Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih ponavljao ono što su poslanici SRS danas povodom ovog teksta predloga zakona istakli. Međutim, ono što lično smatram da, ukoliko je trebalo nešto raditi na ovom projektu i uraditi neku inovaciju u pogledu lične karte, po mom dubokom mišljenju moglo se ići samo na izmene i dopune zakona, a ni u kom slučaju na predlog novog zakonskog projekta.
Naime, većina odredaba Predloga zakona nije nepoznata. Imajući u vidu brojne zakone koji su se odnosili na ličnu kartu, koji su bili objavljeni u "Službenom glasniku" broj 15/74, 54/77, 57/80, 45/88, 40/88, 53/93, 67/93 i 48/94. Po mom dubokom uverenju nećemo na ovaj način izvršiti reformu u onom obimu u kojem predlagač smatra da će se na ovakav način lakše obračunati sa organizovanim kriminalom.
Srbija ima stručnu policiju. Metodi identifikacije građana u bivšoj SFRJ, SRJ, a danas u Srbiji su pre svega metodi koje je naša zemlja preuzimala od zemalja iz uporednog prava. Osnovni dokument na osnovu koga su vršene identifikacije građana, tačnije rečeno lica, jeste bila lična karta. Lična karta je sadržala i dan-danas sadrži osnovne elemente za utvrđivanje identiteta.
Jedna od najbitnijih metoda jeste Vučetićeva metoda, poznata daktiloskopska zbirka, tj. otisci prstiju. To je neprevaziđen metod u Evropi. Preuzet je i u drugim državama van Evrope i danas je u primeni. Identifikacija otisaka papilarnih linija jeste jedna od najznačajnijih i od rođenja pa do smrti nepromenljivih karakteristika svake individue koja se razlikuje od svake druge individue.
Važeći zakon o ličnoj karti, koji je noveliran 94. godine, sadrži uvodne napomene, kao što to sadrži i Predlog zakona, da je lična karta javna isprava kojom se dokazuje identitet ličnosti.
Drugo, da ta lična karta, prema važećem zakonu, služi kao dokaz o drugim činjenicama koje su u njoj sadržane.
Ovaj zakon iz 94. godine, koji je noveliran, sadrži 24 člana, dosta sažeto, precizno i koncizno.
Reč-dve vezano za član 4. Mislim da je u ovom članu, kako je predviđeno, stranim državljanima i licima bez državljanstva koja borave na teritoriji Republike Srbije lična karta se izdaje u skladu sa posebnim zakonom.
Lično mislim da lična karta, a ne boravak i kretanje stranaca, mogla je da bude obuhvaćena u Predlogu ovog zakona, jer bi u tom slučaju obuhvatili i naše građane, a ujedno i strane državljane, s tim što bi se razradila dva do tri člana koja su prava i obaveze i kada imaju prava strani državljani, pod kojim uslovima da im se izda lična karta na području Republike Srbije.
Što se tiče člana 5, lična karta se izdaje sa rokom važenja od pet godina, a deci sa rokom važenja od dve godine, a najkasnije do kraja meseca u kalendarskoj godini kada pune 16 godina života.
Lično smatram da važeće odredbe o važenju lične karte su daleko prihvatljivije i da je rok od pet godina, odnosno od dve godine, veoma kratak, jer se time građani izlažu troškovima, maltretiranju i šikaniranju. Dosta mi je poznata ova materija kada je u pitanju evidencija, izdavanje ličnih karata, čuvanje i korišćenje tih podataka.
Što se tiče člana 8. stav 2, obrazac lične karte sadrži i zaštitne elemente koje propisuje ministar, ali se ovde ne vidi koji su to zaštitni elementi. Trebalo bi da bude propisano koji su to zaštitni elementi, ne podzakonskim aktom, nego da budu uneti ovde, da se vidi koji su zaštitni mehanizmi u ovoj normi.
Što se tiče utvrđivanja identiteta, kako je predloženo u članu 10. Predloga zakona, lice iz stava 5. ovog člana koje prema nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti i narodnim običajima nosi kapu ili maramu kao sastavni deo nošnje, odnosno odeće, može biti fotografisano sa kapom ili maramom, u skladu sa propisima o načinu uzimanja biometrijskih podataka.
Ovo je vrlo delikatno pitanje. Vrlo je značajno baš zbog toga što lica koja budu imala na sebi bilo koji deo odeće mogu, pre svega, na prevaran način iskoristiti priliku da se njihov identitet i opis lica neće moći verodostojno proveriti kasnije, ukoliko se to pri izdavanju lične karte, pri utvrđivanju identiteta, precizno i sveobuhvatno ne bude fiksiralo, fotografisalo, pogotovo ako ima ožiljke, pogotovo starost lica, boja kose, oblik i dužina nosa i sve karakteristike koje su vezane za opis lica, koje je kod nas izuzetno dobro funkcionisalo i davalo željene rezultate.
Što se tiče člana 12. mislim da je suvišan. Zašto? Bilo je prikladnije, kao što je u važećem članu 3, prava i dužnost svakog lica starijeg od 18, odnosno sada od 16 godina, da ima ličnu kartu.
Predlagač smatra da je potrebno napisati posebnu normu o istinitosti podataka unetih u obrazac prilikom podnošenja zahteva za izdavanje lične karte, a to je sadržano u članu 13, jer na osnovu člana 13. organ koji izdaje ličnu kartu, koji prima obrasce, odmah traži dokaze i dokumente na osnovu kojih se podnosi zahtev, a na osnovu kojih treba da bude izdata lična karta.
Dakle, po meni član 12. je suvišan.
Što se tiče ovog roka za izdavanje lične karte, 15 dana mislim da je kratak rok, osam dana je dovoljan da se izda lična karta. Pre svega, imajući u vidu činjenicu da mi imamo dovoljan broj administrativnih radnika u policiji, dosta obučenih, koji mogu u roku od osam dana po prijemu zahteva da izdaju ličnu kartu.
To je ta ažurnost organa uprave. Očekivao sam da će policija ipak u ovom pogledu, bar administracija u policiji, moći brže građanima da odgovori njihovim zahtevima.
Što se tiče potvrde o podnetom zahtevu, ona je opravdana, jer potvrda, pogotovo ako se ima u vidu da je građanin pre svega došao u onaj određeni rok u kome treba da podnese zahtev, on podnosi zahtev, ali mu organ izdaje potvrdu, da on kada ga legitimišu policajci pokazuje potvrdu, da je predao nadležnom organu zahtev za izdavanje lične karte i sa tim zahtevom i prijemnim pečatom on dokazuje svoje pravo, da on nije propustio rok.
Ovo je isto tako sporno u članu 19, ako fotografija na ličnoj karti više ne odgovara njegovom izgledu, i to je sporno. Kada je u pitanju član 23, on je u koliziji sa članom 22. stav 2. Ustava Republike Srbije, jer nestalu ličnu kartu nadležni organ rešenjem proglašava nevažećom. Protiv rešenja, kao što je to rekla gospođa Radeta Vjerica, narodni poslanik SRS, žalba nije dopuštena.
Odredbe člana 23. stav 2. Ustava Republike Srbije - svakome je zajemčeno pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojim se rešava o njegovom pravu ili na zakonom zasnovanom interesu. Zašto je ovo jako važno? Možda naizgled nije, ali jeste.
Ukoliko građanin koji je podneo zahtev zagubio ličnu kartu, ali je u međuvremenu našao, podneo je zahtev, nadležni organ je doneo rešenje po kome on sada proglašava nevažećom ličnu kartu, ali građanin u tom slučaju koji pronađe naknadno ličnu kartu može da uloži prigovor ili žalbu, i u tom slučaju nema potrebe ni rešenje o izdavanju, nadležni organ će svoje rešenje ukinuti i građanin ima ličnu kartu, nije izložen ni troškovima, niti gubljenju vremena.
Što se tiče člana 27, vidite, evidencija o ličnoj karti mora da bude ažurna, tačna i bezbednim merama zaštićena od neovlašćenog pristupa i korišćenja.
Kada smo kod ove odredbe, nema sankcije za onog ko bude prekoračio ovlašćenje i zloupotrebio evidenciju o ličnim kartama, a drugo ovde nije u zakonu precizno određeno ko će odgovarati ukoliko se povredi ova odredba, koji starešina u organima unutrašnjih poslova, odnosno u policiji.
Dakle, tu je trebalo da se precizno odredi da će onaj ko dovede do zloupotrebe i bude prekršena odredba člana 27, u tom slučaju neko mora da odgovara. Ovako nigde se ne pominje nijedna sankcija ukoliko dođe do zloupotrebe pri korišćenju ovih podataka.
Isto kada je član 28, vidite, ovde nije jasno. Kaže - nadležni organ može podatke iz evidencije davati državnim i drugim organima i organizacijama, kao i pravnim i fizičkim licima, i to pod sledećim uslovima, pa pod jedan, da je subjekt koji traži podatke zakonom i drugim propisom ovlašćen da traži i prima te podatke. Koji je to subjekt? Ovde mora da bude naznačeno koji je subjekt. Što se tiče prakse dosadašnje, to je bio samo sud. Mogao je da se da podatak na zahtev suda, a ne bilo koga.
Može se desiti da će neka politička stranka tražiti sutra podatke o nekim političkim protivnicima, a da će onaj koji je na vlasti svojoj političkoj stranci dati te podatke, taj će ih zloupotrebiti. Dakle, bez tačno određenih i razgraničenih odgovornosti nema ništa. Ovo je na kraju jedna nedoumica i ovde će ostati jedna pravna praznina u kojoj može doći do brojnih zloupotreba. Nema sankcije za onoga koji zloupotrebi.
Vidite, kada su u pitanju kaznene odredbe u članu 29. Mislim, a čuo sam da su i prethodnici, i poslanici SRS i šef poslaničke grupe, gospodin Tomislav Nikolić, a čuo sam da je još neko iz drugih stranaka rekao da su novčane kazne koje su predviđene u članu 29. veoma visoke, pogotovo u stavu 1. Zamislite, novčanom kaznom od 50.000 ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaje lice koje suprotno utvrđenoj dužnosti nema ličnu kartu.
Zamislite, čovek je prekoračio rok, napunio je 16 godina života, prošlo je nedelju dana ili deset dana, nema ličnu kartu, on po odredbi ovoga člana može biti kažnjen novčano 50.000 ili kaznom zatvora do 30 dana. Ovo su drakonske kazne, ovo je neprimereno, pogotovo u jednom demokratskom društvu. Ako se zalažemo za demokratiju i demokratsko društvo, ne možemo terati građanina koji na vreme nije podneo zahtev za izdavanje lične karte, propustio rok od sedam dana, da mu se izrekne kazna zatvora u trajanju od 30 dana. Ili lice koje ne podnese zahtev u određenom roku, kako to propisuje član 11. i 20. stav 2.
Dakle, jednom rečju, dame i gospodo, mogu reći da su ove kazne apsolutno neprimerene, bez obzira što su one i Zakonom o prekršajima propisane.
Što se tiče troškova za primenu ovog zakona, troškovnik je veoma visok.
Ako je tačno ono i ako sam dobro razumeo, da je oprema, plus 300 izvršilaca koji treba da rade na izradama novih ličnih karata u iznosu od 100 miliona i dali bi dodatno još 20 miliona, sada ću vam reći, dame i gospodo, gospodine ministre, da se za 100 miliona evra mogla povećati plata pripadnicima policije, svim pripadnicima policije u Srbiji koji imaju... verujem, to je Mihailović kupovao verovatno, tu opremu.
Za vrednost te opreme koja je kupljena za vreme ministra Dušana Mihailovića mogli ste da platite 333.000 i 330 plata po 300 evra pripadnicima policije, a znam da uniformisani deo, a još manje maltene i administrativni radnici, nemaju po 200 ili 250 evra svoje plate.
Taj iznos je trebalo da ide, ako ništa drugo, za poboljšanje materijalnog položaja pripadnika policije, njihovih porodica, a oni rade i obavljaju izuzetno teške poslove, pre svega skopčane i sa njihovim životima.
Isto tako, eto vidite, gospodin Dušan Mihailović je nabavio opremu u vrednosti od 100 miliona evra. Za 100 miliona evra, gospodo, Vlada Srbije je mogla da kupi 8.330 traktora srednje kategorije i da ih pokloni individualnim poljoprivrednim proizvođačima da proizvode hleb i da oru ovu bogatu srpsku zemlju. Hvala vam.