Dame i gospodo narodni poslanici, možemo da nastavimo popodnevni rad.

Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.

Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Rankić.

Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.

Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Zoran Stojković, ministar pravde, želi da da završnu reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.

Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UREĐENjU SUDOVA (pojedinosti)

Primili ste amandman koji je na Predlog zakona podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o podnetom amandmanu.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 3. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Zoran Krasić.

Vlada je prihvatila amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Zoran Stojković, ministar pravde, želi da da završnu reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.

Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ARBITRAŽI (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zoran Krasić, Vjerica Radeta, Nataša Jovanović, Milan Stevović, Petar Jojić, Božidar Koprivica, Vojislav Milajić, Nemanja Šarović i Gordana Pop-Lazić.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Na dnevnom redu su amandmani na Predlog zakona o arbitraži.
Pre nego što se upustimo u razmatranje naših amandmana, moram da kažem da nije tačno što je u načelnoj raspravi rečeno povodom ovog predloga zakona. Mi smo ovu oblast načelno imali uređenu, između ostalog i Zakonom o parničnom postupku, koji je nekada bio na snazi. Meni se čini da je postojalo petnaestak odredbi koje na načelni način regulišu pitanja arbitraže. Pošto je prilikom donošenja novog Zakona o parničnom postupku ovde nametnut stav da se arbitraža reguliše posebnim zakonom, došao je ovaj predlog zakona i on stvarno preširoko postavlja pitanje arbitraže.
Sada ću da pređem konkretno na član 5, jer sam podneo amandman na član 5. stav 2. i amandmanom tražim da se u tom stavu izbriše reč "fizičko"; odnosi se, pre svega, na fizičko lice.
Da bi se pratio u kontinuitetu ovaj amandman, mislim da je potrebno da pročitam ovo što je navedeno u stavu 1: "Arbitraža se može ugovoriti za rešavanje imovinskog spora o pravima kojima stranke slobodno raspolažu, osim sporova za koje je određena isključiva nadležnost suda". Sada ide ovaj deo obuhvaćen amandmanom, a Vlada predlaže da taj stav 2. glasi: "Svako fizičko i pravno lice može da ugovori arbitražu, uključujući i državu, njene organe, ustanove i preduzeća u kojima ona ima svojinsko učešće".
Amandmanom tražim da se izbriše reč "fizičko", te na taj način izražavam stav SRS da arbitražu mogu da ugovore samo pravna lica povodom nekog spornog odnosa iz međusobnog privrednog odnosa. Ukoliko bi se ostavila mogućnost da i fizička lica ugovaraju arbitražu, onda nama nisu potrebni sudovi.
Za međusobni odnos fizičkih lica imamo nešto što je prošle godine ovde progurano, a to je tzv. medijacija, odnosno posredovanje u rešavanju nekog spornog odnosa bez suda, pokušaj da se pre nego što se dođe na sud i pre nego što neko napiše tužbu reši neki sporni odnos između fizičkih lica.
Mislim da je ovako zamišljena arbitraža preširoka. Ako neko misli na fizičko lice kao osnivača zanatske radnje itd, on mora biti obuhvaćen pojmom "pravno lice" zato što i kao radnja i kao delatnost odgovara za preuzete obaveze.
Arbitraža ima smisla samo ukoliko oni koji učestvuju u privrednom životu sa svojstvom pravnog lica imaju potrebu da neka specifičnost koja proističe iz uzansi tehničkih standarda i drugih standarda koji se ne unose u propis, u obavezujuću normu, treba da se primeni, odnosno ako je za rešenje spornog odnosa potrebna primena pravila neke specifične struke, onda to dolazi do izražaja samo ukoliko je međusobni odnos dva pravna lica, poslovni odnos, u pitanju. Na taj način praktično promovišemo onaj stav koji je bio prisutan ranije o jednoj našoj arbitraži koja je bila pri nekoj privrednoj komori.
Eto, to je osnovna stvar i to je osnovni koncept SRS i na toj osnovi se zasnivaju svi ovi naši amandmani, mislim da ih ima sedam-osam. Gde god se pojavila potreba da se ovo promeni, a polazeći od ovog našeg polaznog stava, mi smo intervenisali.
Biće i sledećih amandmana, gde ćemo da ukažemo na još neka pitanja i neke oblasti koje smatramo da su loše uređene, ali ovo je osnovna primedba. Ništa zakon ne gubi ukoliko se usvoji ovaj amandman, zakon postaje onda poprilično ozbiljniji i biće jednostavnija primena.
E sad, pošto sve ovo može da deluje kao neka neozbiljna priča, pogotovo za one koji nisu u obavezi da se razumeju u ove stvari, ne moraju svi da se razumeju baš u sve, naveo bih sada nešto što imamo u praksi. Vidite, pred Trgovinskim sudom u Beogradu odavno je u toku jedna parnica, od 2002. godine praktično. Broj predmeta je P 2006/02. Tužilac je jedna firma, a tuženi je SPO. Tužbeni zahtev se odnosi verovatno na 40 miliona dinara, a možda je u pitanju i veći iznos.
Nema gospodina Mihailovića tu, on je i lično upoznat sa tim sporom, nema ni gospodina Stevanovića, i on je lično upoznat sa tim sporom. Kada kažem lično upoznat, znači apsolutno znaju sve pojedinosti, čak bi mogli da budu i svedoci u tom postupku, što se tiče SPO-a i perioda kada je Vuk Drašković na Ravnoj gori pravio spomen-dom, put, crkvu i ko zna šta je sve tamo radio.
Javnost mora da zna da u vreme dok je Vuk Drašković sa suprugom žario i palio u Beogradu, a gotovo se ništa ne razlikuje od ovoga što radi sada Bogdanović, uslovljavao je preduzeća da moraju da budu donatori i sponzori nekih investicija na Ravnoj gori. Tako su "Srbijašume" morale da uplate iznos, "Lasta" Beograd, gradske elektrane, "Termoelektro"; kada bih to ređao, verujte, bio bi veliki spisak preduzeća koja su morala da budu sponzori te Vukove investicije.
Ovaj što ste ga sada uhapsili, što se nalazi u pritvoru, na sve moguće načine je odugovlačio taj postupak, ovaj Kljajević. Čak je i sudija koji je bio zadužen za predmet morao da ide u penziju, neka Olga Milošević. Nemam primedbi što se tiče njenog rada, svi kažu da je ona to korektno radila.
Za sve te investicije SPO ne postoji ni projekat, ni ugovori. Postoji neko idejno rešenje ovog akademika što je bio predsednik IO grada Beograda. Tu se opralo poprilično para, dobro zna o tome i Velimir Ilić. Pošto dobro zna, on bi trebalo da odgovori na pitanje ko je finansirao put od Struganika do Ravne gore.
Moram da kažem da je dobijena čak i upotrebna dozvola, sve je to tamo legalizovano u međuvremenu, ali je ostao dug i ostala je pretnja, pa se stvarno postavlja pitanje, ako je to sve stvar donacija, kako je to sada uknjiženo na SPO u zemljišnim knjigama?
Evo, zbog legalizma postavljam pitanje i evo pozivam i tog sudiju Trgovinskog suda koji je zadužen za taj predmet neka što pre odluči, nema šta tu da se pogreši, sva veštačenja, sve je tu završeno. Neka se to što pre završi. I neka se, naravno, saopšti istina.
E sad, ovaj sam primer uzeo u obzir, šta mislite kako bi se taj predmet rešio pred arbitražom u skladu sa ovim zakonom? Nikako. Ovaj spor pred arbitražom nikako se ne bi rešio.
A šta stoji u obrazloženju ovog predloga zakona? Jednostavno, reklamira se projekat osnivanja arbitraže koja bi rešavala ovako sporne odnose na mnogo efikasniji način od suda. Vidite i sami, na ovom primeru mogu da vam dokažem da se ovaj predmet ne bi rešio ni u sudu, ni pred arbitražom.
Znači, za funkcionisanje našeg pravosuđa nije problem zakonska norma, nego je problem kako se izvršava zakon. Na koga se pretežno odnose ovi propisi iz oblasti pravosuđa? Pre svega na sudove i tužilaštvo. A kako sudovi i tužilaštvo da rade kada imaju ovakvu dominaciju poput ove koju vrši Vuk Drašković u postojećem predmetu pred Trgovinskim sudom?
Pred arbitražom bi to bilo nemoguće da se reši. Zašto? Pa ne bi mogli da se dogovore pre svega oko arbitra. Čim nema dogovora oko arbitra, ide na sud, a na sudu šta ga čeka, evo vidite i sami. Četvrta godina, a još nema prvostepene presude. Zašto nema prvostepene presude? Pretpostavljam da ovim odugovlačenjem SPO želi da ugasi tužioca, da tužilac zapadne u krizu. Četrdeset miliona dinara, to je verovatno preko 150.000 evra, ako mi je matematika dobra. To bi svaku firmu ugasilo, to su velike pare. Znači, nešto je urađeno, a ništa nije plaćeno.
Sada zamislite kada bi na arbitražu sa pravnim licem išlo fizičko lice. Kako bi ono prošlo? Još gore. Znači, usvajanjem ovog amandmana suštinski se omogućava pravnim licima da spor iz međusobnog privrednog odnosa rešavaju i putem ugovaranja arbitraže, u skladu sa nekim odredbama ovog zakona. Preporučuje se arbitraža. Za koje sporove? Gde struka i specijalnost treba da dođu do izražaja u proceni nekih činjenica koje su važne za presuđenje, a te činjenice možda redovni sud ne bi mogao da utvrdi zbog nedostatka kvalifikacije.
Sudija i ne treba da bude kvalifikovan za građevinu, za mašinstvo itd. On obično koristi veštake za te stvari, ali ukoliko se pred arbitražom iznese ovakav jedan spor i kao arbitražne sudije učestvuju ljudi koji poseduju odgovarajuću kvalifikaciju i znaju tu tehnologiju, oni verovatno mnogo pravičnije mogu da odluče o nekom spornom odnosu, ukoliko su stranke saglasne da se spor iznese pred arbitražu i ukoliko su unapred ugovorile arbitražu. Ne kada je spor nastao, nego kada su ušle u ugovorni odnos, jednom klauzulom ugovora su predvideli da će sporni odnos da se reši putem arbitraže.
Mogu čak i da prepišu neke odredbe ovog zakona kako da se formira arbitražno veće, arbitražni sud, kako da se izaberu arbitri i kako oni da donesu odluku. Predlažem da se prihvati ovaj amandman i onda će zakon da bude ozbiljniji propis.

Petar Cvetković ima reč.

Zanimljive opservacije gospodina Krasića, ali amandman glasi da se briše fizičko lice, odnosno da fizičko lice ne može biti učesnik, odnosno stranka u postupku arbitraže. Zanimljive opservacije, ali ovo je za neki drugi zakon, malo se odnosi na ovaj zakon o arbitraži. Zašto?
Kada sam čitao ovaj amandman da se izbaci fizičko lice iz arbitražnog postupka, da ne može biti stranka u postupku arbitraže, nisam mogao da steknem dojam, zaključak, kako god hoćete, zašto se to traži. Da li je to samo, kao što volite da kažete, koncepcijsko pitanje, ili ima neke kvake, a kvaku sam upravo čuo.
Predlažete da se fizička lica proglase pravnim licima, odnosno da se samostalne zanatlije, tako da ih nazovem uslovno, oni koji se bave nekim privrednim aktivnostima u vidu zanata, ili, zašto ne, i advokati koji se u tom smislu bave nekom delatnošću i mnogo ima tih strukovnih zanimanja, smatraju pravnim licima, što je potpuno koncepcijski suprotno pravnom sistemu i utvrđenim normama zakona, barem u ovom trenutku, u Srbiji.
To bi zahtevalo izmenu svega, izmenu propisa, gde bi se jedan samostalni zanatlija, krojač, obućar, morao smatrati pravnim licem, pa bi onda imao pravo da učestvuje u arbitraži, po vama. U tome je kvaka. Obućar nije pravno lice, a ako ga utvrdimo pravnim licem, onda ćemo i advokate utvrditi da su pravna lica, onda su svi oni koji se bave nekim aktivnostima pravna lica, onda nema ni potrebe brisati pravno lice. Zašto? Onda bi se i poljoprivrednik smatrao pravnim licem, jer je učestvovao u nekoj privrednoj aktivnosti, dao nekom prekupcu, nakupcu neku robu, pa je i on pravno lice.
Tim najširim tumačenjem bismo iz osnove izmenili čitav pravni sistem i sve važeće zakone, tako da praktično promene ne bi ni bilo, jer bi svi mogli da se podvedu pod pojam pravnog lica, jer se bave nekom, bilo kakvom, privrednom ili sličnom aktivnošću koja se razmenjuje sa drugim licima.
Dakle, arbitraža je zamišljena i koncepcijski postavljena, kažete, preširoko. Ne znam šta je potrebno učiniti; neki zakon je preširok, neki je preuzak, ima previše promena, nema dovoljno promena, a sve je rezultat toga da ga treba povući ili ne usvojiti. Ne znam, barem jedan zakon da je dobar, podnošljiv. Svi do sada predloženi zakoni ili su preuski ili su preširoki, ili je previše promena, premalo promena.
Arbitraža je zasnovana koncepcijski, izdvojena iz onoga Zakona o parničnom postupku, upravo iz osnovnog razloga, hajde da pokušam malo neopravdano, ali da ga uprostim do krajnjih granica – upravo u arbitraži je volja stranaka, učesnika u postupku, zakon. Stranke u postupku arbitraže biraju i postupak i arbitražu, nadležnost.
Praktično, najveći deo onoga što će se raditi ugovaraju stranke, odnosno učesnici u postupku arbitraže, pa u skladu sa tim je i ova snaga arbitraže, odnosno snaga ovih arbitara koje same stranke biraju. Arbitri ne moraju biti stručnjaci iz određene oblasti. Arbitri mogu takođe koristiti usluge stručnjaka iz određenih oblasti; drugim rečima, koristiti usluge veštaka.
Arbitri ne moraju biti ni pravni stručnjaci, ni imati neka znanja, mogu biti laici, ne moraju teorijski biti ni pismeni, jer upravo je intencija arbitraže da omogućuje strankama da se dogovore oko toga koja će lica ili jedno lice na adekvatan način rešiti njihov spor.
Još jednu rečenicu, ne bih dužio – u pravnom, društvenom, ekonomskom, naročito u privrednom životu ne učestvuju samo pravna lica iliti velike korporacije, učestvuju i fizička, ravnopravno između sebe ili sa pravnim licima, sa privrednim subjektima. To je do te mere izmešano da je praktično nemoguće odvojiti pojedinca, odnosno fizičko lice i pravno lice u tim njihovim pravnim i ekonomskim odnosima.
Stoga je i razumljivo što se predviđa da u arbitraži mogu učestvovati kako pravna tako i fizička lica. Jer, kao što rekoh, privredni i ekonomski odnosi nemoguće je da se razluče i odvoje i izbace pravna lica, osim (pravilno ste dali rešenje toga) ukoliko i fizička lica ne proglasimo pravnim licima.

Gospodin Krasić ima reč, replika.

Mi iz SRS uvek preuzimamo veliki rizik kada je posle podne sednica Narodne skupštine, jer onda se probude oni koji su spavali u toku celog dana, pa iskoriste jednu reč i daju krivo značenje jedne reči. Da, možete slobodno da spavate i noću, nije to problem.
Osnovna naša primedba je da se fizičkim licima ne omogući da ugovaraju arbitražu. Zašto? Zato što postoje druga sredstva kojima oni mogu mirno da reše neki spor. Moram da upozorim: zahvaljujući ovoj vladi, i seljaci su morali da se registruju i da dobiju račun preko koga će da posluju; zahvaljujući ovoj vladi u Privredni registar se upisuju i preduzetnici, a zahvaljujući nekim pravnim principima odavno preduzetnici, kada stupaju u poslovne odnose, imaju status pravnog lica. Kada ne bi imali status pravnog lica, ne bi imali ni žiro račun.
Ali, šta da radimo, poslepodne je, znate, svašta se čuje sa ove govornice i osporava se sve i svašta. Kaže se – koncepcijsko neslaganje, radikalima neki zakon smeta što je preširok, a neki preuzak.
To dibidus ne mogu da shvatim. Juče smo imali situaciju da u Narodnoj skupštini čujemo da je upravo poslanik koji je to malopre rekao podneo najviše amandmana na Zakonik o krivičnom postupku. Nisam mu osporio pravo da podnosi amandmane i da popravlja Predlog zakona koji je njegova stranka napravila. Samo pohvaljujem to.
Očigledno da je i njemu bio taj zakonik juče nedovoljno širok ili pretesan. To je njegov problem, mene to uopšte ne interesuje. Njegovo je pravo da podnosi amandman, ako je dobar amandman zašto i ne glasati za amandman ako je u funkciji poboljšanja zakona.
Moram samo da vas upozorim na jednu stvar: država je suverena, zato što ima vlast. Nad čim? Nad svojim državljanima. I ona je garant za svoje državljane.
Ako bismo svaki sporni odnos između fizičkog lica, nije u pitanju zanatlija, običan čovek iz nekog kupoprodajnog odnosa, stavili na rešavanje nekoj arbitraži...
Lepo je što ste otvorili ovu temu, jer će imati građani prilike da čuju kako želite i nevladine organizacije da pretvorite u arbitražne institucije. To ćete posebno da obrazložite stručno. Uspeo sam da vas isprovociram da izađete napokon na megdan, da građani čuju za šta se ko zalaže i zbog čega se neko zalaže za nešto.
Radi očuvanja tog suvereniteta i dokaza ne bi bilo dobro i ne bi bilo u skladu sa Ustavom da takvi sporni odnosi idu na arbitražu, a u nastavku ćemo da ukažemo šta sve može arbitražnim sporazumom da se postigne i da se pred arbitražom navodno reši sporni odnos i da se izigra propis, zakon, Ustav.
(Predsedavajući: Vreme.)
Samo smo vas uveli u temu, a sada ćemo da brišemo i da vam pokažemo od člana do člana gde se nalaze te vaše kvake.

Zahvaljujem se, gospodine Krasiću.
Da li još neko želi reč o amandmanu? (Ne.)
Pre prelaska na sledeći amandman, a na osnovu člana 85. stav 1. i 5. Poslovnika, danas bismo radili tako što bismo raspravljali u pojedinostima o onoj tački dnevnog reda koja bude razmatrana u 18,00 časova, znači, produžili bismo raspravu do daljnjeg, s tim što bismo ograničili do 20,00 časova, zbog utakmice.
Znači, ne dok se ne završi rasprava, nego do 20,00 časova za onu tačku koja bude u 18,00 časova. Zahvaljujem se.
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Čudni li su principi rada ovog parlamenta! Nama zaista Poslovnik i ne treba.
Svaki dan određujemo neko novo radno vreme, nekada do ponoći, a nekada kada je utakmica samo do 20 časova, pa onda tri dana ne radimo. Zaista vrlo interesantna družina.
Kada smo u načelnoj raspravi govorili o Predlogu zakona o arbitraži izneli smo neke naše stavove i lepo smo tada komunicirali sa ministrom, pa mi je milo da je ministar opet ovde sa nama, jer sam mislila da neće doći. Mislila sam zato, ministre, da ste angažovali neke pi-ar kolege iz ove poslaničke grupe koja inače radi samo ovako od 16,00 do 18,00 časova, kada se Skupština najviše gleda, kažu.
Dakle, kada ste nam govorili o Predlogu zakona, onda ste rekli da ovaj zakon mora i treba da se donese zato što je Zakon o parničnom postupku loš. Tada smo vas podsetili da smo mi podnosili amandmane na Predlog zakona o parničnom postupku i da upravo zbog toga što naši amandmani nisu prihvaćeni imamo tu situaciju o kojoj ste i vi govorili.
Onda je neko od kolega spominjao "izbrane" sudove umesto "izabranih" sudova. Tada sam rekla da je to što je regulisano u Zakonu o parničnom postupku hrvatski ustaški novogovor. Onda danas od tog istog kolege čujem da on nešto o Krasićevom amandmanu ima "dojam". Čini mi se da je to neki hrvatski ustaški novogovor. Onda mi je vrlo interesantno... Ne vi ministre, kolega, ne vi. Onda mi je zaista vrlo interesantno i sada vi možda, ministre, znate odakle je stvarno ovaj zakon, odnosno Predlog zakona prepisan, jer mi je mnogo nešto čudnih izraza u ovom tekstu.
Amandman koji sam podnela odnosi se na član 6. U drugom stavu ovog člana 6. predviđeno je da stalne arbitražne institucije mogu da osnuju privredne komore, profesionalna i strukovna udruženja, udruženja građana u skladu sa njihovim osnivačkim aktom i ovim zakonom, ako je to u saglasnosti sa njihovom delatnošću.
Predložila sam da udruženja građana brišemo kao suvišne u ovom tekstu o stalnim arbitražama, zato što mislimo da je neprimereno da se udruženjima građana omogući da osnivaju stalne arbitražne institucije. Osim toga, ne bi se znalo ni gde se stalne arbitražne institucije registruju i šta one u stvari predstavljaju.
Kolega Krasić je malopre o tome govorio, dok vi još niste došli, da smo želeli da vas sprečimo, odnosno uputimo da ne uradite to. Ova udruženja građana koja su antisrpski raspoložena i pogubno deluju na teritoriji Srbije, to su kojekakve nevladine organizacije i razne Kandićke, Biserko itd., mislili smo da bi bilo dobro da se one isključe iz ovog zakona, jer zaista dosta ih je na svakom koraku i ćošku.
Sada su one, recimo, Biserko, Vučo, Kandić, jako angažovane oko otkrivanja Ratka Mladića.
Da li mi treba njima da stvaramo zakonske uslove za sva njihova glupa i suluda delovanja u Srbiji? Doduše, razumem i Kandićku, i Biserko i Biljanu Kovačević itd, razumem ih zašto jure Ratka Mladića, on je stvarno lep čovek, ali ne znam što vi, ministre, i vaše kolege, umesto svog posla, na svakoj konferenciji pričate o onome što nije u vašoj nadležnosti, što je vama toliko stalo da se pronađe Ratko Mladić. Vi ste valjda, ne daj bože, daleko bilo...
Kada ste govorili o ovom predlogu zakona rekli ste da je do ovog zakona došlo, pored ostalog, zbog lošeg rada trgovinskih sudova. Naravno, slažem se da je zaista dosta lošeg u radu trgovinskih sudova. Nisu ni sve sudije loše, niti su svi korumpirani. Ubeđeni smo da je mnogo više časnih i stručnih sudija nego što je onih koji su bili razlog da se donosi ovaj zakon zbog njihovog lošeg rada i korupcije.
Malopre kada sam izlazila srela sam neku ženu koja mi je rekla da je radnik "Elektrotehne" i nosi neko pismo koje je dostavila poslanicima Skupštine; zamolila me da se upoznam i kaže da je dostavila i našoj poslaničkoj grupi, ali ga još nismo dobili.
U potpisu su radnici "Elektrotehne". Govore, naravno, o Trgovinskom sudu Beogradu koji je sprečio brisanje nezakonitog upisa po službenoj dužnosti Dugić Darinke u sudski registar. To je direktorka koja je bila upisana na nelegalan i nezakonit način. To je radio Goran Kljajević i "Elektrotehna" sada jeste verovatno u fazi ispitivanja u toku boravka u pritvoru Gorana Kljajevića, ali samo ću nekoliko stvari odavde da vam pročitam.
Da bi produžila i izvršila novi nezakoniti upis uz pomoć pojedinih postupajućih sudija sačinila je lažnu odluku organa upravljanja. Sednica organa upravljanja na kojoj je ta odluka doneta nikada nije ni održana, ali to naravno nije bilo bitno, niti merodavno za Trgovinski sud, za Gorana Kljajevića i ostale njegove sudije iz kriminalnog žutog preduzeća, jer je i on iz tog preduzeća.
Dalje se kaže da je preduzeće formirano bez znanja legalnog generalnog direktora, legalne skupštine i upravnog odbora i većine radnika preduzeća "Elektrotehna". To preduzeće je registrovala sudija Ivanka Kozić-Knežević, bez ijednog radnika, bez deobe obaveza itd.
Sada ide ono što zaposlene u "Elektrotehni" najviše boli. Trgovinski sud rešenjem 720 briše, po službenoj dužnosti, upis u sudski registar osnivanja preduzeća "Elektrotehna komerc" DOO, slede žalbe v.d. direktora Mire Stojiljković, koja to i nije, i mrtvorođenče se održava u životu do pokretanja postupka likvidacije na osnovu neplaćenih 242.000 dinara Poreskoj upravi i JKP "Vodovod i kanalizacija" 256.000 dinara i nekakvog duga osnivaču koji radnicima nije poznat. To preduzeće iz likvidacije se sada prodaje za 4.520.000 evra, a stvarna tržišna vrednost je 25 miliona evra.
Ujedno, u postupku utvrđivanja vlasništva na nepokretnostima koju igru vodi sud – robna kuća u centru, u Knez Mihailovoj, na čudan način gubi hiljadu kvadratnih metara, prave se nekakva poravnanja između stečajnih upravnika, "Elektrotehne komerc" DOO, "Centroeksporta" i "Elektrotehna" gubi u tim postupcima suda prodavnicu koju je imala 35 godina i koja ima 90 metara kvadratnih, a nalazi se u Čika Ljubinoj ulici broj 3 - 5, znači u centru. Gubi kompletno dvorište koje se upisuje u korist "Centroeksporta", čiji je kupac preduzeće "Myron Sales" iz Budimpešte, a jedan od suvlasnika je Zoran Janjušević.
Novi vlasnik robne kuće je nagrađen neprikazivanjem podrumskog prostora. Priznaju se vlasniku privatnog preduzeća MPC troškovi adaptacije robne kuće u iznosu od 1.700.000 evra od strane stečajnog preduzeća, iako je postojao ugovor o zakupu od 14. januara 2000. godine između preduzeća MPC i preduzeća "Elektrotehna", a u članu 6. tog ugovora kaže se – u slučaju izvođenja radova na adaptaciji zakupljenog prostora zakupac će prethodno pribaviti pismenu saglasnost zakupodavca. Za izvedene radove zakupac se odriče prava potraživanja nadoknade od zakupodavca.
Zašto sam, ministre, ovo pročitala? Prvo radi javnosti, drugo, radi malverzacija koje se dešavaju, treće, da bih pomogla zaposlenima iz "Elektrotehne" da konačno dođu do onoga što su godinama stvarali, a četvrto, i u vašem slučaju najvažnije, da vas pitam, juče je jedan kolega iz vaše poslaničke grupe ovde tražio da se neko od nas zakune ko tvrdi da niste spremni da se borite protiv kriminala. Ja sam tada izašla i zaklela se ovde da se kunem i tvrdim da Vlada Vojislava Koštunice i ova skupštinska većina i deo sudske vlasti koji je pod vašom ingerencijom direktno nisu spremni i ne mogu da se bore sa kriminalom.
Sada vas pitam, ministre, da li ste vi spremni da sa ove govornice obećate građanima Srbije da ako se usvoji vaš predlog zakona o arbitraži više neće biti ovakvih slučajeva kakav je slučaj "Elektrotehne" i kakvih je, nažalost, u Srbiji mnogo? Shvatila sam iz ovoga što ste predložili u Predlogu zakona i iz onoga što ste ovde govorili da vam, između ostalog, to jeste namera i da vam to jeste cilj.
Upozoravam vas da ni ovaj zakon, niti bilo koji zakon ne može da reši u ovakvim uslovima ni pitanje kriminala, ni pitanje korupcije, zato što taj problem potiče iz vrha vlasti. Vi znate da i u vašoj vladi ima ministara koji spadaju u tu grupaciju, da ih je bilo i u prethodnoj vladi Zorana Živkovića, naravno i u Vladi Zorana Đinđića, jer je to rasadnik svih do sada izabranih ministara i, naravno, ne može se očekivati da budu drugačiji.
Dakle, prvo, vezano za ovaj amandman, predlažem da bar sprečimo ove Kandićke, Biserko i ostale da učestvuju u ovim arbitražama, da prihvatite amandman, a drugo, tražim da kažete građanima Srbije šta će konkretno doneti ovaj zakon od dana kada stupi na snagu i da li ćemo konačno da se pozdravimo sa ovakvim stvarima i da građani Srbije konačno dobiju bar neki zakon od čije primene će da kažu – alal vera ovoj vladi, evo jednog zakona koji nam nešto u životu znači.
Jer, svi zakoni koje ste do sada donosili zaista nemaju bilo kakve veze sa realnošću, niti sa boljim životom građana Srbije. Sve su to zakoni koje vi radite po kojekakvim direktivama.
Naravno, ja i to razumem, ali ne razumem zašto ne prihvatite ono što vam je Angela Merkel poručila – da nema proširenja Evropske unije, džaba ste krečili, usklađujte zakone sa potrebama Srbije i našeg pravnog sistema.

Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković.

Dame i gospodo, ovde nije moguća polemika, čak i ne treba polemisati, jer uvažene kolege poslanici najmanje govore o zakonu koji je na dnevnom redu, a još manje o amandmanima. Pažljivo sam slušao, o amandmanu nije prozborena nijedna reč.
Postoji druga stvar: uvaženi kolega poslanik, vrsni pravni stručnjak, u nedostatku argumenata koristi se klevetama i uvredama, pominje neka prepodnevna spavanja, popodnevna buđenja ili navodno ogroman broj amandmana od strane Petra Cvetkovića kao dokaz da neki prethodni zakon, Zakonik o krivičnom postupku, navodno ne valja.
Opet ne odgovara istini i ne znam zašto se uvaženi kolega, vrstan pravnik, koristi neistinama. Neka koristi argumente, on to ume i to dobro radi. Jer, ja sam podneo četiri ili pet amandmana na 555 članova Zakonika o krivičnom postupku.
Da li je to mnogo? To je argument koji se koristi ovde potpuno neprimereno, a sada je na dnevnom redu zakon o arbitraži.
Takođe, i gospođica Nataša Jovanović može da izađe i govori o ovom zakonu, o amandmanima, ali mislim da nije lepo od jedne gospođice da dobacuje i ja ću omogućiti takođe i gospođi Vjerici, a ona je već govorila o tim amandmanima.
Zamolio bih samo da koristite argumente, jer klevete i neistine samo dokazuju da je Predlog zakona dobar i da amandmani imaju koncepciju, ali ne koncepciju poboljšanja zakona ili otklanjanja eventualnih propusta, nego koncepciju rušenja zakona.