Poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, mi danas, 23. maja, raspravljamo o zakonu o javnim skijalištima, uprkos tome što nam se dogodilo u nedelju.
Da nam je deo srpskog naroda tim tzv. demokratskim referendumom u Crnoj Gori otcepljen od Srbije, od većinskog dela srpskog naroda, zavijeno u "demokratsko" odlučivanje koje je sprovodila EU i mafijaški režim Mila Đukanovića.
Vlada Republike Srbije, na čelu sa Vojislavom Koštunicom, do danas se nije zvanično oglasila, niti je zasedala. Trebalo bi da danas i sledećih dana Narodna skupština raspravlja o tome gde će Srbija dalje, gde će srpski narod, da li ćemo i dalje dozvoljavati da nam otimaju deo po deo teritorije, da cepaju srpski narod i da se svedemo na Beograd ili, u najgorem slučaju, na beogradski pašaluk.
U ovom zakonu koji je danas na dnevnom redu, raspravlja se o amandmanima, kada se pogleda 82. član ovog zakona, obrazloženje samog zakona i prelazne i završne odredbe, od člana 79, 81. i 82, a podneo sam amandman, u ime SRS, na član 79, jasno se vidi da mnoge odredbe koje su ovde predviđene ne treba da se nalaze u bilo kakvom zakonu. Trebalo je da budu predmet podzakonskih akata i normativnih akata, ovih skijaških centara, kako se predviđa ovim zakonom da se formiraju.
Nije suština i pozadina ovog predloga zakona navodno uređenje i rad skijaških centara, i uopšte ponašanje i poslovanje u skijaškim centrima i organizacija skijaških staza, ponašanje skijaša na tim stazama. Suština je druga. Ovde je narodni poslanik SRS Vjerica Radeta govorila, a i ja govorim da je pozadina ovog predloga zakona da se, navodno, formiraju ova javna preduzeća, a iza toga da dođe do otimačine i pljačke ovoga što je ostalo u vlasništvu države Srbije i građana Srbije.
Radi se o skijaškim centrima koji već decenijama rade i posluju i formiranju novih skijaških centara i da, navodno, proglašenjem tog javnog interesa, mafija, koja je opljačkala Srbiju, građane Srbije, preuzme sada i Kopaonik, Taru, Zlatibor, Goliju, Staru planinu, i možda još neki prostor koji se bude proglasio javnim interesom.
Verovatno je predlagač zakona Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, ministra prof. dr Bojana Dimitrijevića nema da čuje o predlogu zakona, a verovatno učestvuje, ne sumnjam, u predlaganju nekih rešenja, kada su u pitanju odredbe ovog zakona, ministar za kapitalne investicije, Velimir Ilić.
Ministar Ilić je magistrirao na Ibarskoj magistrali, a sada pokušava da doktorira na koncesijama izgrađenih autoputeva Srbije, koji su gradili građani Srbije, kako iz budžeta, tako i iz kredita, a čak i u ovim godinama aktuelne vlade tzv. demokratskog bloka, na čijem je čelu Vojislav Koštunica, i dalje se koriste krediti za izgradnju autoputeva, a sve na teret ovog naroda koji izuzetno teško živi.
Mnogi su u fabrikama ostali bez posla, kroz tzv. privatizaciju, odnosno pljačku i otimačinu.
A i ovi koji imaju tu sreću da rade, rade pod izuzetno teškim uslovima, male su im plate, da ne govorim o stanju u poljoprivredi i u svim društvenim službama u Srbiji.
Ovde je rečeno, kada je u pitanju ministar Ilić i njegovo ponašanje i vođenje Ministarstva za kapitalne investicije, ali nažalost, nema državnih organa, država ne funkcioniše, nema vladavine zakona, da se polože računi oko mnogih tzv. afera. A to nisu afere, to su kriminalne radnje, kada su u pitanju tenderi, nabavke i radovi kada je u pitanju Ibarska magistrala.
Evo, samo jedan primer koji sam iznosio ovde pred narodnim poslanicima – obilaznica oko Žiče. Zimus, u predizbornoj kampanji u Kraljevu, Velimir Ilić je govorio da je koštala 175 miliona. Posle završenih predsedničkih izbora rečeno je da je koštala obilaznica oko manastira Žiče 135 miliona. U petak smo imali sednicu SO Kraljevo i u Izveštaju o radu Direkcije za planiranje i izgradnju opštine Kraljevo, gde nije ni mesto da stoje te cifre, i iznosi i ulaganja Direkcije za puteve, jasno je navedeno da obilaznica košta 90 miliona. Od 175 oduzmite 90 i vidite razliku.
Direktna zainteresovanost ministra za kapitalne investicije, kada je u pitanju sprovođenje ovog zakona, jeste i ono što se događalo u januaru, kada je presecao vrpcu nove žičare na Kopaoniku, u koju je iz budžeta Republike Srbije uloženo dva miliona evra, i kada se tamo sa svojom sekretaricom, posle otvaranja ili sečenja vrpce, grudvao na Kopaoniku.
Da li će mafija, koja je preuzela većinu imovine Srbije, preuzeti i Kopaonik, Taru, Zlatibor i verovatno, proglašenjem javnog interesa, ogroman prostor Golije, Stare planine? Faktički, mafija će ograditi stotine hektara sa hotelima, žičarama i u razvratu se provoditi na teret građana Srbije.
Ti koji pljačkaju ili su pljačkali po raznim osnovama, verovatno su im sad potrebni i centri, da se u razvratu provode i troše ono što su opljačkali ili što i dalje pljačkaju, zahvaljujući ovakvoj vladi, ovakvim državnim institucijama, nefunkcionisanju države Srbije.
Sada ću se vratiti na amandman koji sam podneo na član 79. da jasno pokažem koliko su sve ove odredbe i objašnjenja Vlade Republike Srbije bile bez ikakvog osnova i da se faktički samo ovaj cilj otimanja i pljačke javnih preduzeća, tzv. skijališta, krije iza ovog predloga zakona, jer Vlada je prihvatila amandmane na član 80. i 81, a nije prihvatila amandman na član 79. koji sam podneo.
Član 79. glasi: "Propisi koji se donose na osnovu ovlašćenja iz člana 23, člana 25. stava 5, člana 50. i člana 53. stav 5. ovog zakona biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona".
Vlada je prihvatila amandman na član 80. koji sada, sa prihvatanjem amandmana, glasi: "Preduzeća i druga pravna lica uskladiće svoje poslove sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu". Ovaj amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović ispred SRS i to je Vlada prihvatila.
Vlada je prihvatila i amandman Milana Veselinovića na član 81. koji glasi: "Skijaški centar je dužan da obezbedi da zaposlena, odnosno angažovana lica na poslovima šefa staza i redara ispune uslove utvrđene ovim zakonom, najkasnije do 30.11.2006. godine".
E sada, kada se pogleda obrazloženje Vlade za neprihvatanje amandmana koji sam podneo, ispada da nadležni ministri po članu 25, a to su ministar za poslove turizma, ministar za poslove sporta i ministar za poslove saobraćaja, sporazumno bliže propisuju minimalne tehničke uslove za uređenje, obeležavanje i održavanje skijališta, i da ministri nemaju obavezu da donesu ta uputstva ili podzakonske akte u roku od tri meseca, odnosno tri meseca pre nego što imaju obavezu javna skijališta da donesu svoje akte i usaglase svoje poslovanje sa svim odredbama ovog zakona. Ne mogu kao pravnik da prihvatim ovakav stav Vlade i nadležnog ministra za trgovinu i turizam.
Verovatno se nisu ni upuštali u osnovni stav amandmana, verovatno imaju mnogo preče probleme. Ministar trgovine i turizma da obezbedi što veći prostor za robu iz Hrvatske i Slovenije, iz zapadne Evrope i drugih zemalja. Nije ga briga za izvoz iz Srbije da se smanji platni deficit, da građani Srbije budu u mogućnosti da proizvode robu bar za sopstveno tržište. Nažalost, ovakvim radom ministra za trgovinu i Vlade Republike Srbije mnogi proizvodi se uvoze, što nikada nije unazad decenijama činjeno, pa čak i roba široke potrošnje, prehrambeni proizvodi.
A da ne govorim o zauzetosti ministra za kapitalne investicije i kada će ovaj sporazum oni doneti, usaglasiti i utvrditi minimalne tehničke uslove za uređenje, obeležavanje i održavanje skijališta, odredba člana 25. stav 4, a i ministar sporta ima neku obavezu, po članu 50. valjda, da propiše oko obuke itd.
O neozbiljnosti ovog zakona jasno govore i kaznene odredbe. U članu 72. vidi se da će se za prekršaj kazniti pravno lice, odnosno skijalište, novčanom kaznom od 50-350.000 dinara, ako: 2) ne kontroliše opšte stanje skijališta i ne održava ga u ispravnom stanju, odnosno u stanju koje omogućava namensko i bezbedno korišćenje staza; 3) ne održava žičaru i zaštitno područje oko žičare u stanju koje omogućava bezbedno korišćenje žičare; 4) ne uredi i opremi skijalište tako da je bezbedno za korisnike; 5) na skijalištu ne obezbedi redarsku službu, službu spasavanja i službu hitne medicinske pomoći.
E sada, zamislite ove kazne koje je ministar Dinkić, zahvaljujući vašoj poslaničkoj većini, nametnuo građanima Srbije, u mnogim odredbama zakona kada su u pitanju poreski propisi, kao i drugi propisi iz finansijske oblasti, pa minimalna kazna za kašnjenje ako se ne plati u istom danu PDV je 100.000 dinara, ali se za to žestoko borio. A sinoć je jedva čekao sa ushićenjem da se javi iz Londona i da komentariše na državnoj televiziji, tzv. javnom servisu, ovo što se dogodilo u Crnoj Gori.
Duboko sam ubeđen kao čovek pre svega, i kao narodni poslanik SRS, da ovo dugo neće trajati. Građani Srbije ovaj teror, ovo ponižavanje, ovo uništavanje više neće dozvoliti. Brzo će morati doći do izbora i zna se ko će doći na vlast – SRS. Hvala.