Dame i gospodo, nije jasno zašto se predlaže da tumač koji nije položio zakletvu treba da polaže zakletvu.
Ne znam da li taj može da bude tumač ukoliko nije prethodno bio na spisku tumača i prethodno da nije u grupi pre toga položio zakletvu.
Samo bih skrenuo pažnju da to nije sudska praksa zabeležila i to ne opterećuje sudsku praksu.
Ne znam da li je veštak ili tumač odbio da tumači bilo šta na sudu, čega se u Predlogu boji, da ćemo naići kao slučaj. Toliko godina nisam zapazio da je tumač ili veštak odbio.
Veštak može da odbije iz određenih opravdanih razloga da ne može da veštači. Tumač polaže zakletvu i ranije pre nego što je došao za tumača. Sa tim nije imala nikakvih problema sudska praksa.
Dakle, suvišno je opterećivati zakon time, ukoliko veštak ili tumač nisu položili zakletvu, pa se sada pozivaju, ukoliko odbije tražićemo drugog ili trećeg.
Mislim da nije bilo potrebno intervenisati u zakonu i zato treba brisati ovaj deo, i ovaj amandman je apsolutno opravdan, tim pre što sudska praksa ovaj slučaj nije zabeležila kao problem. Zato SRS ukazuje da je ceo Predlog zakona zasnovan na pogrešnim rešenjima.
Moram reći ono što je najvažnije, ne bi smeli dozvoliti da nam Pedi Ešdaun piše iz Brčkog distrikta zakon o krivičnom postupku. Mnoge odredbe našao sam u zakonu o krivičnom postupku što je pisao Pedi Ešdaun, identične sa odredbama koje se prepisuju i nalaze ovde. Mislim da to nama ne treba.
Mi smo imali i imamo dobro krivično procesno zakonodavstvo, i kada su u pitanju veštaci, i kada su u pitanju tumači, to je na najbolji mogući način u našem zakoniku regulisano.
U Ministarstvu pravde postoji služba, i preko Ministarstva pravde i veštaci i tumači registruju se, i u tom slučaju daje se čitav spisak na teritoriji Republike Srbije područnim sudovima da mogu za određene oblasti angažovati i veštaka i tumača.
Ali, ne mogu da prihvatim da nam neko drugi nameće neka rešenja kao što je Pedi Ešdaun, kaže, nametnuo Brčkom distriktu. Imam ovde zakon, kasnije ću vam citirati članove i odredbe.
Mi ne smemo sebi dozvoliti, pogotovu ministar koji je dugo godina čovek iz prakse, sudija, advokat, ministar pravde, stručan. U svakom slučaju mnoge stvari ministar pravde treba da spreči da ne dođu u zakon, jer stručna javnost o ovom zakonu nije se pozitivno izrazila i nije dala pozitivnu ocenu.
Ne znam da li ćete mi poverovati, gospodine ministre, ali imam saznanja da na Kopaoniku marta je održano savetovanje. Niko od prisutnih nije dao pozitivne ocene.
Samo jedan profesor prava učestvovao je u pisanju ovog zakona, nisu uključeni profesori stručnjaci, oni koji su kvalifikovani i koji mogu da dorade.
Ako je šta trebalo učiniti u ovom zakonu, trebalo je učiniti to da se izvrše neke izmene i dopune.
Reći ću vam, gospodine ministre, 2000. godine mi smo sa vrsnim stručnjacima, a vi ih dobro znate, koji su učestvovali u izradi važećeg Zakonika o krivičnom postupku koji je pretrpeo 2003. godine neke minimalne izmene, radili su ga zaista stručni ljudi, kvalifikovani, kojima niko ne može da ospori njihovo znanje, stručnost i njihove kvalifikacije.
Prema tome, ako je trebalo šta intervenisati u ovom postojećem predlogu, sa intervencijama je moglo da se pođe samo u toliko da budu izmene i dopune ovog zakona.
Reći ću vam da je 11 zemalja bilo konsultovano kada je rađen važeći Zakonik o krivičnom postupku i da su savremena rešenja tada već preuzeta, i ne vidim potrebu da mnoga rešenja koja su ponuđena, vi ovo niste radili, jer vi nemate vremena, imate puno obaveza, svakako, ali oni koji su ga radili, u svakom slučaju, trebalo je da vode računa da ne naruše jedinstvo krivično-procesnog prava.
Predlažem da se ovaj amandman usvoji, jer mislim da ima mesta i da ne bi opterećivao zakon, ovo nije inovacija koja doprinosi poboljšanju ni teksta niti rešenja u njemu.

Reč ima ministar Stojković.

Samo jedno malo objašnjenje, iskreno sam malo iznenađen ovim što je rekao poslanik Jojić, a moj kolega advokat. Navešću primer, sudio sam čoveka koji je priveden, a bio je u pritvoru, govori pakistanski.
Pozvao sam čak tumača u Beogradu, nemojte da govorimo o unutrašnjosti, sada govorim o Beogradu, jer govorim o tim malim sredinama gde toga nema uopšte, i meni tumač kaže, znam arapski, ali ne znam ovo, pa je morao da se sasluša i njegov drug koji zna srpski. Vi onda morate da ga zakunete, da bi on dobio pravo na svom jeziku da govori i da bude prevođen. Još jedan mali dodatak, da je taj drugi Pakistanac rekao, znam srpski, ali ne znam u toj meri dobro da ga prevodim, neću da se zakunem, pa da li bi ga zakleli? Ja ne bih.
To je ona priča iz prakse o malim mestima, gde nemate za 50% jezika tumače, a možete da zamislite kada mu dovede čoveka, vi morate nekako da rešite, morate da pozovete nekog profesora koji zna jezik, pozvaću ga, a tada moram da ga zakunem. To je celo objašnjenje.
Normalno da tamo gde ima dovoljno prevodioca neće biti problema, ali imate malo mesto ili situacije koje traže sve to, tako da se ljudi što pre privode i sprovode dalje.
To je bio razlog unošenja ovog člana i mislim da je neophodan.

Na član 103, sa ispravkom, amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Mamula.
Vlada je prihvatila amandman, sa ispravkom.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 129. amandman je podneo poslanik Vladimir Homan.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 136. i član 136. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 137. i član 137. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 138. i član 138. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 139. amandman je podnela Ljiljana Nestorović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 140. amandman je podnela Ljiljana Nestorović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije za upražnjena poslanička mesta, kako bismo omogućili njihovo učešće u Radu Narodne skupštine.
Uručen vam je izveštaj Republičke izborne komisije o izboru narodnih poslanika radi popune upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnim poslanicima, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Momčilu Spasiću i Zoranu Subotičkom, izabranim sa izborne liste G17 plus - Miroljub Labus.
Na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Momčilu Spasiću i Zoranu Subotičkom.
Čestitam narodnim poslanicima na izboru.
Još jedno obaveštenje, samo da sačekamo da narodni poslanici zauzmu svoja mesta, izvolite.
Primili ste ostavke Vesne Obradović i Branke Bošnjak na funkcije narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ovih ostavki, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavki nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stav 2. i 3. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovim narodnim poslanicima.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i stav 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Administrativnog odbora konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje su izabrani, narodnim poslanicima Vesni Obradović i Branki Bošnjak, izabranim sa izborne liste G17 plus - Miroljub Labus, danom podnošenja ostavki.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Na član 146. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da istaknem jedno nezadovoljstvo danas kada raspravljamo o veoma važnom zakonu.
U Narodnoj skupštini Republike Srbije manje je poslanika nego što je bilo u subotu, 13. maja, u Ljuboviji, gde je održana promocija knjige – Svedočenje prof. dr Vojislava Šešelja u procesu protiv Slobodana Miloševića, ako se izuzmu poslanici SRS koji su ovde prisutni u velikom broju.
Podneo sam amandman na član 146. zakonika o krivičnom postupku. Stekao sam utisak, iako nijedan od narodnih poslanika nikad nije potcenio stručno znanje i kvalifikaciju ministra Stojkovića, da je ministar Stojković uzeo malo učešća u izradi ovog zakona ili je možda bio opterećen haškim poslovima.
Naravno, ni ministar Stojković ni Vlada Republike Srbije se ne pitaju zbog čega ni posle četiri godine ne počinje suđenje prof. dr Vojislavu Šešelju u Haškom tribunalu, ali su verovatno zauzeti drugim poslovima.
Član 146. Predloga zakonika reguliše posebne dokazne radnje. Posebne dokazne radnje se mogu provoditi u teškim krivičnim delima. Moj amandman se ne odnosi na osporavanje tih posebnih radnji u teškim krivičnim delima, nego sam na član 146. stav 4. podneo amandman, tamo gde se kaže "ubistvo, teško ubistvo i serijsko silovanje", predložio sam da se reči "serijsko silovanje" zamene rečima "višestruko silovanje".
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a u obrazloženju je rečeno da je termin "serijsko silovanje" regulisan članom 22. predloženog zakonika. Tu se kaže: "Izraz ''serijsko silovanje'' u odredbama ovog zakonika (član 146. stav 1. tačka 4)), obuhvata jedno jedno ili više krivičnih dela".
Mislim da je ovaj amandman trebalo prihvatiti, pa predlažem poslanicima da u danu za glasanje prihvate ovaj amandman.

Za reč se javio narodni poslanik Petar Jojić, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, u našoj terminologiji i u našem pravu do sada nije bilo zabeleženo da je kao krivično delo bilo definisano serijsko silovanje. Ukazujem na jednu važnu činjenicu da ovo nije dopušteno u zakon unositi, jer to ipak vređa i dostojanstvo. Ni u kom slučaju se ne bi moglo prihvatiti kao definicija, jer zadire i vređa osnovna ljudska prava i slobode.
To serijsko silovanje, kažem, do sada u našoj sudskoj praksi i u našem pravu nije bilo definisano. Znam da je ministar Stojković imao u svojoj sudskoj praksi i takvih krivičnih dela, ali ovakva definicija nije bila u našem Krivičnom zakoniku, niti je bila u Zakoniku o krivičnom postupku.
Nije ovo u skladu sa Ustavom. Zamislite vi sada objaviti presudu u kojoj se kaže da je bilo serijsko silovanje. Da li je u toj seriji bilo dvoje, troje, četvoro, petoro, desetoro itd, to bi bilo jako ružno. Može da se kaže: "višestruko silovanje".
Tvorcu ovakve definicije poručujem da ovo nije prihvaćeno u stručnoj javnosti, a u našoj javnosti takođe taj termin neće biti prikladan i zato ga treba izbaciti iz našeg zakonodavstva, i treba prihvatiti ovaj amandman koji je podnela SRS. Ima opravdanja, jer je daleko prikladnije rešenje , jer smo rekli da se u članu 146. stav 1. tačka 4) reči "serijsko silovanje" zamenjuju rečima "višestruko silovanje".
Zato predlažemo da se ovaj amandman usvoji, jer je delotvoran i ima neke pravne logike.
Da se ne desi, kao što se dešavalo u prethodnim delovima članova, u kojima se izrazi i definicije, umesto to da bude to, a u stvari u zakonu i u primeni ne doprinosi ničemu, da bi nešto bilo poboljšano, da bi bilo delotvorno, da bi bilo lakše primenjivo u zakonu, da bi sutra sudijama i onima koji primenjuju zakon bilo sasvim logičnije, prihvatljivije i razumnije.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 146. amandman je podneo poslanik Petar Cvetković.
Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 146. amandman je podneo poslanik Vladimir Homan.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 151. amandman je podneo poslanik Petar Jojić.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, tajni islednik, to jest tajni agent vam je kao špijunka u krevetu. Ništa vam to drugo ne znači. Uvođenjem tajnog islednika Srbija će doživeti nešto što nijedna država nije doživela, a država Srbija u svojoj dubokoj i velikoj istorijskoj i tradicionalnoj pravnoj praksi ovo nikada nije dozvoljavala.
Tajni islednik treba da bude instaliran u sudu, u tužilaštvu, u opštini, u školi, na fakultetu, u vojsci, u preduzeću. Biće vam instaliran tamo gde nikada niko nije pomislio da će se naći tajni agent.
Tajni agent vam je jedan provokator koji će nam napraviti veliko zlo u pravnoj praksi, koji će optužiti mnoge nevine ljude, koji će prikupljati podatke i otvarati operativne obrade, koji će pisati službene beleške i lažne izveštaje, koji će biti tihi, ali opasan komšija u vašem susedstvu. Taj će da napiše informaciju ili izveštaj koji će se dostaviti tužiocu, tužilac će na osnovu te informacije podneti optužni akt i to će predstavljati dokaz.
Sada se postavlja pitanje: gde nam je načelo neposrednosti? Ko će znati da li će taj tajni svedok koji je došao do dokaza, moći da se suoči sa optuženim na sudu u kontradiktornom postupku? Neće. Neće ga okrivljeni nikada videti, ali će njega videti i kod njega će da dođe i da sa njim sarađuje javni tužilac, i on će biti produžena ruka javnog tužioca.
Tajni dosijei koji će se otvarati, neće to biti ni 48. godina, kada je izbila Rezolucija Informbiroa, neće to biti ni akcija "Sablja", taj će da vam žari i pali, da lažno optužuje i da stradaju nevini ljudi.
Zamislite u 2006. ili 2007. godini, ako dođe do primene, mi zasnivamo dokaze na lažnom agentu.
Šta će nama tajni islednik? Nije ova država divlja Amerika i Divlji Zapad. Ovo je normalna država. U Srbiji žive normalni građani, a oni koji su počinili neke zločine ili krivična dela ti će odgovarati, a za to postoje nadležni organi koji operativnim putem, u toku redovne službe, policija, delujući preventivno i represivno, dolazi do dokaza i daje te dokaze javnom tužiocu.
Gospodine Stojkoviću, sutra kad ne budete ministar, kad vam dođe tajni agent, a npr. angažujem tajnog agenta Krasić Zorana, da li bi to bilo u redu?
To nikad ne bih naravno uradio, ali zapamtite, znam kakav je Krasić, on je častan čovek, nikada ne bi podmetao, ali i vi i ja, i mi svi ovde moramo da vodimo računa, jer ovo neće samo ako se usvoji biti primenjivo u ovoj godini i idućoj.
Ovo može da ostane godinama, a to godinama može da nanese ogromnu štetu našim građanima. Biće ugrožena osnovna ljudska prava. Ovo nije u skladu sa evropskim Paktom o pravima i slobodama, sa Poveljom Ujedinjenih nacija, ovo ne.
Molim vas, tajni agent će u svim porama da se nađe, ali njega niko ne kontroliše. Ko kontroliše tajnog agenta. Kada ćete vi moći, gospodine ministre, da kontrolišete jednog agenta?
Recimo, sutra postanete u nekom drugom resoru, direktor, službenik ili činovnik. Kako mi možemo njega kontrolisati? Nikako. On će biti pre svega ilegalac, radiće sve tajno.
Samo bih skrenuo pažnju, mi smo imali tajnu policiju, mi imamo i danas tajnu policiju, mi imamo službu javne bezbednosti, koja je preimenovana u policiju, kriminalističku, i saobraćajnu, i policiju poretka, ali ti ljudi rade normalno.
Zamislite šta će se desiti, sada ćete imati u policiji tajnog islednika za policiju, mada on ima i inspektora. i komandira. i ima načelnika, ima generala, ima ministra, ali će se naći i u tim redovima koji će da podmeću samo, i da piše taj žbir beleške, i da otvara dosije. E, to je opasno.
U tome mi iz SRS apsolutno ne možemo da se saglasimo, jer smo protiv toga na startu. On nam neće u našoj reformi pravosuđa niti bezbednosti zemlje ništa pomoći, on će nam odmoći, on će mnoge građane u crno zavijati.
To je kreatura koja ne sme da se apsolutno u zakonu nađe, to je opasna kreatura, to vam moram reći.
Radio sam u toj službi i znam šta sve mogu ljudi da urade, kakve sve podmetaljke mogu da učine, to je opasno.
To je možda lepo zamišljena ideja, ali ta bi ideja bila da je tu zaista čist posao do kraja, da ćete vi naći čoveka časnog i poštenog koji se neće baviti prljavim poslovima, koji neće podmićivati, potplaćivati i podstrekavati.
Najopasnije je to što će to biti podstrekač za izvršenje mnogih krivičnih dela. A kada bi ga otkrili, on bi bio saizvršilac i bio bi kao podstrekač, naravno, da se nađe pred sudom.
Ali, tajnog agenta ugraditi u upravni sistem Srbije u 2006. godini je katastrofa za građane Srbije, katastrofa za bezbednost i sigurnost građana, za prava i slobode njihove. To je takva opasnost da vi imate neprijatelja, a ne znate ko vam je neprijatelj. Nek se samo zameri sa komšijom, komšija je završio na robiji, u tamnici.
Nek se samo zameri sa kolegom na radnom mestu, neka se zameri sa nekim građaninom po bilo kom osnovu u mestu gde živi, pa taj građanin odmah ima dosije, taj građanin ima odmah svakog dana pre podne šta je radio od 7 do 14 časova jedna beleška, jedan izveštaj, šta je radio od 14 do 24, šta je radio od 0 do 7, tri izveštaja, četiri će se naći, i oni se sada prate i ulažu.
Zamislite da njegov iskaz niko ne može da proveri, to je opasno. Redovna policija naša sada operativno radi u skladu sa zakonom i Ustavom, ali prikuplja dokaze, ne dokazne radnje, nego dokaze pruža sudu, a ti dokazi jesu vidljivi i merljivi, uočljivi. E sad vidite, mi unosimo u zakon nešto da nam je uho jače od oka. To znači ono što je doušnik čuo, a ne ono vi kao sudija ili kao građanin šta ste videli ili imali predmet kao dokaz u rukama.
Mnoge će u crno zaviti taj tajni agent. Ja sam protiv njega baš zbog toga što dobro poznajem tu materiju, nema joj mesta, verujte mi. Vi možete da do mile volje predlažete sto i hiljade agenata, to nije bitno, ali vam mogu reći da mu ovde mesta nema, po našem dubokom uverenju.
Znam iz kog zakona je ovo preuzeto, kasnije ću vam ga citirati, što u našoj praksi apsolutno nije moguće primeniti. Nema mu mesta, treba slobode i prava građana čuvati i ne dozvoliti da nam neko rovari i optužuje nevine građane. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Javile su se Nataša Jovanović i Vjerica Radeta. Nataša Jovanović, imate četiri minuta i 20 sekundi, izvolite.