Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre svega dobar dan. Nastavljamo rad Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 102 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je prisutno 87 poslanika i da postoje uslovi za početak radnog dana.
Jedini koji je poslao obaveštenje o sprečenosti da prisustvuje je narodni poslanik Dušan Proroković
Nastavljamo rad po dnevnom redu.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O OBUCI SUDIJA, JAVNIH TUŽILACA, ZAMENIKA JAVNIH TUŽILACA I SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vjerica Radeta, Nataša Jovanović, Gordana Pop-Lazić, Zoran Krasić, Nemanja Šarović, Momir Marković, Petar Jojić, Milan Stevović, Vojislav Milajić, Božidar Koprivica, Miljko Četrović, Bore Kutić, Milorad Mirčić, Dragan Čolić, Milovan Radovanović, Dragoljub Stamenković, Branislav Rankić i Veroljub Arsić.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Amandman na član 1. istovetan je sa ostalim amandmanima koje su podneli poslanici SRS, a amandman glasi da se član 1. briše, kao što tražimo da se brišu svi ostali članovi. Poslanička grupa SRS i ovaj put ovakvim amandmanima iskazuje principijelan stav prema ovom predlogu, odnosno na ovaj način pokušavamo da stavimo do znanja da nema potrebe da se ovaj zakon donosi.
Neverovatna je potreba Vlade Srbije, a to je nastavak one prethodne vlade, prethodnog, "žućeg" režima od ovog, da se diskvalifikuje obrazovanje stečeno kroz redovno školovanje i da se uvode nekakve licence, nekakve posebne obuke. Istina jeste da ste vi devalvirali obrazovanje, pogotovo visoko obrazovanje, ovim svojim zakonima, ali još uvek imamo kadrove koji se školuju po onim boljim zakonima i boljim programima. Zaista je nepotrebno da se donosi jedan ovakav zakon.
Prvo, ne razumem čemu ovolika žurba da se danas donosi zakon koji će se primenjivati tek od 1. marta 2007. godine. Šta vi to planirate u međuvremenu da uradite i šta je sve potrebno da bi se ovaj zakon počeo primenjivati, i to tek iduće godine? Ne znam zašto toliko žurite, zašto pokušavate ovim zakonom i ovakvim zakonima da bacite prašinu u oči građanima Srbije. Zašto ne kažete da vam je Angela Merkel pre tri dana rekla da nema proširenja EU, a vi se i dalje upinjete, dokazujete, i to nekim nebuloznim zakonima koji nikakve veze nemaju sa stvarnim potrebama građana Srbije.
Stalno vam govorimo i upozoravamo vas da je krajnje vreme da Vlada počne na pravi način da vodi računa o svojim građanima i da počnu da se donose zakoni koje će građani u pozitivnom smislu osetiti u svakodnevnom životu.
U obrazloženju amandmana sam između ostalog napisala da ako bi se prihvatio ovaj predlog zakona onda, po logici stvari, treba doneti slične zakone kojima bi se uvela obuka za predsednika Narodne skupštine, predsednika Republike, predsednika Vlade, ministre, poslanike, a imajući u vidu da su sve strane u sudskim postupcima ravnopravne, onda i za advokate, branioce, okrivljene itd. Ovo jeste činjenica. Ovo možda može da izgleda malo karikirano, ali to jeste tako.
Zaista bi bilo posebno dobro da ste predložili neki akt ili zakon o obuci narodnih poslanika, jer ono što se videlo malopre, posle utvrđivanja kvoruma zaista je bruka za ovaj parlament, da su se poslanici okupili da ubace kartice i da sada, u skladu sa vašim poslovnikom, kao stampedo istrčavaju, da ne može ovde da se nastavi rad onih ljudi koji hoće da rade. Ne mogu da rade dok se ne isele ovi koji su ovde došli samo da ubace kartice. U tom smislu bi bilo dobro, ali ne treba vam za to zakon, to možete sa vašim poslaničkim grupama da vidite, da malo edukujete kolege bar da se upristoje.
Inače, u članu 1. ste rekli da se ovim zakonom utvrđuju vrste i način sprovođenja obuke sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika.
Dakle, zašto vam je ovo trebalo, zašto stalno pronalazite neke načine da trošite pare za nešto što zaista nema nikakve potrebe? Opet ću, ministre, da vas pitam šta ste učinili na poboljšanju uslova rada u pravosuđu, šta ste učinili na povećanju plata u pravosuđu, pogotovo sa povećanjem plata u sudskoj upravi.
Sećate se, kada smo govorili ovde o Zakonu o sudskim taksama rekli smo vam da bar te, onako drastično povećane, takse predvidite u budžetu i da na osnovu njih koliko-toliko povećavate plate zaposlenima. Tada ste obećali da će to tako i biti, ali, bogami, niko u pravosuđu nije ni pet para veću platu dobio.
Ali zato Vlada kaže zašto odbija, zašto ne prihvata ovaj amandman: "Vlada ne prihvata amandman iz razloga što postojeći pravni okvir obuke nosilaca pravosudnih dužnosti u Srbiji, pored toga što nije usklađen sa međunarodnim standardima, ne uređuje sistem njihove obuke na celovit način, niti obezbeđuje njeno efikasno organizovanje i sprovođenje. Upravo to su razlozi za zakonsko uređivanje predmetne materije na način kako se predlaže Predlogom zakona. Pored toga", sad je ono najvažnije, "Predlog zakona je usklađen sa dokumentima Saveta Evrope, čiji je Srbija i Crna Gora član, i to Preporukom R 12 (94) Komiteta ministara Saveta Evrope državama članicama o nezavisnosti, efikasnosti i ulozi sudija iz 1994. godine i Evropskom poveljom o zakonu za sudije iz 1998. godine."
Lepo je, ministre, što ste našli pravni osnov u ovim aktima Saveta Evrope, ali niste našli pravni osnov za ovaj zakon u našem Ustavu. Očekujem da ćete da nam objasnite, jer to stoji u obrazloženju mog amandmana, a i u načelnoj raspravi smo vam rekli da nemate pravni, odnosno ustavni osnov za predlaganje ovog zakona.
Ovo smo imali pre neki dan od jednog vašeg kolege, doduše i on je pravnik, ali me posebno iznenađuje da nam vi, ministre, kao ministar pravde predlažete zakone koji nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Zaista je krajnje vreme da vi u Vladi prestanete da se ponašate tako da ignorišete Ustav, da se ponašate da kao Srbija Ustava nema; i sada ćete da donosite zakone iz ove ili one oblasti i onda ćete da pabirčite iz svih tih zakona i na osnovu tih donetih zakona ćete da pravite ustav Republike Srbije.
Mislim da znate da ide obrnuto, da se zakoni usklađuju sa postojećim Ustavom. Dopadao se vama taj ustav ili ne, on je jedini ustav, koji mora u Republici Srbiji da se poštuje, a nema razloga ni da vam se ne dopada jer je dobar, ima nekoliko arhaičnih stvari u tom ustavu koje je trebalo promeniti.
Naravno, ni vi ni oni žuti niste spremni da menjate Ustav, nećete to da radite, zato što promena Ustava podrazumeva vanredne izbore na svim nivoima. Naravno, vama se taj posao ne isplati i onda radite ovo što radite.
Kada smo govorili o ovoj strategiji reforme pravosuđa tražila sam u formi poslaničkog pitanja da mi se napiše ko finansira i koliko košta ta strategija, sada da ne čitamo celo ovo pismo, ali to je u okviru opet nekog projekta Svetske banke za jačanje administrativnog sistema pravosuđa Srbije.
Zapravo, konkretno sam pitala zašto su vam bila potrebna ona oglašavanja na televiziji, potpuno suvišno, nesuvislo da građanima Srbije u televizijskim reklamama, u EPP kažemo kakav pravosudni sistem treba da bude. Građani to znaju i njima treba vlada koja će da obezbedi takvo pravosuđe, a ne da im u reklamama kažemo kakvo im pravosuđe treba.
Znaju svi građani Srbije da pravosuđe treba da bude nezavisno, efikasno, svi su ga manje ili više na sopstvenoj koži osetili, tako da je zaista bilo nepotrebno da takvim reklamama vređate inteligenciju građana.
Bilo bi mnogo bolje da ste dali reklamu, ali naravno pod uslovom da ste to mogli da tvrdite, da napišete – građani Srbije, ministar i Vlada Srbije vam garantuju da je od danas pravosuđe, pa onako kako ste napisali da treba da bude.
Onda ste mi ovako napisali, ministre – nakon sprovedenog postupka, da, bio je neki postupak, dakle, Ministarstvo pravde je raspisalo tender za agenciju za odnose sa javnošću koja je trebalo da uradi strategiju i plan aktivnosti i da realizuje pi-ar kampanju koja je imala zadatke: da informiše široku javnost da je urađena strategija reforme pravosuđa (ne znam kako ste mogli da informišete javnost, odnosno kako ljudi znaju da je urađena reforma pravosuđa kada to ne znaju narodni poslanici, ne znam ko drugi to treba da zna); dalje, da obezbedi saradnju sa medijima i da zajedno uredi što više direktnih nastupa predstavnika Ministarstva pravde i onih koji su učestvovali u izradi strategije kako bi se strategija predstavila javnosti.
Stvarno ne znam šta će vam za ovo pi-arovi i šta će vam za ovo tenderi, pa toliko je političkih emisija na našim televizijama, vi iz vladajuće koalicije se ne skidate sa malih ekrana. Stvarno ne znam što ste još molili za ovo.
Dalje, da pokrene komunikaciju sa javnošću Ministarstva pravde i stručne javnosti na konkretne teme iz strategije reforme pravosuđa.
Dakle, ovo je otprilike "trla baba lan da joj prođe dan", ništa ne znači, ministre, ni Ministarstvu ni građanima Srbije, ali priprema i emitovanje reklame koja se pojavljuje na televiziji koštalo je ukupno 6.780 dolara: priprema 3.580 i emitovanje 3.200 dolara. Sa jedne strane kad se gleda, nije to velika količina para, ali kada se zna u kakvim uslovima rade naše sudije i sudovi, kolike su plate zaposlenih u sudovima, kakvi su uslovi u samim prostorijama, nekim, istina imamo vrlo osavremenjenih sudova, ali imamo i sudova koji su u nekakvim šupama, rupama da je to strašno, onda je u takvim uslovima i tih 6.780 dolara zaista bukvalno bacanje para i to je nedopustivo.
Sada vi ovde kažete, ministre, da je 97% ovog iznosa plaćeno iz donacije Svetske banke, a samo 3% iz budžeta Republike Srbije. Dakle, da biste dobili neku ovako jadnu donaciju od 6.700 dolara vi ste spremni da uradite šta god vam kažu za te male pare, i za te male pare vas oni drže u šaci, tako da morate i dalje da postupate i da radite ono što oni od vas traže.
Juče sam, ministre, sinoć kasno dok se vi još niste vratili, ovde vladajućoj većini rekla zašto su vam svi ovi poslovi uzaludni i da vaša priča, odnosno priča kolega sa ove strane poslaničkih klupa, iz ove tzv. vladajuće većine, ako to još uvek jeste, priča da ćete vi da se zaista izborite sa kriminalom u Srbiji, da su to pucnji u prazno, da to ova vlast niti može niti hoće.
Onda sam sinoć nabrojala nekih dvadesetak slučajeva i dokaza zbog čega vi u stvari nećete i ne možete da se borite sa kriminalom u Srbiji – naravno, zato što su vam u kriminalu i deo sadašnje vlasti i oni iz žutog lopovskog preduzeća, koje vi i te kako štitite jer ste u trajnoj kohabitaciji sa njima. Naravno, pripremate se za neku novu buduću koaliciju, da biste zajedničkim snagama umanjili značaj, odnosno procenat SRS, što naravno nemate šanse.
Sinoć sam zaboravila, nisam imala kod sebe, ostalo mi je kod kuće jedno pismo, slučaj Bekima Kastratija. Krasiću, slušaj ovo. Dostavljeno Oskaru de Sotu, političkom komesaru Parlamentarne skupštine u Beču 16. novembra 2000. godine. "Hvala vam ponovo, predsedavajući. Pridružili smo se pozivu EU vlastima SRJ da razmotrite proceduru brzog rešavanja i brzog oslobađanja gospodina Kastratija i svih drugih političkih zatvorenika SRJ.
Podsećamo vas da je predsednik Koštunica potvrdio da je prioritet njegove vlade da se formira odeljenje za amnestiju političkih zatvorenika. Pozdravljamo napore predsedavajućeg, što se tiče ovog pitanja, uključujući i pismo Ferero-Valdner, koje je upućeno pre dve nedelje predsedniku Koštunici, sa akcentom na pitanje gospodina Kastratija. Takođe, pozdravljamo napore sekretarijata, da bismo pomogli da čovek povrati svoju slobodu. Ovo će i dalje ostati i pitanje na koje će Amerika obraćati pažnju, sve dok se gospodin Kastrati ne vrati svojoj porodici".
Gospodin Kastrati je Šiptar, koji je kao zločinac, izvršilac mnogih zločina uhvaćen i uhapšen od strane naših vojnih organa u vreme agresije NATO na Srbiju i Crnu Goru i predat pravosudnim organima. On je agent CIA i zato se ovakva Amerika bori za njegove slobode, a Koštunica prihvata da ga oslobodi. Pre tri dana sam gledala i slušala video-kasetu kako taj čovek priznaje šta je sve uradio, koliko je Srba ubio, koga je klao, kako je klao i on je, verovali ili ne, na slobodi zahvaljujući Vojislavu Koštunici. Ako takva vlada garantuje borbu sa kriminalom, svaka čast, ali mi ne verujemo.

Reč ima ministar pravde gospodin Stojković. Izvolite.

Javljam se samo da dam neke odgovore, jer mogu da razumem principijelno slaganje ili neslaganje da li treba obuka sudijama ili ne. Neke stvari se ovde iznose i to čak netačno, a dat je i jasan odgovor. Reći ću sada o čemu se radi.
Kažu ovde da je zakon protivan Ustavu. Predlažem da pogledamo Ustav i da vidimo. Ustav u svakoj zemlji, pa i u našoj, reguliše samo osnovne principe pravosuđa, a sve ostalo (organizacija, rad itd) reguliše se zakonom. Prema tome, ovaj zakon je potpuno uklopljen sa Zakonom o sudovima, jer tamo lepo piše da treba obezbediti sudijama obuku za bolji kvalitet rada.
Ovo je način kojim se to definitivno reguliše, da ne ostane neregulisano. Imate centar, ali nemate nikakav zakon koji treba da predvidi tačno šta treba da se uradi. To je jedna od onih obaveza koje smo preuzeli potpisujući međunarodne dokumente.
Možemo se mi ovde složiti da li valjaju ti dokumenti ili ne valjaju, ali svi smo bili zadovoljni da prihvatimo te dokumente. Međunarodno pravo, postoji sastavni deo ovog prava, pa čak ima i prioritet. Znači, ako se tiče Ustava, budite sigurni da je ovo u skladu sa Ustavom.
Ovde ste rekli – građani znaju šta im treba. Ubeđen sam, jer idem po Srbiji i znam šta im treba, a primio sam ogroman broj pritužbi. Najveći deo se odnosi na neefikasnost i nekvalitetnost rada sudova. Građani traže kvalitetniji i efikasniji rad sudova.
Ako nema valjane obuke, jer je to jedna od najvećih povika da sudovi i nisu sjajni po nekoj stručnosti i znanju, onda moramo da nešto uradimo da se taj kvalitet poboljša.
Kvalitet može da se poboljša samo boljom obukom sudija. Normalno, mlade sudije imaće drugačiji princip obuke od onih koji imaju iskustva, tzv. trajna obuka, gde se u suštini pokazalo da i ove izabrane sudije vrlo često ne čitaju propise. Onda dolazimo u situaciju da imamo problema.
Išao sam po Srbiji, kažem ne bavim se pričama, nego odem pa vidim, gde imate po 60-65 posto ukinutih. Kvalitet je 65 posto ukinutih. Tada sam rekao ljudima – ljudi, ako već nećete da čitate, što ne bacate dinar, po zakonu o verovatnoći biće 50 posto pogođenih odluka.
Znači, problem jeste velik i narod vapi za nekim kvalitetnijim sudom. Nekvalitetnost suda direktno dovodi do neefikasnosti. Sudi vam godinu-dve, pa vam ukinu presudu, onda nakon godinu-dve ponovo mora da se donosi druga presuda. Automatski dupliran rok za završavanje predmeta.
S druge strane, mi imamo centar, njega treba urediti. Zato smo i odlučili da to bude mart mesec, jer treba doneti i podzakonske akte. Treba osnovati organe koji će raditi valjano. Ovde je rečeno – neće nas primiti u EU. Ovde se ne raspravlja o tom pitanju. Moramo da uradimo nešto zbog nas i ovog naroda. Mi radimo to, a to je u sklopu ove reforme koja je predviđena i to je jedan od zadataka koje moramo da ispunimo. Mart mesec je određen iz onih objektivnih razloga. Centar se završava dole u Nemanjinoj, treba da se napravi valjan program, treba da se odrede tela koja će se starati o tome i način obavljanja tih poslova.
Možemo mi da se složimo ili ne složimo u nekim stvarima, ali teško ćete me ubediti da je npr. za Francusku, Nemačku, koje imaju dugogodišnju tradiciju i imaju svoje akademije i škole, to nepotrebno. Za takve zemlje, koje dugo imaju dug period razvoja, čak i mirnog, potrebno je, a mi koji se nalazimo u tranziciji imamo ogroman problem, a ovde polemišemo da li je to nama potrebno ili nije. Mislim ne da nam je potrebno, nego nam je više nego potrebno.
Što se tiče ovog isticanja da su date neke pare za propagandu reforme, prvo je bilo rečeno da je to nauštrb našeg gladnog naroda. Demagogija čista, ali ne odgovara činjenicama. Kada smo mi poslali odgovor... Sada ide jedna druga priča. Treba reći da je u odgovoru jasno napisano – Evropska unija, pošto smo prihvatili da je izvršena valjana regulacija ove oblasti i da obezbedimo valjanu edukaciju, odvojila je pre godinu i po dana, jer ova strategija se radila godinu i po dana, oko 200 hiljada evra za omogućavanje materijalnih uslova da se to radi, za radnu grupu koja će to raditi i slične stvari.
Od tih sredstava je ostalo nekih šest hiljada i nešto i rečeno je, mi ćemo to dati da približimo narodu strategiju, da se upozna sa tim šta je strategija. Znači, te pare nisu uzete od ovog naroda, kako se pričalo netačno, niti su mogle da dođu u bilo koji drugi segment društva, nego samo za izradu strategije.
Ono što je traženo od nas, ovde se sada ćuti, 208 dolara je dato za materijalne troškove stanicama u unutrašnjosti kojima je plaćeno. One siromašnije stanice nisu mogle da prihvate moju molbu i da isprate medijski bez dinara. To je platila Svetska banka.
Velike stanice, kao što je bila nacionalna RTS, prihvatile su zaista da valjano isprate tu medijsku kampanju besplatno, jer nije bilo sporno da narodu treba približiti i reći šta je strategija, šta njom hoćemo da uradimo i šta će oni dobiti kao krajnji korisnici. To su stvari koje su urađene sa ovom strategijom.
Uostalom, ne moram sada, mogu kasnije da vam pokažem, mi smo uradili akcioni program cele strategije. Prema tome, masu stvari već radimo. Mi ne idemo, bar ovo moje ministarstvo ne ide da priča, nego radi. Pokazaću vam i kompletno akcioni plan, mogu odmah da se realizuju tzv. srednjoročni i oni dugoročni zadaci, kratkoročne smo uradili, gledajući strategiju koja je nama potrebna.
Još jednom ponavljam, ne radimo to zbog ulaska u Evropu, ali ako želimo da budemo uređen deo Evrope, ušli mi, ne ušli, treba da imamo usaglašene propise i da ono što je dobro funkcioniše na celoj teritoriji Evrope, pa i kod nas. Siguran sam da će to doneti koristi našem narodu, jer dobro pravosuđe, kvalitetno i efikasno, jeste ono za čim narod vapi.
Prema tome, nemojte nam prebacivati ako nešto radimo da bi to uradili. Ako kažete, kao sada, da treba borba protiv korupcije, zašto se svakom projektu ili predlogu da se nešto poboljša protivimo; dajte jednom da uradimo ono što je potrebno, pa da napravimo korak napred i u toj oblasti.
Iz tih razloga, nemam ništa protiv da se kaže – ne treba, dobre su nam sudije, sude, znaju. Mogu da vam dam informaciju, dobio sam podatak, sada kada sam otišao na proveru, posle godinu i po dana od primene Zakona o parničnom postupku neke sudije ga nisu pročitale. Da li moramo da uradimo nešto da ih nateramo da ono što su dužni da daju narodu da to i urade?
To ćemo uraditi na ovaj način, jer će biti daleko valjanija kontrola, pa ćemo ih, ako treba, onda i razrešiti. Dajte im priliku da nauče nešto. Vi kažete da je to dobro. Smatram da nije i smatram da mi treba da uradimo sve da im se pruže uslovi, a onda da idu razrešenja. To je ta priča.

Replika, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Niti sam to rekla, niti sam to mislila, naravno, a nije ni ličilo na to. Prvo, ministre, pitala sam vas za ustavni osnov ovog zakona, a vi ste rekli – u skladu je sa Ustavom. Očekujem kada komuniciram sa pravnikom i da mi kaže – u skladu je sa članom tim i tim, stav taj i taj Ustava.
Dalje, pričate o tranziciji. Zaista ne vidim kakve veze ima tranzicija sa pravosuđem. Da li privatizujete sudove? O čemu se radi?
Kažete da obilazite Srbiju i da se na licu mesta uveravate. Vi odete u sud i razgovarate sa predsednikom suda, jer su uglavnom vaši ili oni žuti. Lepo se sa njima ispričate, pogledate kakvi su rezultati i verujem vam da to radite.
Ja sam, ministre, svaki dan u nekom gradu, svako veče sam negde u Srbiji. Vi znate, svakodnevno imamo promociju knjige našeg predsednika dr Vojislava Šešelja "Svedok odbrane Slobodana Miloševića u haškom procesu" i pune su sale ne samo članova SRS, nego i ostalih stranaka ili nestranačkih ličnosti, i naravno, posle toga razgovaramo o svemu.
Znam isto kao i vi, ako ne i bolje, šta građani Srbije očekuju od pravosuđa. Očekuju samostalno i nezavisno pravosuđe, da se sudi po zakonu, da je zakon jednak za sve i da su svi jednaki pred zakonom. Očekuju konačno da raščistite i očistite sudove od korumpiranih sudija i tužilaca. To od vas građani Srbije očekuju.
Kada to uradite, a mi vam stalno to govorimo, hoćemo da vam pomognemo da se popravi stanje u pravosuđu zato što to jeste interes građana Srbije. Ministre, dokle ne očistite kadrove koji su problem... Njih je malo, mnogo je više časnih i stručnih sudija i tužilaca u Srbiji, hvala bogu mnogo više, ali to malo ovih koji zagorčavaju život građanima Srbije moraju da budu sklonjeni iz pravosuđa.
Vi znate, pričate i na televiziji i ovde onako, zadovoljni ste zato što je uhapšen Goran Kljajević. Naravno, nemam ništa protiv. Valjda je svako, pogotovo ljudi koji znaju šta je taj čovek radio šest godina. Stalno pitam – zašto je on šest godina uništavao privredu u Srbiji da bi se posle šest godina verovatno nekome zamerio, nisu se dobro udilovali, nisu dobro podelili plen i onda je završio u pritvoru? Šta se onda dešava? Onda se vodi medijska hajka, medijski rat i pojavljuju se biznismeni, a jedan dan je objavljen ovoliki naslov, koji daju neke stotine hiljada evra da se oslobodi Goran Kljajević ...

Vreme.

Završavam. Odjedanput prestane ta priča. Dakle, niste se ni u ovom slučaju, kao ministarstvo, poneli na pravi način.
Trebalo je da stanete i da kažete da Vlada garantuje ovim sudijama (a ne tamo neke zaštićene svedoke da štitite) i bezbednost i sve ostalo, da urade ovaj posao do kraja i da ga urade u skladu sa zakonom i da javnosti kažete koji su to biznismeni nudili pare da se oslobodi Goran Kljajević, gospodine ministre. Mi te podatke nemamo.
Ovde nas zamajavate pričom da ćete sudije koje su završile pravne fakultete, a neki magistrirali, i svi položili pravosudni ispit, da šaljete na kurseve kod Gordane Mihajlović, Željka Šćepanovića itd. Znamo ministre, sve one sudije koje ovde nisu prošle, ovi prokazani iz Beograda, isključivo žuti, evo ovo dvoje sam nabrojala, oni će biti ti koji će da vrše obuku sudija. Mi to znamo, a znate i vi, samo treba da kažete, a mi evo kažemo. Između ostalog, zbog toga smo protiv ovog vašeg zakona.

Molim vas, završite.