Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 101 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Zakonodavni odbor će se održati u maloj sali odmah i molim članove da pređu u malu salu.
Obaveštavam da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Vojkan Tomić.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UDžBENICIMA I DRUGIM NASTAVNIM SREDSTVIMA (načela )

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka – jedan sat, 36 minuta; Demokratska stranka Srbije – jedan sat, tri minuta, 36 sekundi; Demokratska stranka-Boris Tadić – 43 minuta, 12 sekundi; G17 plus – 37 minuta, 12 sekundi; Socijalistička partija Srbije – 26 minuta, 24 sekunde; Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 – 20 minuta, 24 sekunde; pet narodnih poslanika "Za evropsku Srbiju" – 6 minuta; poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SPO-a i tri nezavisna poslanika – po pet minuta na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, dr Slobodan Vuksanović, ministar prosvete i sporta, želi reč? (Da.)
Izvolite, reč ima ministar Slobodan Vuksanović.

Sasvim kratko, jer kratka je izmena.
Ona je, pre svega, tehničke prirode i vezana je za pravila koja važe u našoj državi u vezi sa privatizacijom i konstituisanjem javnih preduzeća.
Dakle, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva trebalo bi ovom izmenom, kratkom tehničkom, da bude izjednačen sa ostalim javnim preduzećima i da se stvore uslovi za njegovu privatizaciju, koja će se, pretpostavljam, odvijati u nekom narednom periodu od godinu, dve, kada već za to dođe vreme, kao i sa ostalim javnim preduzećima.
Reč je o usaglašavanju, ovog, postojećeg Zakona sa Zakonom o privatizaciji, jer su zakoni koji su u međuvremenu doneseni u ovoj oblasti prevazišli ovaj postojeći Zakon o udžbenicima.
Onda, u tom slučaju bi se, naravno, stvorili uslovi da se ovde pred vama nađe i novi zakon o udžbenicima, koji je prilagođen novim okolnostima, novom vremenu, konkurenciji, tržištu, činjenici da sada u Srbiji već nekoliko godina ne postoji samo jedan tzv. državni izdavač, kako je to bio slučaj nekoliko decenija unazad, nego postoji još šest malih privatnika koji su mladi u tom poslu, postoje svega nekoliko godina, koji nisu tako velikog formata i koji se na tom tržištu bore i napreduju iz godine u godinu.
Taj zakon je, takođe, čini mi se, važan, jer u prethodne dve godine, koliko ja obavljam ovu dužnost na ovom radnom mestu, mi smo imali dobru atmosferu, dobru saradnju, napredak i po svim stručnim ocenama najveći napredak u kvalitetu udžbenika imali smo prošle godine.
To ste mogli da vidite i u medijima, prvi put, da nije bilo gužve pred 1. septembar ispred knjižara, zato što smo napravili jedan način rada; tih šest privatnih izdavača i Zavod za udžbenike, u nedostatku propisa koji prate ovaj naš trenutak, da se oni sastaju u kancelariji ministra prosvete, da pravimo zajedničke dogovore, da pravimo zajedničke rokove, da u tim rokovima svi budu fer, izdavači na vreme da predaju rukopise i da tačno u dan i sat dobiju odobrenja od nadležnih službi u Ministarstvu.
Tako je to bilo učinjeno, oni su imali dovoljno vremena da štampaju svoje udžbenike, a jedini uslov koji sam ja imao, koji sam njima postavio, bio je taj da oko 15. avgusta uspostavimo običaj, sada je to već mala tradicija, da 15. avgusta, otprilike, održimo jednu zajedničku konferenciju za štampu u Vladi i da saopštimo roditeljima, deci, profesorima, da su svi udžbenici u kompletnom tiražu odštampani i da neće biti nikakvog deficita, manjka i onih svih velikih tradicionalnih gužvi pred knjižarama, jurnjave roditelja da nabave na vreme knjige za svoju decu.
I to smo uspeli da uradimo i to je najveća tekovina ovog našeg rada, ali da to sve ne bi pripadalo dobroj volji ministara, izdavača itd. ipak je bolje imati zakon, pa po zakonu i sa dobrom voljom i sa, ne daj bože, zlovoljom svi moraju da ispoštuju svoje rokove. Ova izmena i dopuna ovog postojećeg Zakona omogućava dve stvari:
– da se ovo javno preduzeće izjednači sa ostalima i da počne proces privatizacije, to je prva stvar,
– to je uvod u novi, savremeni, zakon o udžbenicima, koji su inače, za vašu informaciju, pisali izdavači, to je druga stvar.
U toj istoj kancelariji oni su raspravljali, to je trajalo izvesno vreme, posle je bila javna rasprava, ali svi oni koji su zainteresovani, koji parče hleba zarađuju u tom poslu, oni su na najdemokratskiji način sedeli u kancelariji ministra i sve argumente izukrštali, sva iskustva razmenili i sve odredbe usaglasili. Hvala vam.

Da li izvestioci  nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Donka Banović, pa Milisav Petronijević.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, danas razgovaramo o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima i nastavnim sredstvima, koji je na snazi još od 1993. godine. Tim zakonom su uređena pitanja koja se odnose na pripremanje, odobravanje, izdavanje i upotrebu udžbenika i drugih nastavnih sredstava.
Zakon, takođe, propisuje obavezu njihovog praćenja i vrednovanja tokom upotrebe u obrazovno-vaspitnom radu.
Kada je taj zakon donet, on je ujedno postao i osnivački akt javnog preduzeća, koje se danas još uvek zove Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Do sada taj važeći zakon nije usaglašavan sa određenim drugim zakonima, a kojima je drugačije uređen položaj svih javnih preduzeća u Srbiji.
Naime, položaj javnih preduzeća uređen je posebnim zakonom, Zakonom o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa. Tim zakonom je, pored ostalog, propisano da javno preduzeće osniva Republika Srbija i da osnivačka prava u ime Republike Srbije ostvaruje Vlada. Prema tome, osnivački akt javnog preduzeća ne može biti neki zakon, već je to odluka Vlade.
Takođe, saglasno odredbama Zakona o privatizaciji, propisano je da se osnivačkim aktom javnog preduzeća određuje procentualni iznos državnog kapitala koji će biti predmet prodaje u postupku privatizacije.
Zakon o udžbenicima iz 1993. godine propisuje da se JP Zavod za udžbenike i nastavna sredstva ne može organizovati kao deoničarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću. U stvari, to znači da je ovo javno preduzeće izuzeto u ovom trenutku od svake mogućnosti od privatizacije.
Zbog svega toga bilo je neophodno da se donese novi osnivački akt i to na način koji je propisan Zakonom o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa. Time se obezbeđuje ravnopravnost položaja Zavoda, kao i mogućnost sprovođenja postupka privatizacije.
Predloženim izmenama i dopunama obezbeđuje se kontinuitet u obavljanju delatnosti, jer se predlaže da prava, obaveze, sredstva, zaposlene i dokumentaciju javnog preduzeća preuzme javno preduzeće koje će se uskoro zvati JP zavod za udžbenike. To javno preduzeće je osnovano Odlukom Vlade od 25. maja ove godine.
Inače, ovaj zakon stupa na snagu 1. septembra, što je usklađeno sa datumom stupanja na snagu novog osnivačkog akta.
Osnovni razlog za donošenje ovog zakona o izmenama i dopunama proizilazi iz namere i nastojanja da se u oblasti izdavanja udžbenika unesu elementi sistema tržišnog privređivanja i konkurencije, ali svakako u meri u kojoj je to moguće, zbog specifične prirode i značaja same delatnosti, čijim obavljanjem se, pod posebnim režimom i uz obezbeđivanje kontinuiteta, vrši zadovoljavanje opšteg interesa u jednoj izuzetno važnoj društvenoj oblasti. DSS će podržati ove izmene i dopune.

Reč ima gospodin Petronijević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima i nastavnim sredstvima, koji se nalazi pred nama, ima samo jedan cilj, a to je da se izvrše one izmene Zakona o udžbenicima i nastavnim sredstvima koje će omogućiti da Zavod za udžbenike i nastavna sredstva postane javno preduzeće, u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, koji je donet, koje omogućuju da se izvrši privatizacija tog preduzeća.
Ako to posmatramo iz tog ugla, onda je to maltene tehnički zakon, jer Zakon o javnim preduzećima je donet, važi za sva javna preduzeća, te, prema tome, i za Zakon o udžbenicima i nastavnim sredstvima. Ali, nije samo tehnički zakon. Mislim da Predlog izmena i dopuna Zakona o udžbenicima i nastavnim sredstvima zatvara jedno, a otvara više pitanja. Želeo bih da upozorim na tih nekoliko otvorenih pitanja.
Što se tiče zatvaranja jednog pitanja, pitanje je zatvoreno time što Zavod za udžbenike i nastavna sredstva postaje javno preduzeće, ne više zakonom kao osnivačkim aktom, nego postaje javno preduzeće odlukom Vlade Republike Srbije. U tom delu nije sporno.
Sporno je sledeće. Prethodno da kažem da ovde postoji još jedna mala izmena, a to je da je u izmene i dopune Zakona uneto da Zavod priprema i izdaje udžbenike i za predškolsku ustanovu, što do sada nije bio slučaj, a ne samo za osnovne i srednje škole.
No, da se vratim suštini ovog zakona. Dakle, ako smo rekli, a tako je, da je položaj javnih preduzeća uređen Zakonom o javnim preduzećima i ona treba da funkcionišu, kako ovde predlagač kaže, na ravnopravnoj osnovi.
Gospodine ministre, imajući u vidu da se osnivačkim aktom javnog preduzeća, a ako, pri tom, imamo u vidu da je cilj ovih izmena privatizacija Zavoda, određuje procentualni iznos državnog kapitala koji će biti predmet prodaje u postupku privatizacije, prvo pitanje za ministra je sledeće: koliki je procenat državnog kapitala predviđen za privatizaciju?
Ovo pitam iz razloga što je prilikom rasprave o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima SPS insistirala, to je prihvaćeno, da u svim javnim preduzećima prilikom privatizacije 30% kapitala mora da se prenese bez naknade, od toga do 15% zaposlenima u javnim preduzećima, a da država mora da procenjuje koliki je značaj tih preduzeća, na koji način da zaštiti opšti interes kroz to, kroz određivanje procenta, na koji način se može prodati kapital. Dakle, pitanje za ministra je – koliki će procenat državnog kapitala biti u postupku privatizacije?
Ovo o čemu sam do sada govorio je pitanje izmena Zakona koje se odnose na Zavod, ali mi menjamo jedan Zakon samo zbog transformacije Zavoda.
Postavljam sledeće pitanje, imajući u vidu veoma veliku potrebu, zašto to nije urađeno novim Zakonom o udžbenicima i nastavnim sredstvima? Ovo pitam iz razloga što bi se Zakonom, novim, sigurno jasnije videlo na koji način će država da zaštiti opšti interes kada je u pitanju priprema i izdavanje udžbenika.
Podsećam vas, to nije obična roba. Udžbenik je osnovno nastavno sredstvo učenika. Državi ne može da bude svejedno kakva je ta roba, kakav je udžbenik i kakav je, pre svega, kvalitet udžbenika. I u vezi sa tim, zašto mislim da je trebalo da bude zakon o udžbenicima i nastavnim sredstvima? Kada se pogledaju ove izmene i kada se pogleda deo Zakona koji ostaje, ostaju dosta nejasna pitanja, da ne kažem i pomalo konfuzija.
Naime, članom 30. sada važećeg Zakona o udžbenicima i nastavnim sredstvima, Zavod se osniva radi pripremanja i izdavanja udžbenika. To mu je delatnost. Interesuje me, da li će osnivačkim aktom Vlada odrediti šta je delatnost tog Zavoda koji će biti privatizovan? Da
li će mu to biti osnovna delatnost, da li će mu to biti pretežna delatnost, a to nisu nijanse i nisu za zanemarivanje, ili će to biti preduzeće koje će se baviti svim drugim, pa, i, izdavanjem udžbenika?
Do sada, po Zakonu o udžbenicima i nastavnim sredstvima, postojala je vrlo precizna procedura kako da se dođe do rukopisa za udžbenik koji, na kraju krajeva, odobrava ministar.
Nije slučajno, bilo je predviđeno da Zavod raspiše javni konkurs. Da svi predaju rukopise, da postoji komisija koja će da pregleda rukopise, koju obrazuje Programski savet Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, kao stručno telo. Pa kada on to usvoji on ga predlaže ministru na odobravanje i upotrebu.
Zašto sam ovo ispričao? Zato što se izmenama i dopunama ovog zakona o udžbenicima i nastavnim sredstvima ukida Programski savet kao stručno telo Zavoda.
Da li je to dobro, nije li to bio postupak, odnosno nije li to bio način da preko toga država obezbedi još bolji kvalitet udžbenika? Ili, ako je već tako, kako primeniti ove prethodne odredbe koje govore o proceduri kako da se rukopis, odnosno udžbenik pripremi pre odobravanja.
Dakle, deo koji je ostao u Zakonu govori da će Programski savet predložiti ministru na odobravanje, posle razmatranja komisije, a deo koji govori o izmenama i dopunama Zakona kojim se Zavod za unapređenje vaspitanja transformiše u javno preduzeće, ali po novom zakonu, gde se ukida Programski savet.
Koje će onda to stručno telo, govorim o Zavodu kao javnom preduzeću, ne govorim o svim onim drugim institucijama koje se bave tim pitanjem, a i oni su razlog da je potrebno doneti novi zakon o udžbenicima i nastavnim sredstvima.
Jer, recimo, Zakonom o osnovama iz sistema obrazovanja i vaspitanja Nacionalni prosvetni savet utvrđuje standarde kvalitata udžbenika, pa zatim Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, jedno stručno telo, odnosno njegov centar za razvoj programa i udžbenika obavlja stručne poslove koji se odnose na kvalitet i postupak odobravanja udžbenika.
Pa zatim, u članu 94. Zavoda o osnovama obrazovanja i vaspitanja Nacionalni prosvetni savet predlaže ministru odobravanje udžbenika, doduše, u skladu sa posebnim zakonom. E, to je taj posebni zakon.
I mislim da je nužno bilo da se donese zakon o udžbenicima i nastavnim sredstvima, da se ta celina materije reguliše na jedan način. I ovo je moglo da se reguliše, jer ova odredba, koja stoji u prvom članu izmene i dopune Zakona, da za pripremanje i izdavanje udžbenika i drugih nastavnih sredstava za predškolsku ustanovu, osnovnu i srednju školu jeste delatnost od opšteg interesa koju obavlja javno preduzeće Zavod za udžbenike, i ona moraće sigurno da ostane u tom zakonu.
Dakle, tim zakonom bi se regulisala i pitanja pripremanja, izdavanja, odobravanja i upotrebe udžbenika, praćenje kvaliteta itd, i u okviru toga i Zavod. To su ta otvorena pitanja koja sam na početku svog izlaganja najavio. Mislim da je potrebno, da je nužno da se to što pre, ako već nije urađeno, uradi. Molim da ministar javno, odnosno tražim da javno odgovori na ova pitanja koja sam postavio za ovom govornicom. Hvala lepo.

 Hvala. Da li još neko od predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštava vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe, tako da prelazimo na raspravu. Prvi se za reč javio narodni poslanik Milan Veselinović, SRS. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo kratko izlaganje ministra prosvete, koji negde pobeže, verovatno ima preča posla, ako neće ići na otvaranje Svetskog prvenstva.
Ovde je ostala velika dilema vezana za ovaj predlog zakona, mada se ministar ne meša u svoj posao. On je i ovom prilikom priznao da su izdavači pravili ovaj zakon, a ne on. Znači, pokupio je pet-šest privatnih izdavača, e, sada, da li je bio direktor Zavoda za izdavanje udžbenika, Ljušić, ne znam, a verovatno jeste, čim je predstavnik vladajuće koalicije i, eto, oni se dogovorili da naprave jedan ovakav zakon, odnosno Predlog dopune i izmene ovog Zakona.
O čemu se radi? Zavod za udžbenike i nastavna sredstva je i do sada bio javno preduzeće, koje je imalo još 1993. godine definisan zakonom i precizno predviđen status. Naime, to je jedna kuća veoma bitna za naše društvo i državu. Ta kuća je usko vezana za Ministarstvo prosvete. Imao sam priliku da budem član Nadzornog odbora, tri godine, tog Zavoda i dosta sam se upoznao sa delatnošću koju obavlja taj Zavod, ali sam saznao i mnoge nezakonite stvari koje se tamo rade.
Naime, veliki novac se izdvaja iz budžeta Republike Srbije za rad ovog javnog preduzeća, da ne govorim o njegovom značaju i o eminentnim stručnjacima koji se nalaze u tom Zavodu. Vi znate da veća borba postoji ko će biti direktor Zavoda za izdavanje udžbenika nego, čak, da bude ministar prosvete. To vam je logično pitanje. O čemu se radi?
U stvari, kažem, o velikom novcu koji se priliva i prolazi kroz tokove Zavoda za udžbenike. Samo štampanje testova za prijemne ispite svršenih osmaka i obavljanje svih tih delatnosti koštalo je oko milion maraka tada, e možete da shvatite koja je tu konkurencija ko će da uzme taj posao. Taj posao je znači bitan i tu postoje veliki grabeži.
Ovim zakonom Vlada Srbije želi da stavi Javno preduzeće Zavod za udžbenike i nastavna sredstva pod svoju šapu, u stvari oni hoće direktno da ih vežu za Vladu Srbije, odnosno Ministarstvo prosvete i da oni imaju odlučujuću reč kakav će biti dalji status Javnog preduzeća Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Iz ovog predloženog zakona odmah vidimo o čemu se radi. Samim predloženim zakonom ovo i najbolji pravnik neće razumeti, a da ne govorim o običnom građaninu. Ovaj zakon je nešto smandrljano na brzinu, napravljeno je bez neke opšte povezanosti i sistematskog rada, tako da ako pogledate ove izmene Zakona, ovo što se briše u Zakonu, pa onda ono što je ostalo u prethodnom Zakonu, videćete da između tih delova zakona, i Predloga zakona, ne postoje veze. Jednostavno, kao da je nešto preskočeno.
U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima i nastavnim sredstvima se kaže: "Pripremanje i izdavanje udžbenika i drugih nastavnih sredstava za predškolsku ustanovu, osnovnu i srednju školu jeste delatnost od opšteg interesa koji obavlja Javno preduzeće Zavod za udžbenike (u daljem tekstu: Zavod)".
Moram da kažem da mi imamo sada desetak izdavačkih kuća, eminentnih izdavačkih kuća, koje jesu privatne, ne znam tačno koji je sad trenutno njihov status, ali koje su bile konkurenti Zavodu za izdavanje udžbenika. U ovom slučaju, bez obzira što ministar kaže da su se oni dogovorili, u šta ja ne verujem, daje se monopol Zavodu za izdavanje udžbenika. Sada će on kreirati celu izdavačku politiku za izdavanje udžbenika i nastavnih sredstava. To se vidi iz člana 1. stav 2.
Posle člana 2. dodaje se član 1a, između stavova se kaže da hoćemo da status Zavoda za izdavanje udžbenika stavimo u ravnopravni položaj kao sva druga javna preduzeća.
U prethodnom Zakonu imate član 33. gde se kaže – Zavod se ne može organizovati kao akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću. Znači, odmah je bilo rečeno i onim zakonom, sa ograničenom odgovornošću. Onda idu organi Zavoda itd.
U ovom slučaju mi ne znamo kakav je sadašnji status Zavoda za izdavanje udžbenika, ne znamo koliko je tamo akcija, koliko akcija imaju ti radnici, kakav je njihov status, šta će biti sa njihovim dosadašnjim statusom koji su imali. To uopšte nije rečeno ni predviđeno ovim zakonom.
Meni ovo liči na jednu otimačinu. Jednostavno, bez ikakvog obrazloženja, Vlada Srbije donosi izmene Zakona gde vrši otimačinu te imovine, koja je tamo sticana godinama. Uopšte nije obrazložen dosadašnji status tog javnog preduzeća. Nismo dobili takvo objašnjenje, a nismo ni imali priliku da čujemo mišljenje tih ljudi iz Upravnog odbora Javnog preduzeća Zavoda za izdavanje udžbenika i nastavnih sredstava.
U članu 4. se kaže da prava, obaveze, sredstava, dokumentaciju i predmete Javnog preduzeća Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva preuzima Javno preduzeće Zavod za udžbenike, koje je osnovano Odlukom Vlade od 25. maja 2006. godine, na način utvrđen tom Odlukom. Znači, danom registracije tog preduzeća prestaje da postoji Javno preduzeće Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Ovo potvrđuje da preuzima celu imovinu, vezano za zaposlene itd.
Gledano pravno, mislimo da je ovo flagrantno kršenje prava iz Zakona dosadašnjeg statusa Javnog preduzeća Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva. Ovde je imalo dosta problema. Od kada je došao ministar Vuksanović tek su nastali problemi. Gde se ti problemi pojavljuju? Uzmite udžbenike za prvi razred osnovne škole, videćete tamo, posebno u nacionalno mešovitim sredinama, da možete da poručite od više izdavača te udžbenike. Po jednom udžbeniku se uči ijekavski, po jednom jekavski, po jednom ekavski. To je ministar odobrio.
U stvari, ministar se ne meša u svoj posao, nego to su uradili ljudi koji su se tamo sastali, da ne ulazim, predstavnici Mađara, Muslimana, Albanaca i drugih. Jednostavno, napravljeno je od više izdavača više vrsta udžbenika za isti predmet, za isti razred. To su problemi koje je napravio ministar Vuksanović od kada je došao. U to se možete uveriti u osnovnoj školi, od kada je došao ministar, počeli su da štampaju udžbenike bez kontrole.
Ukidanjem ove Programske komisije, koju je pomenuo kolega prethodni govornik, koja je davala mišljenje na rukopis izdavača, jeste stvoren jedan presedan.
Tačno je da je Zakonom o osnovama obrazovanja i vaspitanja osnovnih i srednjih škola predviđeno, na neki način, da taj programski deo obavljaju određeni centri, protiv čega smo bili mi srpski radikali, ali ova programska komisija u Zavodu za izdavanje udžbenika je imala veliku ulogu i značaj. Bila je uglavnom sastavljena od eminentnih ljudi, stručnjaka koji su koliko-toliko mogli da doprinesu da se ne dešavaju ovakvi propusti koje sam naveo vezano za izdavanje udžbenika za osnovnu školu; u jednom odeljenju trećih razreda uče po ovim udžbenicima, a u drugom odeljenju uče po drugim udžbenicima, zavisno od toga kakvo je tamo nacionalno opredeljenje i zavisno od toga koji je novac u pitanju kada poručuju udžbenike za decu.
Mislim da je ovakva izmena i dopuna zakona nepotrebna, ovo je nejasno, nepovezano, predstavlja jednu otimačinu ovog javnog preduzeća. Liči na neko davno prošlo vreme i mislim da bi trebalo ovaj zakon povući i nikako ga dati u ovoj formi, jer neće doprineti ničemu boljem, već će jednostavno nastati još veći haos i javašluk u oblasti obrazovanja i vaspitanja. Hvala.

Hvala. Reč ima Velimir Simonović, posle njega narodni poslanik Radiša Ilić.