Nećemo sada o zelenoj travi.
Još neko? (Ne.)
Na član 32. amandman je podneo poslanik Milorad Krstin.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 33. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe podneo sam amandman kojim tražim da se u članu 33. stav 1. reči "sudsko ili" brišu, a stav 2. menja i glasi: "Rešenje o davanju na trajno korišćenje imovine i pravu na regres izvršava Ministarstvo".
Ono za šta se SRS zalaže, i o čemu su sada govorili poslanici SRS, jeste stav da se crkvama i verskim zajednicama mora dati imovina na trajno korišćenje, umesto mogućnosti da se vrednost oduzete imovine isplati iz državne kase. Kao prvo, tu se radi o ogromnim iznosima, radi se o teško procenjivom iznosu u ukupnoj vrednosti, pre svega nekretnina, šuma, kao i poljoprivrednog zemljišta.
Međutim, u skoro čitavom zakonu Vlada kao da se trudi da se preko nekih institucija uspori ovaj proces i da se skrene na sporedni kolosek. U ovom članu se jednim delom oslanja na sudsko izvršenje, kao u stavu 2, gde se opet pominje novčana naknada.
Da bi građani Srbije koji prate ovu raspravu shvatili o kojim se razmerama radi, dovoljno je reći da se radi o površinama šuma, utrina, pašnjaka, od preko 100.000 hektara, plus nekretnine u svim gradovima u Srbiji. Kada kažem nekretnine, mislim na veliki broj zgrada i to na veoma dobrim lokacijama, koje su danas većinom preuzeli tajkuni, strane banke ili su otuđene na drugi način. Sama pomisao da se deo ove imovine može platiti, kao što Vlada uporno forsira kroz većinu članova, dovela bi pre svega ovu vladu do izuzetno velikih iznosa koje država sigurno neće izmiriti.
U amandmanu SRS izričito se zahteva da stav 2. glasi: "Rešenje o davanju na trajno korišćenje imovine i pravu na regres izvršava Ministarstvo". Gde je u predloženom članu 33. od strane Vlade odrednica – trajno korišćenje? Nje tu nema. To pokazuje pravu nameru Vlade Vojislava Koštunice, da će crkve i manastiri SPC ostati kratkih rukava. Baciće im prašinu u oči vraćajući im neku ledinu sa dva-tri žbuna, neku oronulu zgradu, ali onu glavnu, vrednu imovinu nastojaće da otkupi po nekim revalorizovanim cenama.
U članu 33. stav 2, za koji SRS traži brisanje, pominje se i Ministarstvo finansija, koje će kao dobrodušno dati sve od sebe, odnosno Mlađan Dinkić će odrešiti kesu da otkupljuje šumsko i drugo bogatstvo od crkve. Hoće on to, ali samo za one oblasti i predele koji su bogati kvalitetnom drvnom masom, koji su pogodni za razvoj turizma i ono najbitnije, predele koji su bogati pijaćom vodom.
Razlog je prost, kasnije će se iznaći zakonsko rešenje za zakup, koncesiju tih prirodnih dobara onima koji će od svega toga dobro profitirati. SRS će verovatno posle vanrednih parlamentarnih izbora na jesen, pošto su Dinkić i ostali kovertirali ostavke za 1. oktobar, sprečiti ovu pljačku, još jednu u nizu od strane ljubitelja kofera, dolaskom na vlast u Srbiji voljom građana Srbije. Hvala.

 Gospodine Iliću, ako vas interesuje vreme izbora, raspisaću u ponedeljak izbor za predsednika opštine u Užicu, za 2. juli. To je ono što su činjenice. Gospodine Vlaoviću, o istom amandmanu. Izvolite.
Ujedno, koristim priliku da vas obavestim, planirano je da glasanje po tačkama dnevnog reda, kada se završi pretres, ako sve bude kako valja, počne u 13,00 časova. Svakako će biti sa pauzom, jer će glasanje trajati duže od četiri sata, s obzirom na broj amandmana, pa naprosto rasporedite svi svoje vreme. Hvala vam, gospodine Vlaoviću, što ste sačekali. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Vojislava Koštunice ne baca prašinu u oči, kako reče prethodni govornik, nego ovim zakonom želi da ispravi istorijsku nepravdu staru više od 60 godina. Crkve su na pošten način došle do imovine, poklonima, zadužbinama i legatima, 60 godina su preživele sa sitnim sredstvima na jednoj vetrometini, posebno SPC, koja je bila više izložena komunističkoj vetrometini od svih drugih crkava.
Vaš predlog davanja na trajno korišćenje, nisam pravnik, ali sam domaćin, bojim se da smatrate crkvu nedostojnom da upravlja imovinom da bi imala tutora. Imovina, gospodo, treba da ima titulara. Malo dete od tri-četiri godine zna koja je njegova igračka, drži je i čuva. Svako svoju imovinu najbolje čuva. Ne treba dizati galamu da nema uslova da se vrati.
Ne znam koliko šuma i pašnjaka pripada crkvama, ali pošto sam zemljoradnik znam tačno da je ukupno 34.000 hektara poljoprivrednog zemljišta oduzeto svim crkvama i verskim zajednicama i oko 6.000 hektara oteto na Kosovu i Metohiji. Ovog trenutka u državnoj svojini ima više od 300.000 hektara obradivog zemljišta. Tako, bez po muke, mogu da se vrate šume, oranice i pašnjaci. Zgrade će se platiti i crkva, kao i verske zajednice, biće namireni. Hvala.

 Hvala vama, gospodine Vlaoviću.
Još neka poslanička grupa? (Ne.) Hvala.
Na član 34. amandman je podneo poslanik Zoran Antić.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Držimo se jasnog dogovora, nadam se.
Reč ima gospodin Ilić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po amandmanu na član 34, koji je podneo poslanik SRS Zoran Antić, u kome se traži da se reči "vraćanje" zamene rečima "davanje na trajno korišćenje".
Ovaj amandman poslanika Zorana Antića zasniva se na onome što je rečeno u prethodnom amandmanu, kao i u stavu SRS.
Ovde se radi o davanju na trajno korišćenje imovine. Zašto je predlagaču toliko teško da napiše upravo ovo što traži SRS? Sama odrednica za vraćanje imovine ne garantuje da imovina iz ko zna kakvih razloga neće biti ponovo uzeta ili transformisana u pogledu isplate naknade. Razlika između davanja na trajno korišćenje, za koju se zalaže SRS, i odrednice za vraćanje imovine, koju zastupa Vlada, jeste velika.
Ponovo ću se vratiti, da bi na primeru mogao da pokažem, na manastirske šume manastira Manasije i manastira Ravanice, koji pripadaju Braničevskoj eparhiji, a danas su u sklopu šumskog gazdinstva Južni Kučaj u Despotovcu. Iz priloženih topografskih karti, a sada ću da vam pokažem da bi poslanici mogli da vide (pokazuje topografsku kartu).

 Gospodine Iliću, ako vam je lakše, uzmite primer Prizrena, možda će vam biti lakše.

Prizren, svuda je tako gde su oduzete manastirske šume. Taj primer je jedinstven.

 Razumem potpuno.

Kao i iz Pomoravskog okruga, govorim o onome što sigurno znam.
Na njima se jasno vide izvorišta svih planinskih reka u toj oblasti. Na neki način se može reći da su naši manastiri i crkve bili čuvari izvorišta voda tog najvećeg bogatstva koje Srbija danas ima. Te oaze srpskih šuma bile su zaštićene od seča, uništenja, jer bi se time narušio ekosistem i prirodni tok vekovima stvaran.
Šta bi se desilo posle čistih seča, za one koji to ne znaju, čiste seče su one kada bukvalno ne ostavite nijedno jedino drvo na određenom prostoru i nestala bi vremenom izvorišta i stigla bi mehanizacija, prokopali bi se šumski putevi, čime bi se presekle veze između izvorišta. Ono što se može javiti kao najgora mogućnost, jeste to da se te površine otkupe, dakle, manastirima i SPC se isplati naknada, a tajkunima se za bagatelu ustupe bogata nalazišta vodom.
Zato se Vlada Srbije zalaže i za mogućnost isplate naknade za određenu crkvenu imovinu. Ovo verovatno nije usamljeni primer kada je u pitanju imovina manastira, odnosno SPC i u drugim krajevima gde živi srpski narod. Tamo su izvorišta voda bila u vlasništvu srpskih manastira.
Dakle, ako ova vlada zaista ima nameru da trajno vrati oduzetu imovinu crkvama, onda bi trebalo prihvatiti amandman SRS, koji je podneo narodni poslanik Zoran Antić.