Gospodine Vučiću, ponovo vas molim da privedete kraju.

Završavam, gospodine potpredsedniče, vi ste veoma racionalan, ozbiljan i razuman čovek. Ovo iskreno mislim, najiskrenije to mislim. Gospodin Mihailović je veoma razuman i racionalan čovek.
Dakle, krematorijum za Rome i Jevreje nije isto, dragi moj prijatelju, nije isto. To nije za isključenje iz stranke, to je za ne znam šta, nego nekoga nazvati u ideološkom smislu ustašama. Mogu da budem i prevodilac, znam nekoliko jezika, govorim nekoliko stranih jezika i mogu prevodilac da budem, nije mi to problem, nije sramota da to budem. Imao sam tu nesreću ili sreću i da živim van granica ove zemlje pa nije mi problem.
Moram da vam kažem, nigde još nisam čuo, sem u vašoj stranci, da se neko zalaže za krematorijume za Rome i Jevreje. To još nigde nisam čuo. Takav mrak, takvo crnilo nikada nikome u Srbiji nije pao na pamet. To je najozbiljnija moguća stvar.
Na kraju, hoću da umirim članove i simpatizere SRS, sada hoću da govorim o jednoj stvari, a to je da se ne sekiraju, ne moraju da dolaze u Beogradu, ne moraju nigde, mi lako izlazimo sa ovima na kraju, pobeđivali smo ih i pobeđivaćemo ih uvek, pobedićemo ih na narednim izborima, oslobodićemo Srbiju od lopovluka i kriminala. Hvala najlepše. (Aplauz SRS.)

Momenat, gospodine Albijaniću, pretpostavljam da ćete prepustiti red predsedniku Skupštine, gospodinu Markoviću, pretpostavljam. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući, zahvaljujem se vama, gospodine Albijaniću, jer svi vi znate, i pored neverovatno smešnih izjava, kao što znate, Poslovnik ne zabranjuje glupiranje, da predsednik Narodne skupštine može da sedne na mesto predsedavajućeg i da onda postupi. Zato vam se zahvaljujem što ste mi omogućili da sa ove govornice se pozovem na ono o čemu ste tako lepo pričali svih prethodnih sati pozivajući se na zakon, pozivajući se na državu Srbiju i pozivajući se na Poslovnik i dostojanstvo.
Ne volim da se ne odnosi na onog ko govori ono za šta se zalaže. Daću priliku predsedavajućem da me opomene. Vidim da imate podatke koje iznosite sa ove govornice međusobno o stanovima, o novcu, o platama, o privilegijama. Sjajno. Govorim o privatnom životu, opomenite me.

Nastavite, gospodine Markoviću.

Ne primam ovde platu, nemam državni stan, nisam ga uzeo, imam svoj u podrumu od 30 kvadrata, ali imam ovu državu. I vi je imate. Imate način, i vi ga dobro znate, samo se ponekad valjda svi zaboravimo od svađa, jer nam je teško, a teško nam je, jer niko ne može sam. Ali, moramo u ovoj državi da se dogovorimo.
Naravno da se zahvaljujem svim potpredsednicima koji danas vode sednicu, jer rešavam probleme koji se tiču i moje i vaše dece. Rešavam ih praktično, jer ne može nijednog trenutka da bude vakuum. Videli ste pre nekoliko dana, sa ove govornice su neki ljudi viknuli - živela Srbija, hajdemo sada da uradimo nešto, i izašli. Izašli su. Mnogi od vas su samo zaboravili redosled, a siguran sam da ga znaju i da hoće da ga ispoštuju.
Ovog časa moram da potpišem pismo, čekao sam ga gore, koje se odnosi na odluku koju je ova skupština donela. Moramo, da bismo nastavili da imamo šansi da obezbedimo državu, da preuzmemo i da nastavimo svoje obaveze prema Savetu Evrope u roku od dva sata.
Postoje pravila. To je zakon. Ne želim, a verujem da ni vi ne želite državu, ali sam vozio neregistrovan auto, pretpostavljam da ste i vi vozili neregistrovan auto i nikoga niste ugrozili, jer ste dobar vozač. Možete da ubedite i svoju porodicu i sve da ste dobar vozač. Nećete vi nikakav prekršaj da napravite, neka vam veruju na reč.
Ali, probajte da izađete iz zemlje, probajte da ostvarite neko pravo na osnovu tog vozila koje nije registrovano. Nećete moći. Mora da se registruje. To je ono zbog čega vi takođe, svi mi sedimo ovde, da utvrdimo tu proceduru i da se u skladu sa njom ponašamo. Sada to radimo, i deo zakona koji je na dnevnom redu, a vi ste ih tražili.
Gospodin Mašić je, pretpostavljam, tu negde, ne vidim ga trenutno, vi ste sa ove govornice pozvali mene, kao predsednika, da intervenišem da što pre Vlada pošalje zakon o poljoprivrednom zemljištu, jer vi kao stručnjak za poljoprivredu znate koliko je to važno građanima.
Ovog časa odlažemo taj početak. Vi ste svi, znate da svojim strankama morate da na kraju podnesete izveštaj u odnosu na koji će oni da se obrate građanima i da kažu, naravno, evo identifikacija, nova lična karta, ali ne može dok se ovde ne izglasa.
Kada se 1999. godine, a i tada sam bio ovde i tada sam se borio za svoju zemlju, nisam jedini i ne treba odavati čast onima koji rade svoj posao, a nadam se da su svi spremni da rade svoj posao, gledao sam jedan makedonski sajt, Makedonija je već bila izdvojena, na tom sajtu su se sa rečnikom, koji sam i danas ovde čuo, pojavljivale različite ideje, zašto ih nisu ranije bombardovali, a ovi drugi kažu, što ne ustanu i pobede ih. Sve tako. Onda se na svakih desetak minuta uključivao neko u taj forum, imao je samo jednu rečenicu, a da razmislimo lečka.
Pozvaću vas, kao što je sugerisao jedan iskusan poslanik, pozvaću šefove poslaničkih grupa na razgovor. Ako on ne uspe, a bojim se da neće, jer je vrtlog veliki, pozvaću vas, a razmislite lečka, pa u odnosu na to da nastavimo u utorak. Hvala najlepše i molim za prekid sednice od strane predsedavajućeg. Hvala vam.
(Vjerica Radeta, sa mesta: A do utorka B 92.)

Hvala. Momenat, gospodine predsedniče, u vašem kabinetu odmah da dođu šefovi poslaničkih grupa i da pokušamo, zaista, da napravimo jedan razuman dogovor. Sednica će se nastaviti odmah čim taj dogovor se napravi, za pola sata. Znači, u 13,00 nastavak.
(Posle pauze – 13,05.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad. Pre nego što pređemo na 6. tačku dnevnog reda, Predlog zakona o ličnoj karti, reč ima predsednik Narodne skupštine, gospodin Predrag Marković.

Želeo bih prvo pred javnošću, koja prati ovaj prenos i koja je verovatno bila uznemirena, ali pred svima vama i medijima koji prate, da se zahvalim predstavnicima i predsednicima poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koji su svesni koliko su njihovi poslanici, koliko su njihove stranke i građani koje predstavljaju, međusobno povređeni i, naravno zadržavajući pravo da je u pravu, pokazali izuzetnu odgovornost, zahvaljujem se još jednom svima, spremnost da se za potrebe države Srbije i njenih građana, radi kojih će se i ubuduće takmičiti, ako naravno država bude obezbedila stabilnost, a ova vrsta dogovora garantuje da su ljudi u Srbiji sposobni da se isvađaju, ali znajući šta su, a to je da su narodni predstavnici, i da se dogovore.
Naravno, sednica će sada biti nastavljena načelnom raspravom prema dogovoru svih. Još jednom se svima zahvaljujem na odgovornosti. Važno je da znamo da umemo da se dogovorimo i da ćemo to sigurno i ubuduće moći da radimo. Hvala vam svima i hvala vama, gospodine Mihailoviću, što mi u ovim trenucima velikog broja sitnih obaveza vi, i ostali potpredsednici, pomažete u radu. Hvala vam u ime svih.

Pošto sam na sastanku sa predsednicima poslaničkih grupa obavešten da su prijavljeni za reč povukli svoje zahteve, nastavljamo rad.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O LIČNOJ KARTI (načela)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača Dragan Jočić, ministar unutrašnjih poslova, želi reč? Izvolite.