Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani poslanici, pošto se dugo godina bavim informatikom, znači to je negde oko 38 godina, govoriću ovog puta samo što je u vezi sa mojom strukom, ali moram prvo napraviti jednu malu digresiju. Hteo sam da ispričam jednu priču, ali ispričaću dve.
Pre nešto više od 150 godina pored mog sela trebalo je da prođe železnička pruga i onda su tamo oni kmetovi većnici većali i odlučili da pruga bude na jedno 300, možda i 500 metara od sela, da im ne bi gazila guske ili da im ne bi prolazila blizu sela.
I nešto malo manje od 150 godina su moji Elemirci pešačili 500 metara od zadnje kuće da bi stigli do železničke pruge. Ili su im nudili da naprave banju, a oni nisu hteli, pustili su to Melenčanima, susednom selu, i sada u Melencima postoji banja, mi je u Elemiru nemamo, jer naši tada ti, da kažem, odbornici nisu imali sluha da to treba napraviti.
Sada mi je palo na pamet, dok sam slušao prethodnog govornika, jedan slajd: Vikinzi kreću u rat, baš hoće da uđu u brod i jedni dolaze i nude im puškomitraljez, a oni onako naoružani štitovima i mačevima kažu - pustite te budalaštine, nemamo vremena, idemo da ratujemo, kad se vratimo iz rata videćemo šta nam nudite sada.
Tako, gospodo, da vam kažem, jako sam ponosan što sam bio učesnik kada se dodeljivao jedinstveni matični broj građana. Jedinstveni matični broj građana je zamenio onaj opskurni IDN broj ili broj lične karte koji je sad nestao, i ta šifra je i govoreća i identifikujuća, samo je vi posedujete, obostrana je i jednoznačna.
Vi ste se sa tom šifrom identifikovali, sa imenom se niste, ako se kazali Pera Perić, postoji ih još, ali kad ste napisali JMB građana, vi ste se jednoznačno identifikovali, s tim što u toj šifri imate i govoreći deo.
U zakonu vidim, možda su moje kolege o tome razmišljale, možda čak u ličnoj karti nije ni trebalo da postoji datum rođenja jer već postoji u JMBG. Ali, nije to najveći problem što smo propustili, postoje i drugi. Znači, sa 13 brojeva ste se jednoznačno identifikovali u državi Srbiji.
Vi sa trinaest brojeva, da vas podsetim na onaj čuveni bar-kod, štapićasti kod, dajan kod, identifikujete sve artikle ovog sveta, zna se zemlja, zna se koji je proizvođač, zna se o kom je artiklu reč. Zamislite da nemamo sad EAN koda.
Ja sam o tome razgovarao i pre 15 godina, da spasemo našu trgovinu, nije to bitno, desilo se šta se desilo. Sada vidite da funkcionišemo sjajno sa tim EAN kodom, ne samo zbog PDV, nego zbog zaliha, zbog trgovaca, zbog prodaje, zbog planiranja i da vam ne objašnjavam šta je sve to.
Lična karta se ne donosi zbog kriminalaca, donosi se humano, upravo objedinjavanje dokumentacije, o kome je prethodni kolega govorio, ali sa sarkazmom, vi gospodo, dovoljno je da vam pročita JMBG, da zna koja vam je krvna grupa, ako vam se nešto desilo u saobraćajki, ili da vam vide neku tamo anamnezu ili terapiju koju vam je odredio lekar.
Neće to biti dostupno svakom, lekaru će biti transparentni i dostupni podaci koji se tiču lekara, ne vašeg žiro računa u banci. Nemojmo da plašimo narod, da pričamo koještarije.
Ja sam za objedinjavanje svih dokumenata. Mi smo udarili prvi kolac, još nismo udarili temelj, tek smo definisali šifru i ličnu kartu. Naši temelji tek treba da se grade na ovom dalje, da objedinimo sve te baze podataka.
Postoji sistem zaštite, moje kolege jako dobro znaju, postoji sistem zaštite i od tih hakera koje pominjete.
Po vašoj logici, kako ste pričali, znamo da su u banci pare i onda, pošto ima pljačkaša banaka, da ne držimo pare u banci pošto ima ljudi koji razmišljaju kako da ih opljačkaju. Ima ljudi koji razmišljaju i kako da ih zaštite.
Tako i u našem poslu, postoje oni koji razmišljaju o nečemu, a postoje oni drugi koji razmišljaju o tome mnogo bolje, i čuju i prave zaštitu podataka od neovlašćenog korišćenja, od uništenja i svih tih čuda. Inače, ono je naučna fantastika da su nas provalili, do dobro, prihvatam i to da se zabavljamo.
Ali, gospodo, prišli smo jednom modernom načinu, ne možemo da se vraćamo nazad, i upravo moramo da unapređujemo. Čak i u onom čipu o kome ste pričali, koji bi se ugradio, šta mislite da je tu nešto loše, da neko zna gde ste vi, da može da vam pomogne, interveniše u nekom trenutku, šta je tu loše?
A ono pomodarstvo o kome vi pričate, to dobro znam. Amerikanci i Englezi iz čiste mode su rekli - nećemo da budu brojevi. To su i Šveđani radili, a evo sada su prihvatili. Nećemo da budemo označeni, to je čisto pomodarstvo, oni su evidentirani na hiljade drugih načina.
Žao mi je što nismo puno ovih zakona iz oblasti informatike doneli, jer to nam tek predstoji i poštujem, trebalo je to ranije uraditi, zakasnili smo sa tom ličnom kartom, ali mislim da je to pravi trenutak, da treba da to pozdravimo i da podržimo.
Mislim da nema nijedne primedbe, uz neke sitne primedbe, ne želim da kažem ništa loše o ovom zakonu, G17 plus će podržati to. To nije samo reformski zakon, to je zakon budućnosti, na kome će čitava informatika, funkcionisanje globalnog sveta će biti taj osnov.
Nemojte da se zavaravamo, zakasnili smo, izgubili smo našu oznaku u jugoslovenskoj asocijaciji za numerisanje artikala, izgubili smo oznaku zemlje, nema više ni SCG, moraćemo i to da promenimo, puno stvari nam stoji u uređenju naše informatičke budućnosti.
Mislim da treba sa velikom radošću da podržimo nešto gde smo se približilo svetu u tehnološkom smislu. Hvala.

Hvala, gospodine Mihajlov. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, preostalo vreme za poslaničku grupu SRS je deset minuta, a nakon njega narodni poslanik Vladimir Homan.

Ako pređemo preko ovih neusklađenosti koje možda diktira i vreme od kada je došao Predlog zakona u skupštinsku proceduru, na početku bih ukazao na ono što stvarno odudara od koncepta koji je primenjen u pisanju ovog predloga zakona.
Skrenuo bih vam pažnju na stav 3. člana 1. Predloga zakona i preporučio bih vam da intervenišete amandmanom i da ovaj stav izbrišete, jer njemu uopšte nije mesto u ovom predlogu zakona.
U potpunosti razumem nameru koja je prisutna kod vas, međutim, ovaj stav treba da se preseli u Zakon o putnim ispravama. Po sadržini on tamo treba da traži mesto.
Radi javnosti, to je stav koji kaže - ako je to određeno međunarodnim ugovorom, lična karta može da služi i kao putna isprava. Lična karta je, pre svega, javna isprava, koja služi da građani dokažu svoj identitet.
Ako je to isprava kojom se dokazuje identitet, onda u tom smislu treba da definišete i podatke koji su potrebni za identitet nekog lica.
Ne utvrđuje se identitet nekog lica na bazi krvne grupe, zenice itd. Najosnovniji podaci za identifikaciju jedne osobe su oni koji treba da ukažu na ime i prezime, datum rođenja, pol, pa eventualno i roditelje, prebivalište, eventualno mesto boravka i verovatno je tu kraj. To je sasvim dovoljno za identifikaciju.
Podaci za identifikaciju otprilike odgovaraju onim podacima koji se izražavaju u dispozitivu bilo koje osuđujuće presude krivičnog suda. Sve što idete van toga je nešto što ukazuje da ste izašli izvan okvira zakona, izvan okvira materije koja treba da se uredi.
Znači, da li će neka država da prihvati našu ličnu kartu kao putnu ispravu rešite bilateralnim ugovorom, rešite zakonom o putnim ispravama, ali nemojte zakonom o ličnoj karti, jer njemu tu nije mesto.
Sledeće na šta bih vam ukazao jeste, vi nemate pravo da nam predlažete zakone i da u tim predlozima jasno manifestujete kršenje Ustava Republike Srbije.
Ustav Republike Srbije ima član 8, koji kaže da je u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo, a latinično pismo je u službenoj upotrebi na način utvrđen zakonom itd.
Načelno član 9. Predloga zakona bi i mogao da se prihvati, ali ovo što je navedeno u stavu 1, gde se podaci iznose i na engleskom jeziku, vi praktično definišete pismo i jezik javne isprave. Na koji način?
Na očigledno suprotan način od onoga kako je propisano Ustavom Republike Srbije. Tako nešto mi ne smemo da prihvatimo zato što smo svi mi vezani Ustavom Republike Srbije i zakonima Republike Srbije.
To je druga nadam se vrlo jasna odredba. Ovo što sam na početku rekao odnosi se, pre svega, na član 13, gde ste dali nomenklaturu podataka koji se unose u te evidencije. Morate da nađete za član 19. bolju formulaciju.
To je član koji govori o zabrani korišćenja lične karte, pa u nastavku još stoji - izdavanje nove lične karte.
Imalac ne sme da koristi ličnu kartu, pa ste naveli četiri razloga.
Evo da pomenem ovaj drugi, ako fotografija na ličnoj karti više ne odgovara njegovom izgledu. Pazite, razlog zbog čega se zabranjuje upotreba i korišćenje lične karte je naveden, a ko utvrđuje da je nastupio taj razlog. Onaj ko ima ličnu kartu.
Na osnovu čega će on to da utvrdi? Da li ste predvideli neko upozorenje od strane nadležnog organa? Ako ga je neko legitimisao i utvrdio da u ličnoj karti slika sa faktičkim stanjem na terenu ne odgovara, pa ga upozori, gospodine, idite u MUP i promenite ličnu kartu. To je jedna situacija.
Razlog za neupotrebljavanje te lične karte je utvrdio organ, a ne sam imalac lične karte. Ovo ste ovako napisali da vi praktično uvek dovodite čoveka da je u stanju prekršaja.
Jer od njegove subjektivne ocene zavisi da li je nastupio neki razlog koji je naveden u stavu 1. tačka 1) do 4), i onda idete sa jednom odredbom da je on dužan itd. Ali, ko ga upozorava? Ko konstatuje da je nastupio taj razlog?
Ako je on sam taj ko treba to da utvrdi, onda kako možete da ga kažnjavate. On možda sebi lepo izgleda na slici, misli da se ništa nije promenio.
Uzmimo ovaj drugi slučaj, gde imate da je lična karta oštećena ili iz bilo kog drugog razloga ne služi svrsi. Neka ga neko upozori i neka kaže, gospodine, molim vas ova lična karta koju koristite je pohabana itd, idite i zamenite.
Ukoliko on to ne uradi, onda čini eventualno neki prekršaj. Ovde sve prepustili građaninu i njegovoj subjektivnoj proceni. To je loše rešenje za primenu ovog zakona.
Verovatno vam je ovo promaklo, a odnosi se na član koji reguliše situaciju nevažeće lične karte. U stavu 3. ste napisali da je lice čija je lična karta proglašena nevažećom dužno da to oglasi u Službenom glasniku Republike Srbije o svom trošku.
Molim vas, ako se već vodi neki postupak pred nadležnim organom MUP-a da se lična karta oglasi nevažećom zbog nastupanja ovih situacija itd, onda ceo postupak se završava kod tog organa. Traži se izdavanje nove lične karte i traži se oglašavanje.
Organ završava taj postupak. To, koliko će da košta građanina, to je pitanje troškova postupka, ali vi ovako prepuštate njemu da li će on da oglasi ili neće da oglasi.
Dovodite ga u jednu vrlo neprijatnu situaciju da on treba da čeka na red u Službenom glasniku, pa da li je objavljen u ovom broju ili u onom broju.
Oglašavanje nevažećom, jer postupak koji se na zahtev stranke, ali sprovodi se po službenoj dužnosti.
Vi primenjujete opšti upravni postupak. Ne možete vi građanina da obavezujete, znate šta, mi smo utvrdili, ali vi morate da oglasite da je to nevažeće.
Ne, on će da plati troškove oglašavanja, a vi ćete da insistirate kod Službenog glasnika da se prema redosledu objavi, da ga obavestite da je objavljeno i da može da dođe da preuzme drugi primerak ili novu ličnu kartu.
Ovako opet dovodite građanina u neprijatnu situaciju, da od njega zavisi da je možda zaboravio i da dođe u situaciju da plati kaznu itd.
Ne bih želeo mnogo da komentarišem član 28. tačka 2) u pogledu korišćenja ovih informacija. Mislim da je član 28. značajan, jer stvarno ukazuje na potrebu da se napokon u Republici Srbiji napravi jedinstveni registar stanovništva, da građanin kada treba da ostvari neko pravo i kada treba da dokaže da ispunjava uslove za korišćenje nekog prava, ne treba da obilazi zbog izvoda iz matične knjige rođenih, državljanstva itd. kada o tome postoji službena evidencija.
Slažem se sa ovim informatičkim dostignućima da se sa odgovarajućom šifrom ulazi u bazu podataka i dobija se kompletno ono što je potrebno za ostvarivanje nekog prava.
Jer ako ovako idemo sa ovom formulacijom, da svako drugo lice je zainteresovano koje ima navodno neki opravdani interes, a verovatno to niste tako formulisali, ali sa na to odnosi i da može da koristi te podatke, onda je zloupotreba, bukvalno rečeno, na izvolte. Moguća je zloupotreba.
To su principijelne primedbe i ne bih hteo da ponavljam ono što su neke moje kolege pre mene istakle. Međutim, hteo bih da vam skrenem pažnju, nije lepo da se sve što se ovde predloži predstavlja evropskim standardom.
Ako je to evropski standard, onda nam kažite zašto Francuzi ovo nemaju. Ako Francuzi ovo nemaju, da li to znači da oni nisu u Evropi, nego gde su.
Čuli ste da primer Grčke, čuli ste primere nekih drugih država. Mislim da ova bojazan koju su neki izrazili povodom ovih kodova, mikročipova nije neosnovana, tu moram da vam skrenem pažnju, ima puno razloga da se veruje ...
(Predsedavajući: Gospodine Krasiću, vreme.)
Sada ću da završim. Znači, da se veruje da postoji mogućnost tih zloupotreba. Nemam vremena sada zbog ovoga da čitam, ovde imam jednu studiju koja se odnosi na CIA, NATO i na ove druge institucije, pa čak i studije nekih naučnika iz SAD, stavove Evropskog parlamenta.
Gospodine Jočiću, samo da vas upoznam, Evropski parlament je još 99. godine, u Rezoluciji o životnoj sredini i bezbednosti i spoljnoj politici, u članovima 23, 24. i 27. pozvao da se neubojno oružje, to je taj termin, stavi pod kontrolu i reguliše njegova primena, a uz to upućen je poziv da se zabrani razvoj oružja koje omogućava bilo koji oblik manipulacije ljudima.
Povodom diskusije o amandmanima, mi ćemo da iskoristimo priliku da vas upoznamo i sa konkretnim istraživanjima kako se menja um od strane ljudi koji su imenom i prezimenom i svojim titulama garanti nečega što je objavljeno u svetskoj štampi, imate na Internetu ta dostignuća.
Nemojte baš sa smeškom da odbacujete sve ove sumnje i slutnje mogućnosti zloupotreba ovih kodiranih znakova koje nameravate da stavite na ličnu kartu.

Hvala, gospodine Krasiću. Reč ima narodni poslanik Vladimir Homan. Gospodin Homan je poslednji prijavljeni na listi narodnih poslanika. Imate ukupno devet minuta. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, kolege poslanici, dosta toga je već rečeno o ovom zakonu danas. Samo nekoliko stvari želim da kažem.
Prvo, dobio sam pismo, saopštenje za javnost Udruženja fotografa Srbije, koji prigovaraju na član 14. stav 2, gde se kaže da lica kome se prvi put izdaje lična karta, uz zahtev za izdavanje lične karte prilaže fotografiju u propisanoj veličini itd.
Njima sada nije tu najjasnije da li to znači u suštini da će oni izgubiti svoj posao, tj. da li će moći da fotografišu ljude za ličnu kartu ili samo prvom prilikom.
Kada se pogleda član 10, a pretpostavljam da biste mogli da im na kraju to razjasnite, jer kada se pogleda član 10. stav 5. gde kaže, radi utvrđivanja identiteta itd, pribavljaju se biometrijski podaci (fotografija, otisak prsta, potpis), a u poslednjem stavu ovog člana se kaže da ti biometrijski podaci iz stava 5. ovog člana se uzimaju na način koji propiše ministar.
Pošto je i tu ta fotografija u pitanju, možda bi neko pojašnjenje njima bilo korisno.
Osim toga, čuo sam da ste prihvatili inicijativu da se nekom pravno-tehničkom redakcijom iz članova 10. i 22, koliko mi se čini da nema više članova gde se spominje Srbija i Crna Gora, da se iz članova 10. i 22. to promeni i da bude samo Srbija, obzirom na novonastalu situaciju. Drago mi je što ste to prihvatili, da ne bismo morali uskoro da menjamo zakon.
Što se drugih stvari tiče, ovaj zakon je, moglo bi se reći, više koristan nego dobar, jer nema on tu šta da bude dobar, to je jedan tehnički zakon, a izuzetno je koristan iz mnogih razloga koje smo već ovde čuli i bio je potreban našoj zemlji.
Ono što začuđuje, a to je da smo čuli dosta protivnika ovakvog rešenja danas, koji vape i plaše se pa kažu, odoše naši podaci u Evropu. Vrlo čudna stvar. Odoše naši podaci u Evropu, odoše naši podaci svetskoj vladi u senci itd. Najveća primedba je da se ove karte mogu lako falsifikovati.
Podsetiću vas da današnja lična karta, kao i mnoga druga dokumenta koja su u opticaju, mogu vrlo lako da se falsifikuju u kući i dovoljno vam je da imate skener i kolor štampač i možete da falsifikujete od lične karte pa nadalje, naravno, dokumenta koja nisu toliko bitna mogu lakše da prođu kao falsifikati.
Naravno, ništa nije sigurno pa ni ovakvo rešenje, kopiraju se danas i zaštićeni diskovi, novac i sva moguća dokumenta, pa je naravno moguće iskopirati i falsifikovati i ovu ličnu kartu.
Međutim, ovde na kartici, to treba takođe reći, postoji taj čip i da bi se falsifikovalo nešto takvo, morate ili da kupite nov čip ili da ukradete nekome tu karticu, pa onda da ga jednostavno reprogramirate, to je eprom, mora on da se izbriše i reprogramira, što nije baš tako lako i nije dostupno baš svakome u kućnoj varijanti, te ne stoji primedba da ovo može lako da se falsifikuje. U svakom slučaju mnogo teže nego dosadašnja lična karta i treba imati zaista veliki motiv pa falsifikovati ličnu kartu.
Međutim, sve te primedbe su plod straha od modernizacije i razumem ljude koji se toga plaše. Još uvek u Srbiji imate ljude koji misle da je kompjuter opasan po život i da ukoliko surfujete Internetom neki Veliki brat odmah sve može da sazna o vama i ukrade vam dušu, tako da razumem te ljude, ali to je napredak koji ne mogu svi odmah da shvate.
Nekada su se ljudi plašili fotografisanja, plašili su se automobila, plašili su se mnogo toga, jer je sve to bilo novo, i frižidera, jeste, svega su se plašili, ali na kraju ili su se jednostavno prilagodili ili su nestali. Te retrogradne snage će se vremenom i ovde ili prilagoditi ili će slabiti i nestati. Svuda je tako bilo, pa će biti i u Srbiji, u to sam uveren.

Prvo reč ima ministar Jočić, pa Aleksandar Vučić.

Što se tiče fotografa ne treba da se brinu, moći će da fotografišu i da to prilažu kao jedan od elemenata za ovu ličnu kartu.

Reč ima poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto sam pričao delimično oko Velikog brata Orvelovog i Životinjske farme i 1984. godine, da samo to razjasnimo. Nisam ni idiot, niti bilo šta drugo, pa treba da se objašnjava, plašite se frižidera, fotografisanja ili ne znam čega.
Spreman sam da se takmičim sa onima koji su mnogo napredni i evropejski raspoloženi u znanju jezika, poznavanju računara, u svemu onome što smatrate najnaprednijim i najvažnijim. Mislim da naša deca to, pre svega, treba da uče i u tim sferama da napreduju.
Nisam shvatio da ovo ima ikakve veze sa svim tim, osim što sam rekao da je to istina, da je to još jedan od načina na koji se kontroliše privatnost pojedinih ljudi i urušavanje jednog od prava koje pripada univerzalnim ljudskim pravima, ne mogu da kažem poslednje generacije, ali druge generacije, to je pravo na privatnost.
Ako to neko ne može da razume i ako će da kaže da je to zato što oni ne razumeju jer će podaci da idu u Evropu, niko nije pominjao Evropu, pominjali smo "Motorolu" i preko "Motorole" ti podaci idu, a "Motorola" radi za američku obaveštajnu službu i za američku vojnu službu, a da li će da idu bilo gde van Srbije ili će da idu u centralnu bazu podataka, odnosno mimo centralne baze podataka, to vam je isti problem.
Ako mislite da mi je različito to što će da kontroliše ovu ili onu stvar neko drugi, sasvim svejedno, privatnost mi je ugrožena ko god da to čini, ne meni nego bilo kom drugom građaninu Republike Srbije.
Prosto, u tom smislu smatram da je potpuno nekorektno da na takav način neko govori, sad mi smo moderni, a oni su retrogradne snage.
To je toliko prazna priča o tim retrogradnim snagama i ne znam čemu, da mi dođe nekada da kažem da ste vi snage iz srednjeg veka ili snage od pre nove ere, ili ne znam šta sve, što je prilično besmisleno. Građani Srbije će da se izjasne i mislim da će ljudi dovoljno uspeti da procene ko su retrogradne, a ko su moderne snage.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč po članu 93. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Time završavamo današnji radni dan. Nastavak sednice je u ponedeljak u 10,00 časova.