Poštovani potpredsedniče, cenjeni narodni poslanici, danas je pred nama zakon koji pretežno ima tehnički karakter. Međutim, to je vrlo važan zakon jer uređuje jednu oblast koja već nekoliko decenija nije normirana.
Zapravo, materija o ličnim kartama u Republici Srbiji uređena je Zakonom o osnovnim podacima za ličnu kartu iz 1973. godine i Zakonom o ličnoj karti iz 1974. godine.
Prema tome, građanima Srbije za dokazivanje identiteta još uvek služi lična karta koja je uvedene pre više od 30 godina.
Znači, Srbija posle više od 30 godina donosi novu zakonsku regulativu u oblasti ličnih karata i time otvara i stvara potrebne pravne pretpostavke za uvođenje novog, savremenog i funkcionalnog elektronskog identifikacionog dokumenta koji će ovaj zakon regulisati.
Postojeća lična karta ne zadovoljava najnovije tendencije u ovoj oblasti, a to je da je brza, da je tačna i pouzdana identifikacija pojedinaca.
Identifikacija pojedinaca je od vrlo velikog značaja, pre svega pored ostalog i u borbi protiv organizovanog kriminala, u borbi protiv terorizma i drugih oblika kriminalnih delovanja koji predstavljaju međunarodni problem i koji stoga nužno podrazumeva međunarodnu saradnju nadležnih državnih organa.
Uvođenjem nove lične karte takođe će doći do nečega, a to je čišćenje baze podataka.
Moram da kažem da najverovatnije postoji veliki broj dokumenata koji su duplirani, a takođe i ovakva vrsta lične karte doprineće tačnom utvrđivanju biračkih spiskova. Uvođenjem savremene elektronske lične karte vrši se usklađivanje sa svetskim standardima, sa preporukama Interpola, Europola, Evropske unije, što je jedan od preduslova za naše uključivanje u evropske integracije.
Nova lična karta doprinela bi modernizaciji i unapređenju organizacije i metoda rada državnih organa, organa lokalne samouprave i javnih službi.
Sada ću vrlo kratko nabrojati koje su najznačajnije promene koje donosi novi zakon. No, pre nego što krenem na najznačajnije promene, prvo moram da naglasim da je ovaj zakon bio u proceduri pre i prošao proceduru Vlade pre referenduma u Crnoj Gori, tako da ćemo naknadno, kada bude za to vreme, određenim amandmanima, svuda gde piše državna zajednica, odnosno državljanstvo Srbije i Crne Gore, zameniti rečima "Srbije". I ono što želim da naglasim, a o tome će kasnije biti reči, ali u obrazloženju zakona je vrlo značajno, da niko neće biti oštećen.
Zapravo, predvideli smo novi član koji će biti dopuna ovog zakona, a to je član 32, da na državljane Srbije i Crne Gore sa prebivalištem na teritoriji Srbije, koji nemaju državljanstvo Republike Srbije, primeniće se odredbe ovog zakona, a najduže pet godina od dana stupanja na snagu.
To znači da onaj ko je državljanin Srbije i Crne Gore sada, odnosno bio je, moći će koristiti ličnu kartu i narednih pet godina, što je opšti rok za zamenu identifikacionih dokumenata.
Koje su najznačajnije promene koje donosi zakon o ličnoj karti?
Prva je što će pravo na ličnu kartu imati sva lica starija od 16 godina života, koji su državljani Srbije i imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije, odnosno državljani Srbije koji žive u inostranstvu. Pravo na ličnu kartu je prošireno i na državljane koji su stariji od 10 godina života, zapravo na decu.
Naime, i do sada se pravo na ličnu kartu za ove kategorije građana izvodilo iz njihovog državljanstva, međutim, isključivo se vezivalo za prebivalište na teritoriji Republike Srbije, što je prema predloženom rešenju napušteno.
Ovo je sasvim razumljivo budući da lična karta preuzima funkciju primarnog identifikacionog dokumenta, koji je pretpostavka za izdavanje drugih sekundarnih identifikacionih dokumenata. Znači, to će biti osnovni dokument od kojeg će polaziti ili iz kojeg će izvlačiti podatke svi drugi: putna isprava, vozačka dozvola, oružni list i slično.
Kod pomeranja starosne granice na izdavanje lične karte sa sadašnjih 18 na 16 godina imalo se u vidu da se neka prava već stiču sa 15 godina života, pravo na rad, na zasnivanje radnog odnosa, kao i to da se granica u smislu kriminaliteta pomera i da je sve više vrlo mladih ljudi, zapravo dece, izvršioci najtežih krivičnih dela.
Svi građani stariji od 16. godina života ličnu kartu bi dobijali na pet godina, a oni mlađi od 16 na rok od dve godine, a najkasnije do kraja meseca u kalendarskoj godini kada pune 16 godina.
U obrascu lične karte neki lični podaci biće vidljivi, a mnogi podaci biće sadržani u čipu, tako da se njihova eventualna izmena neće iziskivati izdavanje nove lične karte. Lična karta će otprilike izgledati tako kao identifikaciona karta, odnosno kao i sve ono na šta ste vi već navikli, s tim što je vrlo zaštićena, svi podaci su zapravo triplirani, i pismeno su napisani, i sadržani u ovoj elektronskoj formi, i u ovom broju.
Njena sigurnost, sigurnost ovih podataka, očitava se u zapravo tri bitna elementa. To je fotografija, otisak prsta i elektronski potpis. Sve ovo što je na njoj napisano nalazi se i na ovom čipu. Možda neki podatak više. Ovaj čip je zaštićen od zloupotreba i služi samo za elektronsko očitavanje svih podataka koji su na ličnoj karti.
Kao što sam rekao, izdavanje lične karte više se ne vezuje za prebivalište, nego će moći svuda na teritoriji Republike Srbije da se dobije lična karta. Ono što je značajno i što čini jednu od novina koje smo stavili u ovaj zakon, a na zahtev verskih zajednica i ministra vera, jeste u članu 10. da lice koje, prema nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti ili narodnim običajima, nosi kapu ili maramu, kao sastavni deo nošnje, odnosno odeće, može biti fotografisano sa tim obeležjima, u skladu sa propisima u načinu uzimanja biometrijskih podataka.
Troškovi za izdavanje nove lične karte biće vrlo mali, skoro u nivou, ako ne i jeftiniji od sadašnje lične karte. Ono što je značajno i s tim bih završio ovo svoje izlaganje, to su prednosti ovog dokumenta.
Koje su prednosti ovog dokumenta? To je eliminisanje razlika podataka u dokumentima i podataka sadržanim u raznim evidencijama. Ono što bude u ličnoj karti biće ono što jeste. Stvaranje dinamičkog dokumenta; moći će se vrlo lako, bez novog štampanja, bez uništavanja, izdavanja drugog obrasca, vršiti izmena određenih podataka. Zaštita privatnosti građana; niko neovlašćeno ne može imati uvid u sadržaje ličnih podataka građana, odnosno podaci smešteni na dokumentu ne mogu se zloupotrebiti. Potpuno je smanjena mogućnost falsifikovanja i zloupotreba samog dokumenta i postupak izdavanja lične karte biće vrlo brz. To je u najkraćim crtama ono što karakteriše novi dokument.
Naime, ovaj dokument nema nikakav bar kod, nikakav specijalni broj, nema nikakvu mogućnost da se van vas očitaju dokumenti sa njega, potpuno je zaštićen. Posle ovog dokumenta moraće ići drugi zakon, zakon o putnim ispravama, gde ćemo morati predvideti i novu putnu ispravu i njenu zaštitu, ali o tom-potom.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Da, ovlašćeni predstavnik SPS-a, narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre i uvaženi saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, ne bih rekao da je zakon samo tehnički. On treba da obezbedi nekoliko stvari i dozvolite, ja ću da krenem obrnutim redom od onoga kako je uobičajeno.
Poglavlje IV, na poslednjoj strani Predloga zakona kaže se - za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva u republičkom budžetu. To je relativno tačno. Da bi ovaj zakon bio usvojen i da bi bio primenljiv, bila je neophodna velika nabavka tehničkih sistema u MUP-u. Dozvolite da podsetim na tu nabavku.
Negde 2002. ili 2003. godine, čini mi se, ministar Dušan Mihailović je potpisao ugovor sa Motorolom. Čini mi se da je u ovoj priči čuveni Cizelj, kojim se obezbeđuje velika oprema, hardver i softver, veliki računari, mečeri, dekoderi i sve drugo što je neophodno i čini mi se u ukupnoj vrednosti od 20 miliona dolara ili evra. Nisam siguran da li je to taj nivo vrednosti.
Mi smo tada opominjali da se radi o velikoj nabavci, da se radi o kršenju zakona, da jedno ministarstvo nema pravo, u skladu sa zakonom o budžetu i budžetskom poslovanju i Zakon o trezoru, da zadužuje budžet u narednim godinama, što je ovde bio slučaj.
Dakle, pošto smo narodni poslanici i pošto se bavimo ovim poslom dužnost mi je da to kažemo.
Ovde ne polemišem da li je ova oprema dobra ili nije, da li je trebalo ili nije, prosto želim da ukažem na taj podatak. O ovome je bilo govora u štampi i bilo je reči u nekim drugim prilikama na Odboru za bezbednost i odbranu Narodne skupštine Republike Srbije. Podsećam da je i današnji ministar, gospodin Jočić, u jednom trenutku bio predsednik tog skupštinskog odbora.
Dakle, tačno je da u ovom trenutku za ovo nisu neophodna budžetska sredstva, ali je tačno naravno da će građani imati izvesne troškove, koji neće biti preveliki, ali će ih biti. Pored toga što su oslobođeni takse za zamenu lične karte, da se uvedu novi identifikacioni dokumenti.
Ovde se radi o uvođenju integrisanog automatizovanog sistema za personalizaciju identifikacionih dokumenata. Može da imponuje što Srbija u ovom trenutku može na ovaj način da uredi jednu važnu oblast.
Želim samo da podsetim da lična karta nije obavezan dokument u svim državama. U nordijskim državama ne postoji lična karta, u Australiji i Kanadi ne postoji lična karta, u nekim drugim državama postoji po oblastima i na osnovu te lične karte ne regulišu se neka prava iz socijalne, zdravstvene i drugih vidova zaštite. Ovde postoji jedna praksa, da neko ne pomisli da zagovaram drugačiji koncept.
Želim ovom prilikom da kažem da postoje drugačija mišljenja u vezi sa ovim. Dozvolite mi da to u nekoliko rečenica kažem. Pre nekoliko dana sam primio dvojicu mladih ljudi. Oni su orijentisani u smislu nacionalnog romantizma, ljudskih prava. Radi se o dvojici sjajnih mladih ljudi. Jedan od njih je dobitnik nagrade "Miloš Crnjanski".
Dakle, očigledno se radi o eksponiranim ljudima, koji su želeli da mi ukažu na mogućnost eventualnih zloupotreba kada se usvoji ovaj zakon i kada ovaj sistem zaživi. Samo želim da iznesem neke od njihovih bojazni i očekujem odgovore u vezi sa tim, zato što mi ne radimo ništa tajno, svaki dan razgovaramo sa građanima. Kad procenim da nešto jeste vredno pomena, onda na ovom mestu, a ovo jeste mesto gde treba to da saopštavamo, to i kažem.
Inače, oni su bili veoma motivisani, napravili su jednu knjižicu, razne diskove, skupili su razne tekstove itd. Da ne bih čitao šta je njihova osnovna pretpostavka, samo pitam gospodina ministra i uvažene saradnike: da li je moguće da ovakav identifikacioni dokumenat postane predmet zloupotrebe? Da li je moguće, bez znanja onog ko poseduje ovakav personalni dokument, menjati baze? Da li je moguće vršenje očitavanja na daljinu onoga što stoji u čipu na ovom identifikacionom dokumentu? Dakle, da li je moguća zloupotreba ubilo kom smislu?
Vi znate da je postojala ranije jedna fama da je ta tzv. famozna Udba o svima znala sve, da su se na policama nalazile tone dosijea o svakom od građana Srbije, da je u njima svašta pisalo itd. i da bi jednom ovakvom visoko sofisticiranom opremom eventualno bila stvorena mogućnost hakerima i drugima koji se bave različitim oblastima koje omogućavaju, na osnovu znanja koje poseduju, da se izvrše zloupotrebe, dakle, da se građanin dovede u jednu tešku i neprijatnu poziciju, a da o tome nema pojma. To je veoma važno.
Podsećam vas da je, ako usvojimo ovaj zakon, zaokružena jedna biometrijska celina i da se na osnovu ovakvog identifikacionog dokumenta, znači, na osnovu otiska prsta, fotografije, potpisa, može o jednom čoveku znati štošta. Ne bih o ovome dalje govorio. Molim za odgovor.
Jer, i u nekim članovima, u članu 28. koji tretira korišćenje podataka, piše: "Nadležni organ može podatke iz evidencije davati državnim i drugim organima i organizacijama, kao i pravnim i fizičkim licima, i to pod sledećim uslovima", i onda se tačno navodi. Dakle, zakon obezbeđuje da nema zloupotrebe. Samo pitam da li u tehničkom smislu, u smislu pouzdanosti softvera i opreme, jeste moguće da se građanima garantuje, tražim vrlo eksplicitan odgovor, da se ne može ulaziti u baze koje poseduje policija?
Sledeće pitanje koje je za mene veoma važno: da li su ove baze podataka dostupne nekom drugom bez znanja policije? Dakle, da li nekakav centar Motorole bilo gde u svetu ili nekog drugog može da ulazi u ove baze podataka ili da se koristi ovim podacima na neovlašćen način? To je za mene kao građanina veoma važno pitanje.
Hteo sam da pohvalim pretposlednji stav člana 10. Postoji, ministar je to ovde rekao, dugo već zahtev da se jednom broju građana Srbije, koji zbog toga što pripadaju određenim verskim zajednicama, ili su to verski službenici, ili neke druge kategorije građana koje imaju potrebu da na fotografiji, koja se nalazi na ovom identifikacionom dokumentu, budu sa maramom, sa kapom, sa nekim drugim obeležjem koje je sastavni deo njihove profesije ili to na izvestan način odražava njihovu versku pripadnost.
Podsećam da je kod SPC običaj da se u crkvu ulazi bez kape, ali taj običaj ne važi za žene, da pripadnice ženskog pola muslimanske veroispovesti skidanje marame doživljavaju kao jedan od vrlo delikatnih postupaka. U tom smislu je važno da se obezbedi svim ovim ljudima, u skladu sa ličnim pravima, građanskim ili verskim slobodama, da se na identifikacionom dokumentu nalazi fotografija koja je uobičajena za ono što je uobičajeno za ove ljude. Dakle, u tom smislu zakon jeste dobar.
Jutros sam u šali pitao da li to znači da seljak iz Šumadije ima pravo da se slika sa šajkačom?
Ako ima, pozdravljam to, mada moram da kažem da u Srbiji postoji običaj da se kapa skida pred vlašću. Da li je to iz poniznosti ili iz tradicije, ne znam. U sud se ulazi bez kape, u prostorije u kojima se na bilo koji način komunicira sa državom ljudi skidaju kape.
Takođe, želim da kažem da je veoma važno da se ne mogu ovi podaci zloupotrebljavati. Podsećam, kod proteklih izbora za ovaj parlament, u velikom broju opština je došlo do direktne zloupotrebe podataka, matičnih podataka, iz lekarskog protokola, iz policije, iz fonda zapošljavanja, odnosno državne organizacije koja se bavi zapošljavanjem.
Nije mi tema da njih danas kritikujem, samo želim da kažem, o tome sam govorio analizirajući izborne rezultate, da je toga bilo, da su brojne stranke učestvovale na izborima na taj način što su ostvarile nekoliko puta manje glasova od potrebnog broja potpisa, da su se u ovim potpisima nalazili kandidati drugih stranaka, da je dolazilo do veoma velike zloupotrebe.
Hoću da verujem da usvajanjem ovog zakona to više neće biti moguće. Ako hoćete podatke, mogu da vam ih saopštim vrlo precizno, ali onda bi to mogla biti neprijatnost za neke moje kolege ovde i neću to da činim, nije mi to danas namera. Namera mi je da sprečim, da sprečimo svi zajedno da se ovo ne dešava, da ne može niko bez znanja građanina da uzima njegove lične podatke i da se tim podacima koristi kao da je on za to dao saglasnost. Dakle, nije to nevažno pitanje. Evo, to su neka od razmišljanja koja imam s tim u vezi.
Želim da verujem da ćemo donošenjem ovog zakona eliminisati ove bojazni, koje sam ovde izrekao ili kao svoje ili u ime onih koji su sa mnom razgovarali. Želim da verujem da će usvajanjem ovog zakona pre svega na osnovu ovih kompjuterskih biometrijskih analiza biti pohapšeni neki do kojih se danas teško dolazi. Dakle, otisci prstiju se mogu na ovaj način pretraživati neslućenom brzinom i verujem, ako uhvatimo jednog lopova donošenjem ovog zakona, da ova moja bojazan nije vredna, narod bi rekao, ni pišljivog boba, izvinjavam se. Ali, dužnost mi je da kažem o svemu zato što ovo jeste mesto gde o svemu treba da govorimo.
Dakle, u tom smislu i završavam, pošteni građani ne bi trebalo da imaju nikakvu muku s tim u vezi, a ako ovo hoće biti muka za one čiji zanat nije častan, onda to jeste razlog da se radujem. Hvala vam lepo. SPS glasaće za ovaj zakon.

Hvala. Reč ima ministar unutrašnjih poslova, gospodin Dragan Jočić. Izvolite.

Zahvaljujem se poslaniku koji je postavio ova pitanja koja izazivaju određenu nedoumicu. Prvo da kažem oko ovoga što se zove očitavanje na daljinu.
Ovo nije taj dokument, ovaj čip jednostavno kao čip predstavlja jednu memoriju, običnu memoriju na koju su stavljeni svi ovi podaci koji su u zakonu i van toga nema drugih podataka. Ne može se ovom ličnom kartom ulaziti u baze podataka o ličnosti koji se negde drugo pred nadležnim organom drže. To je prvo.
Postoje neki elektronski dokumenti, nova era dokumenata kao što je elektronski pasoš, koji emituju i koji se mogu očitavati na daljinu posle ulaska u određeni program, odnosno otkucavanjem određene šifre. To ovaj dokument nema.
Ne može se ništa, on je potpuno siguran i mnogo više zloupotreba može se izvršiti sadašnjom ličnom kartom nego ovim dokumentom, i ne može ništa mimo vas da se uradi i da neko sa strane zloupotrebi ovaj dokument.
Što se tiče ovog prvog pitanja, moram da napravim određenu delimičnu korekciju. Vi ste rekli oko 20 miliona evra, međutim, s obzirom da su ugovori sklopljeni pre tri godine, znači cena nabavke ovih dokumenata bila je 98 miliona evra, 98.174.308 evra.
Ne ulazim u to da li je trebalo dati ovoliki novac, ali jednostavno je kupljeno tada, pre tri godine, sve da mogu slobodno da kažem da bi određeni deo Balkana mogao da se snabde, da budemo proizvođači ovih dokumenata.
Kupljeno je, a nije se zapravo uopšte tretirala mogućnost kako će početi proizvodnja ovoga, da li postoje objekti za personalizaciju ovih ličnih dokumenata. Ovo ne možete da uradite u svakom objektu, mora poseban objekat da se podigne, moraju da budu posebni uslovi.
Samo unošenje podataka mora biti u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Međutim, nabavljena je oprema da MUP mora na primer da angažuje, i to je problem iz koga nekako moram da izađem ako to bude zaživelo dok sam ministar unutrašnjih poslova, ko da organizuje proizvodnju.
Treba 300 ljudi zaposliti koji veze nemaju ili nemaju dodira sa onim što je nadležnost MUP-a, a treba da proizvede ovaj dokument. Eto, samo radi javnosti i radi korekcije ovog vašeg postavljenog pitanja. Tu ima dosta firmi, ova jedna koju ste pomenuli, ona je samo nabavljač jednog segmenta, to je pretraživanje otisaka prstiju i fotografija skenera, i ona je u odnosu na ovu cifru u ne značajnoj participaciji.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe SRS. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle priče o nabavci koja je vredela 100 miliona evra, čekao sam kada će Ministarstvo izaći sa predlogom zakona o novom izgledu, obliku, obrascu lične karte, zato što treba opravdati taj uloženi novac.
I sada se država dalje upetljava, umesto da kaže po kom osnovu je neko uložio 100 miliona evra u nabavku mašina, opreme, materijala, hardver, softver, šta je sve nabavljeno, iako tada nije postojao zakon po kome je to bilo moguće nabavljati.
Ko je odobrio nabavku, ko je učestvovao direktno u ugovaranju poslova i kome je pripao procenat od te nabavke? Ovde treba izaći, mislim da Odbor za odbranu i bezbednost ako ne želi da radi na tom pitanju onda ćemo postaviti poslaničko pitanje, to je 100 miliona evra ljudi, ni milion ni dva, ni pet, nego 100 miliona evra da bismo dobili nov obrazac lične karte četiri godine posle toga.
I sada je diskutabilno da li nam je to baš toliko neophodno, da li je baš toliko potrebno. Sklon sam da poverujem da taj čip neće ugroziti privatnost zato što i sam imam nekoliko kartica sa nekakvim čipovima sa kojima idem u banku, ovamo, onamo. Ako me i tu neko špijunira, prati, onda će još lakše moći i sa ovim čipom. Ako ne ili ako mi država garantuje da mogu uvek da proverim da li mi još neko ulazi u tu bazu podataka, da li je puni podacima koje očitava neko negde u Evropi?
Možda mi nemamo mašine koje sa tog čipa mogu da očitaju neke podatke, a nesavesni službenik ih ubaci, pa onda savremenije mašine ili prilagođene, ili mašine koje čekaju taj čip negde na aerodromu otkrivaju i druge podatke. A to mogu da budu lažni podaci. Neko može da vam upiše da ste homoseksualan, neko da ste kažnjavani pet puta.
Ovo vam govorim zato što član 18. i 20. Ustava garantuju dostojanstvo i pravo na privatni život i zaštitu tajnosti podataka o ličnosti. Naravno, kaže se da se prikupljanje i obrada podataka uređuju zakonom, ali ovim zakonom to nije do kraja uređeno. Čitajući kaznene odredbe zakona, vidim kažnjavanje isključivo građanina: ako mu je istekla lična karta, ako je uneo netačne podatke, ako nije podneo nekakav zahtev, ako nije platio taksu, a toga će biti.
Gde je odgovornost države? A šta će biti ako neko pogazi članove 27. i 28, čini mi se, Predloga zakona, pa evidencija ne bude zaštićena od neovlašćenog pristupa ili, što je još gore, da nadležni organ podatke iz evidencije da neovlašćenim licima? Vi ste ovde preširoko predvideli ovlašćenja za lica koja mogu dobiti naše podatke. Rekli ste - za ona koja imaju na to pravo određeno zakonom ili nekim drugim propisom. To je već opasno.
Ako Vlada ili ministar urede svojom uredbom ko će još mimo zakona doći do mojih podataka, ne slažem se s tim, jer je Ustav rekao da isključivo zakon daje pravo na kontrolu podataka bilo koje ličnosti, nema drugih propisa. To su dileme koje imam.
Nijedan činovnik neće biti kažnjen, nije predviđeno kažnjivo delo po ovom zakonu neovlašćenog pristupa, izdavanja podataka, ukucavanja netačnih podataka.
Zašto predlagač zakona nije predvideo odgovornost i za sebe? MUP predlaže zakon, MUP mora da predvidi i kazne u okviru Ministarstva za onoga ko se ne ponaša u skladu sa zakonom, ne samo za građane. Za građane je ovaj zakon teret. Svi ćemo morati da stanemo pred šalter, svima ćete uzeti neku taksu.
Videćemo, mora da se fotografiše čovek, mora da kupi obrazac. Sve ovo košta. To što štampate, to što ste zaposlili 300 lica, to će nas koštati iz budžeta. Sve će ovo da nas košta, ovaj zakon nas košta, on ne donosi nikakav prihod. Doneo je prihod Dušanu Mihailoviću i njegovoj bandi, doneo prihod Motoroli, a nama rashode. Mi to moramo da finansiramo.
Sto miliona evra za opremu, nisam video podatak koliko će još da košta, iako ne treba dodatnih sredstava u budžetu, ali koliko će ovo da košta. Što neko nije sabrao - oprema, obrasci, čipovi, zaposleni, da tačno znamo koliko nas ovaj zakon košta. Možda možemo da ga odložimo za bolja vremena, tim pre što me niste ubedili da to moramo da bismo ušli u EU.
Japan, u kome svakom čoveku ono što država garantuje mora da ostvari, pošto je i on tehnološki opremljen da proveri, Japan to nije uveo. I tamo samo 10 posto stanovništva veruje da će podaci biti apsolutno tajni i dostupni samo onima na koje se odnose. Verovatno da je to ogromna oprema i da zauzima neko skladište. Verovatno pada prašina.
Postavlja se pitanje tehnološke zastarelosti, ako se ne ubaci što pre u pogon. Ako je prošlo četiri godine od nabavke, znate šta, ko je kupi nov automobil pre četiri godine, sad već razmišlja da ga zameni. A oprema koja bi trebalo da radi bar još deset godina u Srbiji, četiri godine leži u nekom magacinu, zaista se postavlja pitanje - može li ta oprema da zadovolji standarde za dve ili tri godine, koliko bude trajalo izdavanje novih ličnih karata.
Ovo bi zaista bio tehnički zakon i ne bi ga trebalo ni donositi, on prepisuje sva rešenja koja su, u principu, ista kao i do sada. Ali ja sam pripremio i jednu kratku diskusiju i o tom članu 10. stav 6. i drago mi je što mogu da polemišem tu i sa gospodinom Baralićem, koji je govorio o istoj tematici iz drugog ugla.
Tu nema ljudskih prava. Tu nema prava manjina. Radi se o identifikaciji. Zabrađena žena nije identifikovana. Ne mogu to da prihvatim. Dođe u MUP, donese digitalnu fotografiju, vi vidite samo oči. Onda ona kaže - meni vera traži da se ovako fotografišem. Hoće li policajac reći - da, sada ću da vas prepoznam. Znate, i pred doktorom se svlači. Postoje službe pred kojima više nemate nekakvih svojih prava, ne možete na njima da insistirate, zato što je, kažete, država važnija od svega.
Ovo je zakon koji će olakšati borbu protiv terorizma. Znate, ministre, da to nije baš tačno. Oni koji su udarili na Ameriku septembra došli su iz zemalja u kojima je potpuna identifikacija, sleteli na američke aerodrome na kojima izuvaju ljude već pet godina, do gola ih svlače, provere im kad im je rođen otac, majka, deda, pradeda, pa su opet teroristi ušli u Ameriku i napravili onakav ršum.
Ne može samo zakon da obezbeđuje državu. Znači, kad vam Motorola nešto isporuči, a radi i za američku vladu, nikad nemojte da verujete da u tom čipu ne postoji neki zarez koji može da se aktivira ili su zaista naši stručnjaci toliko odmakli daleko da mogu da prepoznaju svaku inovaciju.
Videli ste sa vindousom šta se desilo. Ne treba dalje čovek da vam priča. Mozak mozgova prevaren. Videli ste šta rade hakeri iz Rusije kad naprave pometnju u Pentagonu. Što ne bi i sa tim našim malim karticama? Samo se toga bojim, čak se nisu ni svi konji potkovali, pa žaba digla nogu. U Evropi je vrlo malo primenjen ovaj sistem. Hajde da su to svi uradili, pa hajde i mi, jednostavno, to je trend, ali vi nemate tu obavezu ni na aerodromima, niti bilo gde, još uvek se čovek registruje pasošem u kome se gleda fotografija.
Pitanje je hoće li po konvencijama ovo ikada moći da bude međunarodna obaveza. Države mogu da ih uvode kao obaveze zato što mogu da pravdaju to raznoraznim razlozima. Ovde sam ubeđen da su razlozi prvo pranja obraza nečijeg, izbegavanja kazne za nekoga ko se tim poslom bavio neovlašćeno, a posle toga to se sve uvije u neku oblandu da ne košta ništa i da će nam pomoći da lakše komuniciramo sa svetom.
Zbog toga sam skeptik u pogledu donošenja ovog zakona i zato će poslanička grupa SRS biti protiv.

Hvala. Repliku traži narodni poslanik Rajko Baralić. Izvolite.

Samo da nešto razjasnim, takođe bih bio na stanovištu koje ima gospodin Nikolić. Kada novi obrazac lične karte ne bi imao ove biometrijske elemente - fotografiju, potpis i otisak prsta, i kada pozornik ili neko ko vrši identifikaciju ne bi imao dekoder. Dakle, u tom smislu sada je mogućnost da se ustanovi identitet osobe praktično dovedena do savršenstva.
Takođe, ne mislim da je normalno da se neko fotografiše zabrađen, a to ne podrazumeva maramu. Rekao sam - maramu. Ako to znači da neko treba da ima zar ili feredžu, onda sam protiv toga, jer to jeste bitno skrivanje identiteta. Dakle, u tom smislu želim da pojasnim šta je bilo moje izjašnjenje u vezi sa ovim. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ivan Živadinović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe G17 plus. Izvolite.