Hvala vam. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Samo momenat, molim vas. Konsultovao sam se sa izveštajem koji vi dobijate, a koji je u pismenoj formi zbirno stigao i predsedniku Skupštine, da slučajno nisam napravio lapsus. Ni slučajno ni namerno nisam, nije prihvaćeno prvih 10 amandmana, sve je u redu. Hvala vam, hvala svima na razumevanju.
Na član 28. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, Zakonodavni odbor je podneo amandman na naslov iznad člana 29.
Odbor za finansije je prihvatio amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Mitrović.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, članovima 28. i 29. reguliše se kada i pod kojim uslovima Komisija za hartije od vrednosti izdaje odobrenje za izdavanje prospekta.
Kroz čitav ovaj zakon provlači se da sve ono što niste rešili ovim zakonom i sve ono što bi bilo previše očigledno da može biti zloupotreba, ostavljate kao mogućnost da se to raznim podzakonskim aktima reguliše i da to reguliše Komisija za hartije od vrednosti. Dakle, u svemu tome, čak su toj komisiji date mogućnosti koje pripadaju isključivo Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Dalje, stalno se spominje forma prospekta. Znači, Komisija za hartije od vrednosti određuje formu, sadržaj prospekta i odluke za izdavanje hartija od vrednosti. Hajde da kažemo sadržaj, ali šta je to forma, šta on podrazumeva pod tom formom, to možemo da ostavimo lingvistima, neka oni to proučavaju, oni koji se bave jezicima, ali pazite dalje.
U članu 28, a vezano je za član 29, jer to su rokovi pod kojima se ugovara, Komisija donosi rešenje o odbijanju zahteva za odobrenje prospekta za izdavanje hartija od vrednosti u slučaju da je sadržina prospekta u suprotnosti, odnosno da forma prospekta nije u skladu sa odredbama ovog zakona i aktima donetim na osnovu ovog zakona.
Zar nije bilo jednostavnije da napišete da Komisija donosi rešenje o odbijanju zahteva za odobrenje prospekta za izdavanje hartija od vrednosti u slučaju kada prospekt ne odgovara odredbama ovog zakona? Te vaše forme i ti vaši sadržaji nisu neka materija koja mora da bude stalna, možete da je menjate od slučaja do slučaja. Dakle, možete da napravite sadržaj forme i neka važi samo jedan dan.
To se vidi u prethodnom članu na koji je podnet amandman, to je član 22, kaže se: "Obaveze iz dužničkih hartija od vrednosti ne mogu dospevati pre isteka roka od 30 dana od dana njihovog izdavanja." Pa se kaže u sledećem stavu: "Izuzetno od stava 1. ovog člana, obaveze iz dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac Republika i NBS mogu dospevati i pre isteka roka iz tog stava."
Znači, vi već u samom zakonu određujete ko je povlašćen, ko nije. Znači, bilo bi previše za narodne poslanike da nabrojimo koji će sve biti povlašćeni, a nisu Narodna banka i Republika Srbija, pa ćemo da im određujemo sadržinu i formu prospekta. U toj formi i sadržini prospekta se, u stvari, naznačava u kakvu svrhu idu hartije od vrednosti itd.
Znači, ako je u pitanju ovakva materija, sasvim je logično da odredbe moraju da budu regulisane samim zakonom, a ne raznim podzakonskim aktima koja Komisija može da menja kad joj se svidi. Prethodna vlada je vladala ne uz pomoć zakona, nego uz pomoć uredbi.
Imali smo mnogo više uredbi koje je donela Vlada Zorana Đinđića i Vlada Zorana Živkovića, nego članova zakona, svih zajedno koji su bili predloženi u Narodnoj skupštini.
To je previše očigledno, malo ste dobijali packe od EU zbog toga. Sad to više nećemo da radimo uredbama koje su podzakonski akt, ali neće to da radi Vlada Republike Srbije, nego ćemo neke nadležnosti da poverimo organu koji predstavlja izvršnu vlast, u ovom slučaju Komisiji. Opet ćemo da se vrtimo ukrug, opet će jedna grupa ljudi da gospodari tržištem hartija od vrednosti.
Sama zamisao ovog zakona i seta drugih zakona koji idu odmah iza ovoga jeste kako da se dođe do novca malih akcionara. Znači, ovde smo u postupku privatizacije, u postupku emitovanja državnih obveznica za staru deviznu štednju, u postupku likvidacije i stečaja banaka stvorili jednu ekipu koja je došla do ogromnog kapitala. Taj kapital nije dovoljan. To se, nažalost, čak ni ne vrti u domaćoj privredi, nego je on zastupljen u bankarskom sektoru, ko zna gde sve, po ovim egzotičnim ostrvima itd.
Sada su porasli apetiti, tih desetak milijardi evra, koliko se do sada opljačkalo, što kroz imovinu, što kroz novac, nije dovoljno. Sada je na red došao onaj deo novca koji građani imaju na štednji u bankama ili u svojim slamaricama. Sad do tog novca treba doći raznim finansijskim spekulacijama. To jesu mali investitori, jesu mali po kapitalu koji pojedinačno svaki od njih ima, ali činjenica je da ih ima mnogo, da je to red veličine tri ili četiri milijarde evra.
Znači, na jedan takav način, kroz investicione fondove, kroz Zakon o preuzimanju akcionarskih društava, čak i tu ima povlašćenih, kroz Zakon o tržištu hartija od vrednosti, taj novac se jednostavno otme od građana Srbije, i tako ukrug.
U članu 29. još je taj rok u kome Komisija za hartije od vrednosti mora da odgovori, ne na osnovu predloženih 20 dana, nego u roku od 10 dana, jer se samim tim smanjuje mogućnost, odnosno vremenski period kada će razni spekulanti na tržištu hartija od vrednosti da podižu ili spuštaju vrednost akcija pojedinih lica, dok se ovakav prospekt ne izda.
Naravno, Komisija za hartije od vrednosti bi trebalo, pošto nema baš mala novčana sredstva, već postoji nešto malo više od godinu i po dana, mnogo efikasnije da radi po ovom pitanju.
Kad smo već kod Komisije za hartije od vrednosti, izgleda mi da su se gospoda iz G17 prevarila u sadašnjem predsedniku Komisije za hartije od vrednosti. Izgleda da je čovek, pripadao je političkoj opciji G17 plus, bio pošten, a izgleda mi da je to jedini razlog zašto se sada jedan ovakav zakon nalazi u proceduri – promenimo zakon, uslove pod kojima se bira Komisija, onda ćemo da promenimo i Komisiju.

Da li još neko želi reč o istom amandmanu? (Ne.)
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada ne prihvata amandman.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničkog kluba SRS, na Predlog zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, podneo sam amandman na član 32. stav 7, gde se reči "pet godina" zamenjuju rečima "jedne godine".
Članovi od 26. do 33. definišu pojam prospekta koji izdaje Komisija za hartije od vrednosti. Kroz članove 30. i 31. se definiše preliminarni prospekt i uslovi za dobijanje takvog prospekta od Komisije za hartije od vrednosti, a članom 32. definiše se pojam odložnog prospekta i koji su uslovi za dobijanje saglasnosti za odložni prospekt od Komisije za hartije od vrednosti.
Ovaj član je izuzetno dug, ima devet stavova, a u sedmom stavu stoji da odlaganje otpočinjanja postupka upisa i uplate hartija od vrednosti ne može trajati duže od pet godina za odobrene i neizdate akcije, odnosno 12 meseci za druge hartije od vrednosti, od dana donošenja rešenja o odobrenju odloženog prospekta.
Smatram da je ovde došlo do previda onoga ko je pisao ovaj zakon. Trebalo bi da stoji da odlaganje otpočinjanja postupka upisa i uplate hartija od vrednosti ne može trajati duže od jedne godine za odobrene i neizdate akcije, odnosno 12 meseci. Smatram da će predlagač ovog predloga zakona prihvatiti ovaj moj amandman.

Da li još neko želi reč o istom amandmanu? (Ne.)
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada ne prihvata amandman.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Samim činom da nije prihvatila amandman, Vlada priznaje da ne zna i ne poštuje Ustav Republike Srbije. Radi javnosti i onih poslanika koji su mi obećali da će da podrže amandmane, objasniću u čemu se ogleda problem člana 32. stav 8, na koji je gospodin Milajić podneo amandman i traži da se taj stav briše.
U tomu stavu je napisano: "Komisija propisuje uslove za objavljivanje odložnog prospekta". Da bi to bilo jasno, moram da vas podsetim da je nešto slično urađeno sa članom 30. stav 3. koji kaže: "Komisija propisuje uslove za objavljivanje preliminarnog prospekta".
Treća odredba na koju želim da vam skrenem pažnju je poslednji stav u članu 26. i tu moram da pohvalim Vladu, jedino je ovo zakonito, ustavno, a to je formulacija koja se tiče prospekta za izdavanje hartija od vrednosti. Taj poslednji stav glasi: "Formu i sadržinu zahteva za odobrenje prospekta za izdavanje hartija od vrednosti, odluke o izdavanju hartija od vrednosti, prospekta za izdavanje hartija od vrednosti i skraćenog prospekta propisuje Komisija". Ovom formulacijom je sve obuhvaćeno što je ubačeno u stav 3. člana 20. i u stav 8. člana 32.
O čemu se radi? Uslovi mogu da se propišu samo zakonom, a način ostvarivanja nekog prava može da se propiše podzakonskim aktom. Šta bi mogao da bude podzakonski akt u ovoj materiji? Mogla bi da bude odluka Komisije za hartije od vrednosti iz člana 26, poslednji stav gde stoji ovlašćenje Komisije i to što je Komisija po tom stavu ovlašćena da uradi to jeste ustavno – da propiše formu, da odredi te obrasce. Međutim, da Komisija samostalno utvrđuje uslove, pa kada je u pitanju izdavanje, preliminarni prospekt i odloženi prospekt, onda se zalazi u nešto što može da uredi samo Narodna skupština kao organ koji donosi zakon.
Sasvim je dovoljno ovo ovlašćenje iz člana 26. poslednji stav. To može da radi Komisija za hartije od vrednosti i može svojim aktom da uredi na opšti način, da propiše obrasce i tako dalje, ali da određuje neke nove uslove, više ili mimo onih koji su propisani zakonom, e to ne može. Jer, kada se ulazi u neke uslove onda se ulazi u srž, u materiju koju mora Narodna skupština da uredi zakonom. Ne može podzakonskim aktom. Zašto? Jer pitanje uslova dotiče elementarno pitanje da li neko ispunjava ili ne ispunjava, da li nekome nešto pripada ili ne pripada, da li postoji neko pravo ili ne postoji.
Pod kojim uslovima će da se prizna neko pravo može da uredi Narodna skupština, ali Komisija ne može, jer nema zakonodavnu nadležnost. Može da propiše formu, može da propiše obrasce, može da reši neka pitanja postupka u skladu sa duhom zakona i na bazi ovlašćenja iz zakona, ali da svojim podzakonskim aktom ulazi u suštinu nekog prava, na način da li ono može da postoji ili ne može da postoji, to ne može da radi Komisija; ne samo Komisija za hartije od vrednosti, nego bilo koji drugi organ, pa čak ni Vlada ne može to da radi.
Ovo je najočigledniji primer neustavne odredbe. E sad, nije Mlađan Dinkić baš neki veliki poznavalac Ustava ili ustavobranitelj. On je to svesno uradio. Zašto? Zameniće on i Komisiju za hartije od vrednosti, pa će sebi odane i podobne, a možda i neke od ovih nekoliko ovde koji su prisutni, da ubaci tamo. Sve on to smišljeno radi, jer vrlo jak lobi njega goni na ove stvari.
Ne znam kako je on mogao da prođe kod vašeg Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
A što se tiče ovog zakonodavnog odbora, to me uopšte ne čudi, kod njih je sve pravno moguće. Pozivam one narodne poslanike koji su obećali da će da glasaju za amandmane Srpske radikalne stranke – glasajući za ovaj amandman glasate i za vaš Ustav.

Hvala vam, gospodine Krasiću. Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Dobro ste me podsetili. Svi koji ste zainteresovani za ovu materiju, verujem da ste primili primedbe, predloge i sugestije Komisije za hartije od vrednosti koje su vam prosleđene preko kabineta predsednika, šefovima poslaničkih grupa. Hvala vam.
Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik Darko Glišić.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, evo ja ću pročitati, znači narodni poslanik Darko Glišić iz SRS traži da se u članu 52. stav 3. menja i to sledećim rečima: "Trgovina hartijama iz stava 2. ovog člana obavlja se isključivo u skladu sa odredbama ovog zakona".
Da pogledamo tekst čija je izmena predložena. Kaže: "Trgovina hartijama iz stava 2. ovog člana obavlja se isključivo u skladu sa odredbama ovog zakona, ako ovim zakonom nije drukčije određeno".
E sada da pročitam obrazloženje predlagača, odnosno Vlade Republike Srbije: "Amandman se ne prihvata. Ovim odredbama neophodno je jasno definisati šta se podrazumeva pod trgovinom na organizovanom tržištu, kao i način na koji se ona obavlja, odnosno određuje se da se trgovina na organizovanom tržištu obavlja isključivo u skladu sa odredbama ovog zakona, ako ovim zakonom nije drukčije određeno."
E sada, da vidim te pravnike, stručnjake i eksperte iz G17 i one druge koji podržavaju ovu vladu, šta je pisac ovim hteo da kaže. Evo, to me vrlo interesuje šta je pisac hteo da kaže i koja je razlika između teksta "trgovina hartijama iz stava 2. ovog člana obavlja se isključivo u skladu sa odredbama ovog zakona", znači, sve se uređuje ovim zakonom, čak i ono što nije dozvoljeno.
Taj nastavak rečenice "ako ovim zakonom nije drugačije određeno", da li to podrazumeva da će zakon biti suprotan sam sebi u nekim odredbama? Doduše, u stanju ste i to da uradite, nije ni to vama strano, ali kada je u pitanju ovakva materija ne bi trebalo.
Stvarno bih voleo da vidim i onog ko je ovakve, da kažem, u najmanju ruku, gluposti pisao u zakonu, a još i samo obrazloženje Vlade.
Razumem da se potkrade neka greška, žurite brzo da donesete zakone, vreme vam ističe, neće biti četiri godine veka ovoj vladi, dajte da još neki dinar ili evro, to više volite, ukradete od građana Republike Srbije, pa brzo pišete zakon i promakne vam nešto, ne pročitate lepo.
Ali, evo, Darko Glišić, narodni poslanik, vam je ukazao na jedan deo koji ne bi trebalo da stoji u zakonu. Umesto da ovakav amandman, koji u suštini ne menja ni zakon ni odredbe ovog zakona, prihvatite, vi date obrazloženje sa kojim se sve više i više uplićete, kako ono naš narod kaže, kao pile u kučine.
E, tako to izgleda kada zakone pišu ljudi koji izgleda niti su dugo bili, niti su učestvovali u nekom ozbiljnom projektu i izradi nekog zakona. Ne bih nikoga da vređam lično, ali meni se čini da su tvorci ovog zakona, bar onog tehničkog dela, znamo ko je osmislio, to je Mlađan Dinkić i Miroljub Labus, ali oni koji su to njihovo osmišljeno pretvarali u ove rečenice, da im je ovo prvi zakon, odnosno ova tri prva zakona, jer su greške iste ili slične.
Mislim da pripravnici u nekom ministarstvu ne bi trebalo da pišu zakone koji su izuzetno važni. Jedan ovakav jeste važan, jer u svakom slučaju tržište hartija od vrednosti treba da se uredi, ali ne na način koji odgovara Mlađanu Dinkiću, Miroljubu Labusu, Vojinu Lazareviću, Vuku Hamoviću i ostalim satelitima oko Mlađana Dinkića, ima ih još, da ne trošim ovo vreme koje je za diskusiju da nabrajam njihova imena. Znači, samo za nabrajanje imena tih satelita morali bismo da utrošimo ceo jedan radni dan.

 Hvala vam, gospodine Arsiću.
Da li još neko želi reč? Narodni poslanik Zoran Krasić. Vi ćete, naravno, voditi računa o tome da pripravnici imaju svi ista prava, kao i oni u stalnom radnom odnosu, pa i pravo na iste greške je l′? Hvala vam. Izvolite, narodni poslanik Zoran Krasić.

E moj gospodine Markoviću, pripravnici su pripravnici, oni se osposobljavaju da bi nekada mogli samostalno da rade, ali ako se pripravnik pusti da samostalno radi, onda nastaje velika šteta za državu. Imali smo prilike to da vidimo kada su oni sa čarapama ušli u NBS, odnosno NBJ, tako je bilo. Imamo i sudski postupak. Doduše, dokaze smo obezbedili, pa ćemo videti kako stoji.
Da vidite, na ovom amandmanu se vidi kako je opasno kada čovek mrzi i kada je sujetan. Naravno, ne pominjem imena, ali se prepoznaje iz ovog odgovora, odnosno mišljenja. Kaže – amandman se ne prihvata. To je naredba. "Ovim odredbama", to se sada misli na član 52... Međutim, gospodin Glišić nije napao ceo član 52, koji ima četiri stava. On je samo jedan stav, za koji je smatrao da bi se gospodin Nikola Milošević, da je kojim slučajem tu, kao vrsni logičar, verovatno smejao sa ove govornice i mogao bi da da dijagnozu onoga ko je pisao ovo...
Nemam nameru nikoga da vređam, gospodine predsedniče, nemate potrebe da se sekirate, ali vidite šta se sad tu kaže. Gospodin Glišić traži da se izbriše tekst – trgovina hartijama iz stava 2. ovog člana obavlja se isključivo. Kada se kaže "isključivo", onda se potencira. To je isto kao da se kaže – mora ili ne sme drugačije, kažnjivo je ako je drugačije, naređuje se da bude ovako. Reč "isključivo", uzmite rečnik, ima kod Tome gore na prvom spratu, ovog službenika koji vodi računa o pravopisu.
"U skladu sa odredbama ovog zakona", a onda: "ako ovim zakonom nije drugačije određeno". Kada ste rekli – u skladu sa ovim zakonom, onda ste obuhvatili od naslova do poslednjeg člana. Obuhvatili ste i sve izuzetke koji postoje u zakonu, ali vi dva puta potencirate da ne mora da bude po zakonu. Još ako nađete nekog stručnjaka, inspektora kao što ga je Parivodić celo jutro branio, koji se razume i u prava intelektualne svojine, onda smo obrali bostan.
Vaše obrazloženje kaže: "Ovim odredbama neophodno je jasno definisati šta se podrazumeva pod trgovinom na organizovanom tržištu", ovo što traži Glišić da se briše nema veze sa ovim što pričate, "kao i način na koji se ona obavlja, odnosno određuje se da se trgovina na organizovanom tržištu obavlja isključivo u skladu sa odredbama ovog zakona, ako ovim zakonom nije drugačije određeno."
Da li ovo neko vežba pravopis, ili pokušava Stevana Lilića da imitira u Vladi, da prepisuje jedno isto? Da bi narod shvatio, to bi otprilike onako bilo – ti ga pljuješ, a on misli kiša pada. Ako mi sa Vladom Republike Srbije treba da raspravljamo o logičkim stvarima i da sumnjamo u mentalno zdravlje, onda, molim vas, mi nismo stručnjaci za te stvari. To je neka druga profesija. Ovaj poriv da se sve odbija, ne sme da se prihvati, pa to je strašno. Ne postoji bolji dokaz da je ovo privatni zakon.
Vidite, čak ni u javnosti se ne štrecaju mnogo oni koji obično skaču. Zašto? Pronašli su interes. Znaju oni kakva će biti primena ovog zakona.
Zašto bi sada oni napadali zakon koji njima odgovara? Nedorečen, neprecizan zakon, sa puno kontradiktornih odredbi, to je želja svakog uzornog kriminalca. Svaki uzorni kriminalac želi zakon u kome ne postoji nikakva veza između prvog i drugog člana, između 15. i 16, a obraduje se kada su sedmi i 377. međusobno kontradiktorni.
Imamo takav zakon. Imamo zakon kojim se menja prethodni, ovaj koji je sad na snazi, evropski zakon. Mi sa više elemenata evropskog menjamo zakone sa manje elemenata evropskog. Mi sa Mlađinim menjamo Labusove. To je strašno. To je strašno šta se radi i koliko se ova Narodna skupština ponižava. Dokle, videćemo, zavisi od nedelje.
Nadam se, gospodine predsedniče, da nećete da zamerite ako pozovem građane Republike Crne Gore da ne glasaju za ono što Mlađin pajtaš u Crnoj Gori Milo radi. Isto što Milo radi, to će i Mlađa da radi. Ako treba, razoriće državu, samo da ne ide u zatvor.
Milo je zbog toga organizovao referendum. Ili će da padne sa vlasti, pa ide u zatvor, a pošto mu se ne ide u zatvor, on kaže – au, mi smo mnogo ugroženi, dajte brže referendum, ako se sami razvijamo, ima da se razvijemo, kako ima da bude silno. Tako će i Mlađa da nam zapeva, naročito Čeda Antić da mu da...
(Predsednik: Zameriću vam, jer Skupština i sutra zaseda, tako da će biti različitih povoda. Sada je amandman.)
Samo pričam zbog toga što vidim veliku sličnost između ovog predloga zakona i onoga što Milo Đukanović ima napisano, a i onoga što nema napisano, a sprovodi u Crnoj Gori. Samo upozoravam građane Republike Srbije da između Mila i Mlađe nema neke principijelne razlike: onaj ima tamo Miška Vukotića, a ovaj će da ima Čedu Antića; onaj će da mu da istorijsku podlogu, ovde će mu ovaj dati istorijsku podlogu; on tamo ima nekog matematičara, i Mlađa ima ovog svog matematičara ovde. Nema tu razlike. Oni su na istom konceptu i tu vas, predsedniče, podržavam što ste vi jasno stavili do znanja da ne prihvatate taj koncept.