Poštovani narodni poslanici, na dnevnom redu imamo dve izmene i dopune zakona koje predlaže Vlada Republike Srbije, a ispred Vlade ovde je ministar finansija Mlađan Dinkić, obrazlagao je i usmeno i pismeno ovo što je dala Vlada prilikom predlaganja ovih izmena i dopuna zakona.
Navodno, osnovni cilj izmene ova dva zakona je da se problem nezaposlenosti u Srbiji reši ovim izmenama ili u najboljem slučaju smanji broj nezaposlenih i veliki broj nezaposlenih da dođe do posla, a drugo, što želi navodno Vlada Republike Srbije, da tzv. siva ekonomija bude smanjena u Srbiji i da u legalne tokove uđe daleko veći broj zaposlenih koji rade suprotno pozitivnim zakonskim propisima.
Ovde poslanici poslaničke grupe SRS jasno su izneli stavove da se ni jedan ni drugi cilj neće postići izmenama ova dva zakona, pogotovo izmenom Zakona o porezu na dohodak građana, i da ove odredbe i olakšice, i smanjenje poreza stopa i doprinosa za mlade do 30 godina, neće smanjiti broj mladih koji nemaju posla već godinama, a čuli smo podatak da ih ima preko 300 hiljada do 30 godina. Šta sa ovima koji su preko 30 godina i ne svojom krivicom nemaju posla i neće ga imati još duže vreme?
Oko lica sa invaliditetom, jasno je da Vlada Republike Srbije od preuzimanja vlasti u Srbiji, od marta pre više od dve godine, nije imala u vid u stanje invalida i da im se pruži mogućnost da dođu do posla. Ove odredbe neće dovesti do zapošljavanja većeg broja invalida i neće pomoći invalidima da dođu do posla i da ostvare minimum egzistencije za sebe i za svoje porodice.
Šta govoriti o ovoj trećoj kategoriji nezaposlenih građana Srbije od 45, odnosno 50 godina, koji su većina ili apsolutna većina, ne svojom krivicom, našli se na evidenciji nezaposlenih, i to po pravilu ovom pljačkaškom privatizacijom koja je započeta 2001. godine i još traje, a kako ovde čujemo, tranzicija društvene imovine i društvenog kapitala mora da se ubrza i prema zakonu koji je donet i koji ova vlada teži doslovce da ga ispoštuje do 2007. godine da se završi pljačka celokupne imovine u Srbiji.
Oko poljoprivrednika i navodnog oslobađanja poljoprivrednika od plaćanja poreza na katastarski prihod za 2006. i 2007. godinu, sramno je ovo pominjati da je ovo neka pomoć poljoprivrednicima u Srbiji. Poljoprivrednici, kao i radnici države Srbije, građani Srbije su toliko poniženi od ove vlade i one prethodne vlade da je sramno pominjati da im se sada pomaže oslobađanjem plaćanja poreza na katastarski prihod.
U suštini oni već nemaju nikakav prihod baveći se poljoprivredom, bez obzira kojim se poslom bave u poljoprivredi, da li je to povrtarstvo, voćarstvo, a da ne govorim o stočarstvu.
Kada bi samo činjenicama ovde raspolagali ili o njima govorili, ako je ovakvo stanje u svim oblastima poljoprivrede, a imali smo jedan primer na Odboru za privatizaciju, kroz ovu pljačku mlekara u Srbiji, da je cena tog tzv. sirovog mleka 10,5, 11 ili 12 dinara i da se zahteva od poljoprivrednika, odnosno seljaka proizvođača mleka da registruju svoja domaćinstva, da bi navodno dobili premiju za mleko od tri dinara.
Ko to radi? To radi ministar poljoprivrede, koja treba da bude potpredsednik Vlade Republike Srbije, to radi ministar finansija, koga sada ovde nema, jer navodno kroz budžet Republike Srbije su opredeljena sredstva za premije. Zamislite tu bruku i sramotu, na tih 10 ili 11 dinara koliko se plaća seljacima za tzv. sirovo mleko, obračunava se plaćanje PDV-a. Sada da je ovde ministar, postaviću pitanje iako nije, kada će doći vreme ili dan ili ono što je obećavao onog momenta kada je preuzeo Ministarstvo za finansije, da će građani u Srbiji biti oporezovani prema ekonomskoj snazi?
U ovoj zemlji, u državi Srbiji u suštini oporezuju se i plaćaju i uredno izvršavaju i prema državi i lokalnim samoupravama, ogroman broj siromašnih građana u Srbiji.
Nasuprot tome, imamo jednu manjinu kriminalaca, mafijaša, novopečenih biznismena koji ne izvršavaju ni obaveze prema lokalnoj samoupravi, ni prema državi. Naprotiv, u sprezi sa lokalnim vlastima, u sprezi sa Vladom Republike Srbije, sa državnim organima, ne plaćaju obaveze prema državi, a pljačkaju i lokalne samouprave i državu Srbiju.
Pre jedno sat vremena u jednoj replici ministar je rekao da tzv. veliki privrednici i velika preduzeća su sada pod strogom kontrolom zaposlenih u poreskoj policiji, verovatno i drugih inspekcijskih službi i da će se do septembra izvršiti kontrola svih njih. Da li je Ministarstvo finansija, poreska policija znala do stavljanja u pritvor predsednika Trgovinskog suda u Beogradu Kljajevića, Sekule Pijevčevića, koji je direktno ili tesno vezan u tom klanu stečajne mafije ili ekonomske mafije, da taj Sekula Pijevčević ima 30 preduzeća?
Da li je trebalo ministar finansija, direktor Poreske uprave, šef poreske policije i poreski policajci da znaju ili su bili dužni da znaju, da prate i da kontrolišu sve privredne subjekte u Srbiji, pa i ovih 30 preduzeća Sekule Pijevčevića?
Kako možemo mi prihvatiti, kao ozbiljni i odgovorni ljudi, svesni realnog stanja u državi Srbiji, da će se ovim navodnim izmenama zakona doći do poboljšanja u pogledu zapošljavanja mladih, invalida i ljudi koji su ostali bez posla, od 45 i 50 godina, a da ne govorim o poljoprivrednicima. Ovo sve liči na predizbornu kampanju ministra Dinkića i njegove stranke G17 plus.
Nije ni čudo što izmena zakona faktički obuhvata ove tri kategorije, jer treba da se prevare mladi, treba da se prevare nezaposleni od 45 i 50 godina, koji se nalaze na evidenciji nezaposlenih, a i poljoprivrednici, odnosno seljaci, da će oslobađanjem od poreza na katastarski prihod njima daleko biti bolje u narednom periodu i ovo će im biti signal da treba da glasaju za G17 plus, za ministra Dinkića i ostale iz G17 plus.
Čuli smo ovde mnogo puta, kako koji ministar dođe priča o nekoj strategiji koje nigde nema ili oni to u okviru ministarstava koja se ponašaju i vladaju svojim ministarstvima kao feudima, da imaju strategiju. Velja Ilić ima strategiju u kapitalnim investicijama, ministarka poljoprivrede, koja će biti potpredsednik Vlade, za poljoprivredu. O Ministarstvu za privredu je ovde i rečeno, a moram da potvrdim, da država Srbija i ova vlada nemaju ministarstvo za privredu. Imaju samo ministarstvo za privatizaciju, odnosno za pljačku ogromne imovine, koju su decenijama stvarali radnici i građani Srbije.
To je ministarstvo za privatizaciju, ministarstvo za pljačku ogromne imovine koju su decenijama stvarali radnici, seljaci i svi građani države Srbije.
To je pravi naziv ministarstva na čijem je čelu ministar Bubalo, prijatelj Aleksandra Vlahovića, koji je bio prethodni ministar i koji je direktno učestvovao u mnogim pljačkaškim privatizacijama dok je bio ministar za privredu i privatizaciju.
U ovom zakonu, u članu 28. se pominje da treba da se prijave svi privredni subjekti da popunjavaju neki obrazac za plaćanje ovih obaveza kada je u pitanju porez, i to zajedno sa Ministarstvom za rad. Šta radi inspekcija za rad u državi Srbiji?
Ako se priča o sivom zapošljavanju radne snage ili ljudi, tom ponižavanju mnogih koji silom prilika moraju da prihvate sve uslove od tih novih poslodavaca, da rade tzv. na crno, da ih eksploatišu, maltretiraju, bez prijavljivanja i penzionog i socijalnog osiguranja i kada, navodno, naiđu te inspekcije rada, da oni moraju da beže iz tih radnih prostora.
Skoro sam imao priliku, bio sam u Ušćanskom kraju na zboru građana, da od 250 privrednih subjekata ili prodavnica, kafana, ima nešto malo privrednih subjekata koji se bave proizvodnjom, radnici kažu da pola njih uopšte nije prijavljeno, niti da imaju penziono, niti zdravstveno osiguranje.
Kada sam ih pitao kakav je odnos tih poslodavaca prema njima, kao što je i odnos u celoj Srbiji, u Kraljevu, ovde u Beogradu i u Novom Sadu, da moraju sve i svašta da trpe. Ukoliko to ne trpe, onda ih otpuštaju sa dve ili tri reči i sutradan dovode novog radnika.
Sve u ovoj državi je naopako postavljeno. Siromašni ili najveći broj siromašnih, a to je najveći broj građana Srbije, izvršavaju obaveze prema državi, ali zato ova manjina koja je u sprezi sa vlašću, bilo na lokalnom, bilo na republičkom nivou, maltene ne plaća nikakve obaveze, enormno se bogati, živi u luksuzu i razvratu.
Da li je moguće da iste stope poreza budu i na robu široke potrošnje i na luksuznu robu?
Da li je moguće da luksuz, koji faktički vidimo sada na svakom koraku, od ulica do ovih otetih lokala u najužem centru grada, bode oči većini siromašnih koji ne mogu da sastave kraj sa krajem, maltene nemaju ni za hleb, a da ne govorim da izmire osnovne obaveze kada su u pitanju komunalne usluge i ostalo.
Nema ministra ovde da ga pitam, kao odbornička grupa SRS iz Kraljeva, podneli smo dva zahteva za budžetsku inspekciju u reviziji trošenja sredstava budžeta opštine Kraljevo za 2004. i 2005, i da se izvrši revizija rada opštinskih javnih preduzeća.
Nikakav odgovor od Ministarstva finansija i od budžetske inspekcije nismo dobili. Verovatno će odgovor biti usmeni ovde da ta budžetska inspekcija ima mali broj zaposlenih i da ne može da stigne da izvrši kontrolu širom Srbije.
Ministar Dinkić će da upotrebi budžetsku inspekciju kad njemu to odgovara, pa smo onomad videli na medijima, pogotovo elektronskim, kako je teatralno poslao budžetsku inspekciju da izvrši kontrolu kada su se saznali rezultati referenduma u Crnoj Gori. Verovatno da pokaže brigu o sredstvima građana Srbije, koja su uplaćivana ili trošena kroz te službe državne zajednice.
Da li je uopšte Ministarstvo finansija i bilo koji deo tog ministarstva kontrolisao rad ostalih ministarstava? Da li mi imamo izveštaj šta se događa u Ministarstvu za kapitalne investicije, šta se događa u pojedinim direkcijama Ministarstva za kapitalne investicije? Šta se događa u sada Javnom preduzeću za puteve, ranije je bila Direkcija za puteve, koliko se tu sredstava potrošilo, da li je to namenski potrošeno, ti prihodi Direkcije iz budžeta Republike Srbije, sopstveni prihodi ili preko 300 miliona evra kredita koje je država preko ove Narodne skupštine zadužila za rekonstrukciju i izgradnju autoputeva, magistralnih pravaca u Srbiji? Nemamo mi nikakav izveštaj o trošenju tih sredstava.
Oko privatizacije pomenuo sam, često puta čuli smo ovde i od ministra Dinkića i ostalih ministara da je to prihod Vlade. Kakav prihod Vlade? Ili da je to imovina Vlade. Vlada je faktički samo skup činovnika koji raspolažu i vode računa o državnoj imovini, a vlasnik celokupne državne imovine ili vlasnici su svi građani države Srbije.
I govorilo se - zaradila je Vlada kroz privatizaciju. Žalosno je prvo to što se kaže, a tako se i misli. Šta je Vlada zaradila kroz privatizaciju? To bi vam isto bilo da kuću koju sam nasledio od oca, njivu ili livadu prodao i kažem da sam zaradio. Tu ništa nisam zaradio, nije ni Vlada ni država ništa zaradila, jednu imovinu koja je bila vlasništvo države, odnosno svih građana Srbije u ranim preduzećima, raznim oblicima, poklonjena je ili data u bescenje kroz aukciju i tendere i faktički stvara neki privatizacioni fond. U stvari privatizacionog fonda nije ni bilo nego išlo u budžet i ta sredstva su išla u potrošnju.
I sada ta priča oko Mobtela i prodaje Mobtela za milijardu evra. Čije Vlada prodaje? Na koji način vrši pregovore sa nekim tamo iz Austrije? Je l' Vlada obavestila ovu Narodnu skupštinu šta se događa sa arbitražom u Švajcarskoj, šta je sa Karićem, kako su razrešeni odnosi na arbitraži, kako se to sklapa navodno neki ugovor sa ovim gospodinom iz Austrije?
Evo, pošto je ministar došao, postavljam poslaničko pitanje. Tražim odgovor Vlade Republike Srbije da izvesti mene kao narodnog poslanika i sve narodne poslanike o toku postupka pred arbitražom u Švajcarskoj i o navodnom sklapanju ugovora sa tim Austrijancem o prodaji Mobtela. A ostavku će podneti za neki dan.
(Predsednik: Ne budite tajanstveni, molim vas, zbog radoznalosti recite nam.)
O mnogima, očekivao sam kao čovek, ne kao narodni poslanik, da će ovo klupko koje je navodno počelo da se razmotava od BIA, Specijalnog tužioca i Specijalnog odeljenja Okružnog suda vezano za bivšeg predsednika trgovinskog suda Kljajevića i ostalih da se nastavi, ali nažalost, kao i sve druge afere, zatvoreno je, pušteno je kao afera, jedan krug tu se našao u pritvoru i niko dalje u javnosti ne zna šta se događa. Isto tako kada je u pitanju bivši direktor C marketa Radulović i mnogi drugi.
Kako je moguće, kakva je ova država da jednostavno takvi opljačkaju i otmu ogromnu imovinu i da pobegnu iz zemlje, i da se navodno raspišu neke poternice i niko više ne saopštava šta se događa sa tim poternicama. Da li je država preduzela mere preko Interpola da traži izručenje i Karića i Radulovića i mnogih drugih.
Čestiti ne mogu da budu oni koji su uključeni u pljačku i otimačinu građana Srbije, u pljačku i otimačinu države Srbije i oni koji su direktno sa najvećim lopovima i kriminalcima u državi. Ali, narod i građani Srbije su svesni celokupnog stanja i presudiće na vanrednim parlamentarnim izborima, nadam se najdalje do novembra, a posle toga SRS preuzima vlast i ovi svi koje sam pomenuo, a pomenuo sam deo njih, a to je jedan trun u jednoj ogromnoj grupi kriminalaca i pljačkaša u Srbiji.

Hvala vam, gospodine Četroviću. Prvo reč ima ministar, takav je redosled po Poslovniku. Kad god član Vlade traži reč, ako je predlagač dobije reč. Izvolite, gospodine Dinkiću.

Hvala. Evo odgovor na poslaničko pitanje, ako mogu da iskoristim priliku da odmah odgovorim na poslaničko pitanje vezano za arbitražu u Švajcarskoj.
Naime, odnos kapitala u Mobtelu od osnivanja je bio 51% Karić, 49% PTT u ime države Srbije. Za sve ovo vreme nikada ni dinar dividende nije Karić kao privatni suvlasnik platio državi na osnovu profita koji je Mobtel imao u ovom periodu. U leto 2005. godine Karić sklapa ugovor sa konzorcijumom austrijskih investitora, koje predvodi Martin Šlaf, gde prodaje zapravo svojih 51% Šlafu, međutim taj ugovor nikada niko nije video. Oni su ga objavili, ali ga državni organi nisu videli.
U decembru po osnovu podataka dobijenih od UNMIK-a, gde je Karić neovlašćeno dao podugovor za licencu na Kosovu Ekremu Luki, Vlada Republike Srbije donosi odluku o oduzimanju licence Mobtelu. U januaru ove godine država, po osnovu predloga Ministarstva finansija, preuzima 90 miliona evra potraživanja od dve austrijske banke, Rajfajzen banke i Hipo-Alpe-Adrie, i postaje većinski poverilac u Mobtelu i time stiče pravni osnov da potpuno preokrene situaciju u pregovorima.
Jer u slučaju eventualnog stečaja Mobtela, nakon preuzimanja ovog potraživanja, Austrijanci gube sve i primorani su da krenu u pregovore sa Vladom Republike Srbije. Ti pregovori traju tri meseca, gde se na kraju dogovara sledeći ugovor: da država, po osnovu preuzetih potraživanja koje su imali i hipoteku nad svom opremom koju je Mobtel koristio, dakle repetitore i ostalu imovinu koja je neophodna za obavljanje ove delatnosti, postaje 70% vlasnik imovine Mobtela, a austrijski konzorcijum 30%, pri čemu se austrijski konzorcijum obavezuje da povuče sve tužbe koje su ikada kompanija BK trejd, odnosno Karić kompanija podnosila protiv države u poslednjih 14 godina, a država da povuče sve tužbe protiv BK trejda takođe u ovom periodu.
U tom smislu, nakon zaključenja ovog sporazuma, gde država postaje vlasnik 70% imovine, a 30% Austrijanci, povlače se tužbe i arbitraža u Cirihu je prekinuta danom zaključenja ovog ugovora, odnosno nakon toga. Povučena je tužba za oduzimanje licence Vrhovnom sudu, dakle nekih 14 različitih tužbi je povučeno nakon ovog sporazuma.
S obzirom da se Kompanija sastoji u ovom trenutku od repetitora, zaposlenih, korisničke baze, a nema licencu, kao što znate u decembru je Vlada oglasila Telekom Srbije da privremeno obavlja ovu funkciju do izbora na javnoj aukciji novog operatera. Imajući u vidu da država Srbija je vlasnik licence, onda je suštinski vlasništvo Republike Srbije u sadašnjem operateru ne 70%, kao što je zaključeno na osnovu imovine, već izađe na 82%, kada se preračuna i cena licence.
Na taj način mogu reći da je ova vlada uspela da sa 49% akcija u Mobtelu, na osnovu kojih nikada prethodne Vlade nisu naplatile dividendu, dovede u situaciju državu da postane suštinski vlasnik 82% u nekadašnjem Mobtelu. Formirano je novo preduzeće "Mobi 63", sa ciljem da se izvrši njegova privatizacija, zajedno sa drugom licencom.
Inače, u periodu od leta 2005. godine do decembra 2005. godine, znači do oduzimanja licence, austrijski konzorcijum je nudio tada određenim ministrima u Vladi da otkupi 49% vlasništva Vlade Republike Srbije za oko 250 miliona evra. To je bila tada ponuda.
U međuvremenu, pošto je to odbijeno naravno, jer prvo niko nije ni razmišljao o mogućnosti da se državni deo prodaje van javne aukcije, odnosno tendera, drugo suma je bila veoma mala, došlo se u situaciju da je raspisan javni poziv za aukciju i devet ponuđača se javilo u prvoj fazi, izrazilo zainteresovanost.
U toku je pregledanje podataka od strane učesnika, do kraja jula ove godine mi ćemo imati javnu aukciju pred TV kamerama, gde će onaj ko da najveću cenu pobediti na aukciji. Početna cena je 800 milina evra, što znači da državi suštinski pripada oko 650 miliona evra.
Naravno, u zavisnosti od konkurencija, cena može ići i više, i to je način kako je rešeno pitanje u "Mobtelu", a biće konačno rešeno završetkom procesa aukcije do kraja jula ove godine.
Nakon toga, onaj ko pobedi ima obavezu da preuzme sve zaposlene u "Mobtelu", osim onih protiv kojih su pokretani odgovarajući sudski postupci. S druge strane, u međuvremenu je administrator, a to je Telekom Srbija, dao otkaz pojedinim članovima Upravnog odbora bivšeg "Mobtela" koji su iz porodice Karić, koji nisu bili u funkciji obavljanja delatnosti, već su tu dobijali neke apanaže. To je odgovor na vaše poslaničko pitanje.
Dakle, nije nijedna Vlada, niti ova naša, niti neka buduća, niti bivša, vlasnik tih sredstava od privatizacije. Na ovaj način, s jedne strane, rešavamo jednu komplikovanu situaciju koja je postojala u našoj mobilnoj telefoniji, a s druge strane, uspeli smo da preokrenemo jednu prilično izgubljenu situaciju svih ovih 14 godina i da s jedne strane skinemo sa leđa i arbitražu i tužbe, i da dođemo u aktivnu poziciju da do 82% od prodaje pripadne budžetu Republike Srbije, a to će biti i deo osnove za sprovođenje nacionalnog investicionog plana.
Minimalno očekujemo da država dobije oko 650 miliona evra u procesu privatizacije, pri čemu je postignut sporazum da, ukoliko je cena na aukciji niža od milijardu i 100 milina evra, da aukcijski konzorcijum zadržava pravo da ostane manjinski vlasnik od 30% u toj kompaniji, a ako je preko milijardu i 100 onda mora da proda novom vlasniku.
Kao što znate, prijavile su se kompanije iz čitavog sveta. Imamo Dojče telekom, Frans telekom, Ruski MTS, kompaniju iz Ujedinjenih emirata, jednu kompaniju iz Egipta, koja je skoro dobila na tenderu u Italiji, takođe imamo Mobilkom austrijski, dve kompanije iz Švedske i jednu Norvešku kompaniju, tako da je konkurencija dosta jaka. Očekujemo da će se u tom postupku, ne verujem da će svih devet odlučiti da učestvuje do kraja, ali očekujemo jedan konkurentan postupak i da postignemo što veću cenu.

Hvala, gospodine Dinkiću. Narodni poslanik Ivana Kovačević, pa narodni poslanik Milorad Mirčić. Zahvaljujem se gospođi Raca, koja je odustala od replike, verovatno zato što ima 10 minuta na raspolaganju, kao ovlašćeni predstavnik, tom prilikom može da iskoristi to vreme.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, kolege i koleginice, Skupština Srbije danas razmatra izmene i dopune dva veoma važna zakona. To su Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Zašto su oni važni?
Prvo, zato što se tiču svih građana Srbije. Čim usvojimo ove zakone, činjenica je da će se porez na zarade smanjiti na 12% i da će se uvesti neoporezovani deo zarade u iznosu od 5.000 dinara, a to će rasteretiti privredu u iznosu od 30 milijardi dinara. A opet, zašto je to važno? Privreda će taj novac moći da uloži u nove investicije, u otvaranje novih radnih mesta, a samim tim to znači i veće zapošljavanje.
Za koga je ovo još važno? Važno je i za zaposlene, jer će se na ovaj način suzbijati i rad na crno. Važno je i za poljoprivrednike, jer ćemo ih u naredne dve godine osloboditi poreza na prihod.
Za koga je još važno? Moram da pomenem da postoje mnogi građani koji već uplaćuju sredstva u dobrovoljne penzijske fondove. Znači, iznos do 3.000 dinara, koji im se skida sa plate dobrovoljno, neće biti oporezovan.
Ono što je po meni ključno u predlogu koje je dalo Ministarstvo finansija, to su mere koje će podstaći zapošljavanje upravo onih kategorija koje se najteže zapošljavaju, kojih je najviše na tržištu rada, bar po evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, a to su mladi, osobe sa invaliditetom i stariji od 45 godina.
Što se tiče mladih, svaki poslodavac koji zaposli osobu mlađu od 30 godina biće oslobođen ne samo poreza, nego i doprinosa, što je vrlo bitna stavka, u naredne dve ili tri godine, u zavisnosti od toga da li se radi o pripravniku.
Koristim priliku da odgovorim i studentima, koji su neki dan bili u Skupštini i koje je upravo ovo jako zanimalo, jer oni su ti koji uskoro treba da se zaposle, znači, ova mera stupiće na snagu 1. septembra. Važno je da mi ovde izglasamo te zakone, a 1. septembra stupiće na snagu.
Što se tiče invalida, svaki poslodavac koji zaposli osobu sa invaliditetom, na neodređeno vreme, biće oslobođen poreza i doprinosa u naredne tri godine i poslodavac koji zaposli starije od 45 godina biće oslobođen u naredne dve godine.
Ovakav predlog po meni je jako dobar i predstavlja pravi put ka vođenju aktivne politike zapošljavanja, jer, moram ponoviti, rasterećenje privrede, sa jedne strane, oslobađa novac za nove investicije i otvaranje novih radnih mesta, a podstiče zapošljavanje upravo onih kategorija koje se najteže zapošljavaju, to su mladi, osobe sa invaliditetom i stariji od 45 godina.
Osvrnula bi se na osobe sa invaliditetom. Ukoliko posmatramo njihov položaj u Srbiji danas, zaključićemo da većina njih bi vrlo rado želela da se zaposli sa preostalom radnom sposobnošću, jer oni bi radije da privređuju nego da budu izdržavana lica. Mislim da je ovo jako dobar put da im pomognemo da to ostvare. Na taj način će oni ostvariti svoja ustavna i građanska prava, neće biti izdržavana lica i moći će da rade onoliko koliko su u mogućnosti.
Moram da kažem da socijalna inkluzija osoba sa invaliditetom u sve sfere društvenog života jeste ono za šta se G17 plus zalaže i upravo zbog toga ću lično sa zadovoljstvom, a pretpostavljam i svi ostali, podržati ovakve predloge zakona.
Još nešto o efektima ovog zakona, to je ono što mene lično veoma raduje, jer to stoji i u našem programu, a to je rasterećenje privrede u siromašnim opštinama.
Svesni smo situacije da u Srbiji danas postoji neravnomeran razvoj i na ovaj način će se podsticati ravnomeran razvoj i razvoj u ruralnim oblastima.
Kada pričamo o nerazvijenim opštinama, najčešće pominjemo jug Srbije, tamo jesu nerazvijene opštine, deo tih opština se nalazi u istočnoj Srbiji, ali često zaboravimo da je veliki deo Banata nerazvijen.
Ovakva mera upravo je ono što će obradovati građane Banata, zato i apelujem da glasamo za ovakve mere, jer sela u Banatu nisu mala, ona broje po nekoliko hiljada stanovnika i prosto ne mogu svi da se bave poljoprivredom, nisu se ni školovali svi da se bave poljoprivredom.
Međutim, pošto nemaju šanse da pronađu posao, neki od njih se svojom voljom sele u grad, ali neki prisilno, jer prosto nemaju izbora i ne mogu da ostanu tamo gde bi možda želeli da ostanu. Ovo je sad jedan apel, kada krenu grinfild investicije i kada krenu podsticaji da se i tu vodi računa upravo o takvim opštinama i da ti podsticaji za te opštine budu veći.
Naravno, tu i opštine moraju da budu aktivne. Ne može opština čekati da samo Vlada donese neke mere. Opština sama mora preduzeti mere, u smislu koliko ima građevinskog zemljišta, da ga komunalno opremi, da spremi sve što će podstaći otvaranje novih radnih mesta, malih pogona, kakvih god privrednih objekata.
Na kraju, ukoliko bih želela da sumiram sve ove predloge, stavila bi ih u jednu formulu koja glasi - manji porezi, više radnih mesta. Pozivam, u ime poslaničke grupe G17 plus, sve vas da glasate za ove zakone, a u korist i za dobrobit građana Srbije.

Hvala vam, gospođo Kovačević. Što je mladost, u moje vreme se uopšte nije školovalo za poljoprivrednike.
Narodni poslanik Milorad Mirčić, 15 minuta za vašu poslaničku grupu. Izvolite, gospodine Mirčiću.

Osnovna ideja ili cilj ovih zakona je da se postojećim privrednim subjektima, odnosno privredi olakša, a da se stimulativno deluje na potencijalne investitore.
Ali, kada pogledamo šta je suština predloga zakona, onda ćemo videti da nisu ovo dovoljne olakšice za privredu, niti dovoljan stimulans za potencijalne investitore iz više razloga.
Prvo, kada se procentualno, kako je to ministar ove u predlogu zakona iskazao, onda to za one neupućene ima neki značaj. Ako se u ukupnoj masi pogleda kakav je stimulans za privrednike, onda bi moglo po onom pravilu, što izgubiš ili što dobiješ na mostu izgubiš na ćupriji ili obrnuto.
Ovde u jednoj preraspodeli koja se ogleda u poreskoj politici i dalje se nadoknada traži u onom delu koji je sve manji i manji, i koji u ova teška vremena ima neka primanja i to, kako ministar kaže, velika primanja. Relativno u nekim našim uslovima može i tako da se nazove.
Da vidimo kakav je to suštinski stimulans. Tako što će se porez na zarade smanjiti sa 14 na 12%, tako što će se ukupni porezi i doprinosi sa 73 smanjiti na 62,7%, tako što će postojati jedan cenzus od 5.000 dinara, i kada sve to saberete, a imate u vidu da recimo parametri na osnovu koga je rađen ne samo ovaj predlog zakona nego i predlog mnogo važnijeg zakona, zakona o budžetu, parametri koji predviđaju inflaciju, već je dokazano i pokazano da nisu pravi, da nisu tačni.
Jer inflacija već uveliko prevazilazi ona predviđanja koja su ugrađena i u budžetu, a samim tim i kada je konkretno ovaj cenzus u pitanju, možete misliti pri inflaciji koja je pretpostavljam planirana od 9,8%, kada bude dvocifrena, koliko će značiti taj cenzus od 5.000 dinara, realno koliko će značiti.
Ono što je veoma bitno za potencijalne investitore, to je jedna vrsta sigurnosti. Oni sigurnost traže u sistemu koji funkcioniše, u politici koja vodi državu i u zakonskim regulativama. Kako mogu imati sigurnost u sistemu koji funkcioniše kada taj sistem nema strategiju. Kako mogu da budu sigurni u političku volju vladajuće koalicije, kada je ona promenljiva i u funkciji je volje onih koji im daju nalog. Kako može, u krajnjem slučaju, biti siguran potencijalni investitor u zakonske odredbe, kada se zakonske odredbe svakodnevno menjaju, čak se i uredbama vlada kada je u pitanju ova oblast.
Uostalom, ima i jedan faktor koji je jako bitan za potencijalne investitore iz inostranstva, koji ne gube nikad vreme da to naglase, a to je poverenja u čoveka koji je najodgovorniji za poresku politiku. Sada kada bi se uprošćeno gledao ministar finansija kao tehničko lice u sklopu Vlade Srbije, onda bi se moglo reći da on sprovodi politiku koju diktira Vlada.
Međutim, on je u međuvremenu napredovao, on je i te kako relevantna i značajna politička ličnost, on je predsednik jedne političke partije koja učestvuje u Vladi. Kako sada da ubedite stranog investitora da čovek koji nije samo "tehničko lice" u okviru Vlade, nego relevantna politička ličnost, da neće potezom jednog preda da poništi sve ove odluke.
Taj čovek je kao guverner potezom jednog pera zatvorio sve banke. Taj čovek je bukvalno pokazao kako i lično osvetoljubivo nekad zna da odigra značajnu ulogu. Upravo je na jednoj od kompanija, sa čijim se on gazdama lično zamerio, pokazao kako se lično treba svetiti i kako tu kompaniju treba uništiti.
Kako da se poveruje, sada već značajnoj i od velike uloge, ličnosti koja je bukvalno formirala Nacionalnu štedionicu na bazi prevara i malverzacija, a onda privatizacijom jednostavno konstatovao i obavestio javnost, pa i ako je bilo nepravilnosti, sada je kasno, to je privatizovano.
To je nešto što je značajno i što potencijalni investitori moraju da imaju u vidu. U ovakvim povlasticama i privilegijama značajna je uloga i ličnosti, a pogotovo funkcije.
Što se tiče zakonskog predloga da se stimuliše smanjenje broja nezaposlenih, možda je ono značajno kada bi mi imali razvijenu privredu, možda bi ono bilo i te kako važno kada bi privreda beležila neki rast. Ali, mi smo u situaciji kada u ovoj državi samo funkcionišu mala i srednja preduzeća, kada su dva velika sistema NIS i EPS pred privatizacijom, gde očekujemo dodatni broj otpuštanja, odnosno nezaposlenih.
Šta znači stimulisanje poslodavca ako mu za dve ili tri godine ne naplaćujete porez i doprinos, a zakonom ga obavezujete da period zapošljavanja takvog lica mora biti duži od dve ili tri godine. Šta mu to znači? Ne znači mu ništa. Zašto? Zato što on nema dovoljno sredstava da finansira tekuću proizvodnju, zato što nam je situacija u srednjim i malim preduzećima da su ljudi do guše zaduženi na osnovu kredita hipotekarnih.
Mi ovde samo gubimo iz vida da nas guverner obaveštava kakva je realna opasnost od novih zaduživanja, od novih kredita, navodeći kao primer mala i srednja preduzeća, između ostalog i lična zaduživanja, a ministar nam ovde servira i kaže, ovo je nešto što će unaprediti, što će smanjiti broj nezaposlenih. U najmanju ruku, kada taj čovek kaže, onda se može slobodno reći da je to dvoličnost.
Čovek koji vodi računa o smanjenju broja zaposlenih, a koji je potezom pera, zatvarajući banke, isterao na ulice 5.000 službenika iz tih banaka. Čovek čiji potpis stoji ispod preporuke ili uredbe i naredbe Vlade da se na nivou lokalne samouprave u organima uprave smanji broj zaposlenih za 10%. To je 50.000 novih nezaposlenih.
Kakav je efekat ovih zakona, hajde neka bude 5.000. Šta ćemo, ministre sa onih 50.000, na kojima insistirate da lokalna samouprava otpusti. Gde je tu stimulans za prijem novih mladih ljudi do 30 godina? Vi otpuštate već zaposlene, stvarate socijalni problem. Računajte, privatizacijom EPS i NIS dodatni broj na ulici.
Šta je vaša računica i vaše promišljanje, neću biti u vlasti, pa neka drugi ko bude u vlasti rešava te probleme.
Najbolji primer treba da vam služi onaj koga ste smenili. Vidite da ništa ne zastareva. Da li znate koliko je on imao ovakvih predloga zakona, inicijativa, čak je lično učestvovao i u potpisivanju Ustavne povelje. Vidite kako ga vi prvo stavljate na stub srama, a zamislite kada ga dohvate organi gonjenja i pravosudni organi.
Zato uvek imajte kao primer i to primer za opomenu, onoga koji je do juče vodio vašu partiju. Morate odgovarati za ono što radite. Vi možete da predlažete zakone, ali morate ubediti i sadašnje privrednike i potencijalne investitore da neće nikada doći do izražaja samovolja.
Evo vam jedan od primera, kolege su govorile o investicijama u Novom Sadu, 600.000 miliona dolara i na kakve probleme nailaze. Samo zato što je investitor Švajcarac, izvođači radova su iz Rusije, osnovali mešovitu kompaniju koja ima sedište u Novom Sadu, odnosno u Beogradu, a nije uz dozvolu ili blagonaklonost, ili dobru volju članova Vlade, sada ljudi treba da imaju probleme.
Šest stotina miliona dolara, to vam je najveća investicija posle Elektrane Krško. Znači, na prostorima bivše Jugoslavije najveća investicija, i umesto Vlada da bude servis, da ne prorade sujete, niste se vi još oglasili, ali uvek iz senke delujete, pojedine vaše kolege već počele da viču na sav glas da nema smisla, kakav je to način, ne pitaju članove Vlade.
Šest stotina miliona dolara treba da uđe u ovu državu. Treba stotine i stotine novih radnih mesta da se otvori. Sama investicija angažuje kompletnu građevinsku operativu, a sva logistika, sve je iz Srbije i već imamo probleme.
Gledajte kako ste u ovom zakonskom predlogu predvideli selektivnost, pa ste rekli smanjenje od 73% na 62,7% je selektivno po regionima ili gradovima, pa kaže Novi Sad i Beograd 63,8%. Šta će se desiti, ministre? Da će većina prijavljivati sedište svoje firme u nerazvijenim opštinama. Zar niste izvukli pouke iz primera kada su autoprevoznici i ugostitelji masovno registrovali firme iz Novog Sada sa sedištem u Sremskoj Mitrovici, jer su porezi i takse mnogo manji.
Naravno, bilo je u tim kekec republikama, znam samo Janšu i Kekeca iz te države, ne znam nikoga iz te države, kakva je to država koja ima manje stanovnika od Beograda, ali vam govorim na primeru Srbije.
I onda će se ispoštovati zakonska forma da se, recimo, firme iz Novog Sada registruju u Novoj Crnji, koja je jedna od nerazvijenih opština, gde će biti umanjen porez, umanjen doprinos i firma će isplaćivati na osnovu važećih zakona i pravila u toj opštini, a radiće i delovati ili u Novom Sadu i u Beogradu. Kako ćete postupati?
Naravno, tu se predviđa mogućnost, tu se otvara prostor za ono što nije ekonomska kategorija, za ono što nije u oblasti finansija, a to je stranačka pripadnost i politička opredeljenost. Pa ko je blizak eventualno vladajućoj koaliciji ili nekoj političkoj partiji, neću da apostrofiram vas zato što ni to nije sigurno, kod vas su izbori u toku, kod vas je previranje, možda i kolega Albijanić izrazi neke ambicije, ali u svakom slučaju imaće privilegije oni koji su blizu partija koje su na vlasti.
Pa prema njima će jedan aršin, reći će da to može u skladu sa zakonom, jer to zakon reguliše i kaže da može sedište da se premesti iz jedne u drugu opštinu, s tim što se izmiruju obaveze poreza i doprinosa, a onda će stupiti vaše kaznene ekspedicije poreske policije. I kako to rade na terenu, ako si kojim slučajem u šifrovanoj stranci G2 plus 17, onda si oslobođen svih odgovornosti, ako nisi, onda moraš da odgovaraš.
A budžet kada se puni, on ne podrazumeva ove kriterijume, nego podrazumeva visinu sredstava koje treba da oprihodujete, pa kako ste ovde napravili drastičnu razliku između onih koji imaju i onih koji nemaju, tako ćete i ove kažnjavati, oni koji nisu bliski vašoj političkoj opciji plaćaće za one što su bliski, ali su napravili prekršaj. Po ovom zakonu dozvoljavate to.
Sve što u zakonu nije isprecizirano, što nije jasno i uvek se u narodu zove i u običnom se životu zove zakonske rupe, oni će ih koristiti, država će ostati uskraćena, a vi ćete smanjiti mogućnost da dobijete Nobelovu nagradu, kako ste to najavili.

 Poslanici imaju imunitet i imaju pravo da naprave lapsus, ali ako se više puta ponovi sa govornice podatak da 50.000 čini 10% zaposlenih, molim da se proveri, jer ako je 500.000 ljudi zaposleno samo u lokalnoj samoupravi, to je naravno dodatni razlog za zabrinutost svih građana. Budite ljubazni da na to odgovorite sada ili narednih dana kao odgovor na poslaničko pitanje. Izvolite.

Želeo bih samo da dam jedno razjašnjenje, nije u ovom zakonu omogućeno, niti predviđeno da ako neko formalno prijavi firmu u Beloj Palanci, a živi i radi u Novom Sadu, dobije veće poresko rasterećenje.
Suštinski, rasterećenje zavisi od nivoa plate. Što je plata veća, manje je poresko rasterećenje, a što je plata koja se isplaćuje niža, pretpostavka je da je ona niža u siromašnijim regionima, veće je poresko rasterećenje. Drugim rečima, ne dobija se rasterećenje sa 86% na 53% u Beloj Palanci samo ako tamo prijavite firmu, već ukoliko isplaćujete platu koja je u decembru bruto bila nažalost samo 8.200 dinara.
Imate cenzus od 5.000 dinara neoporezivi i samo 3.000 se oporezuje suštinski sa stopom od 12% i tu dobijete to rasterećenje.
Drugim rečima, ili nisam dobro obrazložio ili niste dobro shvatili, ali iskoristio sam priliku da pojasnim. Dakle, rasterećenje po ovim regionima nije automatski prema sedištu firme u regionu, već po nivou faktički realno isplaćene plate.
Konačno, kada se govori o odgovornosti, naravno da niko nije oslobođen odgovornosti. Kao što sam bio dostupan svim mogućim organima koji se bave time, onog časa kada nisam bio guverner Narodne banke i kada su mnogi, od Čede Jovanovića preko Duška Mihajlovića, pokušavali da nešto pronađu u mom radu, tako ću biti i sutra kada ne budem bio ministar finansija.
Nemam nameru da budem večiti ministar finansija, ali zato imam nameru da ostanem u Srbiji i za razliku od Karića, koji je pobegao od odgovornosti, jer očito da ima nečistu savest, sada otvoreno kažem da nema te vlasti koja će doći bilo kada u Srbiji a da ću zbog nje odlaziti iz Srbije. Ostaću ovde prosto zato što sam pošteno radio svoj posao.
Verujem da je ono što smo radili dalo rezultate. Smatram da, za razliku od vas, reforma bankarskog sistema je omogućila da sada imamo rast zaposlenosti u tim bankama, imamo više zaposlenih u bankama danas nego pre pet godina, imamo banke gde ljudi danas štednju podižu bez redova, ovu staru deviznu štednju koja je zamrznuta pre 15 godina. Imamo banke koje odobravaju kredite i imamo ipak jedan pomak kojim sam ponosan.
Što se tiče Nacionalne štedionice, više puta sam rekao da je ta banka osnovana potpuno u skladu sa propisima. Nijedan zakon tu nije prekršen. Prosto, to je banka koja je pomogla da se isplati dobar deo stare devizne štednje.
Što se tiče poteza u poreskoj politici, biće prilike u narednih 30 godina. Gledajte šta će raditi u narednih 30 godina drugi ministri finansija, da li će iko uspeti da ponovi ono što je uradilo ovo ministarstvo finansija, da iz jednog deficita od minus 4% bruto domaćeg proizvoda dođe u suficit od plus 2%, dakle 6% bruto domaćeg proizvoda da napravi pozitivan saldo, a da onda takođe to iskoristi za smanjivanje poreza.
Biće drugih ministara finansija, samo pratite kako će oni da snižavaju poreze. Ponosan sam na ovaj zakon i očekujem da će većina poslanika ovo podržati. Ohrabruje me i današnja diskusija. Bilo je dobrih komentara. Mislim da komentar sa indeksacijom neoporezivih poreskih oslobađanja i cenzusa ima smisla, i ukoliko je neko dao takav amandman, mi ćemo to prihvatiti ili ćemo jedan amandman napraviti koji će dati Odbor za finansije, tako da je u svakom slučaju to imalo smisla.
Spadam u one koji uvek prihvataju ono što je racionalno, što je logično, bez obzira sa koje strane dolazi, ali sam uvek protiv kritike radi kritike. Dakle, očekujem podršku ovom zakonu i naravno mislim da će ovo biti jedan od bitnih faktora za veće investicije u Srbiji.
Što se tiče ovog investitora ne znam zaista ništa o njemu, niko me nije ni pitao, ni konsultovao, niti sam obavešten oko ove investicije u Novom Sadu.
Ukoliko se radi o 600 miliona dolara, svaka investicija je dobrodošla, ukoliko se radi o ozbiljnim investitorima bez obzira ko je u pitanju, bez obzira u kojoj lokalnoj samoupravi, tako da u tom smislu u meni svako može imati saradnika i prijatelja vezano za investiranje koje dovodi do zapošljavanja, bez obzira ko je na vlasti u toj lokalnoj samoupravi.

Hvala vam, gospodine Dinkiću, hvala i na lepim željama, sumnjam da ću 30 godina gledati. Naravno, idemo dalje.
Narodni poslanik Milorad Mirčić, pretpostavljam da je replika, pogrešno tumačenje? Sve znam.