Replika, poslanik Zoran Ćirković.

Gospodine Momčilov, znam da ste vi vašem šefu lojalni i nije bilo potrebe da me u to ubeđujete, to sam znao i pre nego što ste izašli.
Dakle, radi se o najobičnijoj stvari i tužno je ako se politizira u tako delikatnoj temi. Ako su te bebe umrle prirodnom smrću i nakon toga nema evidencije, tu nema greha, to prosto pripada nekom srpskom murdarluku, da mi nešto ne uradimo.
Ako su te bebe kidnapovane i nakon toga prodate porodicama bez dece tu ima greha, jer prosto su otete od roditelja. Vi kažete da je moguće da su nakon toga umorene. U to ne verujem. Ne verujem da u vašoj branši postoji Mengele. Mengele pripada nekoj drugoj kulturi, ne našoj.
Sasvim sam siguran i voleo bih da sam u pravu da nijedna beba nije kidnapovana zato da bi bila umorena. Nemate dokaza za to, kao što nemam ni ja, ali špekulišete da je to moguće i sada ne znam da li ste taj status pozajmili od vašeg šefa ili ste ga vašem šefu pozajmili. Što se tiče lojalnosti, ona nikada nije bila sporna.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 101.
Prvo, kako možete uopšte da počnete sa tim da mi zamerate što nekoga cenim ili ne cenim, bilo ko da je, pa čak i da je Aleksandar Vučić. Otkud vam ljudsko i moralno pravo da mi uskraćujete pravo da budem, po vama, lojalan. Lojalan sam samom sebi i svojoj porodici, za vašu informaciju.
Drugo, nemojte da izvrćete ono što ne znate. Potpuno sam bio jasan da ne znam nijedan slučaj da je neko u mojoj okolini od mojih kolega sa kojima sam godinama živeo i radio i sa kojima i dan-danas živim i radim nešto tako nečasno počinio. Nemojte da izmišljate.
Jasno sam vam rekao da ti roditelji koji su oštećeni gaje sumnje da su njihova deca nažalost u inostranstvu, u Italiji, negde bili davaoci organa. Ako to ne znate, to je vaš problem i vaše neznanje, ali vi sada ovde vodite jedan politički govor, mogu vam reći – vrlo prizeman.
Prema tome, "lojalan" nisam nikome, pa ni gospodinu Vučiću. Gospodina Vučića izuzetno cenim i on je jedan od istaknutih članova SRS. Ono što on kaže normalno je da podržavam, jer nas vezuje isti program, ista ideologija. Vi budite lojalni vašem ideološkom programu, to vam nikada neću zamerati i nikada mi ni ne bi palo na pamet.
Prema tome, molim vas, kada govorite, da tumačite tačno ono što sam rekao i da ne izvrćete moje reči, one su potpuno jasne i mislim da većina građana, pa i ovih nesretnih roditelja koji traže po Srbiji pravdu, razumeju šta govorim.

Reč ima narodni poslanik Živodarka Dacin, predstavnik predlagača.

Poštovane koleginice i kolege, zaista sam zadovoljna što ste shvatili koliko je ovo bilo teško i koliko je to bio problem, ljudski pre svega, za sve nas koji smo ovde radili.
Ponovo zaista izražavam svoje žaljenje što, nažalost, kolega Miroslav Nedeljković više nije među nama i ne može ništa da kaže, a neću zloupotrebljavati nikoga ko ne može da potvrdi da govorim istinu.
Ono što je jako važno, a to je da smo svi bili apsolutno jedinstveni, sa potpunim konsenzusom, za ove zaključke i predložene mere, što imamo i dokazano svojim potpisima na kraju izveštaja. Mislim da je to jako važno.
Mi smo sve vreme dok smo radili u Anketnom odboru praktično hodali po ivici ne želeći da se stavljamo ni na stranu roditelja i njihovih tvrdnji, niti da to anuliramo kao netačno. Želeli smo i uspeli, i danas to ovde pred vama čestito mogu da kažem, da budemo objektivni.
Dakle, niko u ovom izveštaju nije optužen. Tri decenije radim u zdravstvu, pokojni kolega Nedeljković je bio internista, čovek iz zdravstva, kolega Paja Momčilov, koji je malopre diskutovao, niko nije optužen. Malo me je asociralo na jednu neprijatnost i to smo uvek govorili.
Pozivali smo ljude na osnovu podataka i nekih najčešćih imena koja su se javljala u predmetima ovih roditelja, prosto da nam pojasne proceduru, od toga kako se knjige vode od momenta kada žena koja treba da se porodi uđe u bolnicu, kada ode na porođajno, pređe na pedijatriju itd.
Samo je jedan lekar ušao, jer su sednice bile otvorene za javnost i vrlo neprijatno reagovao u smislu ko je njega optužio.
Isključivo smo se držali naše ingerencije, niti smo istraživali, niti smo optuživali, niti je to naša ingerencija, ali želimo da se sve to ispita do kraja, a zna se ko u ovoj zemlji, kao i u svakoj drugoj, može to da uradi.
Što se tiče potvrde, samo da razjasnimo oko sahranjivanja, s obzirom da su pominjane godine između 1970-1990. i da je uvaženi kolega Momčilov rekao da su tada rađene kremacije. Kada kažem sahranjivanje, imamo potvrde od javnih komunalnih preduzeća da ta deca nisu ni kremirana, jer i kremirani se vode isto u knjizi sahranjenih. To je sada već stvar izbora, prosto nisam ulazila u te detalje, ali nije loše da razjasnimo, zarad onih koji nas sigurno slušaju i prate.
Što se tiče inspekcije Ministarstva zdravlja, sasvim sam sigurna da kolega Momčilov nije ušao od samog početka kada sam govorila, a u ovom izveštaju je rečeno, čak i po pričama roditelja koji su rekli da su im jedino u susret izlazili ljudi iz inspekcije Ministarstva zdravlja i pitali smo, bili ste i potvrdili da su tvrdnje roditelja tačne i da je sve što su oni našli tamo, a i vi ste to našli, ništa nije bolje i uređenije.
Nama su kolege iz svih zdravstvenih institucija koje su dolazile, potvrdile, imamo stenografske beleške, ako vas interesuje da pročitate, pa da se naježite, jeste, pa kaže, bilo je ispravljeno korektorom, pa se desilo ovo, pa se desilo ono, ali naravno da ne sme, jer sve ovo pokazuje koliko nas obavezuje svaka izgovorena reč.
Dakle, na naše pitanje inspekcije Ministarstva zdravlja, dobro, šta ste preduzimali, kako ste sankcionisali, jer prosto smatramo, dok se neko ne sankcioniše, takav smo narod, da tako moramo da radimo. Odgovorili su nam, čak sam citirala i želim još jednom da kažem, danas, kada uđu u zdravstvenu ustanovu i kada naiđu na tako nešto, kada vrše nadzor, naravno da mogu da pokrenu prekršajni postupak i svi to znamo iz iskustva, dolazili su kod mene u službu i šta god da je bilo, prvo se daje vreme za koje nešto treba otkloniti, a ako ne, posle toga dižu prekršajni postupak protiv odgovornog lica i naravno onog ko se nalazi na čelu ustanove, ali rok za pokretanje prekršajnog postupka ograničava se na period do godinu dana, a nakon godinu dana zastareva.
S obzirom da su oni išli i analizirali ove slučajeve od pre pet godina, pa unazad do 40 godina, znači, praktično, na osnovu toga što su našli da se desilo 1972. i 1973. godine, nisu mogli da dignu prekršajni postupak, jer prosto oko toga smo saglasni.
Ono što sam htela da kažem, pošto je pominjano u izveštaju, zaista, apsolutno sam proveravala i spremna sam, bez obzira što izveštaj ne može da trpi davanje amandmana, jer svaka korekcija i obraćanje pažnje je dobro došla, kada je rečeno da je upotrebljen jedan ružan izraz, od koga sam se ježila, jer sam u nekim izveštajima nalazila da se o leševima beba i dece govori kao o patoanatomskom otpadu.
Ne, u izveštaju u tom kontekstu nismo napisali, samo zarad istine dozvolite da vam pročitam ceo taj deo, na osnovu izjave iz Javnog komunalnog preduzeća "Pogrebne usluge". Kada je reč o sahranjivanju, Javno komunalno preduzeće "Pogrebne usluge" smatra da je ranije bilo nepravilnosti, jer se svaki sadržaj koji dospe na groblje, sahranjivao, bez obzira na to što nije uvek bio praćen adekvatnom dokumentacijom.
Zbog ovakvih slučajeva, 8. oktobra 2002. godine upućeno je pismo zdravstvenim ustanovama: GAK, Narodni Front i Institutu za neonatologiju, Institutu za onkologiju, Institutu za patologiju, u kome je izražena sumnja u sadržaj kesa u kojima se nalazio patoanatomski otpad, kao i zbog neadekvatne dokumentacije koja ga je pratila. U nekim slučajevima nije bilo tačno navedeno šta se nalazi u tim kesama. Sumnjalo se da se unutra nalaze špricevi i sve drugo što spada u opasne otpade, a što svi mi koji radimo u zdravstvu znamo šta se pod tim podrazumeva.
Dakle, eto prosto, zaista želim da ispravimo, uopšte ne kažem, slažemo se i uvek verujem da se može bolje i više, ali ako smo saglasni oko toga, a jesmo, da jedini ko danas može ovo da sprovede u delo jeste MUP i tužilaštvo, odnosno sud, onda dajte da usvojimo ovaj izveštaj, kako bismo omogućili onima kojima je to i dužnost da urade. Hvala.

Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Bez namere da dovodim u pitanje rad Anketnog odbora, molim da se moje reči koje budem za ovom govornicom izgovorio, ne tumače u nekom smislu, da dovodim u pitanje ovo što je radio Anketni odbor, jer dugo je radio, mnogo je uradio i mnoge stvari je konstatovao povodom svog rada.
Na početku moram da kažem da mi je izuzetno drago što su članovi Anketnog odbora konstatovali da je dr Nedeljković dao primereni doprinos da se ova tema rasvetli. Siguran sam da to mnogo znači njegovoj familiji, a i nama kao stranci. Samo da podsetim javnost, da je gospodin Nedeljković nekada bio ministar za brigu o deci i očigledno da je sa puno elana i puno snage hteo da pomogne da se ovo pitanje na neki način reši.
Još jednom pominjem, bez namere da dovodim u pitanje rad Anketnog odbora i bez namere da ukažem na neka neslaganja koja se mogu tumačiti kao ukus, ne samo kao politički stav.
Na početku bih hteo opet da razjasnim neke stvari, ne toliko radi poslanika, koliko radi ove društveno-političke javnosti koja izveštava poneki put, pošto je sklona da okrene sve ono što se sa ove govornice saopšti, a ja se trudim da uvek precizno saopštavam svoje misli.
Iz ovog izveštaja se vidi da je Anketni odbor bio pred velikom dilemom.
Kako utešiti ljude koji sumnjaju da su nešto najdraže čime ih je Bog obdario, izgubili i da li sa pravom ili bez nekog osnova, ali sumnjaju da se nešto nečasno desilo i tim ljudima ne može da se zameri na toj sumnji. Jer, u krajnjem slučaju, celokupni naš biološki opstanak i život svodi se na to da ostavimo ta pokolenja, da ih pripremimo za život, tako ispunjavamo svoju misiju i u tom kontekstu pogotovo je važna uloga majke.
Druga dilema, kako utvrditi šta je istina. Ovde se javlja nekoliko aspekata istine. Javlja se istina kao krivični pojam o kojoj Anketni odbor ne sme ništa da priča, jer nije istražni organ i ne raspolaže mehanizmima da dođe do istine u krivično-procesnom smislu reči, šta je formalna istina, šta je suštinska istina i šta je istina koja liči na pravdu i na pravičnost.
U tom raskoraku, vidi se da je Anketni odbor išao na momente i preširoko, zato je tako dugo trajao rad. Da bi bio precizan do kraja, podsećam vas samo da je odredbama člana 74. do 76. našeg Poslovnika regulisan rad anketnih odbora i komisija i kaže se – anketni odbor i komisija obrazuju se za vršenje posebnih zadataka određenom odlukom o njihovom obrazovanju.
Znači, tu je u pitanju zadatak. Sledeći član: Narodna skupština može obrazovati iz reda narodnih poslanika anketne odbore, radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima. Znači, sagledavanje stanja i utvrđivanje određenih činjenica.
Ako se to uzme kao osnov, a ja vam skrećem pažnju jer je na prvoj strani ovog izveštaja definisan zadatak Anketnog odbora i to piše lepo na koji način, pa kaže: glavni zadatak Anketnog odbora je da utvrdi istinu o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta u više gradova u Republici Srbiji. Ovako definisan zadatak uz ograničenja da to ne može da liči na neku istragu, ukazuje da postoji malo mogućnosti da se utvrdi istina i koja istina.
U svakom slučaju, istina koja bi se utvrdila u radu Anketnog odbora je nešto što ne može da zadovolji roditelje, ali ne može da zadovolji ni javnost. Ovo pričam pre svega zbog Anketnog odbora. Nemam nameru da osporavam rad. Ne smatram da su nešto loše uradili, ali želim javnosti da ostavim poruku.
Nije Anketni odbor nešto što bi trebalo da bude izgovor države prema roditeljima, niti je Anketni odbor nešto što bi trebalo da bude izgovor prema nekim pojedincima koji su bili u nadležnim organima. Nije on izgovor. On je jednostavno suočen sa tim problemom ograničenih ovlašćenja i mogućnosti da utvrdi istinu. Odmah na početku, koju istinu?
Danas imate sedam miliona, osam miliona istina u Srbiji. Svaka novina ima neku svoju istinu, povodom najobičnijeg događaja. Videli ste ovih pet-šest dana istina se nalazi u stenogramu. Znači, problem istine je planetarni problem.
Skrenuo bih pažnju na stranu 3, na pasus gde se navodi šta je sve Anketni odbor radio i koga je sve pozvao na razgovor. Ovde imamo konstataciju da Republički javni tužilac nije došao, tako piše ovde, ali kaže se, kao i uprkos većem broju poziva Dragan Jočić, ministar unutrašnjih poslova u Vladi Republike Srbije. To je ovde napisano.
Sada moram da skrenem pažnju poslanicima i javnosti da je u članu 75. našeg poslovnika propisano da su predstavnici državnih organa i organizacija, kao i građani, dužni da daju istinite izjave, podatke, isprave i obaveštenja u radu Anketnog odbora.
Znači, ako je neko državni funkcioner, on ne može da se pravda nekom sprečenošću itd. Mislim da možemo da konstatujemo da nismo zadovoljni što se predstavnici nadležnih državnih organa nisu odazvali na poziv Anketnog odbora, a morali su, njih Poslovnik obavezuje.
U vašem izveštaju ste dali nekoliko tematskih oblasti. Jedna je pod naslovom – tvrdnje roditelja, druga – vođenje medicinske dokumentacije, treća – pogrebne usluge, četvrta – postupak vođenja matičnih knjiga, peta – postupak usvajanja, vrlo kratak je tekstualni deo, šesta – pretkrivični postupak, sedma – krivični postupak mogućnosti veštačenja putem DNK analiza i onda idu zaključci sa predlozima mera.
Moram da kažem da, koliko sam upoznat preko medija i koliko sam imao prilike da pročitam izjave tih roditelja ili da vidim na televiziji kada su se javljali itd, ovde ste sve njihove izjave i njihove zahteve sveli, oni su iznosili svoje sumnje i saznanja do kojih su došli u traganju za istinom o svojoj nestalnoj deci za koju postoji dokumentacija da su umrla.
Mislim da to možda malo ne odgovara onome što smo imali prilike da čujemo od tih ljudi. Ljudi su vrlo konkretno rekli – mi smo dobili neku dokumentaciju da nam je dete umrlo odmah posle porođaja, a izražavamo sumnju i ona se kreće u tom smislu da je dete i dan-danas živo, samo što je negde u drugoj porodici usvojeno, a roditelj je dobio neku dokumentaciju sa kojom je navodno konstatovana činjenica smrti.
Možda je ovo samo pitanje formulacije, ne ulazim u to. Mislim da je to bio glavni zadatak Anketnog odbora da utvrdi da li je bilo takvih slučajeva, da roditelji dobiju odgovarajuću dokumentaciju iz koje se vidi da je dete umrlo pri porođaju, a da je to dete živo, pa sada da li se nalazi u drugoj familiji, da li je u inostranstvu, u krajnjem slučaju nije ni bitna ta nova lokacija. Mislim da je to srž problema zbog čega su roditelji podigli svoj glas.
Naravno, oni su javno podigli svoj glas kada su videli da ćuti tužilaštvo, policija, Ministarstvo zdravlja itd. Tu treba da se nađe odgovor. Da li ste u radu Anketnog odbora došli do saznanja da je bilo takvih slučajeva? Da, medicinska dokumentacija ukazuje da je novorođenče mrtvo, a da je ono sada živo, 20, 30 godina dete ima, član je neke druge porodice. Tako sam protumačio zadatak Anketnog odbora. U tom kontekstu se utvrđuju neke okolnosti, neke činjenice, bez mogućnosti da se tu sada ide prema nekoj apsolutnoj istini, ukoliko ona može da bude apsolutna.
Moram da vam kažem, to je sada moj lični utisak, ovde ste dali koji su to problemi medicinske dokumentacije, matičnih knjiga, pogrebnih usluga itd. Ne sporim, ovo je dobro kao putokaz onima koji treba da pripreme neke propise koji regulišu ovu oblast i tu svaka čast Anketnom odboru, mislim da je to dobro nastojanje.
Međutim, moram da vam skrenem pažnju gde su zaključci, ono što te ljude najviše interesuje. Dali ste tek u zaključku pod rednim brojem devet, na strani 13, napisali ste: "Anketni odbor posebno skreće pažnju na ovu činjenicu – gubljenje traga umrle bebe od zdravstvene ustanove do kapele i groblja i smatra da je ova činjenica izuzetno značajna i da utvrđivanjem okolnosti u vezi sa tom činjenicom od strane nadležnih organa mora da se dobije argumentovan odgovor".
Izvinite, ali mislim da ste morali na neki način da nam kažete da postoji osnovana sumnja da su roditelji koji su prigovarali, alarmirali, u pravu da postoji osnovana sumnja da je nešto urađeno, što nije u skladu sa propisima. Preporučuje se nadležnim državnim organima da u rasvetljavanju ovih prijava, povodom ovih dela obrate pažnju na odgovornost onih koji su uključeni u taj deo od bolnice itd.
Ovde, naravno, ide i preporuka, odgovor na to pitanje, dao bih kompletniju sliku za utvrđivanje istine o nestaloj novorođenčadi. Slažem se u potpunosti, ali sve je moralo da se svede na ovu tačku, na ovaj zaključak. To je ono što se tražilo, što su tražili roditelji, što je predlagač odluke o formiranju anketnog odbora stavio kao budući zadatak i mislim da smo stekli utisak da se zbog toga formira Anketni odbor.
Jednostavno, državni organi su nemoćni da daju pravi kvalifikovan odgovor šta se desilo od bolnice do tog NN mesta tamo, a roditelji su dobili dokumentaciju da je beba umrla, a izražavaju sumnju da je dete živo i da je, da li putem usvojenja, ne ulazim sada na koji način, odvojeno od bioloških roditelja. Moram da vam skrenem pažnju, jer se u potpunosti slažem da je vrlo teško roditelju dati odgovor na ovakvo pitanje, ovakav problem.
Ja sebi ne dajem za pravo ni da pomislim da kažem – sa ovom argumentacijom ovaj roditelj što tvrdi je u pravu, a ovaj roditelj nije. Ne mogu to da kažem, kao što je gubitak deteta najveća kazna za roditelja i taj roditelj ima pravo da celog života sumnja u nešto što se desilo.
Moji roditelji su pre mene imali jedno dete, ono je umrlo na porođaju i celog života su razmišljali o tome, iako je to bilo '52, '53. godine. Uvek su razmišljali, a kada sam pitao da li sam ja jedinac, kažu – sine, i pre tebe je bilo isto muško, ali je umrlo na porođaju. I to je njih proganjalo celog života, tako da u potpunosti shvatam te roditelje.
Naravno i ja sam posle dobio hendikep, jer nisam imao ni brata ni sestru, ali su se ovi što me mrze potrudili da mi pronađu i rođenog brata iako sam jedinac, ali oni više nisu bitni pošto ih je narod već otpisao.
Moram da vam skrenem pažnju da ste morali nekako da konstatujete kada ste napisali, znam da ste iz najboljih namera napisali ovo što je predlog mera, pa mislim da pod rednim brojem 4. gde razmatrate nešto oko zastarelosti krivičnog postupka, vođenja krivičnog postupka za ova dela.
Znam da pod uticajem onoga što ste imali prilike da čujete na sednicama Anketnog odbora od tih roditelja da je kod vas proradilo nešto i da kaže – pa kako to može da zastareva? U potpunosti vas razumem, ali apsolutna zastarelost pre svega zavisi od zaprećene kazne za neko krivično delo.
Znate, ako je kazna za neko krivično delo recimo dve godine, onda je maltene definisana i apsolutna zastarelost i onda ono što se desilo 1970. godine, ajde sada malo da idemo u neke pleonazme, nekoliko puta je napravljena zastarelost i sada taj princip, to je princip legaliteta, ne može da se poništava. Dovoditi ova krivična dela u vezu sa nekim drugim krivičnim delima gde ne postoji mogućnost zastarevanja krivičnog dela i vođenja krivičnog postupka nigde na kugli zemaljskoj ne postoji.
Znači, to je više jedna moja sugestija da, slažem se šta ste hteli da se jednostavno, ako se utvrdi da je neko izvršio krivično delo, mada je sada pitanje i ovo što pričam ako se utvrdi, kako da se utvrdi ako se ne vodi krivični postupak zbog zastarelosti, ali ako se sasvim osnovano sumnja i mislim da ste imali razloga za tu osnovanu sumnju jer se u radu Anketnog odbora pojavio jedan lekar, koliko sam informisan, koji je rekao – šta vi mene napadate, to je zastarelo. Malo bezobrazno je u tom slučaju nastupio pred Anketnim odborom, ali neću sada da pominjem imena pošto kada pomenem ime odmah se dodaju neki repovi od strane ovih društveno-političkih radnika.
Problem apsolutne zastarelosti, verujte ne bi mogla da reši nijedna komisija, ali se slažem da to treba preispitati i vaša inicijativa jeste da se formira neka grupa koja bi preispitala kakve su mogućnosti. Na ovaj način bi se izvršila deblokada tužilaštva. Pa nije tužilaštvo blokirano, znate.
Ako je blokirano tužilaštvo ono je blokirano ne zastarelošću nego time što nije na vreme radilo ono što treba da radi.
Ne može zakon da blokira tužilaštvo, jer tužilaštvo se ponaša prema zakonu, ono mora da primenjuje zakon, ali ako nastane blokada u tužilaštvu onda je odgovoran NN koji je zamenik tužioca, koji je držao predmet u fioci itd.
Zato kažem, ovde je višeslojni problem istine materijalna, formalna, sudska, ljudska u krajnjem slučaju, osećaj pravde i pravičnosti itd. Kaže, dobro je što ste ovo konstatovali da je iz osnova neki kvalitetan nadzor, a i ovo drugo je takođe dobro. Ovo samo tumačim kao preporuku kada se radi o nekom zakonu o DNK registru itd. To je jedna od preporuka i koliko sam shvatio iz uvodnog izlaganja predsednika Odbora, to je načelno ili da kažem onako verbalno prihvaćeno, ali nikako da dođe. To je ono obećanje, a nama radovanje, tako da i to mogu da shvatim.
Stvarno mi je jasno sa kojim problemom ste bili suočeni jer je, kao što i rekoste, to sve na nekoj ivici, treba zadovoljiti neku pravdu, treba reći nešto što je istina. Nisam čuo ovde istinu Anketnog odbora, znate. Ovo što ste vi dali je kao neka konstatacija u pogledu medicinske dokumentacije. Istina je da nije dobro urađeno i da to treba urediti.
A oko dokumentacije koja se tiče matičnih knjiga, da postoje neki propusti i da to treba urediti, oko pogrebnih preduzeća da postoje protesti i da to treba urediti, ali nema one istine, naznaka istine koja bi zadovoljila sve ove porodice, mislim da je 700 i nešto roditelja koji su se obratili, 764 prijava je bilo, mislim da oni nisu dobili neku satisfakciju, a stičem utisak da je njima predstavljeno – e sada kada to uzme Anketni odbor saznaće se istina.
Olako se išlo sa tim obećanjima. Anketni odbor može da utvrdi neke činjenice, može da utvrdi samo neke okolnosti pod kojima se nešto desilo, šta se otprilike desilo i da izrazi eventualno, ako je na tom nivou, osnovanu sumnju da ima nečega što je nezakonito.
Posebnu pažnju zaslužuje ovo što se konstatuje da postoji nešto što bi se moglo reći – administrativni propust u radu službi, pa bih to sada definisao kao administrativni propis bolnica i porodilišta, propis matičnih knjiga, pogrebnih preduzeća. E sad, verovatno posle ovog izveštaja nadležni državni organi treba da pripreme promenu, izmenu tih propisa koji ovo regulišu.
Znači, ako se radi o medicinskoj dokumentaciji i protokolima, verovatno Ministarstvo zdravlja treba nekim podzakonskim aktom da to propiše. Možda grešim, ali po nekoj logici stvari, ako se radi o matičnim knjigama rođenih, verovatno treba da se doradi naš zakon o matičnim knjigama, a ako se radi o funkcionisanju ovih pogrebnih preduzeća onda tu u jednom delu ima obavezu sa zakonom Republika, a mnogo više lokalna samouprava u čijoj su nadležnosti ta preduzeća.
U kom smislu, da se uvede, ako mogu da kažem, administrativni red u zavođenju, čuvanju dokumentacije, pa i da se propišu i odgovarajuće sankcije, da li su to prekršajne, da li eventualno nešto drugo, ali s obzirom na ove propise, verovatno bi to trebalo da budu prekršaji, da se uvede rigoroznija kontrola rada nadležnih službi, to se u potpunosti slažem, i mislim da to iz ovoga i proizilazi i da treba to svakako i podržati. Međutim, opet ne dajemo odgovor roditeljima.
Nadam se da mi niko neće zameriti što na prvi pogled upoređujem neke stvari koje su neuporedive. Roditelju je dete uvek dete, pa i kada dete ima 60 godina, a otac i majka po 90 godina, jeste da je 60 godina ali to je dete za roditelja.
Znate, kada je bilo bombardovanje od ovih zlikovaca, ne samo RTS-a nego i drugih lokacija, mnogo je mladih ljudi izginulo, povređeni su roditelji, izgubili su deo sebe trajno, ljuti su. Ljuti su i na sebe i na državu i na mene i na vas i na komšije i na sve su ljuti, i na one koji su bombardovali i na onog Havijera Solanu koji je potpisao.
Vidite, a onda se desilo da je bilo nemoguće umanjiti bol nekim ljudima i u potpunosti ih shvatam, nikad roditeljima ne zameram, ali onda se sklopila neka situacija pa je jedan čovek navodno kriv što je bilo bombardovanje. Izmišljeno mu je čak i krivično delo. Neću namerno da pominjem imena i prezimena da ne bih iritirao neke iz nevladinih organizacija da opet zloupotrebljavaju roditelje itd. Znate o čemu se radi. Da je ovde bio neki veći pritisak, budite sigurni i nezavisno od zastarelosti i nezavisno od drugih stvari, neko bi se našao u zatvoru.
Naprosto, tako se primenjuju propisi u Srbiji. Ako je taj lobi koji duva preko medija, opet neću da dam svoj vrednosni sud o tim medijima, ali je vrlo loš, negativan, ako oni napumpaju neku priču, tu ima nekog rezultata, javiće se veliki pritisak prema svima koji treba da primene. Danas imamo sudije i tužioce koji se plaše nevladinih organizacija. Kad krene kampanja u medijima, onda se zaboravi suština, zaboravi se šta je ko uradio, šta je ko rekao. Teraju do besvesti, dok ne dosade ljudima, u jednom trenutku to daje neke rezultate, kao što vidite, sad daje kontrarezultate i dobro je, neka napadaju.
Na kraju, da ponovim, uopšte nisam u svojoj diskusiji imao nameru da dovedem u pitanje rad Anketnog odbora. Potrudio sam se samo da objasnim sa kojim problemima je bio suočen, koliko nivoa istina i tipova istina ovde, ne u Izveštaju, ali se od Anketnog odbora traži, da li ćemo da budemo zadovoljni ili nećemo, verovatno roditelji ne mogu da budu zadovoljni, pogotovo ako je situacija takva da je roditelj dobio neku dokumentaciju o detetu, da je umrlo, kada se dalje radilo, raspitivalo, nema ničega, onda s pravom ostaje neka sumnja. Ne možemo mi tu sumnju da izlečimo time što kažemo – postoji problem medicinske evidencije i evidencije u matičnim knjigama. Verujte, to ne zadovoljava kao odgovor.
Kad sam već krenuo sa nekim ličnim primerima, meni je otac, recimo, umro na operaciji, posle operacije. Pričaju tamo, izostala je neka medicinska nega, pomoć, ja sam bio zauzet itd. Ta sumnja ostaje kod mene. Nisam nikad pokrenuo nijedan postupak i nemam nameru da pokrećem postupak, ali ta sumnja je ostala prisutna kod mene, nagriza me s vremena na vreme, eto, možda je ovo, možda je ono, itd.
Ti roditelji, znam da su u košmaru, u jednom haosu, tiho ih ubija sumnja, ako postoji neka dokumentacija, pa još neka priča od bivših radnika određenog porodilišta itd, onda to dobija na intenzitetu, oni su s pravom opterećeni, ne znam da li možemo da ih zadovoljimo sa ovim izveštajem.
Verujte, nisam siguran da je ovaj izveštaj dovoljno velik pritisak na nadležne organe. Ne verujem. Mislim da u svakom slučaju treba da se nađe neka istina koja bi odgovarala činjenicama, bez ulaska u krivično-pravni aspekt ili neki drugi aspekt. Ako bi nadležni organi mogli da izađu sa nekim činjenicama, zašto, neka se kaže – mi smo utvrdili to i to, ali ne možemo NN lica da gonimo zbog zastarelosti.
Istina uvek mora da pobedi, to da znate. Istina nikad ne može da se sakrije, kao što ni mržnja ne može nikada da se sakrije. Čovek koji mrzi ne vidi u jednom trenutku, izgubi vid i onda srlja, krene u nešto drugo, nešto bez veze i onda ponovo izađe istina, ali bolna po njega. Neku istinu moramo da pronađemo. Namerno kažem "neku", ne krivično-pravnu, jer je očigledno zastarelost učinila svoje. Doduše, vi ste u Izveštaju rekli da se to odnosi na period 1970-1990. godine. Rekli ste da se pretežno odnosi na taj period. Ako ima ovih koji nisu obuhvaćeni zastarelošću, onda bi to moralo da se raspravi, jer zakon postoji, zakon obavezuje.
U tom smislu, koristim i ovu priliku da pozovem nadležne državne organe, ukoliko postoji neka prijava, radi se o nekom sumnjivom delu koje nije obuhvaćeno zastarelošću, da država pokaže svoju efikasnost i da se rasvetle te prijave i ta dela, pa eventualno, ako postoji osnova za krivičnu odgovornost, da se tu primeni odgovarajući propis.
Najteže je paušalno napadati bez pravog činjeničnog stanja. U potpunosti shvatam i gospodina Paju Momčilova što je izašao ovde i rekao. On nije uputio kritiku Anketnom odboru, mislim da ste ga pogrešno shvatili i ona njegova opservacija, što se tiče onog vašeg medicinskog termina vezano za otpad, gospodin Momčilov je više pričao o dokumentima koji se rade o nekoj centralnoj, tj. zdravstvenoj instituciji gde se pravio neki novi pravilnik, pa je tu rekao da oni opet koriste stare neprimerene termine. Mislim da ste ga pogrešno shvatili, ali nije to prvi put da se u ovoj skupštini sve što se kaže sa ove govornice izokrene.
Najbolje bi bilo da se uvek čita stenogram. U stenogramima tačno piše ko je šta rekao. Verovatno ono što kaže, to i misli. Reč obavezuje, a misli su bogatstvo svakog pojedinca. Nije dobro kada tuđe reči neko kiti svojim bujnim mislima.
Nažalost, imamo situaciju da nam se javljaju ovi društveno-politički radnici, novinari, koji obrađuju svoje misli kao tuđe reči. Vodite računa, u ovoj sali svako od 250 poslanika u jednom trenutku može biti žrtva takve manipulacije.
Smeškajte se, vodite računa da ne dođete u situaciju da vam se drugi smeškaju. Hvala.

Hvala, gospodine Krasiću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Pre nego što zaključim jedinstveni pretres, pitam da li predstavnik Anketnog odbora, narodni poslanik Živodarka Dacin želi reč? (Da.) Izvolite.

        Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, drago mi je što ste se uključili u raspravu o Izveštaju koji je Anketni odbor podneo ovde pred vama i pred lice javnosti.
Anketni odbor je imao vrlo težak zadatak. Ovaj anketni odbor, naravno da ni u jednom trenutku u ime svih članova Anketnog odbora ne smatram da je iko želeo da uputi bilo kakvu kritiku, nego naprotiv, da je delio dileme, sumnje i verovatno sve ono o čemu bi razmišljao da je bio akter u radu ovog anketnog odbora i mi to jako dobro razumemo.
Ali, istini za volju, ovo je peti anketni odbor koji je osnovala ova Narodna skupština Republike Srbije i jedini koji je dao Izveštaj, zaključke, predložio mere, a oni i služe da bi raspravili o svemu ovome, da li je uopšte bilo opravdanja da se formira jedan anketni odbor ili ne.
Smatramo da je bilo opravdanja zašto da se formira ovakav anketni odbor. Moram da kažem da uvažavam primedbe kolege Krasića, uvaženog pravnika, jer je on pravio igru pravne terminologije u kojoj, istini za volju, nijedan od ovih pet potpisnika nije iz te struke.
Naravno, to nama nije ni bio cilj. Zato smo i rekli, upravo uvažavajući da pored kolege Krasića imamo i druge kolege kojima je to struka, profesija i koji će moći da izanaliziraju, i kao narodni poslanici da daju mogućnost na izmene i dopune svih onih zakona ili pravilnika koji to do sada nisu bili.
Naravno da smo bili svesni činjenice da Anketni odbor ni u samom startu, ni u samom formiranju ništa nije obećao, sem što je obećao da će da radi, da će dati izveštaje, da će izveštaji biti pred vama, da ćemo dati predložene mere. To je to, što je u skladu sa zakonom i ingerencijama koje mi kao privremeno telo, formirano u Skupštini Srbije, i kao narodni poslanici imamo i po zakonu i po Poslovniku o radu.
Naravno da nam uopšte nije bio cilj, niti želja, čak i u direktnoj komunikaciji sa njima, da tešimo roditelje, jer tu utehe nema nikada. Čak i istina, da li ona može biti uteha za roditelje?
Ono što provejava i želim još jednom glasno i jasno da kažem u ime svih članova Anketnog odbora, da ne smatramo da postoji opravdana sumnja od strane ovih roditelja, da li bismo predložili ove mere i da li bismo tražili da MUP, tužilaštvo i sudovi daju odgovore da se ovako nešto dešavalo ili nije, ali argumentovano, činjenično.
Dakle, želim da zahvalim svima onima, a to nisu bili samo narodni poslanici, koji su nam pomogli u radu Anketnog odbora, da možemo da predložimo mere koje bi ova izvršna vlast i državni organi morali da sprovedu. To je jedini način da se vrati poverenje u ovu instituciju, a zatim i u sve ostale.
Ovim putem pozivam i sve one koji mogu na bilo koji način da pomognu u rasvetljavanju i saznavanju svih činjenica koje poneko od vas ima, da se obrati nadležnim organima, jer duboko verujem, a to vam kažem sa razlogom, da će ove naše predložene mere biti uvažene od strane ministarstava kojima su one upućene. Imamo takva obećanja i nemamo razloga da ne verujemo. Svi narodni poslanici i mnogi ljudi zaposleni u ovom skupštinskom zdanju zaustavljali su me i rekli su mi da negde u svojoj prošlosti imaju neku priču koja lebdi, koja tinja, ali za koju nikada nije utvrđeno šta je bilo.
Želim da kažem da mi je upravo sada, dok sam pažljivo slušala sve kolege poslanike koji su govorili, moj uvaženi kolega Toma Bušetić dao mobilni telefon, jer je jedan otac zvao i želeo je da razgovara sa mnom, a pri tom je rekao ime, prezime i sumu.
Da li mislite da taj čovek ipak treba da bude pozvan od strane MUP-a, da kaže i da se provere svi ti podaci.
Ljudi ovo gledaju, ljudi ovo prate, znaju da mi nismo ni istražni, ni izvršni organ, ali Skupština Srbije, narodni poslanici i vaša saglasnost da se formira Anketni odbor jeste jedini koji je reagovao na njihovo petogodišnje odbijanje svih vrata ove države.
Prema tome, u ime svega toga, još jednom vas pozivam – dozvolite, dajte šansu roditeljima, dajte šansu istini, svojoj državi, glasajte za izveštaj ovog anketnog odbora i omogućite da proverimo u svim rokovima šta će kompetentni organi uraditi.
Zaboravimo naše stranačke podeljenosti, zaboravimo naše političke ideje, jer kao što rekoh, ovo nije politika i ne treba da bude. Ovo je život. Zato vas molim, u danu za glasanje, ukoliko date glas ovom izveštaju, daćete šansu roditeljima da dođu do svoje istine.