Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Goran Cvetanović podneo je amandman kojim predlaže da se naslov iznad člana 18. i član 18. brišu.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je on pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za privatizaciju podneo je amandman na član 18.
Predstavnik predlagača na sednici Odbora prihvatio je amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Ljubomir Kragović podneo je amandman kojim predlaže izmenu naslova iznad člana 19. i član 19.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je on pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama. Amandman se odnosi na član 19. i tražim da se naslov iznad člana promeni i da glasi – "Pravo na izgubljenu dobit", i da se u istom članu stav 1. briše.
Da bih pojasnio sve ovo što sam tražio, dakle, sam naslov glasi – "Uračunavanje primljenog i izgubljena dobit", a u mom predlogu glasi – "Pravo na izgubljenu dobit", pa mislim da je ovo rešenje koje sam predložio daleko bolje i efikasnije za sam Predlog zakona.
Ovaj član ima dva stava i predlažem da se 1. stav briše, a on glasi: "Vraćena imovina i isplaćena naknada crkvama i verskim zajednicama po dosadašnjim propisima uzimaju se u obzir i uračunaće se u obračun naknade po ovom zakonu".
Ako je neko nekome bio dužan, ovaj mu je vratio sredstva, jer to je posao koji je završen i nema potrebe potencirati da ono što je već vraćeno ili isplaćena naknada crkvama i verskim zajednicama, da će se uzimati u obzir. Ne vidim razlog, jer ako je nešto vraćeno – vraćeno je. Sada je u vlasništvu crkve ili verske zajednice i dovoljno je da stoji ovaj drugi član: "Ne može se zahtevati naknada štete po osnovu izgubljene dobiti zbog nemogućnosti korišćenja, odnosno upravljanja oduzetom imovinom, kao i po osnovu njenog održavanja u periodu od dana oduzimanja do njenog vraćanja".
Stoga predlažem da Narodna skupština u danu za glasanje prihvati ovo rešenje, jer je rešenje tehničke prirode i jasnije definiše sam Predlog zakona. Hvala.

Narodni poslanik Zoran Krasić podneo je amandman kojim predlaže brisanje naslova iznad člana 21. i izmenu člana 21.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je on pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Veroljub Arsić podneo je amandman kojim predlaže da se naslov iznad člana 22. i član 22. brišu.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo Dragoljub Stamenković.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podnela poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman je podneo poslanik Dragutin Perić.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Dragutin Perić.

Na član 26. podneo sam amandman u ime poslaničke grupe SRS, iz razloga što smatram da imovina koja je svojevremeno oduzeta iz poseda manastira, pošto je promenila svojinske oblike, a vremenom je postala državna svojina, ovo je jedini i najispravniji način da se takva imovina da na trajno korišćenje crkvama i verskim zajednicama.
Zato predlažem da se u članu 26. uvodna rečenica stava 1. promeni i da glasi: "Zahtev za davanje na trajno korišćenje imovine iz člana 23. ovog zakona sadrži podatke", pa stoji da se dostave prilikom podnošenja zahteva – Direkciji, a SRS je predložila da za te poslove prijavljivanja, dakle za oduzetu imovinu, bude zaduženo Ministarstvo finansija, kao i da ono bude nadležno za povraćaj.
Takođe, predloženim amandmanom tražim da se u stavu 2. tačka 2) reči "ili njegov pravni sledbenik" brišu, iz razloga što je to, po meni, nešto što je nemoguće i što upućuje na izvesno razmišljanje, jer, kada se kaže "pravni sledbenik" upućuje na razmišljanje ko bi mogao da bude pravni sledbenik konkretne verske zajednice, ako govorimo konkretno o crkvama, što se kroz istorijat razvoja SPC, do sada u praksi nije dešavalo, a mišljenja sam da to neće nikada ni da se desi, jer dokle god postoji srpski narod smatram da će da postoji i SPC.
Međutim, suštinski, da bi se prihvatio ovaj amandman, potrebno je prihvatiti i prethodne amandmane SRS, a konkretno da bi mogao da bude prihvaćen ovaj amandman na član 26, neophodno je prihvatiti, pošto je uslovljen članom 23, i amandman SRS na član 23. ovog predloga zakona. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman je podneo Milovan Radovanović.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Bore Kutić.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, da se ne stekne utisak da su poslanici SRS neozbiljno prišli ovom poslu, kratko ću da rezimiram naše amandmane i činjenicu da ne izlaze svi poslanici da ih obrazlažu. Oni koji ne izlaze, nisu tu zato što su sada ispred kapele gde ispraćaju iz Beograda telo pokojnog Miroslava Nedeljkovića, a mi koji smo ovde nismo se javljali po tim amandmanima zato što oni, u suštini, mogu da imaju jednako obrazloženje za sve amandmane. Zato ću još jedanput ukratko da kažem šta je suština naših amandmana i kakva je bila naša namera kada smo ih podnosili.

Dakle, radi se o Zakonu, kako ste napisali, o vraćanju, odnosno restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama. Suština je da mi srpski radikali nemamo ništa protiv da se crkvama i verskim zajednicama, ali ne da se vrati, nego da se da na trajno korišćenje nekad oduzeta imovina. Naši amandmani su upravo u tom smislu.

Podsetiću da smo, pošto smo podneli amandmane na svaki član, na osnovu tih naših amandmana napravili prečišćen tekst Predloga zakona i taj prečišćen tekst dali ministru Parivodiću i svim poslaničkih grupama, zato što nam je bila iskrena namera da se ovaj zakon zaista donese, da se donese voljom većine ili jednoglasno, a u ovom slučaju je to moglo da se desi, ali vi niste pokazali takvu volju, zato što je očigledno da namera Vlade nije da se ova imovina vrati, već je ovo samo još jedan njihov marketinški trik.

Juče sam vam govorila, govorila sam i u načelnoj raspravi, mnogi naši poslanici su vam govorili, ako ne usvojite naše amandmane, donećete pre svega neustavan zakon, a onda će biti iluzorno, ministre, da za govornicom naglašavate da ste diplomirani pravnik, pa još doktor, jer kao takav ne biste smeli Narodnoj skupštini da predlažete neustavan zakon.

Dalji problem će biti u primeni ovog zakona, odnosno i ovo će biti jedan od velikog broja zakona koji je ova skupštinska većina donela, a koji su tamo negde u nekim fiokama i koji, zapravo, ne mogu da se primenjuju. Naša namera je bila ne da zamazujemo oči crkvama i verskim zajednicama, već da najiskrenije pomognemo crkvama i verskim zajednicama tako što bismo im oduzetu imovinu vratili na trajno korišćenje.

Moram da naglasim da se sa ovim našim stavom slaže većina velikodostojnika SPC. Uz uvažavanje svih ostalih, nama srpskim radikalima je mnogo stalo do mišljenja SPC. Pre nego što smo se upustili u ovaj posao sa amandmanima, gospodin Tomislav Nikolić je obavio određene razgovore sa visokim verodostojnicima SPC.

Dakle, naši amandmani su ono što jeste zahtev ili želja SPC i nema nikakvog razloga da to ne bude i zahtev i želja ostalih tradicionalnih crkava i verskih zajednica. Ono što njima treba i ono što hoće jeste ovo što je sadržano u amandmanima SRS.

Ne možete da kažete da vraćate imovinu, zato što takav termin ne postoji ni u Ustavu, zato što je to u suprotnosti sa Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije. Juče sam vam rekla, trebalo je najpre da stavite van snage taj zakon ili da ga menjate, a teško biste mogli da ga promenite, jer bi promena u ovom smislu bila takođe neustavna.

Isto tako, mogli ste odistinski da se upustite u donošenje novog ustava, jer ste godinama pričali, još od one petooktobarske revolucije, kako će neki novi ustav značiti i bolji život građana Srbije. Tvrdili smo vam da to nije tačno i naravno da nije tačno, pogotovo što je Ustav Republike Srbije dovoljno dobar, ima nekih nedostataka, nekih arhaizama koje je zaista trebalo promeniti. Između ostalog, to je i pitanje društvene svojine koja figurira u našem Ustavu.

Sada vas pitam, pošto nećete da donesete Ustav, kad kažem da nećete, pre svega mislim na poslanike vladajuće većine i na one "žute" koji ne učestvuju u radu, znamo da nećete da ga donesete zato što bi novi ustav podrazumevao i nove izbore, a vama se u tu avanturu ne ide.

Kažem vam da to ne bi bila avantura za Srbiju, već naprotiv, nešto što građani Srbije jedva čekaju i priželjkuju.

Kada ste tvrdili, vrlo često se to čulo, da novi ustav znači bolji život građanima Srbije, a pošto građani Srbije ne žive bolje, već žive svaki dan sve lošije, onda se nameće logičan zaključak da vi znate rešenje kako da građani žive bolje, ali nećete da im pomognete, zato što ne želite da oni žive bolje.

Sada malo konkretnije o ovom zakonu i o ovom amandmanu. Ministre, bilo bi dobro, a ako ne ministar, onda kolege poslanici, da na pravi način shvatite iskrenu nameru SRS kada je ovaj predlog zakona u pitanju. Vidite da nikada do sada nismo na ovaj način intervenisali. Podnosili smo amandmane, koncepcijski smo vam menjali zakone. Ovaj put nam je bila iskrena namera da se donese prihvatljiv zakon, prihvatljiv i za državu i za crkve, a pri tom ustavan, što je valjda osnovno kod donošenja nekog zakona.

Trajno korišćenje ništa ne bi menjalo u odnosu na ono što je potreba, opet da kažem, želja, zahtev, kako god hoćete, crkava, jer crkve sigurno ne traže da im se vrati imovina da bi njom raspolagali u smislu da je prodaju, preprodaju itd. Crkve nisu preduzetnici. Takođe, mislimo da, to je kroz naše amandmane praćeno kroz celi zakon, imovina treba da se daje na trajno korišćenje isključivo u naturalnom obliku, a ne kao novčana naknada, jer sasvim sigurno to nije zahtev, pre svega SPC, a verujem ni ostalih crkava.

Šta je još bitno? Bitno je da je obveznik kod primene ovog zakona isključivo i jedino Republika Srbija. Niko drugi, po našem Ustavu i po Zakonu o sredstvima u svojini Republike Srbije, ne može to da bude.

I onda je Zoran Krasić podneo amandman na član 21, koji je u vezi sa amandmanom na član 29. koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, i u ovim amandmanima, zapravo u Krasićevom amandmanu, tražilo se da za sprovođenje ovog zakona budu nadležni državni organi, i to Ministarstvo finansija Republike Srbije i Republička direkcija za imovinu.

Ništa više od toga, dame i gospodo, nije potrebno, ovi organi imaju i kadrove i podatke i nema nikakvog razloga da se upuštamo u formiranje još nekog paraorgana, neke Direkcije, kako ste je nazvali, za restituciju. Moram da vam kažem da verujem da će malo ko razumeti šta vam znači ta direkcija i da je neprihvatljivo da u zakone ugrađujete strane izraze. Pre neki dan sam vam pričala o vašem novom zakonskom govoru, hrvatskom, ustaškom, sada opet neka restitucija. Mislim da nema potrebe da na ovaj način kitite zakon da bi vam se učinio značajnijim.

Znači, osnivanje te direkcije, kako ste je nazvali, za restituciju, značilo bi samo povećanje činovničkog aparata, a u suštini se ništa ne bi dobilo. Prvo se ne bi dobilo ni kada je u pitanju efikasnost, odnosno vreme. Zamislite, sada planirate formiranje neke direkcije, pa dovođenje nekih vaših ljudi u tu direkciju, pa pitanje koliko su ti ljudi sposobni i osposobljeni da rade ovaj posao, a imate, dakle, gotove, završene ljude koji su se već bavili tim.

Znate, niste izmislili, kako kažete, brisanje nepravdi, radili su to i neki pre vas, ovo što vi radite, odnosno kako predviđate, biće brisanje nepravdi nanošenjem nekih novih nepravdi, što svakako nije namera crkava i verskih zajednica.

Dakle, vraćale su se u Srbiji i utrine i pašnjaci selima na korišćenje, vraćalo se u Srbiji i poljoprivredno zemljište, oduzeto po PZF i preko zemljišnog maksimuma, je l' tako, Miko? Samo poljoprivredno zemljište je vraćeno, kako kolega pokušava da kaže, taj posao sam radila deset godina i odlično znam, vraćeno je ono zemljište koje je imalo titulara, a tamo gde je bilo pravo korišćenja nije moglo biti vraćeno, je l' tako? Naravno da je tako.

Moguće je da se taj posao spusti do nivoa opština, odnosno lokalnih samouprava, ali u smislu da se u okviru tih lokalnih samouprava formiraju komisije od već postojećih ljudi pravnika, geometara, zna se koje struke mogu taj posao da obavljaju i da se lepo završi onako kako se to i očekuje. I u tom smislu je i moj amandman, gde sam predvidela da umesto Direkcije stoji da Ministarstvo utvrđuje sve činjenice itd.

Naravno, ovde ste rekli – "o subjektu prava na restituciju", što je neprihvatljiv termin, a i suština, naravno, tako da je tu trebalo da stoji – "davanje na trajno korišćenje". U ovom amandmanu je takođe, kao i u stavu 2, bilo izmena. U suštini, u ovom amandmanu su formalne izmene. Formalne, u smislu da umesto ove vaše Direkcije za restituciju stoji – Ministarstvo finansija, i tamo gde ste rekli – "na restituciju", odnosno "vraćanje", da se kaže da je u pitanju – "davanje na trajno korišćenje".

Dakle, šta je suština, još jedanput, u jednoj rečenici. Ono što bismo vratili crkvama i verskim zajednicama, odnosno što bismo im dali na trajno korišćenje tu imovinu, ona bi i dalje ostala državna svojina. Trajno korišćenje podrazumeva sva prava, apsolutna prava, osim, naravno, prava raspolaganja, u smislu preprodaje i dalje prodaje. Tvrdimo da to nije namera onih kojima bi ova imovina trebalo da se da na trajno korišćenje.

Još jedanput vas pozivam, evo, zapamtite i verujte, ako ne prihvatite naše amandmane i ako ne uredite Predlog zakona ovako kako smo mi predlagali, vrlo brzo ćete morati da radite izmene i dopune ili će opet sve novine da budu prepune tekstova o tome kako je donet još jedan zakon.

Pa ova crkva traži ovo, ona crkva traži ono, a onaj tamo ko primenjuje, u toj nekoj vašoj Direkciji za restituciju, konstatovaće da nema pravnog osnova i da ne može takvom zahtevu da se udovolji.

I na kraju, vidim da sam potrošila vreme, samo još jednu rečenicu. Nisam čula da ste se javno jako zabrinuli zbog onoga što je juče osvanulo u svim novinama u Srbiji i u svim medijima. Sećate se, bili su onako nadnaslovi – užas i takve stvari, a radi se o pretnji raspopa Miraša Dedejića da u Crnoj Gori preotme 750 hramova i crkava SPC. Oteli su deo teritorije, oteli su deo srpskog naroda i sada hoće da urade i ovo sa crkvama i, nažalost, nisam videla javne reakcije od onih od kojih se to očekuje.

 

Uslediće javne reakcije, naravno. Ali, gospođo Radeta, da li sam vas dobro shvatio? Na početku pojašnjenja dali ste još jednom detaljno konceptualne razloge zbog kojih je na ovaj način vaša poslanička grupa podnosila amandmane i zbog kojih, zbog nekih dodatnih obaveza, neće možda ni u nastavku detaljno objašnjavati. Hoće? Samo prisutni poslanici. Govorim zbog obaveza svih, da bi vodili računa o tome.

Da li ima potrebe još neko da govori o ovom amandmanu? Izvolite, gospodine Krstin. Inače, zakon, jer je to bilo poslaničko pitanje, pa nije bilo poslato, nema potrebe, Zakon o poljoprivrednom zemljištu je pravovremeno stigao i biće na sledećoj sednici razmotren. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista se ne bih mogao složiti sa konceptom. Smatram da postoji pravo svake poslaničke grupe da ima neki svoj koncept i ovo je zaista jedan dosledno razrađen koncept trajnog prava korišćenja.
Međutim, moram da vam kažem da je svojina uzeta crkvama i svojina mora da se vrati. Ako vraćamo neki derivat, kao što je "trajno pravo korišćenja", onda zapravo ne znamo sadržinu tog prava. U pravnoj teoriji, ali i u nomenklaturi, znači u zakonima kada se radi o stvarnim pravima, ona su ograničena po vrsti. Ovde se radi o stvarnom pravu, znači, svojina je stvarno pravo, a iz svojine se izvode druga stvarna prava koja mogu biti stvarne službenosti, kada se radi o nepokretnosti, i lične službenosti, kada se radi o drugim stvarima vezanim "intuitu personae", za ličnost.
Dakle, neko trajno pravo korišćenja nalazim jedino u Zakonu o udruženom radu i ranijim zakonima o građevinskom zemljištu i tamo je zaista ono konstituisano sa određenom sadržinom. Tih zakona kao konstituante trajnog prava korišćenja više u pravnom sistemu nema. Ne vidim mogućnost da konstituišemo ponovo ovakvo pravo, pogotovo ako idemo ka tome da ustavnom reformom potpuno isključimo društvenu svojinu, koja praktično i ne postoji u pravnom sistemu.
Jeste sistem dosledno sproveden u ovim amandmanima, međutim, ne vidim mogućnost da se to pravno uradi na takav način.
Drugo, ne vidim ni celishodnost za ovakvo, po meni, ključno rešenje koje se nudi. Jer, opet pretpostavljamo da bi državni organi, dakle Ministarstvo finansija ili neki drugi državni organ bolje brinuo o imovini crkve nego sama crkva. Mislim da moramo da idemo dalje od tog sistema i da smo već nekoliko velikih koraka daleko od tog sistema, da mislimo da bi država mogla bolje da brine o privatnoj svojini nego sam vlasnik te svojine. Pa, suština sistema koji se pokazao kao ekonomski nadmoćan jeste upravo to da vlasnik stvari upravlja stvarima na način na koji to može.
On jedini ima pravi motiv da to radi na pravi način. Svi ostali supstituti, u vidu države, paradržavnih formi, ne garantuju ekonomski celishodno i pravilno raspolaganje svojinom. Svojinom najbolje raspolaže onaj ko je njen vlasnik, a crkvama, manastirima, manastirskom zemljom i šumama najbolje će raspolagati crkva.
Crkva ima status pravnog lica i nemamo razloga da sumnjamo da bi kontrolu nad vršenjem nekih ovlašćenja, kao što su ovlašćenja iz oblasti raspolaganja nepokretnim stvarima, bolje radila država, recimo ugovorom, nego što bi to radila crkva kao vlasnik.
Nasuprot, mislim da crkva bolje brine o imovini i o onim interesima koji su ključni za obavljanje funkcije te crkve. Crkva je to pokazala, ova naša SPC, kojoj i ja pripadam, jer od 1219. godine ona obavlja funkciju koju obavlja u ovoj državi, bez obzira na sve smene, na sve mene i promene koje su se desile na ovom geografskom prostoru i u ovom narodu.
To je zaista garancija da ne možemo mi sada toj crkvi odrediti nekog tutora u vidu nekih državnih i paradržavnih organa koji bi bolje brinuli o interesima crkve, kada se radi o nepokretnostima. Konceptualno, mislim suprotno, mislim da će vlasnik imovine, a pogotovo crkva, bolje brinuti o svojoj imovini.

Molim vas, da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Molim vas da konceptualne razlike, višestruko raspravljanje i u načelnoj raspravi, ne mislim samo na vas gospodine Krstin, na gospođu Radetu koja je malopre govorila, nego naprosto svi zajedno smo detaljno ovo raspravili, te molim da se prilikom govora o amandmanima koncentrišemo na dodatni aspekt amandmana. Oni koji su prisutni naravno, poslanici koji su autori amandmana.
Na član 30. amandman je podneo poslanik Stefan Zankov.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podneo poslanik Mita Avramov.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Mita Avramov.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 31, gde sam tražio da se reči "Direkcija je dužna" zamene rečima "Ministarstvo je dužno". To je iz prostog razloga što se videlo i ranije kroz sve naše amandmane, logičan sled prethodnih podnetih amandmana jeste taj što se mi ne slažemo ni sa tom Direkcijom.
Naime, Ministarstvo imenuje Agenciju, imenuje direktora Direkcije, a neko ko će se žaliti na odluku Direkcije nema pravo žalbe. Nema pravo žalbe u toj direkciji, nego ima pravo da vodi upravni spor. Iz tog razloga sam i predložio da se reči "Direkcija je dužna" briše i da se stave reči "Ministarstvo je dužno", gde mislim da će moći mnogo efikasnije sve da funkcioniše i da deluje.
Ako neko oko svega toga bude vodio upravni spor, to može da se oduži i da traje unedogled. To je samo još jedan pokazatelj. Diskutovali smo o tom zakonu još 2005. godine, kada smo ga usvajali u Skupštini, i rekli smo da je to samo vid dobre namere, a u toj nekoj denacionalizaciji, kako i na koji postupak će se vršiti, vraćati, da će biti mnogo komplikacije i da to ne može nijedna direkcija da reši, nego bi, po nama, to trebalo da reši ministarstvo i da to bude pravedno, onako kako bi trebalo da bude.
Direkcija će biti pretrpana mnogim zahtevima od strane crkava i od stranih verskih objekata. Sigurno će svi imati želju da se to brzo uradi, da se na efikasniji način to sve vrati, ali to tako neće ići sigurno, nešto će se vratiti možda tek posle dvadesetak godina.
Ako SRS na sledećim izborima dođe na vlast, siguran sam u to da ćemo mnogo bolje napraviti ovaj zakon, upravo ovako kako smo to tražili kroz ove amandmane i da će na mnogo efikasniji način sve biti vraćeno građanima, ne samo što se tiče crkava i verskih objekata.