaz na glavnom pretresu. E, šta smo sada uradili? Sada smo onemogućili okrivljenom da učestvuje u postupku kontradiktornom ili u istrazi. Dakle, zabranjujemo mu i onemogućavamo da raspravlja pred sudom i da se brani.
Sve bi ovo bilo dobro da je preciznije određeno. Međutim, sada je na volji ne zakonodavca, nego na volji sudije i na volji tužioca da li će prihvatiti izjavu i dokaze okrivljenoga ili neće. On će jednostavno da kaže - smatram da si ti to mogao da predložiš na glavnom pretresu, ovi dokazi sada više nisu interesantni za sud, žalbu odbacujemo, ne dozvoljavamo pravo žalbe. Građanin je, odnosno okrivljeni, ostao bez prava na žalbu.
To je ono što po mom mišljenju nije trebalo na ovakav način normirati kada to pravo nije isto izjednačeno i sa tužiočevim statusom, jer je i tužilac stranka u postupku. I okrivljeni i tužilac bi morali da imaju ipak ista prava, ista ovlašćenja.

Hvala, gospodine Jojiću. Još neko? (Ne.)         Na član 380. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Na član 382. amandman je podneo poslanik Petar Cvetković.
Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Neko želi reč? (Ne.)
Na član 382. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Neko želi reč? (Ne.)
Na član 388. amandman je podneo poslanik Đorđe Mamula.
Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Neko želi reč? (Ne.)
Na član 388. amandman je podneo poslanik Petar Jojić.
Vlada nije prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Što se tiče predloženog člana 388. stav (4), mi smatramo da ovaj stav 4. treba brisati zato što nije jasan predlog da se ustanovi dužnost javnog tužioca da izjavljuje žalbu protiv oslobađajuće presude, dakle kako predviđa član 388. stav 4 Predloga. Moglo bi se tumačiti da bi ta dužnost obuhvatala sve oslobađajuće presude, ne samo one izrečene u postupcima koji su vođeni po zahtevu javnog tužioca.
Predlog je potpuno nelogičan. Kako bi se mogao naterati, i to jedan državni organ, da upotrebi pravni lek protiv svake odluke za koju je našao da ne sadrži nijednu nepravilnost ili nezakonitost. Na šta bi se taj tužilac u svojoj žalbi pozvao, kako bi se to slagalo sa njegovom dužnošću da bude objektivan.
Cilj javnog tužioca u krivičnom postupku je postizanje zakonite presude, a ne presude koja je po svaku cenu na štetu optuženog.
To mi mogao biti rezon kojim se rukovodi privatni, ali ne i javni tužilac. Zašto ona ne bi bila obavezna i žalba javnog tužioca protiv presude kojom se optuženi oglašava krivim?
Da li pravo na žalbu može da bude i dužnost? U novi ustav bi onda trebalo uneti odredbu koja bi glasila da svako ima pravo, a poneko i dužnost, na žalbu protiv sudskih odluka.
S obzirom da je ovakva predložena norma besmislena, nelogična je, nepravilna i u ustavu neutemeljena. Predlažemo da se odredba člana 388. stav (4) briše, pa iz iznetih razloga predlažem Skupštini da usvoji ovaj amandman.