ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 16.05.2006.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

6. dan rada

16.05.2006

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:10 do 23:45

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala. Mislim da ste bili u pravu, sada je protumačeno, ako izuzmemo sitnice na ovo zbunjivanje samostalni i nezavisni. U međuvremenu, izvolite gospodine Krasiću, vraćamo se na amandman.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Ovo je član koji reguliše nešto što stoji u naslovu: Lica koja imaju pravo izjavljivanja žalbe.
U stavu 4. se govori o dužnosti, tako da imamo žalbe koje proizilaze kao pravo i žalbe koje proizilaze kao obaveze.
Ovde verovatno postoje najmanje dva razloga koja su motivisala predlagača da ugradi stav 4. Prvi, nov, nedefinisan položaj tužioca koji sprovodi istragu, i drugi, da ukoliko ne postoji obaveza izjavljivanja žalbe protiv oslobađajućih presuda, a postoji neki oštećeni koji bi mogao biti supsidijarni tužilac, ukoliko se ne izjavi žalba, onda je praktično on izigran. Kako bi se sprečilo to izigravanje, računa se obavezno žalba, pa ide na viši stepen, a tamo se po zakonu mora voditi računa o pitanjima koja su u ovom poglavlju odluka drugostepenog suda po žalbi propisana. Mislim da je to potpuno pogrešan koncept i da su uzeti loši primeri.
Tužilac vodi pretkrivični postupak, obezbeđuje informacije i nešto za šta smatra da može biti dokaz. Onda po vašem sprovodi istragu, donosi rešenja. Okrivljeni može da izjavi žalbu i džabe, rešava istražni sudija. Istovremeno, javni tužilac koji sprovodi istragu može da da nalog istražnom sudiji da sprovede neke istražne radnje. O tim nelogičnostima neću da pričam dalje.
Potpuno je moguće da odbrana priprema svoje dokaze. Kada ona upoznaje tužioca sa tim dokazima? Na glavnom pretresu. Kada? Kada se izvode dokazi. Šta se dešava kad se završi izvođenje dokaza? Daje se završna reč i kraj priče. U zavisnosti od obima predmeta moguće je da se završi izvođenje dokaza i odmah da se krene na završnu reč.
U većini slučajeva tako se i radi. Tada je javni tužilac saznao da odbrana ima mnogo bolje dokaze, koji potpuno menjaju sliku i verovatnoću, on misli da ne može da odustane u toj fazi postupka, jer smatra da se lomi. I onda kaže, dobro, to zastupam na bazi ovoga što sam imao. Treba voditi računa šta znači samostalnost tužioca. Neću da otvaram tu temu.
Nelogično je da žalba kao pravo za neku stranu u postupku, a obe strane koje učestvuju u postupku su ravnopravne, strane su tužilac koji proganja i optuženi koji se sam brani; ili, tužilac koji proganja i branilac lica koje se ne brani samo. U procesnom smislu oni su izjednačeni. Vi ovde žalbu treba da tretirate kao procesno sredstvo u postupku.
Da li bi imala logike odredba, branilac je dužan da izjavi žalbu protiv presude kojom se oslobađa okrivljeni. To bi bilo smešno. Branilac je dužan da izjavi žalbu ukoliko je doneta osuđujuća presuda. Znam da postoji institut koji se zove pravo na žalbu i još uvek ne postoji institut dužnost izjavljivanja žalbe. Dužnost izjavljivanja žalbe ne postoji. Ne znam, tolike godine imam i tolike škole sam završio, a za tako nešto nisam saznao.
Ukazao sam da postoji mogućnost zaštite oštećenog, kao supsidijarnog tužioca koji nije učestvovao zato što je tužilac to sprovodi. To je da je tužilac dužan da izjavi žalbu ukoliko lice koje bi moglo biti oštećeno kao tužilac pismeno traži od tužioca, pošto je ono saradnik tužioca u progonu, da se izjavi žalba. Tu vodite računa o zaštiti interes oštećenog.
Samo da vam kažem kako će u praksi da izgleda. Tužioci su iovako ionako lenje osobe. To znate i sami. Oni sklepaju jednu do dve strane i otaljaju posao. Šta mislite na šta će da liče žalbe koje treba da izjavi tužilac, a zna da je oslobađajuća presuda ispravna.
Odmah da vam kažem, to će biti jedna strana sa onim generalijama, izjavljujemo žalbu, i zadržavamo pravo da u toku toliko i toliko dana damo razlog. I onda će razloge da smete na jednu i po stranu, vodeći računa da ne otvore neku novu temu. Kada viši sud pogleda tako neozbiljne žalbe, a one su, da ne preteram, u 70% slučajeva neozbiljne, jer najveće lenčuge u pravu su advokati i tužioci. Sudije su rudari, oni moraju da rade i moraju da obrazlože svaki razlog itd. Tužilac, njemu je teška jedna strana da se napiše. Neka me tuže, baš me briga, a advokati, znate i sami kako to.
Mislim da ovakva odredba ne može da stoji i da se ne uklapa, a ne uklapa se ni u ovaj koncept tužioca koji dajete. Ne vidim razlog zašto ovaj amandman niste prihvatili, jer ne znam šta bi to značilo dužan je da izjavi žalbu. Ovaj problem posmatrate kao problem forme, a ne problem sadržine.
Na našu sreću, u krivičnom postupku glavni problem je sadržina i suština, a to je pre svega istina. Vi ovde legalizujete zaobilaženje istine. Tužilac ima pokriće, a pa da, sastavio sam tri rečenice, to mi je žalba. Formalno-pravno je sve čisto.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 393. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
Vlada je prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 398. amandman je podneo poslanik Ljubomir Kragović.
Vlada je prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 406. amandman je podneo poslanik Đorđe Mamula.
Vlada je prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 416. amandman je podneo poslanik Vladimir Homan.
Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 457. amandman je podneo poslanik Petar Cvetković.
Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 534. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
Vlada je prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 537. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
Vlada je prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 544. amandman je podnela Ljiljana Nestorović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 550. amandman je podneo poslanik Petar Jojić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Narodni poslanik Petar Jojić, izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Predložio sam ovaj amandman na član 550. i smatram da treba brisati ovaj član kako je predložen, jer ideološku odredbu člana 573. važećeg zakonika o krivičnom postupku, a u predlogu člana 550. prihvaćena, treba bezuslovno izostaviti.
Posebni zakon na koji se zakonik iz 2001. godine u toj odredbi poziva konačno je donet, Zakon o rehabilitaciji iz aprila 2006. godine, pa nema više nikakvog razloga da se ne dozvoli ponavljanje krivičnog postupka i naknade štete zbog neopravdane osude i neosnovanog lišenja slobode koja su osuđena pre 1. januara 1954. godine, odnosno njihovim naslednicima.
Dakle, s obzirom da je ovo pitanje već regulisano, smatram da bi ovaj amandman trebalo prihvatiti jer je bespotreban član i opterećuje se zakon, s obzirom da nema za njim nikakve potrebe, a rekao sam da je donet Zakon o rehabilitaciji. On pokriva ovu materiju i prema tome postoji već rešenje u Zakonu o rehabilitaciji.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
 Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 555. amandman je podneo Božidar Koprivica.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Božidar Koprivica

Srpska radikalna stranka
Poštovani narodni poslanici, napokon smo došli do zadnjeg člana 555, čiji rubrum glasi - stupanje na snagu krivičnog zakonika. U ime SRS podneo amandman baš na član 555. tako da se on menja i glasio bi: "Ovaj zakonik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 1. januara 2009. godine".
S obzirom na veliki broj instituta koje ste uveli, odnosno koje uvodite u ovaj krivični zakonik, s obzirom na prenošenje istrage, predistrage i poveravanje istrage i predistrage javnom tužiocu, mislimo da je rok koji ste predložili kratak za primenu ovog zakona i da ga treba prolongirati u najmanju ruku onako kako smo predložili, a to je 1. januara 2009. godine.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
 Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Vidite, čak i predlagač je predložio da se odloži primena ovog zakona i da počne da se primenjuje od 1. juna 2007. godine.
Ali se postavlja jedno pitanje: zašto da se primenjuju odredbe iz članova 107. i 110. i od 117. do 122. od dana stupanja na snagu zakonika. Ovo je sada problematično.
Sada se postavlja pitanje, ako smo procenili da ne treba zakon primeniti do iduće godine, dakle smatramo da bi neke pripreme trebalo izvršiti, bilo pravno-tehničke, formalno-pravne i kadrovske, da li će to biti restrukturiranje policije, tužilaštva, njihovo edukovanje da bi mogli da preuzmu ove odredbe.
Sada ova norma koja se odnosi na članove 107. i 110. i od 117. do 122. je dosta problematična.
Zašto baš odmah da to primenimo, a ovo ostalo odlažemo za godinu dana? Ukoliko se usvoji Predlog zakona ove odredbe članova 107. i 110. i od 117. do 122. neće biti moguće primenjivati od dana stupanja na snagu ovog zakona. To je naša praksa u poslednjim godinama pokazala da, iako smo donosili zakone, a da se pokazalo u praksi da ne mogu da budu primenjeni.
Sa druge strane, događalo se da smo posle tri meseca imali takvu situaciju da su predlozi stizali od Vlade da idemo na izmene i dopune zakona.
Ako je odložena primena zakona u pretežnom delu od 1. juna 2007. godine, onda su i ove odredbe trebale da imaju istu sudbinu i u tom slučaju smatram da odredbe u ovom zakonu nisu dobro bar vremenski usklađene, a smatramo da je amandman narodnog poslanika Božidara Koprivice opravdan, da se odloži do 1. juna 2009. godine, jer za taj vremenski period bi objektivno mogla da se u dovoljnoj meri reše sva prethodna pitanja za zaživljavanje ili primenu nekih rešenja koja se nude u ovom zakonu.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
 Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Gospodine Stojkoviću, vi kažete da će se zakon primenjivati od 1. juna 2007. godine, izuzev odredbi članova 107. i 110. i od 117. do 122, koje će se primenjivati od dana stupanja na snagu ovog zakona.
U članu 107. piše - Pitanja koja se ne smeju postavljati oštećenom ili svedoku. Član 107. ima toliki prioritet i toliki značaj da mora da se primenjuje pre svih drugih. Četiri člana su važnija nego 551 član. Član 107. kaže - zabranjeno je oštećenom ili svedoku postavljati pitanja koja se odnose na njegov polni život i seksualne sklonosti, političko i ideološko opredeljenje, rasno, nacionalno, etničko poreklo, moralne kriterijume, druge isključivo lične i porodične okolnosti, osim izuzetno ako su odgovori na takva pitanja neposredno i očigledno povezani sa potrebom razjašnjenja bitnih obeležja krivičnog dela koje je predmet postupka.
Mislim da vam je ovo gej lobi pisao i da on želi da se zaštiti, a oni su vrlo jaka organizacija, drže pola kulture i umetnosti u zapadnoj Evropi. Vidim da su vrlo jaki i na našoj političkoj sceni. Oni su toliko uspeli da kažu, neće nas niko da maltretira i da nas pita kakve su naše polne sklonosti.
Član 110 - Pravila saslušanja posebno osetljivih, oštećenih i svedoka. Neću da čitam ovaj član, znate na šta se odnosi. Članovi od 117. do 122 - Saslušanje zaštićenog svedoka. To se odmah primenjuje. Onda nam je jasno zašto je hitan postupak da se donese ovaj zakon.