Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Da, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, član 64. na određen način reguliše baš prava manjinskih vlasnika određenih hartija od vrednosti koje je emitovalo jedno javno društvo.
U članu 64. stav 1. se kaže: "Kada nastupe okolnosti koje bi mogle bitnije uticati na poslovanje javnog društva i na cenu njegovih hartija od vrednosti, a nije reč o opštepoznatim okolnostima, javno društvo je dužno da odmah izda javno saopštenje o takvim okolnostima u jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike".
Da kažemo da taj deo nije sporan. Znači, u svrhu zaštite akcionara, lica koja su kupila trebalo bi da znaju u kakvim sve okolnostima posluju preduzeća čiji su oni na određen način vlasnici.
Međutim: "Javno društvo nema obavezu da izda izveštaj iz stava 1. ovog člana ako postoje opravdani razlozi koji ukazuju da bi takvo javno saopštenje ozbiljno ugrozilo poslovanje javnog društva".
Sada se nameće pitanje – čemu onda ovaj član?
Znači, u stavu 1. se kaže da mora da izda, i to odmah, u jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije, ali pod uslovom da nema opravdanih razloga koji će da ukazuju da bi takvo javno saopštenje ozbiljno ugrozilo poslovanje javnog društva. Zašto bi javno društvo davalo bilo kakvo saopštenje, ukoliko njegovo poslovanje neće da bude ugroženo?
Znači, jedno logično pitanje koje se nameće – koga, u stvari, hoće predlagač ovog zakona da zaštiti: lica koja izdaju hartije od vrednosti ili lica koja kupuju hartije od vrednosti? Mali akcionari ne mogu da izdaju hartije od vrednosti. Oni su ti koji kupuju hartije od vrednosti.
U obrazloženju predloga ovog zakona ministar finansija, koji je ovlašćen predstavnik predlagača, a vidim da imamo i novog, ni jednog ni drugog nema u sali... Obrazloženje je bilo da je bolje da građani Republike Srbije ono malo ušteđevine koju imaju ne drže u bankama pod nepovoljnim kamatama, već da plasiraju na tržište hartija od vrednosti, i to kroz akcionarska društva, investicione fondove itd. Tu će verovatno da imaju veći prihod, nego što je to kamata kod banaka.
Ko snosi rizik kada je u pitanju banka i ulaganje ušteđevine, novca u banke? Pa odgovornost snosi banka, a osnovali smo i Agenciju za osiguranje depozita. Znači, na određen način i država, pogotovo što ona izdaje, odnosno Narodna banka Srbije izdaje dozvolu za rad bankama. Sasvim je logično pitanje da će u slučaju lošeg poslovanja banke i nelikvidnosti taj novac građanima morati da se nadoknadi ili iz Agencije za osiguranje depozita ili iz Narodne banke ili iz budžeta Republike Srbije.
E, ali kada je u pitanju trgovina hartijama od vrednosti, ko onda nadoknađuje novac? Pa, po našim važećim propisima o akcionarskim društvima, pravnim licima, privrednom registru i tako dalje, nadoknađuje onaj ko je izdao hartije od vrednosti i to garantuje samo svojom imovinom. To je kada nastaju dužničko-poverilački odnosi, čak i kada su u pitanju emisije hartije od vrednosti, ne mora ni to.
To su problemi sa ovim zakonom. I ko će onda te male akcionare da obešteti u određenim okolnostima? Pa, neće niko, ali će zato taj neko ko je izazvao štetu, ko je odgovoran za štetu, izuzetno dobro da profitira. I to malo ušteđevine koja je još ostala među građanima Srbije (malo, računajući koliki je broj građana, a mnogo za pojedince, 10, 15, 20 ljudi) biće fina zarada, sa kojom će oni da nastave da prave nove špekulacije i verovatno da pomažu i u izbornim kampanjama, da bi očekivali zaštitu od vlade kakva je ova, od ministra finansija kakav je ovaj.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 77. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada ne prihvata amandman.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 77. koji reguliše poslovanje na berzi, sa predlogom da se stavovi 6, 7. i 8. brišu. Razlog je potpuno jasan, očigledno je da u ovom zakonu ima nejasnoća, jer Komisiji za hartije od vrednosti su data tolika diskreciona prava da je pitanje da li je ovaj zakon uopšte bio i potreban. Bilo je, čini mi se, dovoljno da se prvim članom definiše da će finansijsko tržište da uređuje Komisija za hartije od vrednosti.
Ako malo pogledate zakon, u svakom drugom članu naći ćete diskreciono pravo Komisije za hartije od vrednosti koja propisuje raznorazne uslove, razne institute. Pitam, da li Komisija za hartije od vrednosti ima kapacitet da primenjuje ovaj zakon; a u ovom konkretnom stavu ona određuje podobnost i pouzdanost novih lica koja stiču kvalifikovano učešće prilikom dobijanja 5, 10, 15, 20, pa i 50% od ukupnog broja glasova na skupštini kada je u pitanju berza.
Znači, problematična je i sama mogućnost da se kod dobijanja glasova i dobijanja kvalifikovanog učešća ide na 50% glasova akcija berzi. Očigledno je da se na taj način stvara monopol kada su u pitanju berze, a monopol i berze su dva potpuno suprotstavljena pojma. Naprotiv, berza je baš ta koja treba da onemogući bilo čiji monopol, da afirmiše tržište, konkurenciju, ponudu i potražnju.
Mi, zahvaljujući monopolu koji je do sada imala Beogradska berza, imamo jako loše iskustvo kada su u pitanju monopoli. Trenutno na Beogradskoj berzi monopol imaju bankari.
Ali, kada se pogleda ovaj član, jasna je namera nekoga iz senke da se formiraju, u najgorem smislu reči, privatne berze, koje bi omogućile da se uz pomoć pravila poslovanja koja su potpuno nejasna dođe do velikog novca i do prelivanja ogromnih sredstava u vlasništvu malih akcionara ka vlasničkim gazdama.
Znači, što se Srpske radikalne stranke tiče, ona je u potpunosti protiv celog člana, ali posebno protiv diskrecionih prava Komisije za hartije od vrednosti. Smatram da je u potpunosti ovaj zakon nedorečen i nejasan i da je žalosno da posle dve godine čekanja na ovaj zakon imamo ovakav tekst predloga.

Zahvaljujem se, gospodine Antiću. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
(Hranislav Perić, sa mesta: Je l′ do šest radimo?)
Ne. Koliko sam informisan, produžena je rasprava. Radimo do završetka rasprave o ovoj tački.

Gospodine Anđelkoviću, moram da vas obavestim da je potrebno da upozorite predsednika Skupštine Markovića da je predstavnik po ovoj tački Mlađan Dinkić, a on je zapalio iz ove skupštine; onda smo dobili obaveštenje da je paralelno sa njim predstavnik Vlade ministar Bubalo, a on nikada više neće doći u ovu zgradu. Mi sada ovde raspravljamo o važnim zakonima, a oni se negde hlade u nekoj hladovini, smeškaju i kažu – ma hajde, šta rade ovi u Skupštini, oni pričaju, to će dva dana da traje. Verovatno posle toga – puj pike ne važi se, mi smo završili naš glavni posao.

Gospodine Krasiću, je l′ vi imate neku informaciju koju mi nemamo što se tiče ministra Bubala?       

Dobili ste da je i Bubalo ovlašćeni predstavnik.

Ne, ne, zbog vaše informacije da više nikada neće doći.

Pa vidite, on se zarekao prošli put kada je pretrpeo onu debatu, nokaut od radikala i rekao je – ja više u životu neću da uđem u ovu salu. A vi znate, oni su ljudi od reči. Samo vas podsećam da su oni ljudi od reči. Tako su obećali da nikog neće da hapse, pa sad hapse.
Mislim, nije korektno i nije kulturno, nije civilizacijski, a to možda lepše zvuči ovima koji znaju ove termine, nije evropski da neko nešto predloži pa da pobegne.
Ako već hoćete nešto evropski, u malo kom parlamentu u Evropi je moguće da ministar bude odsutan kada je na dnevnom redu njegova tačka. A ovog vašeg, on je u farmerkama dolazio ovde, uopšte ne interesuje Skupština, njega interesuju samo pare, diskovi, muzika, Keba i ostale stvari. Ali, dobro, o tome će birači da presuđuju, nemam ništa protiv toga.
Da se vratimo na ovaj amandman koji je podnet na član 77. Predloga zakona, i to na stavove 6, 7. i 8. Vidite kako to izgleda, kako se izgubi mera. Dugo sam u ovom poslu pa verovatno i znam nešto malo o tim zakonima; mogu da shvatim kada to neko radi perfidno, kada pravi neke začkoljice, pravi neke sitne rupice koje teško mogu da se ustanove prilikom prvog čitanja predloga zakona, ali ne mogu da shvatim da neko to tako brutalno radi. A ovo je, verujte, nešto najbrutalnije što sam imao prilike da pročitam.
Doduše, to me ne iznenađuje, jer znam ko stoji iza ovog zakona i od njega ne treba očekivati nešto bolje. Prvo, on ne zna ovaj posao, ali dobro. Opet pričam zbog većine, koja će po sistemu 126 je dokaz ekspertskog znanja, pa čak i logike...
Vidite, članom 9. Predloga zakona definisan je pojam javno društvo, ali ovde reč javno ne znači državno i ne znači čak ni javnost, ovde reč javno ne znači apsolutno ništa. Treba samo da zbuni nekoga ko bi uzeo ozbiljno da čita ovaj zakon kada ga budete izglasali.
Ajde prvi stav gde se priča o nekom društvu, pa se kaže – javno društvo je ono koje je jedanput makar izdalo hartije od vrednosti i završilo posao. Ali, za njegov status se vezuje da je dobilo dozvolu Komisije za izdavanje. Čega? Njih baš briga, čitaju novine. Komisije za šta? Za izdavanje. Čega? Pčela? Leptira? Nema je.
U prethodnih nekoliko članova, da budem precizan u članu 3, kažete – Komisija za hartije od vrednosti. Ova komisija za izdavanje ne postoji u zakonu. Nigde nema takve, samo kod ovog člana se pojavljuje Komisija za izdavanje. Još kaže: "dobilo dozvolu Komisije za izdavanje, odnosno uključenje tih hartija na organizovano tržište". Koje komisije za izdavanje? Gospode Bože, šta pišu!
Član 10. kaže – organizovano tržište; to tržište je definisano ne po subjektima, ne po lokalitetu, ne po mestu, ne po delatnosti, nego glavna začkoljica jeste – nad kojim nadzor vrši Komisija. Sve se vrti oko Komisije.
Sada da se vratimo na član 77. koji je obuhvaćen amandmanom, gde je dat neuspeli pokušaj definisanja šta je berza. Vidite, nekada je za funkcionisanje berze, da bi se osnovala berza, da bi ona počela da radi, rešenje kojim se dozvoljava rad davalo Ministarstvo finansija. Po logici stvari, po državnoj strukturi, to bi trebalo da radi Ministarstvo kao organ državne uprave.
Međutim, kod nas je napušten taj sistem. Kod nas je na delu sistem razvlašćivanja države i njenih organa, pa se formiraju takozvana nezavisna regulatorna tela sa atributima državnih ovlašćenja. Nekada se to zovu komisije, nekada agencije, a koriste se i neki drugi nazivi. Tako da se Komisija za hartije od vrednosti pojavljuje ovde kao nadorgan kojoj vi dajete neka ovlašćenja koja ona ne bi mogla da ima.
Znači, neko ne može da organizuje berzu ukoliko nema dozvolu Komisije za hartije od vrednosti. To je sada novi stil. Nije ovo prvi put, jer nešto slično je bilo i u prethodnom rešenju, a nekada je to radilo ministarstvo.
U ovom istom članu gde treba da se definiše berza, da se da pojam berze, vi u stavu 3. regulišete situaciju kako se stiče kvalifikovano učešće u akcionarskom društvu. Ovom stavu nije mesto u ovom članu. To bi isto bilo kao da smo Zakonom o privrednim društvima u jednom članu definisali šta je to akcionarsko društvo, prvi stav, a u drugom stavu pričali o kvalifikovanom učešću, ograničenjima, načinu kako se on kontroliše, gde se prijavljuje, kako se prijavljuje, da li se dobija neko odobrenje itd.
Ako bismo ovu logiku prihvatili, to bi isto bilo kao da smo u Zakonu o bankama napisali taj i taj član, prvi stav, banka je akcionarsko društvo, a u sledećem stavu pričamo o kvalifikovanom učešću.
Vidite, to samo kada G17 predlaže sve može da bude logično i zakonito, čak i kada su kontradiktorni u pogledu principa koji se primenjuje prilikom pisanja određene norme.
U ovim stavovima za koje je gospodin Antić tražio da se brišu naveli ste da komisija u periodu koji ne može trajati duže od tri meseca od prijema obaveštenja iz stava 3. ovoga člana odlučuje o podobnosti i pouzdanosti novih lica koja stiču kvalifikovano učešće i o tome donosi rešenje. Šta će to u ovom članu?
Sada vi meni objasnite ovo ovlašćenje koje dobija Komisija: ona će da donese pozitivno rešenje ukoliko se na osnovu dobijenih informacija može zaključiti da lica koja poseduju kvalifikovano učešće imaju dobru poslovnu reputaciju. Hamović ima fantastičnu poslovnu reputaciju. Čim vidite njegov potpis, nemojte uopšte da proveravate, to je zagarantovano. Neću da ređam druga imena, drugi znaju ta druga imena.
I, da im je finansijski položaj takav da se može pretpostaviti da neće imati negativan uticaj na poslovanje berze. Kako negativan uticaj? Tu će biti pranja para, svi imaju koristi od tog pranja para. I berza i oni koji trguju. Nema boljeg načina da se opere novac. Mafijaške pare na berzi se najbolje...
Da li se sećate kako je bilo; prva afera kod nas bila je sa trgovinom akcijama Apatinske pivare; organizator, sin jednog dobrog advokata. Kako ste završili tu aferu? Nikako. Taj Ivanišević, Ivančević, kako beše, i dalje trguje. Da vam ne pričam o drugima. Zatvorili ste mnogo taj krug, a mnogo ima krokodila u toj bari. Neminovno dolazi do sukoba interesa. Kada se pojavi sukob interesa, to će biti takva konkurencija da će dokazi da pršte na sve strane. Onaj ko bude u policiji samo može da čita ekonomske teme naših novina, sve ima zagarantovano.
Vodite računa, jer donosite tako dobar propis da vas neko pohapsi, jer ne postoji razlika između krađa. Krađa je krađa, ne može da bude demokratska krađa. Jeste da nas neko ubeđuje da takva kategorija postoji, ali je krađa krađa.
Kaže: "Bliže uslove za određivanje kriterijuma podobnosti i pouzdanosti lica koja stiču kvalifikovano učešće utvrđuje Komisija." Jadni Štimac, opet će da dobije infarkt. Štimac je promenjen. On je u nacrtu promenjen. Ko će da dođe tamo? Opet oni žućkasti, što će s vremena na vreme malo da napuštaju Komisiju, malo da se vraćaju u Komisiju. Kako beše sa onim? Bajec, je l′ tako beše? On se pokajao, pa se nije pokajao, pa hoće, pa neće i verovatno je nešto calnulo i onda je sve završeno.
To je taj problem razvlašćivanja države i seobe državnih funkcija u ovakva vetrovita društva. Sada možete da zamislite, Komisija za hartije od vrednosti jeste značajan organ. Zašto? Zato što svojom delatnošću bitno utiče na kreiranje novca.
Svako izdavanje hartija od vrednosti jeste kreiranje novca. Ko ima uticaja na banke kao kreatore novca, a to ima Jelašić, vidite, on preko politike rezervi itd. sputava neke, nekima dozvoljava ekspanziju, obavezne rezerve, reguliše količinu novca, prati kakvi su uslovi ispunjeni za kredite itd. I ovaj ko bude radio ovo, oni omogućavaju da se svi mafijaši susretnu na berzi i tu lepo operu papire i novac. Vodite računa (pretpostavljam da mi je vreme isteklo), na vreme vas upozoravamo da vodite računa.