Član 99. ovog predloga zakonika predviđen je  pod naslovom - Beleženje iskaza okrivljenog.
Po meni veoma bitno poglavlje, upravo u kontekstu onoga što je govorio i gospodin Krasić, jer je ovde veoma važno da vodimo računa da okrivljeni, bez obzira na svoju stručnost, pismenost i sve ostale karakteristike, u svakom trenutku bude neko čija će ljudska prava do kraja biti ispoštovana i gde će on imati sve mehanizme, makar od strane države i onih koji je predstavljaju, da mu se ta ljudska prava do kraja uvaže.
Dakle, članom 99. predviđeno je da se iskaz okrivljenog unosi u zapisnik u obliku pripovedanja u prvom licu, a postavljena pitanja i odgovori na njih uneće se u zapisnik samo kada se odnose na krivičnu stvar.
U drugom stavu kaže se da se okrivljenom može dozvoliti da svoj iskaz sam kazuje u zapisnik.
U trećem, iskaz okrivljenog se po pravilu snima uređajima za zvučno i zvučno i video snimanje, osim kada to iz važnih razloga, pri tom zaista mi nije jasno koji su to važni razlozi, nije moguće.
Svojim amandmanom na član 99. Predloga zakonika predlažem da se promeni stav 2. koji bi u tom slučaju glasio: "Okrivljenom se mora predočiti da je dozvoljeno da svoj iskaz sam kazuje u zapisnik".
Okrivljenom bi, po mom dubokom uverenju, u svakom slučaju trebalo ostaviti mogućnost da svoj iskaz sam kazuje u zapisnik, jer interpretacija tuđeg iskaza može biti problematična, čak i ako interpretaciju vrši sudija, a pogotovo ako iz razloga navedenih u stavu 3. zvučno i video snimanje nije bilo moguće.
Autentičan iskaz okrivljenog važan je i u ožalbenom postupku. U odgovoru ministra, odnosno Vlade na činjenicu da se ovaj amandman odbija, dobila sam otprilike obrazloženje da ukoliko je taj koji je okrivljeni nepismen, polupismen, problematičnog izražavanja, onda je svakako bolje da sudija interpretira ono što je on kazao.
Međutim, ako bolje razmislimo, upravo u tim slučajevima koje je u obrazloženju naveo ministar, kada neko ima slabiju moć elokvencije, objašnjavanja, razumevanja, dakle, interpretirati nekoga koji sam problematično iznosi neke svoje zaključke, činjenice u vezi sa određenim slučajem, jeste tek falsifikat onoga što je eventualno i sam optuženi pogrešno protumačio ili pogrešno interpretirao, tako da na kraju možemo apsolutno dobiti neautentičnu izjavu i ako sudija, ovlašćeno stručno lice, diktira to u zapisnik.
Lično, s obzirom da sam imala određeni sudski postupak, gde ne bih govorila detalje, bila sam čak u situaciji da sudija odbija, iako zahtevam da u zapisnik uđe upravo ono što želim da uđe, jer na to imam pravo, da sudija reinterpretira iz nekih svojih razloga i interesa, ali ne bih sada da pričam o tome i da zamaram ovo telo, ali on uporno je odbijao da to tako uđe u zapisnik, da bih verovatno posle toga imala neke otežavajuće okolnosti u daljem postupku suđenja, i veoma mi je bilo teško da se izborim da u zapisnik uđe ono što sam, kao neko ko je bio u tom sudskom postupku, želela da uđem.
Potpuno sam sigurna da treba prihvatiti ovaj amandman, jer jedno na taj način mi možemo dobiti autentično svedočenje u zapisniku i biti sigurni da je do kraja ispoštovano pravo samog optuženog koji daje u stvari iskaz da će mu biti do kraja ispoštovano pravo da ono što je njegova volja uđe u zapisnik.

Za reč se po amandmanu javio Zoran Krasić.

Da je zakon loš najbolje ćete videti ako pročitate pojedine članove svakog zakona, ne samo ovog, i ukoliko u nekom tekstu člana nađete da je napisano ''po pravilu'', znajte da od toga nema ništa. Taj član i taj zakon ne valjaju, jer po pravilu može da se tumači kako se ćefne onome koji vodi postupak.
Ovo je jedan od većih problema utvrđivanja istine u svim našim sudskim postupcima. To je ta proizvoljnost gde, diktirajući zapisničaru, sudija daje svoju impresiju i svoju interpretaciju onoga što je neko saopštio u toku nekog postupka. Mislim da je krajnje vreme da se pređe na obavezno stenografsko snimanje svih pretresa, rasprava i svega onoga što se radi u nekom postupku.
Jer mi imamo prebogat jezik, sa mnogoznačnim izrazima, velikim brojem značenja za jednu istu reč. Nije sasvim svejedno u kom kontekstu se stavlja jedna reč, da li na početku, da li na kraju rečenice, šta ona u lokalnom smislu znači itd. Ako se svemu tome doda improvizacija od strane sudije kako on smatra da je neko nešto saopštio, onda ćemo imati ovu situaciju.
Međutim, i ova formulacija koja se predlaže amandmanom praktično ne obavezuje, nego samo za organ postoji obaveza da predoči da postoji takva mogućnost. Šta kad predoči? Pa ovaj kaže – hteo bih da koristim to, a on kaže - ne možeš. Zašto? Pa sledeći stav, kaže se ''po pravilu, ako postoje tehničke mogućnosti.''
Ako se vrši transformacija pravosuđa mnogo veći efekat za pravosuđe bi bilo, a to će biti sledeći zakon, da sve ovo što ste namenili pravosudnom centru, da ste dali da se opreme sudovi sa sredstvima za snimanje, audiovizuelno snimanje svega ovoga što se dešava, pa makar da ste završili polovinu sudova ove godine, pa sledeće godine nešto drugo itd.
Vidite i ovde se snima, stenogram se vodi, postoje ovi USB, ovaj fleš, na njemu stane kompletno sve što se priča ovde i tamo se posle prekuca. Zašto ne bi sud mogao to da radi. Taj fleš ne verujem da košta više od 50 evra, ne verujem, a ako se obezbedi velika količina, sigurno će neka druga cena da bude. Svaki zapisničar, svaki sud bi trebalo da ima to, i postoji mogućnost i da se lepo posluša i da se lepo umnoži, i da se dobije i pisana varijanta, ona uvek mora da se dobije.
Mislim da već postoje neki sudovi koji rade po tim novim standardima. Jeste to prilično skupo, ali još skuplje je ukoliko se ne utvrdi istina. Svi smo svedoci, ko je jedanput bio u sudu i video kako se prepravi ta izjava. Sada onaj koji je malo drčan i bezobrazan, on podvikne sudiji i kaže, to nisam rekao, nego sam rekao ovako, i onda on unosi novu interpretaciju, i onaj iz višeg suda kada treba da tumači šta se dešavalo u prvostepenom postupku, prosto samo čovek da se prekrsti i da kaže, ukida se i vraća se na prvostepeno, pa raščistite šta je šta.
Ovako bi to bilo mnogo jednostavnije. Mislim da mogućnosti postoje, eto uložite samo 50% sredstava što peru neki nevladini i ovi koji nisu izabrani za sudije, pa su postali predavači u Pravosudnom centru. Njima uskratite te pare i dajte ovo. Ne postoji bolje sredstvo za obuku sudija od ovoga. Ne postoji bolje sredstvo, verujte.
Sud zna zakon, samo još da se nauči kako da se pravi stenogram i verno ostane zapisano sve što je rađeno u toku postupka, i onda viši organ može da ceni zakonitost odluke. Ovako, sa interpretacijama. Drugo nešto, pa i kada kažete okrivljenom, slobodno diktiraj, zapisničar će da unosi, on opet ima da se zbuni i toliko puta je bila situacija da počinje, a zašto, zato što ima neka pauza i ne može slobodno da se izražava.
Vreme je da se obezbedi nov način vođenja zapisnika i evidentiranja svih iskaza, izjava i svedoka i okrivljenog. Na taj način onaj ko ceni zakonitost prvostepene odluke i svega onoga što je urađeno pre nego što je došlo do žalbe može da utvrdi šta je to autentično, u kom kontekstu je upotrebljena koja reč i sa kojim značenjem, a ne da se prepusti improvizacijama i emocijama nekog sudije, pa u od zavisnosti od toga da li mu je neko simpatičan ili nije on diktira da li treba da vodi dete na vakcinaciju, hajde da ubrzamo, ili daktilografkinja treba da nešto završi, pa hajde da prekratimo, pa umesto šest rečenica stavićemo dve rečenice. Da, on je priznao, a on nikada nije ni rekao priznajem.
Kada takođe uđe interpretacija u zapisnik, onda je vrlo teško u ožalbenom postupku da se dokaže da to što je navedeno tu ne odgovara istini. Kada se to stavi u žalbu i kaže se, to što je zapisano u zapisniku ne odgovara istini, onda opet treba da se vodi neki krivični postupak da bi se dokazalo da je sudija namerno ili svesno prekršio zakon ili zloupotrebio svoj položaj itd.
Još jedna stvar na koju moram da vam kažem, gospodine ministre, da li znate kolike smo probleme imali da švercujemo diktafone da bismo zapisali šta se priča na pretresu i da objavimo u nekoj od naših knjiga, jer ono što unose sudije nema veze sa iskazima i svedoka i okrivljenog. Ili, da pišemo predsedniku suda, da ga molimo da nam omogući ili da nam omogući da bude novinar prisutan kao neko treći neutralan da bi znao o čemu se radi i šta se dešava.
Ta sklonost za promenu iskaza okrivljenog neki put jeste tendenciozna i namerna, a neki put je stvarno slučajna, to mora da se kaže. Sudija želi da završi predmet i da prekrati to, da da nešto svoje i da završi posao. Nisam pričao o Danku Lauševiću iz Petog opštinskog, kako on diktira, ili o onom tamo Šćepanoviću iz Četvrtog. Sa smeškom daju svoju interpretaciju, pa onda okrivljeni mora šest puta da interveniše i kaže, sudija nisam rekao to, nego sam rekao to i to. I onda okrivljeni kaže nije tako nego ovako, ako je sudija dobre volje da unese.
A da ne pričamo o iskazima branilaca i advokata, gde prosto kod nekih sudija mora da se izbore.

Hvala. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 101. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 101, koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, predlažem da se tačka 3) briše. Ona se odnosi na situaciju kada se saslušava okrivljeni sa invaliditetom i kada se saslušava okrivljeni putem tumača.
Vi znate, gospodine ministre, a trebali bi da znaju i svi narodni poslanici koji su eventualno pratili ovu materiju, da se za angažman tumača i veštaka od strane nadležnog suda raspisuje konkurs, je l' tako, i da svaki sud treba da ima evidenciju o tome koji su to veštaci, koji su to tumači i oni po pozivu obavljaju svoj posao.
U svakom žitu ima kukolja, pa tako kada su u pitanju i veštaci. Raznorazne brljotine naprave, ima tu i sitne ili malo veće korupcije, i to je nešto što takođe treba da bude predmet suzbijanja korupcije kada je u pitanju taj deo vezan za pravosuđe, a naročito kada su razne procene, imovinsko-pravni odnosi i vi to čak bolje znate. Ima toga na pretek. Mene to uopšte ne čudi.
Ali, kada je u pitanju pomoć od strane tumača za invalidno lice, za lice kome je potrebno da se preko tumača, znači za onog koji ima oštećen sluh, objasni kakva su njegova prava i da se sasluša u određenom krivičnom delu, neverovatno je, gospodine ministre, da vi predviđate jednu ovakvu situaciju.
Evo šta kaže tačka 3) člana 101. zakona: ''Ako tumač nije ranije položio zakletvu, pozvaće se da položi zakletvu da će verno preneti pitanja koja se okrivljenom upućuju i izjave koje on bude davao. Ako tumač odbije da položi zakletvu, njegova izjava unosi se u zapisnik, a organ koji vodi postupak će pozvati drugog tumača.''
Zaista ne znam da li imate nameru ili predlažete ovim članom zakona i ovim zakonom da na silu i sa ulice skupljate tumače da dolaze u sud. Ako postoji registar veštaka i registar tumača, valjda je normalno da ti ljudi, kao i drugi nosioci pravosudnih funkcija što rade, pre nego što dođu na konkretan poziv, polože zakletvu, a ne tu na licu mesta.
Otkud uopšte vama takva mogućnost da on neće. Da li se to negde pokazalo u praksi, evo volela bih da znam.
Prvo je nelogično zašto svi tumači ne polože zakletvu onog momenta kada se izaberu na konkursu i kada se stave u registar tumača.
Šta on ima po konkretnom pozivu da dolazi i polaže zakletvu. Vi ste ga još takvog pozvali, Peru Perića, i kažete, on je došao tog dana i ne znam šta mu je, ustao je na levu nogu, ne ti Albijaniću, nego ovaj tumač, i neće da položi zakletvu.
Što on neće da položi zakletvu, da ga čovek pita, a kandidovao se za to, to je jedna časna uloga. Prvo, taj neko mora da bude kvalifikovan da bi mogao taj posao da radi.
Sada dođe čoveku koji je okrivljeni je potreban tumač, sve je počelo lepo i krenulo je ročište, i on kaže, znate, neću da radim svoj posao.
Vi onda kažete ovde, zamislite, usred jedne takve situacije neko mora da konstatuje, ne piše ovde ko, recimo predsednik sudskog veća da kaže, ovaj čovek ovde je tumač, koji mu je danas razlog, ne znam šta mu je, loš mu je dan, neće čovek da položi zakletvu, neće, pa na silu da ga teramo.
Vi kažete - pozvaćemo drugog. Šta ako nemate drugog tumača? Zamislite da je to sud u Batočini, ima samo jedan sudski tumač i on odbije da položi zakletvu. Vi doveli tog čoveka koji je okrivljen, sa invaliditetom, i konstatujete da ovaj neće da položi zakletvu. Koji su to uopšte tumači, koji su to ljudi koje vi imenujete na takav posao?
Koliko znam, sve sudije, svi tužioci i zamenici kada se izaberu, jednog dana ih ovde pozove predsednik Skupštine, obično je to subotom ili danima kada ne zaseda Narodna skupština, dođu i polože zakletvu da će časno i odgovorno, savesno, po Ustavu i zakonu, da rade svoj posao. Tako bi trebalo da vam bude i sa tumačima.
Ovo je na kraju krajeva i smešno. Odakle vama uopšte ideja da će da dođe taj tumač i da kaže, da se uzjoguni i da se naljuti i kaže - neću da polažem zakletvu i ne možete mi ništa, a nema drugog tumača.
Sve to zbog toga što to ranije nisu uradili. Dakle, svi treba da polože ranije zakletvu i da to za njega bude obavezujuće. Ne polaže svaki sudija zakletvu od ročišta do ročišta, nego jednom kada je izabran na tu funkciju polaže zakletvu.
Sledeći vašu logiku, možete da imate situaciju da sudija dođe na ročište tog dana i da kaže - neću da radim, neću da sudim. Došli svi, došao okrivljeni, njegov advokat, tužilac, porotnici, javnost, a on kaže - neću danas da radim, ne sviđa mi se, takav mi je dan.
Stavljate nas u takvu situaciju da treba da se bavimo nekim hipotezama i da razmišljamo šta će da bude ako bude, a sve zbog toga što nije obavezujuće za tumače da polože zakletvu onda kada su po konkursu izabrani za tumača. Isto tako i porotnici.
Mnogo bi bilo bolje, da se ne bi dolazilo u ovakvu situaciju, a pre svega neprijatnu situaciju zato što su u pitanju invalidna lica, da prihvatite amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS i tako ćete da imate apsolutno čistu situaciju.
Znaćete da tog dana, kada je okrivljenom potreban tumač, dolazi tumač iz registra, da li ih ima nekoliko u jednom mestu, evo uzela sam primer Batočine, ali bilo koji manji grad da sam uzela kao primer, recimo Požegu, neki manji grad u Srbiji gde ima malo tumača ili ima malo veštaka, reći će vam ljudi koji tamo žive, koji su advokati i znaju to, nije u redu da ostavite tačku 3) u članu 101. Zato što to nije dobro ni za ljude kojima je to potrebno i ispadate smešni, gospodine ministre. Ovaj član zakona je blago rečeno smešan.
Šta mi ima da se gađamo time da li će neko da dođe ili neće, kakav će dan da mu bude i zašto neće. Stvarno je neverovatno i nikada ne bih pošla od toga da neko, ko treba da radi taj posao, neće da položi zakletvu.
Kao kada biste rekli, otišao vojnik u vojsku, prošlo mesec dana, zakazan dan za zakletvu i on kaže da neće da položi zakletvu. Tako vam je isto i sa tumačima. To je odgovoran posao. Taj čovek nije došao tu da se igra, pa i da je na nekoj televiziji tumač u vestima za lica sa oštećenim sluhom, pa je normalan čovek, zna koja mu je odgovornost i da će normalno da radi taj posao.
Sada je to uvedeno u vestima za takve ljude u 16,00 časova na državnoj televiziji. Pre nekoliko dana smo pogrešili, pa je posle gospodin Vučić dao ispravku, tačno je da to postoji u 16,00 časova.
Vi sada razmišljate da onaj koji je okrivljeni i kome je pomoć neophodna, on je jednostavno samo okrivljen i polazi se od pretpostavke nevinosti i ko zna šta su takvoj osobi ili tako nekom licu mogli da nakače kao krivično delo.
On još treba da dokazuje da je nevin, samim tim što je hendikepiran ne može to da uradi tako i još mu otkaže tumač, neće da radi, zakon mu daje tu mogućnost, tražite nekog drugog.
Nije ovo dobro rešenje i, evo, uz sve te situacije koje mogu da se dese, a i ne moraju, sama ovakva odredba da stoji u zakonu je neozbiljna, gospodine ministre, i mislim da treba da prihvatite amandman koji sam podnela na član 101.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo, nije jasno zašto se predlaže da tumač koji nije položio zakletvu treba da polaže zakletvu.
Ne znam da li taj može da bude tumač ukoliko nije prethodno bio na spisku tumača i prethodno da nije u grupi pre toga položio zakletvu.
Samo bih skrenuo pažnju da to nije sudska praksa zabeležila i to ne opterećuje sudsku praksu.
Ne znam da li je veštak ili tumač odbio da tumači bilo šta na sudu, čega se u Predlogu boji, da ćemo naići kao slučaj. Toliko godina nisam zapazio da je tumač ili veštak odbio.
Veštak može da odbije iz određenih opravdanih razloga da ne može da veštači. Tumač polaže zakletvu i ranije pre nego što je došao za tumača. Sa tim nije imala nikakvih problema sudska praksa.
Dakle, suvišno je opterećivati zakon time, ukoliko veštak ili tumač nisu položili zakletvu, pa se sada pozivaju, ukoliko odbije tražićemo drugog ili trećeg.
Mislim da nije bilo potrebno intervenisati u zakonu i zato treba brisati ovaj deo, i ovaj amandman je apsolutno opravdan, tim pre što sudska praksa ovaj slučaj nije zabeležila kao problem. Zato SRS ukazuje da je ceo Predlog zakona zasnovan na pogrešnim rešenjima.
Moram reći ono što je najvažnije, ne bi smeli dozvoliti da nam Pedi Ešdaun piše iz Brčkog distrikta zakon o krivičnom postupku. Mnoge odredbe našao sam u zakonu o krivičnom postupku što je pisao Pedi Ešdaun, identične sa odredbama koje se prepisuju i nalaze ovde. Mislim da to nama ne treba.
Mi smo imali i imamo dobro krivično procesno zakonodavstvo, i kada su u pitanju veštaci, i kada su u pitanju tumači, to je na najbolji mogući način u našem zakoniku regulisano.
U Ministarstvu pravde postoji služba, i preko Ministarstva pravde i veštaci i tumači registruju se, i u tom slučaju daje se čitav spisak na teritoriji Republike Srbije područnim sudovima da mogu za određene oblasti angažovati i veštaka i tumača.
Ali, ne mogu da prihvatim da nam neko drugi nameće neka rešenja kao što je Pedi Ešdaun, kaže, nametnuo Brčkom distriktu. Imam ovde zakon, kasnije ću vam citirati članove i odredbe.
Mi ne smemo sebi dozvoliti, pogotovu ministar koji je dugo godina čovek iz prakse, sudija, advokat, ministar pravde, stručan. U svakom slučaju mnoge stvari ministar pravde treba da spreči da ne dođu u zakon, jer stručna javnost o ovom zakonu nije se pozitivno izrazila i nije dala pozitivnu ocenu.
Ne znam da li ćete mi poverovati, gospodine ministre, ali imam saznanja da na Kopaoniku marta je održano savetovanje. Niko od prisutnih nije dao pozitivne ocene.
Samo jedan profesor prava učestvovao je u pisanju ovog zakona, nisu uključeni profesori stručnjaci, oni koji su kvalifikovani i koji mogu da dorade.
Ako je šta trebalo učiniti u ovom zakonu, trebalo je učiniti to da se izvrše neke izmene i dopune.
Reći ću vam, gospodine ministre, 2000. godine mi smo sa vrsnim stručnjacima, a vi ih dobro znate, koji su učestvovali u izradi važećeg Zakonika o krivičnom postupku koji je pretrpeo 2003. godine neke minimalne izmene, radili su ga zaista stručni ljudi, kvalifikovani, kojima niko ne može da ospori njihovo znanje, stručnost i njihove kvalifikacije.
Prema tome, ako je trebalo šta intervenisati u ovom postojećem predlogu, sa intervencijama je moglo da se pođe samo u toliko da budu izmene i dopune ovog zakona.
Reći ću vam da je 11 zemalja bilo konsultovano kada je rađen važeći Zakonik o krivičnom postupku i da su savremena rešenja tada već preuzeta, i ne vidim potrebu da mnoga rešenja koja su ponuđena, vi ovo niste radili, jer vi nemate vremena, imate puno obaveza, svakako, ali oni koji su ga radili, u svakom slučaju, trebalo je da vode računa da ne naruše jedinstvo krivično-procesnog prava.
Predlažem da se ovaj amandman usvoji, jer mislim da ima mesta i da ne bi opterećivao zakon, ovo nije inovacija koja doprinosi poboljšanju ni teksta niti rešenja u njemu.

Reč ima ministar Stojković.

Samo jedno malo objašnjenje, iskreno sam malo iznenađen ovim što je rekao poslanik Jojić, a moj kolega advokat. Navešću primer, sudio sam čoveka koji je priveden, a bio je u pritvoru, govori pakistanski.
Pozvao sam čak tumača u Beogradu, nemojte da govorimo o unutrašnjosti, sada govorim o Beogradu, jer govorim o tim malim sredinama gde toga nema uopšte, i meni tumač kaže, znam arapski, ali ne znam ovo, pa je morao da se sasluša i njegov drug koji zna srpski. Vi onda morate da ga zakunete, da bi on dobio pravo na svom jeziku da govori i da bude prevođen. Još jedan mali dodatak, da je taj drugi Pakistanac rekao, znam srpski, ali ne znam u toj meri dobro da ga prevodim, neću da se zakunem, pa da li bi ga zakleli? Ja ne bih.
To je ona priča iz prakse o malim mestima, gde nemate za 50% jezika tumače, a možete da zamislite kada mu dovede čoveka, vi morate nekako da rešite, morate da pozovete nekog profesora koji zna jezik, pozvaću ga, a tada moram da ga zakunem. To je celo objašnjenje.
Normalno da tamo gde ima dovoljno prevodioca neće biti problema, ali imate malo mesto ili situacije koje traže sve to, tako da se ljudi što pre privode i sprovode dalje.
To je bio razlog unošenja ovog člana i mislim da je neophodan.

Na član 103, sa ispravkom, amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Mamula.
Vlada je prihvatila amandman, sa ispravkom.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 129. amandman je podneo poslanik Vladimir Homan.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 136. i član 136. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 137. i član 137. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 138. i član 138. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 139. amandman je podnela Ljiljana Nestorović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 140. amandman je podnela Ljiljana Nestorović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije za upražnjena poslanička mesta, kako bismo omogućili njihovo učešće u Radu Narodne skupštine.
Uručen vam je izveštaj Republičke izborne komisije o izboru narodnih poslanika radi popune upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnim poslanicima, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Momčilu Spasiću i Zoranu Subotičkom, izabranim sa izborne liste G17 plus - Miroljub Labus.
Na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Momčilu Spasiću i Zoranu Subotičkom.
Čestitam narodnim poslanicima na izboru.
Još jedno obaveštenje, samo da sačekamo da narodni poslanici zauzmu svoja mesta, izvolite.
Primili ste ostavke Vesne Obradović i Branke Bošnjak na funkcije narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ovih ostavki, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavki nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stav 2. i 3. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovim narodnim poslanicima.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i stav 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Administrativnog odbora konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje su izabrani, narodnim poslanicima Vesni Obradović i Branki Bošnjak, izabranim sa izborne liste G17 plus - Miroljub Labus, danom podnošenja ostavki.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Na član 146. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.