Da li još neko želi reč o amandmanu na član 10. narodnog poslanika Ivana Radića? Izvolite. Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, znači, reč je o tome da se, u stavu 7, tačka 3), uz zahtev za izdavanje dozvole za rad podnosi "dokaz o poreklu osnivačkog kapitala."
Sada tih dokaza može biti više, može biti da je neko novac nasledio, legalno zaradio, platio porez, prijavio to, itd, ali se sada pitam zašto smo osnivali Komisiju za sprečavanje pranja novca i da li će taj dokaz o poreklu osnivačkog kapitala možda da bude i sa nekog egzotičnog ostrva, što da ne?
Znači, čovek može da podigne novac, donese potvrdu da je to podigao iz banke, da uplati. Kako ćete da osporite da je taj izveštaj te banke netačan? Vrlo teško. Da li je to dokaz o poreklu kapitala? Na neki određen način i jeste, novac je bio u banci, doduše na Devičanskim, Sejšelskim, Kajmanskim ostrvima, ali svejedno, u banci.
Postavlja se pitanje kada ćete takva lica, koja imaju račune u tim bankama, pitati odakle im taj novac tamo, kako su taj novac uopšte zaradili? Zašto uopšte imamo tu Komisiju za sprečavanje pranja novca? Ona čak ima pravo, dali ste joj ovlašćenja, da traži izveštaj i od stranih banaka, i sa tih egzotičnih ostrva.
Da li je ta komisija uopšte jedan jedini takav izveštaj zatražila, jesu li zatraženi izveštaji za srpske tajkune, da li se neko zapitao odakle predsedniku Narodne kancelarije toliki novac, odakle mu taj osnivački ulog, da nije i on sa nekih egzotičnih ostrva?
Da li se neko zapitao gde je završilo onih 450 miliona evra od pljačke struje Naftne industrije Srbije, kada su Vuk Hamović i Vojin Lazarević ojadili građane Srbije? Ili će, jednostavno, ako neko reši da osnuje društvo za upravljanje, da donese potvrdu iz banke koja je na Sejšelskim, Kajmanskim, Devičanskim ili ko zna kojim drugim ostrvima iz raznih of-šor zona, i vi kažete – novac je potpuno u redu, vidite on je došao iz banke, čovek je tamo novac uplatio, tamo je banka čuvala njegov novac. A odakle taj novac u toj banci to je već neka druga priča. To se desilo pre 10-15 godina i nemamo pravo da to istražujemo.
Zašto smo onda osnivali Komisiju za sprečavanje pranja novca? Ako sada to treba da radi Komisija za hartije ili ovim zakonom, znači izuzimate Komisiju za sprečavanje pranja novca kada je ova oblast u pitanju i isključiva je nadležnost Komisije za hartije od vrednosti.
Znači, imaćemo dva potpuno paralelna državna organa koji će da rade isti posao i postavlja se opet pitanje – a šta ako Komisija za sprečavanje novca kaže da novac nije legalan, jeste sa Sejšelskih ostrva, jeste iz banke, ali ne znamo kako je tamo dospeo. Dok se to ne dokaže, taj novac je za nas samo pran tamo. A Komisija za hartije od vrednosti kaže – ne, ne, sa ovom potvrdom iz banke sve se to rešava.
U tome i jeste problem kada se pišu ovakvi zakoni, kada, valjda u toj želji da što više svojih ljudi stavite u organe uprave, insistirate na tome da napravite takav krug ljudi koji će da vas štiti i kada padnete sa vlasti.
Pomalo preterujete i pravite paralelne organe koji treba da rade isti posao, pa će to najverovatnije da liči kao na obezbeđenje Čedomira Jovanovića – ima svoje lično, ima i državno, pa se jedni s drugim tuku ovde u hodnicima Skupštine Srbije.
Verovatno ćete i sa državnim organima tako, jedni će da teraju jedan posao, drugi – drugi posao, jedni će da nalaze da je nešto nezakonito, za istu stvar drugi organ će reći da je zakonito, pa ko se tu snađe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Članom 10. je propisano šta sve treba da sadrži zahtev za izdavanje dozvole za rad i šta se sve prilaže uz taj zahtev.
U stavu 7. taksativno se navodi dokumentacija kao dokaz da su ispunjeni uslovi, a to treba da oceni Komisija za hartije od vrednosti, pa ukoliko su ispunjeni uslovi, da donese rešenje da se dozvoljava rad društvu za upravljanje investicionim fondom.
Sada konkretno, povodom amandmana. "Uz zahtev za izdavanje dozvole za rad podnosi se:
(O tome je malopre bilo govora, povodom amandmana. Mnogo je bolje da su rekli samo – potvrdu nadležnog tela, da se vidi da su sredstva čista. I sada ide ono što je obuhvaćeno ovim amandmanom koji obrazlažem.)
4) pravila poslovanja društva za upravljanje i
5) organizacioni dijagram društva za upravljanje."
Ovim amandmanom tražim da se te dve tačke brišu. Zašto? Ovo se sve dešava pre nego što društvo za upravljanje i postoji, znači ono ne postoji, postoji samo osnivački akt ljudi koji žele da naprave ovakvo preduzeće, društvo, zatvoreno akcionarsko društvo.
To je organizacioni oblik koji je propisan članom 4, a uslov za registraciju kod nadležnih organa koji vodi registar privrednih društava jeste da Komisija da dozvolu za rad.
E sada, pravila poslovanja društva za upravljanje, i kada bi se napisala, u ovoj fazi postupka osnivanja društva bila bi običan papir i ta pravila kako društvo treba da posluje, treba da se nađu u osnivačkom aktu, pošto se radi o zatvorenom akcionarskom društvu.
Znači, unapred se zna ko su osnivači, ko će biti akcionari i oni osnivačkim aktom regulišu svoj međusobni odnos i tu opisuju zašto formiraju ovaj oblik društva za upravljanje investicionim fondom i tu daju osnovne naznake kojih će pravila da se pridržavaju, tim pre što je u jednoj odredbi ovog predloga zakona dato kao ovlašćenje, odnosno određeno je da predstavlja nadležnost Komisije za hartije od vrednosti, da ona propisuje pravila poslovanja.
Ovde se ne zna kakva će to biti pravila poslovanja. To će biti akt koji je neprimenjiv u tom trenutku kada ga oni donose Komisiji za hartije od vrednosti.
To će biti običan papir na kome će da stoji kako će to buduće društvo, ukoliko dobije dozvolu za rad, da posluje. To je potpuno nepotrebno.
Ovde se stavlja, videli ste i sami, uslovi koje treba neko da ispuni da bi dobio dozvolu za rad, postavljeni su tako fleksibilno da mogu da se tumače kako se kome ćefne. Znači, tačka 4) "pravila poslovanja", ubačeno je, ukoliko ne postoji nijedan drugi razlog zašto se nekome ne daje dozvola za rad, da se kaže: niste baš dobro napisali ova pravila.
Ta pravila se u tom trenutku i ne primenjuju, jer društvo počinje da radi tek kada dobije registraciju kod nadležnog organa gde se registruju privredna društva. U ovom postupku, koji je obuhvaćen članom 10, obezbeđuje se dokaz, dokumentacija, odnosno nešto što predstavlja uslov za naknadnu pravu registraciju kada to društvo stiče svojstvo pravnog lica i kada posle registracije u registru za privredna društva, tek onda može da počne da radi. Dotle je to sve nešto preliminarno, interno. Samo između osnivača.
Peta tačka – "organizacioni dijagram društva za upravljanje". Prvo, ne znam šta znači "dijagram". Nema Albijanića, verovatno on više koristi taj pojam u njegovoj matematici, ali ne znam šta bi to ovde moglo da znači, organizacionu šemu društva, način na koji su organizovani poslovi, da li je društvo podeljeno na sektore, itd?
Molim vas, verovatno prvo društvo koje bude formirano u skladu sa ovim zakonom, apsolutno sam siguran da neće imati više od 10 zaposlenih. To društvo samo donosi odluku i pravi neke papire. Sve završavaju banke, berze itd. Imate odredbu gde i administrativne poslove ovo društvo može da prenese specijalizovanoj organizaciji. Ne znam kakav je onda ovo dijagram, šema.
Akt o unutrašnjoj organizaciji poslova, to tek može da se donese onog momenta kada neko postane pravno lice. Ovo je preliminarni deo. Da ste rekli neki elaborat o opravdanosti ili elaborat o izvodljivosti, to bih mogao da shvatim, ali ovde se to navodi i sve što se navodi nije u funkciji, ukoliko se ispune svi uslovi, da je to nešto ozbiljno.
Morate da znate, kad god se u zakonu postavi nešto kao pravo ili kao mogućnost, pa se to uslovi velikim brojem uslova koji moraju da se ispune, od toga nema ništa. To vam potpuno nepogrešivo onaj ko predlaže zakon stavlja do znanja. Staviću veliki broj uslova, ali ću da ih primenim selektivno.
U praksi Ministarstva finansija imamo situaciju da su oni britka sablja, Milo sablja, svi su takvi. Međutim, u praksi to nema veze. U praksi se oni tako ponašaju prema miljenicima, doduše, sada su mnogo iskreniji.
Javićemo se povodom sledećih članova, gde vrlo značajan uticaj na sve ovo ima umetnički dojam, što bi oni rekli, jer ubacili su u predlog zakona stilske figure, piruete i osećaje.
Naravno, tekst, zakon može postati ozbiljniji samo ukoliko se usvoje ovi amandmani. Ovo ovde što je napisano samo omogućava nekome da ima proizvoljan pristup prilikom odlučivanja, da li će se nekome dozvoliti, odnosno dati dozvola za rad. Pošto je to toliko očigledno, bila bi bruka i sramota za SRS da ne reagujemo.
Ipak imamo najviše iskustva, što se tiče ovih poslova u Srbiji, pa prosto moramo da vas upozorimo, i zbog sebe, zbog građana i zbog onih koji su se uhvatili u kolo po odredbama ovog zakona, moraju da znaju da ovako postavljeni uslovi garantuju samo selektivni pristup onoga koji bude odlučivao i koji bude utvrđivao da li su ispunjeni uslovi.
Zato, opet moram da vas podsetim, da biste ovo primenili moraćete da promenite Komisiju za hartije od vrednosti. Već sam načuo ko će tamo biti, tajkuni će biti zaštićeni, a mali akcionari i oni koji imaju nešto malo sredstava i žele da ih plasiraju, zaštite preko investicionog fonda, neće dobiti neku bog-zna-kakvu garanciju.
Videćete kakva će biti sprega između društava i onih koji imaju većinsko učešće, odnosno kod onih kvalifikovanih o kojima smo malopre pričali u okviru člana 2, gde su date definicije šta je kvalifikovano učešće. Moramo da vas obavestimo na vreme da sutra ne bi građani dolazili kod nas i žalili nam se kako su prevareni.
Na vreme vas upozoravam da se iza ovih uslova i odredbi krije velika podvala i zaštita interesa nekolicine ljudi. Verujte, to je u Srbiji deset interesnih grupa, manje ili više povezanih.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 10. je problematičan i za samog predlagača.
Znači, u članu 10. su uslovi koje neko treba da ispuni uz zahtev za izdavanje dozvole za rad društva za upravljanje. Sam zakon je u koliziji sa mnogim zakonima.
Ovde smo imali zakon koji je regulisao kako se osnivaju privredna društva. Čak se lepo ovde kaže, u članu 4. – "Društvo za upravljanje osniva se isključivo kao zatvoreno akcionarsko društvo.
Na društva za upravljanje primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno".
Sada da vidimo gde je to drukčije određeno. Već u stavu 6, člana 10. se kaže: "Komisija donosi rešenje o izdavanju dozvole za rad i vodi Registar društava za upravljanje". Znači, sav taj posao radi Komisija.
Koje se to onda odredbe primenjuju na privredna društva? Zašto smo osnivali Agenciju za privredne registre? Do sada su taj posao radili trgovinski sudovi.
Rekli ste – niste sposobni, nemaju pojma sudovi, moguće su zloupotrebe, sudije su korumpirane, a vi ste na vlasti. Umesto da učinite da sudije više ne budu korumpirane, nema veze, budite i dalje korumpirani, ali mi ćemo neke poslove da vam oduzmemo.
Potom ste osnovali Agenciju za privredne registre. Stav SRS je bio, ako to već ne može da radi sud ili smatrate da sud nije dobar za to, neka radi Narodna banka, centralna banka, kako god hoćete. Ne, ne, ovakvo rešenje u svetu je primenjivano.
U redu, izglasali ste Zakon o privrednim društvima, izglasali ste Zakon o Agenciji za privredne registre, dali ste nadležnost toj agenciji da je ona ta koja vodi Registar, koja izdaje dozvole za rad, itd.
Napisali ste šta sve ona mora da ima od te tehničke opremljenosti i kako da radi svoj sajt, čak ste išli u detalje kada je taj zakon bio u pitanju. Društva za upravljanje neće raditi Agencija za privredne registre, nego će raditi Komisija, pa čemu onda priča da se osniva jedinstveni Registar svih privrednih društava.
Zašto ste onda donosili zakon i hvalili se tim da će u jednom jedinom registru da budu sva privredna društva, čak i preduzetnici i fizička lica koja se bave određenom delatnošću. Sada imamo Komisiju za hartije od vrednosti i ona će voditi neki svoj poseban registar, kada su u pitanju društva za upravljanje.
Sada da vidimo, bilo je u prethodnom amandmanu, koji je podneo narodni poslanik Zoran Krasić, priče oko stava 7. Da vidimo šta se kaže u ovom stavu: "Uz zahtev za izdavanje dozvole za rad podnosi se: 5) organizacioni dijagram društva za upravljanje; 7) dokaz o organizacionoj i tehničkoj osposobljenosti".
Hajde malo da se pozabavimo time i bez obzira da li je akcionarsko društvo otvorenog ili zatvorenog tipa, ono znači svoju delatnost, u skladu sa zakonom, ali kada je u pitanju njeno unutrašnje uređenje, to je živa materija koja se menja.
Znam, G17 voli te dijagrame, oni su to koristili u kampanji 2003. godine i pravili su ih za "Lutru", Dušana Mihailovića, za Bodrum, za stečajeve nekih preduzeća itd. Znači, za sve živo i to su crtani dijagrami, kako se novac krao.
Došao G17 na vlast, a gde su procesi protiv tih krađa? Najveći uspeh je bio hapšenje predsednika Trgovinskog suda, Kljajevića, ali gde su oni pravi tajkuni, on je samo radio za nekoga. Toga nema. Ti dijagrami, gde su vam? Nestali.
Sada da se vratimo na organizacione dijagrame.
Da li stvarno mislite da će neko, dokle god postoji to akcionarsko društvo, svoju unutrašnju organizaciju da održava onako kako je imao u početku obavljanja svoje delatnosti? Neće. Ako mu je preskupo – smanjiće, ako mu posao ide dobro – povećaće. To nije konačna stvar. To je živa materija.
Svaki direktor, u bilo kom preduzeću, ako želi da njegovo preduzeće uspešno radi, stalno eksperimentiše, stalno proverava i svoju unutrašnju službu i službu interne kontrole, dok ne dođe do rešenja sa kojim je zadovoljan. Nisu vam potrebne saglasnosti za takvo uređenje, čak ni saglasnost Upravnog odbora, osim kada je u pitanju sistematizacija, a to samo za javna preduzeća i to ukoliko je njihovim podzakonskim aktima predviđeno.
Neka mi neko objasni, ako postoji organizacioni dijagram društva za upravljanje, onda treba da se dostavi i dokaz o organizacionoj i tehničkoj osposobljenosti. Sam dijagram već je neki dokaz da li će tu da piše Pera ili neko drugo ime i neka druga priča, da li će morati da donose svoju stručnu kvalifikaciju i dokazuju spremu, itd. To je živa materija danas i često se dešava, da bi neko dobio neku dozvolu za rad i delatnost, zaposle lice koje mu je potrebno za obavljanje te delatnosti. Čim dobije rešenje, raskinu radni odnos, čovek radi sa nadom, ako ga uhvate – uhvate, platiće kaznu i dovešće nekog drugog na privremeno.
Insistirate na stvarima koje nisu i koje ne bi trebalo da budu zakonom toliko precizno definisane. Kada je u pitanju tehnička osposobljenost, evo, neka neko od predlagača izađe za ovu govornicu i kaže šta je ta tehnička osposobljenost, šta je dokaz da je kupio računar, da ima račun, da li će biti predviđeni standardi za taj računar?
Poslednjih nekoliko godina, tri-četiri generacije računara su se promenile. Hoćete li da im određujete koliki mora da ima hard disk, kakav hardver, softver itd. To će za šest meseci da zastari. Da li će da ima jedan sto ili dva, koliko stolica, kakva je prostorija. Stvarno u nekim stvarima preterujete. Ako čovek hoće da obavlja određenu delatnost, ako ispunjava onu drugu regulativu koja se tiče njegovog neosuđivanja ili ako je potrebno da ima određeno zvanje ili stručnu spremu, to može da bude propisano zakonom.
Ljudi, jedino kada je u pitanju tehnička osposobljenost, to se predviđa zakonom i u kojoj oblasti, pa i kada je u pitanju proizvodnja i trgovina životnim namirnicama. Zašto? Da se ne bi ugrožavalo zdravlje i životi građana i ništa više. Sve ovo ostalo, kada je u pitanju kancelarijski deo posla, ako hoćete da odredite – moraš da imaš kancelariju u "Sava centru" ili u "Geneksovim apartmanima", ili moraš da kupiš kancelariju od Miodraga Kostića na Ušću – da bi mogao da obavljaš određenu delatnost? To sve Komisija može pod zakonskim aktima da navede.
Šta im možete? Ništa. Zašto? Kaže, imamo ovlašćenje, po zakonu. Manite se toga. Da li hoćete da im određujete visinu stolica? Stvarno, razumem kada je u pitanju trgovina životnim namirnicama i kaže se – pod ne može da bude porozan, mora da ima tu i tu visinu i mora da ima rashladni uređaj i sl. Ali, za kancelariju i tehničke uslove, to stvarno nigde u svetu nisam video.

Hvala. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Radi javnosti koja prati ovu sednicu, ukoliko neko prati, samo da uklonim jednu dilemu na početku.
Ne radi se ovde o nekom cepidlačenju i da neko "tera mak na konac", radi se o vrlo važnim stvarima, jer pravila poslovanja tih društava i pravila na osnovu kojih rade investicioni fondovi nisu toliko sporni. Sporno je ovo gde se država pita i bez obzira da li je to u liku ministra finansija, Vlade ili neke komisije za hartije od vrednosti, gde ovlašćenja crpe tako što se u Zakon ugrađuju poprilično nedefinisane i proizvoljne norme koje omogućavaju selektivnost onome koji odlučuje, a on na taj način stvara monopol i protežira neke, a neke zatvara, ili onemogućava im da rade.
Vidite, dokaz o organizacionoj i tehničkoj osposobljenosti morao bi da bude neki akt koji je nesporan. To već imamo u našem pravnom sistemu. Postoje inspekcijski organi koji izađu na zahtev stranke i utvrde da li su ispunjeni minimalni tehnički uslovi za obavljanje nekih delatnosti, onda ide tržišna inspekcija, pa u zavisnosti od delatnosti, može da se pojavi i sanitarna, može inspekcija rada itd.
Međutim, ovde dokaz o organizacionoj i tehničkoj osposobljenosti nije to, nije ni ono što je rekao gospodin Arsić, računi da su kupljeni kompjuteri, stolice itd. Ovde se ne zna šta je to. To se sada preliva i na član 11. U članu 10. je zahtev za izdavanje dozvole, a u članu 11. je izdavanje dozvole za rad i to počinje: "Komisija izdaje dozvolu za rad kada utvrdi valjanost zahteva".
Od kada je Zoran Stojković postao ministar pravde i Vojislav Koštunica došao na mesto predsednika, pojavljuje se termin u našem pravu "valjano", a pre toga nikada nije ni postojao. Može biti "zakonito" ili "nezakonito". Kaže – "kada utvrdi valjanost zahteva iz člana 10. ovog zakona i kada proceni". Mora da stoji – kada utvrdi.
Državni organ utvrđuje da li su ispunjeni uslovi, a ne može da procenjuje da li su ispunjeni. Procenjuje tamo gde ima diskreciono pravo.
Ovde nema to pravo, mora da utvrdi da li je ispunjeno ovo što je u prethodnom članu napisano. Ipak ćete da procenjujete. Ovo je obuhvaćeno amandmanom gospođe Vjerice Radete i ona traži da se to promeni, da se umesto reči "proceni" napiše reč "utvrdi".
Međutim, podneli smo još nekoliko amandmana na ovaj član, jer ovo što je napisano, stvarno je bezobrazno. Tačka 1) – "poreklo osnovnog kapitala je jasno i nesumnjivo na osnovu priloženih dokaza". Valjda se utvrđuje da je legalno poreklo osnovnog kapitala. Vi ne potencirate legalnost tog kapitala, nego transparentnost, da je poreklo osnovnog kapitala jasno i nesumnjivo. Po ovome, može da bude jasno i nesumnjivo da je sa nekog ostrva. Ne dajete vrednosni sud za utvrđivanje i to smo obuhvatili amandmanom gospođice Nataše Jovanović.
Dalje, tačka 2) – "da su dokazi iz člana 10. stav 7. ovog zakona uverljivi". Dokazi uverljivi? Ovo ne mogu da shvatim. Dvadeset i nešto godina radim samo zakone i propise, prvi put nalazim u zakonu reč "uverljivi". Toga do sada nikada nije bilo. Čovek uči dok je živ, uči da nešto zna i da bude pametan, a ne uči da ne zna i da bude glup.
Kaže – "da su dokazi iz člana 10. stav 7. ovog zakona uverljivi". To prvi put čujem. Za koga treba da budu uverljivi? Za Mlađana Dinkića? Što je njemu uverljivo, meni nije. Uverio si me u nešto, to može da mi liči na ocenu u umetničkom klizanju, umetnički i tehnički aspekt klizanja. Svašta kod vas ima. Vodite računa, svi vi što ste palili Saveznu skupštinu, čim padnete sa vlasti, imaćete uverljive postupke.
Dalje, ovo je sve uništavanje države, nisu oni tako naivni. Sve su to agenti CIA, uverljivost, poverljivost, podobnost, itd. Svi ste vi palili Skupštinu i pričali kako je država neozbiljna, kako to zavisi od vlasti. Sve propise ste napisali da zavise od vas. Ovo malo još što vas ima, bežite iz G17 plus, kada padnete sa vlasti ima da prođete gore nego socijalisti na ulicama, 5. oktobra.
Dalje, stav 1. tačka 4) – "na osnovu dobijenih informacija može se zaključiti da su lica koja poseduju kvalifikovano učešće podobna i pouzdana". Šta bi bilo podobno i pouzdano? Verovatno je podoban onaj ko ima kvalifikovano učešće i ukoliko ima člansku kartu G17 plus. Tako tumačim ovo što ste napisali, ne znam kako bi drugačije mogao da protumačim.
Ko je za vas podoban? Trenutno je podoban onaj koji je u Mlađinoj sekti – G17 plus, a svi drugi su nepodobni. Kada ste menjali poslanike piše: izborna lista G17 plus – Miroljub Labus. Pitanje je da li ispunjavate uslove da budete u Skupštini. Nema vam nosioca liste.
Ko je poverljiv? Poverljiv je onaj ko zna da čuva tajnu. Lice sa kvalifikovanim učešćem, da li je poverljivo, pouzdano i ko procenjuje? Nova komisija za hartije od vrednosti, na osnovu dobijenih informacija?
Ko treba da da te informacije? Predsedništvo G17, izvršni odbor G17? Ko vama daje te poverljive informacije?
Kakve veze imaju poverljive informacije, ako je neko ispunio uslove koji su propisani zakonom da može da radi? Tražite da bude pouzdan, poverljiv. Imate onog u Nišu što je poverljiv, bio u SPO, pa u DS, pa došao kod vas ponovo. Kako je on poverljiv i pouzdan, onaj Banana? Zna da posluje sa parama i zna da laže kada izađe na televiziju. On je za vas pouzdan i poverljiv, podoban.
Ovakve propise nisu donosili ni komunisti posle 1948. godine. Ovo ne možete da nađete u propisima. Naći ćete dve odredbe. Prva, ako policajac hoće da se ženi mora da dobije saglasnost načelnika da bi se oženio budućom ženom, da nije iz četničke familije. To vi pišete, to ste napisali ovde.
Kažete da se na osnovu dobijenih informacija, a mogu da stavim zagradu (CIA, MMF i druge špijunske organizacije, na čelu sa Havijerom Solanom), može se zaključiti (Mlađa odlučio) da su lica (članovi G17 plus) koja poseduju kvalifikovanu većinu (imaju više od 70% kapitala) podobna (finansiraju G17 plus i kada noga ne može da radi pa mora da se digne, znate kome) i pouzdana (mogu da kriju sve informacije Mlađana Dinkića, kako se peru pare i gde su pare sa Kipra). To je tumačenje, u skladu sa onim što ste napisali.
Ne može tako ljudi, država je ozbiljna stvar. Država nije igračka, a vi ste napravili od nje igračku ovim odredbama. Jer, ako se ne saglasite sa nečim, to ne sme da postoji.
Ako je nešto u suprotnosti sa Mlađinim interesima, nema ga, ima da se obriše. Ako treba, i sud ima da se zapali, Skupština i Narodna banka, sve da se zapali, jer njega rukovodi poriv, ne razum, znanje i ljubav prema državi, otadžbini, prema ovom narodu, nego poriv i neki njegovi lični interesi, ophrvani sujetom. To dobro znate i bićete žrtve njegove sujete.
Na kraju, poslednji stav, to smo obuhvatili amandmanom i o tome ćemo pričati: "Bliže uslove za određivanje kriterijuma podobnosti i pouzdanosti lica koja stiču kvalifikovano učešće, odnosno članova uprave i direktora društva za upravljanje, utvrđuje Komisija".
Ideološka komisija, politički komesar G17 plus, to je neki novi CK, koji će da propiše kriterijume na osnovu čega će se utvrditi pouzdanost i podobnost. Bezobrazno tražite od nas da glasamo za to. Nećemo da glasamo, ali ćemo da obavestimo građane.
Građani, shvatite, "dogorelo je do nokata", zbog raznih kombinacija, varijanti. U Vladi Republike Srbije sede neki i jedva čekaju da se odluči, kada bude referendum, da Crna Gora više nije u zajednici sa Srbijom.
Pozivam ljude u Crnoj Gori da glasaju za opstanak ove naše države. Bolje da otkačimo ove kriminalce koji su na vlasti, da sačuvamo državu, nego zbog kriminalaca i njihovih interesa da se rastura država.
Mlađan Dinkić sada očekuje, priželjkuje da se rasturi država, on uslovljava ovu vladu u ovom sazivu i sastavu, pa će da se revanšira nekome iz Savezne vlade, odnosno iz Veća ministara, ne znam ni kako se zove, to ste vi pravili kada ste uništavali državu, i da postane nezaobilazni i nenormalni sastojak opstanka ove vlade.
Dakle, to su te razne varijante. Apsolutno sam siguran da onaj koji sa 2% voli ovu državu, nikada ne bi pustio u proceduru ovaj predlog zakona. Doduše, Labus ga je potpisao i tada je bio u Vladi, a Koštunica je morao da prihvati, da bi očuvao ovu vladu. Verovatno i on i njegovi znaju da su ovo gluposti i da je opasno ovo što je napisano, ali kod njih je mnogo više izraženo to što žele da budu na vlasti, nego kako će da vladaju.
Šta imamo? Popusti ovome, popusti onome – rasturi se država. Tu ne možemo da vam popustimo. Moramo da vas kritikujemo, ali kada imamo osnova za kritiku. Zato smo i podneli ove amandmane da skrenemo pažnju javnosti. Po ovom zakonu će raditi mali broj ljudi, u vrh glave deset interesnih grupa, promenljivog sastava i tako dalje, a u zavisnosti kako se posvađaju i ko koga namagarči.
Vlahović sada neće da čuje za Đelića, a do pre godinu dana to su bili nerazdvojni drugari, isto kao i sa Dinkićem. Prevario ga je za ovo: "Uđeš, izađeš i gotovo". Pojavila se grupa, navodno mladih, lepih i pametnih ekonomista koji znaju šta je prenos, šta je kapital i oni nam sada sole pamet. Oni su uspešni, poslovni, pametni. Gledajte te pametne šta predlažu.
Kada budu izbori, obezbediću vam pres-kliping, šta ste kritikovali u pojedinim zakonima crveno-crne koalicije, kada je bila na vlasti, pa ću paralelno, kada ste došli na vlast šta ste predložili, koje formulacije, i lingvistički, gramatički i po svim mogućim kriterijumima, šta je gore. Nećete dobiti ni pola posto, zapamtite. Dve godine vas samo navlačim na ovo, da istrčite iz mišje rupe, da bude svima jasno.
Potrudiću se još nekoliko dana, pošto vam je ovo pretposlednja sednica. Imaćemo jednu dužu i više nikada nećete biti ovde. Posle toga će ići izbori. Iskoristiću priliku da ogolim sve ovo da bi građane ubedio ko su ti koji su stavljali čarape na glavu, sa puškama ulazili u Narodnu banku Srbije na poziv Dušana Vlatkovića. To moram da priznam.

Vreme.
Na član 11. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj amandman gospođice Nataše Jovanović odnosi se na član 11, koji je u potpunosti nedorečen.
Ako se uzme u obzir da se taj član odnosi na izdavanje dozvole za rad društva za upravljanje, društva koje će verovatno činiti investicione jedinice desetine hiljada građana Srbije, najbolje se može videti na osnovu ovog člana koliko je ovaj zakon nedorečen.
Potpuno je u pravu gospodin Krasić, za izdavanje dozvole za rad takvog društva, društva za upravljanje tolikog kapitala, neophodno je da se imaju znatno jasniji propisi.
Dakle, što se konkretno ovog amandmana tiče, odnosi se na stav 1. tačku 1), gde se kaže, u ovom prvom delu, da Komisija izdaje dozvolu za rad kada utvrdi valjanost zahteva iz člana 10. ovog zakona i kada proceni da je poreklo osnovnog kapitala jasno i nesumnjivo na osnovu priloženih dokaza.
Očigledno je, govorili smo nešto o tome u članu 10, da Komisija za hartije od vrednosti nema taj kapacitet da može da proceni koliko je osnovni kapital jasno definisan, koliko je njegovo poreklo jasno definisano, a time moraju da se bave mnogo ozbiljnije institucije.
Kao što reče moj kolega poslanik, Ivan Radić, imamo Komisiju za sprečavanje pranja novca koja nikada nije zaživela i ona je, kada je bilo reči o korupciji, mnogo puta pominjana kao institucija koja može da omogući smanjenje korupcije u našem društvu.
Očigledno je da ne postoji interes bilo koga da se sa korupcijom u našoj državi raščisti, pa na osnovu toga nije ni zaživela Komisija za sprečavanje pranja novca.
Očigledno da tajkuni koji su godinama unazad sticali kapital na sumnjiv način mogu i dalje, bez obzira na ovu klauzulu u članu 11, da svoj novac uključuju u privredu Srbije.
Mislim da će ova mogućnost da Komisija za hartije od vrednosti samostalno procenjuje da li je poreklo osnovnog kapitala jasno i nesumnjivo definisano, omogućiti da se eliminiše polovina konkurencije, kada je u pitanju izdavanje dozvole za rad.
Ovakvom formulacijom nekima će biti omogućeno da dobiju dozvolu za rad, a nekima neće, samo zato što će Komisija za hartije od vrednosti da proceni valjanost njihovih dokaza.
Dakle, još jedan dokaz da će Komisija za hartije od vrednosti ubuduće biti država u državi, i na sve ono što su već rekli poslanici SRS, moram da dodam da su nedopustiva ovolika diskreciona prava za tu komisiju.