Dame i gospodo, imam samo nekoliko napomena. Prvo, oko programskog saveta ili komisije, to je bilo u okviru Zavoda, to što je govorio kolega iz SPS, po mom mišljenju dobro je da ne postoji programski savet u samom preduzeću o udžbenicima, nego naprotiv, da to rade komisije koje su van tog preduzeća, a to mogu da budu u Nacionalnom savetu za obrazovanje, u tom centru za razvoj, da se tu formiraju komisije koje će predlagati rukopise za štampanje udžbenika, a ne u samom Zavodu koji je izdavač.

Drugo, mislim da ne postoji nikakva bojazan od toga da će Zavod biti privilegovan kad je u pitanju izdavanje udžbenika. Čim se spominje tržište i čim izdavači uđu – koji će udžbenici biti štampani? Onaj udžbenik koji je najbolji, koji ponudi neki izdavač. Biće konkursa, komisija će birati te udžbenike i onaj koji bude izabran, bilo kog izdavača, taj će biti štampan.

Inače i ja sam pristalica da ne bude mnogo udžbenika za iste predmete, jedan, eventualno dva. Razume se da mora da stoji preporuka ministra prosvete i odobrenje da se upotrebljava kao udžbenik za određeni razred i određeni predmet. Ako je još neki napisan, profesori mogu da preporuče đacima to kao lektiru, ali đaci moraju da znaju da je jedan udžbenik, najviše dva, onaj koji je obavezan, koji on treba da nabavi i iz koga treba da uče. Prema raspoloženju, mogućnostima itd. mogu da kupuju i druge udžbenike ili literaturu, oni koji su radoznali, koji žele svoja znanja da prošire.

 

Hvala. Reč ima narodni poslanik Radiša Ilića, a zatim Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, osnovni cilj ovog predloga zakona je mogućnost osnivanja javnog preduzeća Zavoda za udžbenike kao akcionarskog društva. U obrazloženju ovog zakona se to navodi uz pozivanje na usklađivanje prethodno donetih zakonskih propisa koji se odnose na javna preduzeća. Prostim jezikom rečeno, ovim predlogom zakona otvara se put mogućoj privatizaciji ovog veoma bitnog preduzeća, s obzirom na to da se radi o Zavodu za udžbenike.
Jedno od najosetljivijih pitanja kada je prosveta u pitanju su udžbenici, odnosno njihovo pripremanje i odobravanje za upotrebu. Efekat koji može da proistekne usled zloupotrebe prava, eventualnog kasnije možda većinskog vlasnika, može biti veoma negativan.
U pitanju je naravno i finansijski momenat, s obzirom na to da se na neki način radi o monopolu u odnosu na neke druge izdavačke kuće. Ono čime bi trebalo da se Ministarstvo prosvete i sporta pozabavi je sam nastavni program kojim se naši mladi naraštaji polako, ali sigurno, indoktriniraju i na neki način se odnarođuju od svog naroda.
Dovoljno je uzeti udžbenike za prvi ili drugi razred i videti šta deca u Srbiji uče. Ako se toj deci u tim godinama ne govori u školi ko su, šta su i kom narodu pripadaju, šta će biti od njih kada se kasnije na ulici, na internetu, televiziji, susretnu sa propagandom raznoraznih verskih sekti, a sada smo i to omogućili usvajanjem jednog zakona i šta će se desiti kada se nađu na udaru sumnjivih nevladinih organizacija, stranih propagandnih emisija itd.
Reformama obrazovanja upravo se ide ka cilju razbijanja prosvetnog sistema u Srbiji i utapanja u kolotečinu dobro poznatog "new age". Upravo je obrazovanje jedan od bitnih prioriteta masonskog tzv. novog doba, koje mora biti stavljeno pod njihovu kontrolu da bi preko indoktrinacije onih koji stasavaju brže došli do svog cilja. To je prava suština svih reformi u sferi obrazovanja. Zavod za udžbenike je samo jedna karika u tom organizovanom lancu i eventualna privatizacija ovog preduzeća samo će učvrstiti pozicije onih koji su se kao virus ubacili u prosvetni sistem Srbije.
Mnoge metodologije koje se primenjuju, pogotovo u osnovnom obrazovanju, krajnje su mučne i izazivaju kod dece nervozu i odbojnost prema konkretnom predmetu. Sada se izmišlja nešto novo, ono što je prosto i lako tako se komplikuje da to postaje prava mora za našu decu. Takozvana pedagoško psihološka reforma ili kako je skraćeno zovu "pepsi", koja upravo na neki način oslikava i zemlju odakle ta metodologija dolazi, zaglupljuje našu decu, pravim jezikom rečeno.
Pogledajte samo na primeru matematike za drugi razred osnovne škole.
Toliko bespotrebnih sitnica koje su suvišne, koje zamaraju i zbunjuju decu, jer dete da bi izračunalo koliko je 85 minus 15 mora da ispiše tri reda računskih operacija. Svet oko nas toliko je oskudan da su učitelji prinuđeni da deci diktiraju osnovne pojmove, jer deca u tim knjigama mogu da gledaju samo slike.
Što se tiče nacionalne istorije deca više uče o našim sportistima, nego o znamenitim Srbima iz srpske nacionalne istorije. Nije izuzeto ni visoko obrazovanje i u moru užasnih antisrpskih brošura navešću jedan koji se koristi kao udžbenik na Fakultetu političkih nauka za prvu i drugu godinu studija, a zove se "Politika", čije je finansiranje palo na teret američke ambasade u Beogradu. Dakle, pomenuti udžbenik napisao je Endrju Hejvud i na strani 219 dotični gospodin kaže – i kao što su nacisti uradili i bosanski Srbi su shvatili da je jedni siguran način da se stvori jedinstvena nacionalna država program etničkog čišćenja.
To je udžbenik koji se koristi usred Srbije. O ovome je pisao "Svedok", nedavno 30. maja 2006. godine, reagovao je i profesor, čak, sarajevskog univerziteta, vrlo zanimljivo, profesor Emil Vlajki, inače gostujući profesor na Univerzitetu Jejl, u Montrealu i Otavi. Ovakvih primera je svakako mnogo u Srbiji, a niko nažalost ništa ne preduzima.
Ono što zbunjuje i đake i roditelje, prosvetne radnike, jeste veliki broj izdavačkih kuća koje štampaju udžbenike koji su međusobno, na neki način, različiti. Onda se nastavnik opredeljuje za izdavača praveći problem, pre svega, roditeljima koji kupuju te udžbenike. Dešava se da nastavnici traže od đaka lektire koje nisu štampane kod jednog izdavača. Lično sam imao takvu situaciju da sam, što se tiče lektire za prvi razred, bukvalno svaku narednu lektiru nalazio kod drugog izdavača tako da sam za šest lektira morao da kupim komplete od šest izdavača.
To je samo jedan od malih problema sa kojima se susreću roditelji. I zato, u mnoštvu udžbenika u mnoštvu izdavača prolaze udžbenici koji sa sobom nose izuzetno negativne tendencije.
Što se tiče, takođe, Ministarstva prosvete, žao mi je što ministar trenutno nije ovde, s obzirom na to da dolazim iz opštine Paraćin, možda na neki način zahvaljujući Ministarstvu prosvete danas se troje učitelja iz seoske škole u selu Striži nalazi pred sudijom za prekršaje, a povod je bio školska slava Sveti Sava, koja je u novinama tako opisana zahvaljujući konferenciji za štampu Demokratske stranke.
Oni su naveli da su radikali, koji su bili pozvani od strane čoveka koji je slavio školsku slavu, došli na slavu sa zastavama, sa slikama Vojislava Šešelja, sa bedževima, da su držali zapaljive govore pred učenicima i zbog takve izjave koju su demokrate dale prosvetni inspektor u Opštini Paraćin je brže-bolje napisao prijavu sudiji za prekršaje za ovo troje učitelja.
Na svu sreću tu je bila lokalna televizija, snimala je ceo događaj i ispostavilo se da niko od radikala niti je bio sa zastavama, niti je držao govore, niti je bio sa bedževima.
U najmanju ruku, naš je greh što smo, u prostoriji u kojoj se slavilo, deci podelili knjige, 70 školskih knjiga, a te knjige su, "Mali princ", "Hajdi", "Čiča Tomina koliba", bukvalno lektire i kada se kasnije videlo šta su radili prijave su već otišle, ali na neki način jedna bruka je pala pred Ministarstvo prosvete, a trebalo je nekada da reagujete i na ono što radi takozvani direktor Narodne kancelarije Dragan Đilas. Opet se poziva na Pomoravski okrug.
On je pre dva meseca u Opštini Despotovac, sa svojom svitom, posetio osnovnu školu u selu, mislim da se zove, Trućevac, Lomnica i zbog njega je morala da bude prekinuta nastava. Deca su morala da mu održe priredbu, a oni su držali govor pred maloletnom decom i čitavoj toj manifestaciji je prisustvovao ceo opštinski odbor Demokratske stranke iz Despotovca.
Učiteljima koji su organizovali taj doček nije falila ni dlaka sa glave, ali tamo gde odu srpski radikali, a mi nismo krivi što nas narod prepoznaje na ulicama, eto učitelji su na neki način izvrgnuti toj torturi, pre svega Demokratske stranke u Opštini Paraćin i čitava ta stvar je izazvala negativne konotacije što se tiče svega ovoga.
Naravno, sve su ovo neistine, ali vidi se kakvim se sve metodama služi Demokratska stranka, ne samo u Paraćinu nego bukvalno u svim mestima u Srbiji.

Za reč se javila Milica Vojić-Marković. Pitam Vjericu Radetu, trebalo bi sada da dobije reč iz druge poslaničke grupe, a Vas sam već prozvao. Zahvaljujem.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo poslanici, najpre da se zahvalim svojoj koleginici koja mi je ustupila mesto da govorim pre nje.
S obzirom na to da je bilo jako mnogo komentara koji su na mestu kada govori neko ko je roditelj i ko ima dete u školi, komentara koji su izgovorili ljudi koji se poslom bave prosvetom, znači, profesionalno i ja mogu da razumem ove komentare, ali mislim da nisu na mestu, s obzirom na to da mi govorimo o nečemu sasvim drugom, govorimo o jednom predlogu zakona koji se odnosi na tehničke izmene ovog dela Zakona o udžbenicima i nastavnim sredstvima.
Zbog toga ću ja početi svoje izlaganje od Zakona o udžbenicima i nastavnim sredstvima, koji je donet 1993. godine i kojim se uređuju pitanja koja se odnose na pripremanje, odobravanje, izdavanje i upotrebu udžbenika i nastavnih sredstva u osnovnoj i srednjoj školi.
Zakon dalje uređuje njihovo praćenje i vrednovanje u celom vaspitnom radu i osnov za izdavanje udžbenika na višim školama i fakultetima.
Ovaj zakon iz 1993. godine bio je istovremeno osnivački akt Javnog preduzeća Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
U međuvremenu, doneti su zakoni kojima se drugačije uređuje položaj javnih preduzeća i način vršenja prava osnivača javnih preduzeća, kao i uslovi i način privatizacije kapitala u javnim preduzećima sa većinskim učešćem državnog kapitala koji obavljaju delatnost od opšteg interesa.
Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, govorim o zakonima, o izmenama iz 2002. i 2005. godine, koji propisuju da javna preduzeća osniva Republika Srbija, da osnivačko pravo ima Republika Srbija i da vrši Vlada.
Zakon o privatizaciji predviđa da se osnivačkim aktom javnog preduzeća određuje procentualni iznos državnog kapitala koji će biti prodat tokom privatizacije.
Dakle, tim zakonom je Javno preduzeće Zavod za udžbenike i nastavna sredstva izuzeto od moguće privatizacije. Zbog toga je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima i nastavnim sredstvima, koji je pred nama, neophodan, jer se njime Javno preduzeće Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, dovodi u ravnopravan položaj sa ostalim javnim preduzećima i kada je u pitanju tržište, kada je u pitanju konkurencija, to je nešto o čemu ne treba da raspravljamo.
Mislim da se dobre stvari mogu naći samo tamo gde postoji konkurencija, a Zavod za udžbenike i nastavna sredstva je do sada pokazivao da zaista ume da radi svoj posao. Ja ne vidim da treba da se plašimo toga.
Kada govorimo o ovom delu kakvi su udžbenici, šta se nalazi u udžbenicima, to možemo da raspravljamo na nekom drugom mestu. Prosto, to nije tema ovog zakona.
Isto tako, htela bih da razbijem iluziju kao neko ko dolazi iz prosvete i kao neko ko je učestvovao u reformama u više navrata, jer 20 godina radim u prosveti i mogu da kažem jednu stvar, ne treba se plašiti mogućnosti da nastavnici koriste udžbenike, odnosno da uzmu iz mase udžbenik koji se njima sviđa, prosto, govorim o tome da su naši nastavnici obrazovani, o tome da imaju mnogo iskustva i znaju da prepoznaju ono što učenicima treba.
Sa druge strane, postoje delovi institucija koje se bave tim šta programi treba da sadrže, tako da neće biti prepušteno slučaju. Dakle, neće biti prepušteno ni dobroj volji ili lošoj volji šta će to naša deca učiti. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima i u obrazloženju – Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, kaže Vlada Republike Srbije, odnosno ministar Vuksanović u ime te vlade: "U skladu sa članom 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku kako bi se na odgovarajući način obezbedili uslovi za zaštitu opšteg interesa u obavljanju delatnosti izdavanja udžbenika za predškolsku ustanovu, osnovnu i srednju školu, koja je ovim zakonom utvrđena kao delatnost od opšteg interesa".
Kada vidite ovaj deo obrazloženja, odnosno kada čujete, onda bi svako ko ovo čuje pomislio da u je ovoj oblasti potpuna anarhija i haos, da mi nemamo zakon koji ovo reguliše i da se prvi put ministar Vuksanović setio da bi bilo dobro da se ovo reguliše zakonom.
Ja ga pitam – šta je do sada sa zaštitom opšteg interesa, ako sada moramo navrat-nanos da donosimo ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona?!
Naravno, ministar je ovde izdeklamovao par rečenica, on misli da je mnogo pametan pa da nam to ispriča i da ode iz ove sale, zato što njega ne interesuje ni šta radi ova skupština, ni šta se dešava u oblasti obrazovanja, on ima preča posla – znate da je u poslednje vreme vrlo često izigravao portparola Vlade kada je objašnjavao kako je prioritet Vlade hapšenje Ratka Mladića i uglavnom se tim poslom bavio, umesto da se bavi onim poslom koji je u nadležnosti ministarstva na čijem je čelu, dakle, Ministarstva prosvete i sporta.
Ministar Vuksanović je takav svoj odnos prema ovoj oblasti pokazuje da od samog početka i zato nije nikakvo čudo što svaki drugi ili treći dan u novinama čitamo da neko traži ostavku ministra Vuksanovića. Bilo bi mu bolje da se bavi onim poslovima koji su zaista od interesa i učenicima i roditeljima i Srbiji kao državi, kao društvu.
Šta reče ovde Vuksanović? Razlog zašto donosi, odnosno predlaže ovaj zakon, kaže, da se izjednači sa ostalima i da počne proces privatizacije, dakle, da se ovo javno preduzeće izjednači sa ostalim javnim preduzećima i da počne proces privatizacije. To je svakako osnovni razlog, ne ovaj prvi deo, nego drugi vezan za privatizaciju.
Zamislite rečenicu, kaže – ovaj zakon je uvod za donošenje novog sveobuhvatnog celokupnog zakona. Prvi put čujem, pravnik sam već 30 godina i prvi put čujem da se donosi neki zakon koji treba da posluži kao uvod u donošenju nekog novog zakona. Dakle, ministre Vuksanoviću, u odsustvu, narodni poslanici, građani Srbije nisu glupi i prestanite više da se igrate vi i ostali članovi Vlade i da vređate inteligenciju građana Srbije.
Ministar nije ni govorio ništa konkretno o ovom zakonu, jer o ovome nema šta da se kaže. Ministar je ovde trebalo je da se pojavi, pa i Vlada Republike Srbije, sa jednim novim zakonom, sa novim tekstom zakona, da ga predstavi Narodnoj skupštini i da onda ozbiljno radimo ovaj posao. Da ozbiljno raspravljamo i razgovaramo o tom zakonu, a ne da se ministri, kako kome padne na pamet da se prošeta kroz Narodnu skupštinu, da se igraju sa narodnim poslanicima i da vređaju dostojanstvo ovog parlamenta tako što nam podnose neke zakone sa dva člana.
Naravno, razumem ja da nekada izmene zakona moraju da imaju dva člana, ali u ovom slučaju za tim nije bilo potrebe, već je bilo potrebe za jedan ozbiljan nov zakon, o čemu bi narodni poslanici ovde raspravljali.
Dakle, rekao je ministar da su ovaj predlog zakona uradili, sedeli, valjda, u njegovom kabinetu, samo ne znam da li je on bio tu, to nije rekao, predstavnici svih izdavača. Kakve veze imaju predstavnici izdavača sa pisanjem teksta zakona? Razumem ja da kada se pojavi predlog zakona svi zainteresovani mogu da komentarišu, ali da učestvuju u radu? Valjda Ministarstvo prosvete ima dovoljno stručnih kadrova i valjda je ministar nekakav stručnjak, tako se bar predstavlja, da su mogli sami da urade, ako ne ceo zakon, onda bar četiri člana Predloga zakona o kojima danas pričamo.
Naravno, ministar se ne bavi svojim poslom, reče ovde kolega Veselinović, ne meša se u svoj posao i to je tačno. Nisam pročitala danas u novinama komentar ministra vezano za trovanje ovih učenika u hotelu "Petrus" u Paraćinu, učenici Hemijsko-tehnološke škole, naravno, ne mislim da ministar direktno može biti odgovoran zato što su se maturanti u nekoj školi otrovali, ali da se ministar ne oglasi i da ništa ne kaže na tu temu, to jednostavno nije verovatno.
Na ekskurzijama se dešavaju i dalje mnogo loše stvari, ružne stvari, Ministarstvo prosvete ne reaguje i dalje se ekskurzije, iako je zakonom propisano da ne može da se vrši prevoz noću, vrši se prevoz noću. Ako učenici dođu na odredište u jedan sat noću ili u dva sata, to je valjda, takođe, noćna vožnja. I dalje učenici krenu u jednom autobusu, koji im se pokvari na petom kilometru udaljenosti od škole. Džabe se donose zakoni kada nikome ne pada na pamet da i to što se u ovom parlamentu donese primeni ili da prati primenu nekog zakona.
Svakodnevno po novinama čitamo o prebijanjima maloletnika u osnovnim školama, u srednjim školama, sa težim povredama. Ministar ne reaguje, Ministarstvo ne reaguje, tu i tamo po školama traže od roditelja da sakupljaju novac, da roditelji plaćaju neke čuvare.
Dakle, od sve one priče ministra Vuksanovića kako će on i njegovo ministarstvo da vodi računa o položaju učenika, o bezbednosti učenika, od tog posla sa ovim ministrom nema ništa.
Ali je zato juče Vuksanović sa Poltom potpisao Sporazum o statusu internacionalne škole, koja je inače postala deo obrazovnog sistema u Srbiji. To je američka škola, a u Srbiji postoje i ruska i nemačka i francuska škola.
Sada je, zaista, interesantno da ministar kaže zašto se opredelio da prvi ovaj Sporazum zaključi baš sa Poltom i sa američkom školom, zašto se nije opredelio da to bude ruska škola ili je to opet odnos ove vlade prema različitim partnerima iz sveta.
Neko je ovde rekao da ove izmene Zakona u stvari predstavljaju tehničke izmene i onda je, takođe, kolega dobro primetio da ne može biti tehnička izmena nešto gde se suštinski menja i uvodi jedna potpuna novina, a to je delatnost izdavanja udžbenika za predškolske ustanove. Zaista ne znam da li mi imamo uslove, materijalne uslove, objektivne uslove.
Govorili smo to i kada je bilo reči o Zakonu o osnovama sistema obrazovanja, da li mi imamo uslove i šta će nama udžbenici za predškolske ustanove, kada nemamo dovoljno predškolskih ustanova u gradovima, kada u prigradskim naseljima ili u selima nema ni pomena o predškolskim ustanovama, a zakon obavezuje roditelje da decu upućuju u predškolske ustanove. Sada će imati obavezu i da kupe udžbenike, a da li će neko da ih koristi, to je nebitno.
Jednostavno, ne radite po nekom logičnom redosledu stvari, nego samo ispunjavate obaveze nekih odande koji vam nalažu. Čudi me da ovde ne stoji da je nekakva direktiva sa Zapada u pitanju, ali to naravno ničim ne može poboljšati status učenika, ni status nastavnika, uopšte prosvete u Srbiji.
Kaže ministar Vuksanović kako je on postigao veliki uspeh, jer sada postoje pre početka školske godine svi udžbenici u knjižarama, svi mogu da se kupe. A sada tu postoje dva problema: prvi problem je koliko je Vlada Republike Srbije učinila da svi zaista mogu da kupe udžbenike, jer, nažalost, mnogi roditelji ne mogu svojoj deci, učenicima da kupe ove udžbenike; s druge strane, udžbenici su zaista poprilično skupi, da ne kažem veoma skupi i, onaj treći, možda čak najvažniji problem koji ministar nije spomenuo, jeste da to što postoje udžbenici ne znači da đaci imaju potrebne im udžbenike, zato što ne smeju da ih kupuju dok ne počne školska godina, jer tek kada počne školska godina onda svaki nastavnik kaže – e, moraš da kupiš ovaj udžbenik, pa, ili je to njegov udžbenik ili udžbenik njegovog sina, zeta, tasta, nije bitno.
Dakle, na udžbenicima se velike pare zarađuju i to opet na štetu roditelja i na štetu učenika. Ta priča Ministrova da postoje udžbenici apsolutno ne znači ništa.
Ja moram, takođe, radi javnosti, da podsetim kako je ministarsku karijeru počeo ministar Vuksanović. To je, onom njegovom čuvenom saglasnošću za uvođenje bosanskog bukvara u rašku oblast i mislim da će po tome zaista ostati upisan ovako najtamnijim slovima u istoriji prosvete u Srbiji, ali, evo, nekoliko meseci kasnije shvatili smo da su se još tada vodili pregovori i da je on bio taj koji je učinio prvi korak, a ishod je da ga sada podržavaju tvorci tog bukvara, ovde u ovoj skupštinskoj sali.
Udžbenici za istoriju za sedmi, osmi razred, osmogodišnje škole i za srednju školu, dame i gospodo i građani Srbije, pišu se u Bolonji. Ovde je Radiša Ilić govorio o nekim detaljima šta sve uče deca u Srbiji i koliko zapravo ne uče pravu istoriju.
Ali ja, i kada smo govorili o zakonima i o osnovnom i o srednjem i o visokom obrazovanju, govorila sam da je sreća ipak da u Srbiji postoji jedan veliki broj nastavnika i profesora, koji predaju pre svega srpski jezik i istoriju, koji nisu podlegli denacifikaciji u koju nas vodi Vlada Republike Srbije od Vlade Zorana Đinđića, preko Vlade Zorana Živkovića i danas Vojislava Koštunice i da oni, bez obzira na sve ove preporuke, uče decu pravoj istoriji, onoj, koja zaista jeste srpska istorija, odnosno koja je realna istorija.
Na koji način se ministar i njegovi sledbenici bore protiv takvih nastavnika? U školama su počele da deluju nekakve nevladine organizacije, koje se predstavljaju kao sindikati, a to su organizacije, odnosno u organizaciji ovog Tadićevog "žutog" lopovskog preduzeća, idu po školama, vrbuju nastavnike i profesore, daju im po sto evra da se učlane u te njihove organizacije, pa im obećavaju poslove za supružnike, za decu itd. i onda u tim redovima pripremaju buduće direktore, tamo u onim lokalnim samoupravama gde oni mogu da utiču na to. To se uveliko radi i na teritoriji Zemuna i na teritoriji celog Beograda i na teritoriji cele Srbije.
I nastavnici reaguju, roditelji reaguju, Vuksanović dobija... Ja znam da je dobio bar desetak primedbi i pisama sa ovim podacima, baš ga briga, on ne reaguje, on je samo taj Gašin nastavljač denacifikacije u Srbiji kroz prosvetu, jer se to najbolje radi pogotovo još od predškolskih ustanova. Njega stvarni problemi ne interesuju, kao što ga ne interesuje materijalni položaj prosvetnih radnika.
Obećao je neko zaista mizerno povećanje plata, koje ti ljudi nisu dobili, i dalje ne dobijaju ni redovno plate, stalno su negde skrajnuti.
Svi ministri nešto, hajde bar ako ništa izađu pa govore da će, ne znam ovaj Stojković će povećati plate u oblasti pravosuđa, naravno ni od toga nema ništa, ali bar kaže da hoće, onaj Tomica Milosavljević kaže da će povećati plate u zdravstvu, ni od toga nema ništa, ali bar kaže. Vuksanović, kao što reče Veselinović, ne meša se čovek u svoj posao. On niti kome šta obećava, niti ga to interesuje, niti se bori za bolji status prosvetnih radnika.
Jedino ume da zapreti da je on spreman da daje otkaze. Ako je zato postavljen za ministra, onda svaka čast onima koji su pritisli zeleno dugme da ga biraju!
Da li se ministar i Ministarstvo na bilo koji način brinu i vode računa o školama i o decu na Kosovu i Metohiji? Naravno da ne. SRS, naša poslanička grupa je imala nekoliko akcija na Kosovu i Metohiji. Poklonili smo svim školama kompjutere, poklonili smo školskim bibliotekama knjige.
Naravno, i dalje ćemo da radimo na tome da ih pomažemo i materijalno i, što je još važnije da ostvarujemo nekakvu komunikaciju, da ta deca i ti roditelji koji žive na Kosovu i Metohiji budu svesni i da znaju da su oni u Srbiji, da pripadaju Srbiji i da postoji bar jedna stranka u Srbiji, a to je SRS, koja vodi računa o njima. Naravno, za Vladu Srbije oni su, očigledno, izbrisani iz sfere interesovanja.
Nije ministar odgovorio, svojevremeno sam ga to pitala, pitali su ga mnogi roditelji, mnogi nastavnici, novine su bile prepune pisanja o onim čuvenim upitnicima u kojima su za decu trebalo da budu upisani svi mogući i nemogući podaci, pa je svoj deci rečeno da moraju te upitnike da donesu, recimo, u petak su ih dobili, u ponedeljak. Šta će deca, plaču kod kuće, moraju da donesu, rekao nastavnik i nema razgovora.
Kada su prikupili sve te upitnike, onda su iz Ministarstva sporta rekli, otprilike, 10 dana kasnije, da nisu ni morali roditelji da popunjavaju u upitniku sve rubrike, nego samo ime, prezime itd. Dakle, ostaje pitanje, i podsećam radi javnosti, za šta su upotrebljeni ili zloupotrebljeni ti upitnici, odnosno za šta će biti zloupotrebljeni kada ta deca odrastu?
Na jednoj od sednica je Tomislav Nikolić postavio pitanje i nismo dobili odgovor od ministra – ko je dozvolio i ko je distribuirao upitnike učenicima po Kragujevcu, gde je trebalo da odgovore učenici u Kragujevcu i selima oko Kragujevca, da li koriste engleski jezik u svojoj kući i u svojoj porodici, tako još neka glupa i besmislena pitanja su bila u tom upitniku.
Dakle, svaki čas poturate nešto iz Vlade i iz Ministarstva, proturate nešto kroz škole, kroz predškolske ustanove, uticaj nevladinih organizacija, direktan uticaj ovih "žutih" lopova.
Naravno, ministar je sa njima u mnogo dobrim odnosima, tako da njemu to ne smeta, a očigledno ne smeta ni Koštunici, pošto se oni već dogovaraju o nekoj budućoj koaliciji.
Opet ponavljam, najtužniji i najstrašniji deo cele ove priče jesu ti udžbenici kroz koje učenici treba da čitaju, da uče i da nauče, da odgovaraju za neku ocenu, da su takvi da im je cilj da potpuno izbrišu sve što je srpsko u udžbenicima istorije. Ponavljam da se ti udžbenici pišu u Bolonji i zato ne znam šta će nam ovaj zakon. Ne znam koje će udžbenike da izdaje ovaj zavod.
Sreća je i za tu decu koji su osnovci, a koji će vrlo brzo biti u prilici da čitaju i ozbiljnije knjige, sreća je i za državu Srbiju da postoji jedna velika edicija SRS, do sada izdatih 64 knjige prof. dr Vojislava Šešelja, u kojima je do detalja opisana srpska istorija, i ona dalja i ona novija. Sve više je, hvala Bogu, građana u Srbiji, srednjoškolaca, studenata koji kupuju te knjige, koji čitaju te knjige, a vrlo brzo će i oni koji su sada osnovci, koji uče bolonjsku istoriju, preći na tu pravu istoriju i pravu edukaciju iz knjiga prof. dr Vojislava Šešelja.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)

Zaključujem načelni pretres.

Prelazimo na tačku 4. dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RADIODIFUZIJI

Primili ste Predlog zakona koji su podneli narodni poslanici: Miloš Aligrudić, predsednik poslaničke grupe DSS; Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe SRS; Miloljub Albijanić, predsednik poslaničke grupe G17 plus; Miroslav Markićević, zamenik predsednika poslaničke grupe NS i samostalni poslanici 9+9 i Ivica Dačić, predsednik poslaničke grupe SPS.

Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne.)

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)

Pošto do otvaranja načelnog pretresa, a saglasno Poslovniku, poslaničke grupe nisu podnele prijave za diskusiju, zaključujem načelni pretres.

Pre zaključivanja pretresa, pitam da li još neko ko nije iskoristio svoje pravo po Poslovniku želi reč? (Ne.)

Zaključujem načelni pretres.

Pre nego što pređemo na 5. tačku dnevnog reda, dajem pauzu od pet minuta, da dođe predstavnik predlagača.

(Posle pauze.)

Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PLATAMA DRŽAVNIH SLUŽBENIKA I NAMEŠTENIKA

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada. Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Molim poslaničke grupe da, ukoliko to nisu učinile, odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Da li želi reč predstavnik predlagača, Zoran M. Balinovac, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo? (Da.) Izvolite, gospodine Balinovac.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, zakon koji je pred vama jeste jedan zakon koji bi se na neki način mogao nazvati izvedenim zakonom, zakonom izvedenim iz Zakona o državnim službenicima i otuda je za njegovo puno razumevanje i shvatanje rešenja koje zakon sadrži neophodno dobro poznavanje službeničkog sistema.
Takođe, pretpostavka za razumevanje suštine zakona jesu i niz uredaba koje je donela Vlada, a kojima se razrađuje Zakon o državnim službenicima.
Govoriću samo kratko, predmet zakona i uređivanje plata državnih službenika i nameštenika u svim državnim organima, dakle, počevši od Vlade, ministarstava, posebnih organizacija, preko Narodne skupštine, Službe Predsednika Republike, Službe Narodne skupštine, Službe Ustavnog suda. To je sistem jedinstvenog uređivanja radnih odnosa, odnosno jednog od najbitnijih aspekata radnih odnosa.
Plata o kojoj govorimo se sastoji od osnovne plate i dodataka na platu.
Osnovna plata državnog službenika i nameštenika predstavlja proizvod koji se dobija množenjem osnovice i koeficijenta, dodatak za platu sledi za posebne okolnosti koje se vezuju za neku situaciju u kojoj se zaposleni nalazi. Jedini obavezan dodatak na platu jeste dodatak za vreme provedeno u radnom odnosu, odnosno što mi danas nazivamo minulim radom.
Plate službenika se uređuju po principu platnih grupa i platnih razreda. Kao što je poznato prema Zakonu o državnim službenicima, svi državni službenici su razvrstani i podeljeni na osam radnih mesta u kojima mogu da rade. Svako radno mesto na koje izvršioci, državni službenici mogu da rade deli se, zatim, u osam platnih razreda. To, dakle, kada je reč o onim izvršilačkim državnoslužbeničkim mestima.
Što se tiče položaja, onih radnih mesta sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima oni predstavljaju daljih pet grupa. Prema tome, čitava koncepcija sastoji se od postavljanja 13 platnih grupa, osam za izvršilačka radna mesta i pet za položaje unutar kojih se, kada je reč o izvršilačkim radnim mestima, uvode platni razredi kojih ima osam. Svrha platnih razreda jeste da omoguće tzv. horizontalno napredovanje državnog službenika.
Horizontalno napredovanje državnog službenika predstavlja mogućnost da njegova plata bude povećana iako se nalazi na istom radnom mestu. Dakle, plata se povećava shodno rezultatima rada, a da se pri tome ne napreduje na više radno mesto. To je, dakle, svrha horizontalnog napredovanja koji ovaj zakon detaljno uređuje.
Pored sistema plata ja samo mogu reći da su, kada je reč o koeficijentima, postavljeni striktni algebarski i logički odnosi između svih koeficijenata, bilo da se tiču nameštenika, bilo državnih službenika koji rade na izvršilačkim radnim mestima, bilo državnih službenika koji rade na položaju. Odmah posle toga uređuju se dodaci na platu. Njih ima šest po ovom zakonu, za razliku od dosadašnjeg zakona koji ima pet i posebno su značajna dva koja su potpuno nova u našem pravnom poretku. To je dodatak za pripravnost i dodatak za dodatno opterećenje na radu. Ja ću govoriti o njima, jer kažem, predstavljaju jednu novinu.
Dodatak za pripravnost jeste dodatak na platu državnog službenika koji se plaća usled toga što je državni službenik prinuđen da neko vreme bude pripravan ukoliko bude potrebe da dođe na radno mesto i da radi.
Dakle, stanje pripravnosti je ono stanje kada je neko stalno dostupan rukovodiocu ili drugom nižem funkcioneru u državnom organu, kada mora tačno da se nalazi na određenom mestu i da sačeka poziv da obavi neki posao, ako je to potrebno.
Tipičan slučaj pripravnosti koji postoji u našem pravnom sistemu jeste pripravnost daktilografkinja, pripravnost drugog tehničkog osoblja, u toku noći kada jednostavno oni moraju da se nalaze na određenom mestu ako se dogodi nekakav zločin ili nešto drugo, da bi zajedno sa istražnim sudijom mogli da izađu na teren. Dakle, pripravnost uskraćuje na neki način slobodu kretanja, vezuje ljude za određenu prostoriju koja je inače izvan prostorija radnog mesta u kome se nalazi i usled toga zaslužuje i poseban dodatak.
Što se tiče dodatnog opterećenja za poslove na radu ono se, takođe, izvodi iz Zakona o državnim službenicima prema kome je po nalogu rukovodioca državni službenik dužan da radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta, dakle i one poslove na kojima i inače radi i one druge, ako je to neophodno da se zameni odsutni državni službenik ili je neophodno da se tako savlada povećani obim posla. U tom slučaju, s obzirom na to da praktično imamo situaciju da državni službenik radi na dva radna mesta, mi predviđamo poseban dodatak.
Što se tiče troškova i naknada, i ostalih primanja oni se nalaze u granicama dosad već viđenih rešenja u našem pravnom poretku, s tim što smo nastojali koliko je to bilo moguće da odstupimo od režima Zakona o radu i da približimo Zakon o državnim službenicima potpuno posebnostima službeničkog sistema.
Tako, kod naknade zarada, koja se inače uvek plaća državnom službeniku koji ne radi u određenim situacijama, za razliku od plate koja se plaća samo onome ko radi, predvideli smo posebnu mogućnost naknade zarade za slučaj suspenzije, udaljenja sa rada. Ta naknada iznosi 50%, za razliku od Zakona o radu gde je ona nešto niža. Tu su i naknade koje se određuju državnim službenicima koji su stekli status neraspoređenih i to su one neke posebnosti službeničkog sistema koje u ovom segmentu, u segmentu naknade plata izlaze iz opšteg ravnopravnog režima.
Na kraju, po uzoru na državne službenike uređene su i plate nameštenika uz bitna odstupanja. Naime, nameštenička radna mesta su jednostavno definisana kratko i laičkim jezikom ona radna mesta koja se ne vezuju za posebnost organa, koja se ne vezuju za delokrug organa, već radna mesta koja mogu da se rade u svim preduzećima i u onome što se danas naziva privatni sektor.
Otuda je i pravilo da svuda u uporednom zakonodavstvu nameštenici podležu, za razliku od državnih službenika, opštem pravnom režimu, a to je u našem slučaju Zakon o radu. U mnogo manjoj meri na njih se primenjuju službenički propisi.
Dakle, kada je reč o nameštenicima, predvideli smo takođe platne razrede, pošto se nameštenici razvrstavaju u šest grupa i svaka grupa ima jedan platni razred.
To što nameštenici ne rade poslove koji su iz delokruga državnog organa, ometa ih da napreduju, ne mogu napredovati i usled toga unutar svake platne grupe nameštenika ne postoje platni razredi koji bi mogli da izraze njihovo napredovanje na određeno radno mesto.
No, kompenzacija za to jeste mogućnost nameštenika da u zavisnosti od pokazanih rezultata rada primi praktično dve plate više nego što je to 12 plata godišnje. Ta mogućnost je propisana u Predlogu zakona koji je pred vama i ona treba da kompenzira, da nadoknadi to što po prirodi svoga položaja nameštenici ne mogu da napreduju iz jedne klase u drugu klasu, kako bi to rekao Nušić, već su zauvek osuđeni da ostanu u jednoj platnoj grupi.
Na kraju je uređen prelazni režim zakona koji relativno detaljno uređuje ovu, inače, vrlo osetljivu situaciju, a završivši ovo izlaganje, hteo sam da kažem da smo mi u zakonu predvideli nemogućnost smanjenja plata. Praktično, to znači, u slučaju ako bi u nekoj kategoriji državnih službenika i nameštenika posle stupanja na snagu ovog zakona, a to je 1. januar iduće godine, bila plata niža nego što treba da bude 1. januara, plata mu se ne umanjuje, već mu ona ostaje ista, sve dok po odredbama ovog zakona ne bude dostigao platu koja je jednaka plati koju je imao pre stupanja na snagu ovog zakona. Ne želimo nikoga da oštetimo tim zakonom.
Za kraj bih ostavio jednu posebnost, a to je, da je osnovica jedinstvena. Trenutno u našem pravnom sistemu imamo jedno polurasulo, za sve državne službenike koji su pod ingerencijom Vlade, za Ustavni sud, za sudove osnovicu propisuje Vlada uredbom, a za one državne službenike, kao i za poslanike i ministre osnovicu propisuje Administrativni odbor Narodne skupštine. To stvara probleme i u toku je postupak pred Ustavnim sudom i čini mi se, mogu to i kasnije kada o tome bude reči detaljno da ekspliciram, da te odredbe zakona o platama u državnim organima koje sada važe nisu stavljene van snage od strane Ustavnog suda jedino zbog toga što bi nestao pravni osnov za primenu plata.
Dakle, ovim zakonom se predviđa jedinstvena osnovica, ta osnovica bi se utvrđivala zakonom o budžetu. Prema tome, tu osnovicu bi određivala Narodna skupština, Narodna skupština bi osnovicu za platu utvrđivala kako za Vladu, ministarstva, posebne organizacije, tako i za Službu Narodne skupštine, Službu predsednika, Službu Ustavnog suda i uopšte za sve državne organe.
Dakle, jedan organ zakonom bi utvrđivao osnovicu čime bi se ispunila ustavna potreba prema kome se sistem radnih odnosa uređuje zakonom, a osnovica ulazi zajedno sa koeficijentom u elemente sistema radnog odnosa.
Na kraju, pozivajući vas na raspravu i kritiku o ovom zakonu, hteo sam da vas pozovem da glasate za njega, jer lično mislim, a i stav je Vlade Republike Srbije, da ovim zakonom zaokružujemo jednu oblast činovničkog sistema, zaokružujemo službenički sistem i trebalo bi posle toga da pređemo na uređivanje plata državnih funkcionera, to su narodni poslanici, ministri itd.
Međutim, kada je reč o narodnim poslanicima, moram vam reći da Vlada tu nema prava da ona svojim aktima uredi, jer po Ustavu Republike Srbije Narodna skupština uređuje pravni položaj i prava i obaveze narodnih poslanika. Prosto, mogli bismo da napravimo neku zajedničku grupu i da konačno rešimo i problem narodnih poslanika i predsednika Republike i platu ministara itd. i da sve to uvedemo u jedan sistem koji bi bio koherentan, koji bi bio dosledan, i u kojem bi se uveo red u državi, za razliku od sadašnjeg stanja gde je taj red ozbiljno pomućen. Hvala.

Hvala. Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe SPS i SRS.
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, SPS, a nakon njega Vjerica Radeta, SRS.
Izvolite, gospodine Periću.