Dame i gospodo narodni poslanici, sve oko "Bratstva" koje nikada nije moglo da funkcioniše kao preduzeće koje zarađuje, kao javno preduzeće koje može samo da opstaje na tržištu na bilo koji drugi način, iz prostog razloga što je uvek moralo da bude dotirano od strane države, da država brine o tome.
Za one koji ne znaju o čemu je reč, dakle, nije reč o jednim novinama, već o nečemu što je predstavljalo kompletnu izdavačku delatnost, ili najvećim delom izdavačku delatnost na bugarskom jeziku, dakle, i "Bratstvo" i "Most" i "Drugarče", ako se ne varam, a mislim da je baš tako bilo, od pesama za decu, do onih osnovnih edukativnih pojmova koja su naša deca, u skladu sa programom Republike Srbije, a na bugarskom jeziku, mogla da uče, da spoznaju, vide, a danas vidimo da će zbog odluke Saveta ministara i Vlade Srbije, Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine preuzimati prava, obaveze, sredstva, zaposlene i dokumentaciju, a ta sredstva u državnoj svojini, na takav način će koristiti ubuduće Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine.
Moram da priznam da bi bilo dobro da smo dobili izveštaj, da se bilo ko pojavio da nam kaže šta je to u funkcionisanju i ponašanju "Bratstva" bilo loše. Za razliku od većine vas, čitao sam i pratio, a posetio sam i njihovu glavnu kancelariju u Nišu, obilazio i u Dimitrovgradu i Bosilegradu, pa bi želeo da kažem samo da je to možda u jednom trenutku bilo zloupotrebljeno u korist kampanje za Milana Milutinovića, ako se sećate, protiv Vojislava Šešelja, ali da nikada tu nije bilo mnogo politike, nikada nije bilo mnogo tekstova koji su išli na uštrb interesa pojedinih političkih stranaka, a u korist nekih drugih stranaka.
Bilo bi dobro da nam je neko saopštio šta je to što je smetalo u dosadašnjem ponašanju uređivačkog tima i svih onih koji su radili na izdavanju lista "Bratstva", i "Mosta", i "Drugarčeta" i svih ostalih listova. Ovako dolazite pred narodne poslanike i čitate, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, niko ništa ne zna o tome, nikoga to u krajnjoj liniji mnogo ni ne interesuje. Važno je da je došao neki papir pred narodne poslanike, oni će sad to da usvoje i da ne znaju ni šta su usvojili, kako su usvojili, ni o čemu je reč. Samo bih voleo da pokažemo mnogo više odgovornosti nego što je bilo pokazivano do sada i da se o tome raspravlja na neuporedivo ozbiljniji način.
Čuo sam da Narodnu skupštinu kritikuju različite nevladine organizacije i tobož profesionalna udruženja novinara Srbije. Zamislite one koji sebe nazivaju nezavisnima, a otvoreno se stavljaju na stranu pojedinih političkih stranaka i otvoreno protiv nekih drugih političkih stranaka, misleći kako je to normalno, u redu, kako je to nešto najlepše što mogu da učine za ovu zemlju i ovaj narod.
Što se tiče SRS, voleli bismo da informisanje na jezicima nacionalnih manjina bude potpuno, da oni imaju pravo ne samo na jednu stranu pristup političkoj delatnosti u Srbiji, već da jasno i precizno na svim jezicima, kako na bugarskom, tako i na slovačkom, rusinskom, mađarskom, rumunskom, ukrajinskom i mnogim drugim koji postoje i na severu Srbije, da se tim ljudima omogući da čuju šta svi misle, a ne da pojedini društveno-politički radnici sebi daju za pravo da oni ocenjuju kako, koga i na koji način treba podržati.
U tom smislu, vrhunski bezobrazluk predstavlja izjava urednika informativnog programa televizije Srbije, ja to i dalje tako zovem, a oni se valjda nazivaju medijski javni servis Srbije. Treba da bude sramota i Tijanića i tog Stefanovića. Taj Stefanović je u "Politici" izgovorio – nisam hteo prostakluke i primitivizme, ne znam da li Vojislava Šešelja ili ne znam koga, da objavljujem.
Čekaj, da li si ti direktor medijskog javnog servisa Srbije ili glavni urednik, urednik informativnog programa?
Ti tražiš pare od ovih ljudi, tražiš da ti svi građani Srbije plaćaju za to, da bi jasno stavljao do znanja na kojoj si političkoj strani. Nije to tvoj posao, majstore. Tvoj posao je da izveštavaš građane Srbije o onome što se zbiva, a ne da lažeš, kao što inače lažeš na svojoj televiziji, preko svojih poslušničkih izveštača ili ne znam koga.
Mene interesuje nešto drugo: ko ti je dao za pravo da se tu baviš politikom? Umesto da kaže – ne, mi se ne mešamo u politiku, ne bavimo se time, naše je da objektivno izveštavamo o svemu što se zbiva. O čemu je reč u ovoj zemlji? Mogu da kažem da je dobro što se urednik informativnog programa, nemam pojma kako se zove, TV Pink, izjasnila protiv SRS, pa da znaju građani Srbije na čijoj su strani, ali oni su privatna televizija. Dobro je da je pokazala da voli politiku, da mrzi SRS. Nemam ništa protiv, to je njen privatni problem i problem njene televizije, šta će većina građana Srbije da misli o toj televiziji.
Ne bih da se vraćam na to kako to da neko iznenada mrzi srpske radikale, a nisu im bili sporni neki drugi, za koje mislim da je nesporno da su za sve bili, uz DS i G17 plus, najgori u Srbiji. Mislim na one iz JUL-a.
Ali, ovo sa medijskim javnim servisom Srbije ne može da se toleriše. Da li je to medijski servis Srbije, da li je to javni servis ili servis samoproklamovanog demokratskog bloka, na kome mogu da izgovaraju šta hoće, izmišljaju šta hoće, a takođe da izveštavaju i pripadnike nacionalnih manjina, ili se na ovakav način pripremate za izbornu kampanju, pa vam ne odgovara rukovodeći kadar, pa biste sada da uzmete neke druge ljude koji će na bolji način to da vam vode, ne biste li uspeli da dobijete koji glas više u Dimitrovgradu, Bosilegradu, Pirotu i Nišu.
Znači, SRS želi da vam ukaže samo na jednu stvar o kojoj bi trebalo da vodite računa, a to je da pripadnici nacionalnih manjina u Srbiji treba da imaju jednak pravni status, ali i suštinski ravnopravan status sa predstavnicima većinskog naroda u Srbiji, u ovom slučaju su to Srbi. Zašto to mislim? Ne treba da vide da postoji samo jedna strana medalje i da posle toga ništa drugo i niko drugi ne može da im se obrati i da im kaže šta se zaista zbiva.
Da li mislite da je moguće informisanje u kojem ćete da pozovete nekog srpskog radikala? Da vam ispričam šta mi se dogodilo, da se ne bi vama dogodilo. Zove me novinar jednog medija koji finansira Dragan Đilas, to je ova lopuža od prekoputa, ovaj što se hvali da je ukrao pet miliona evra na godišnjem nivou i niko ne reaguje, pošto se podrazumeva da oni otimaju po pet miliona evra.
Bio sam u Hagu, u poseti našem predsedniku Vojislavu Šešelju. Zovu me, ali ja imam strpljenja, kao profesionalac, da odgovaram na pitanja, i kažu: da li je ovo sa magistratom itd, ono što su već pet milijardi puta ponavljali, kako i na koji način ste zakupili itd?
Trudim se da odgovorim na civilizovan način i kažem: ljudi, svim strankama je dostupno pod jednakim uslovima, ako to tako računate, onda je ova inače lopovska DS uzela oko 25,42 miliona evra za zgradu u Krunskoj ulici, ako računate zakup na koji nije imala pravo, jer je to nekada bila iračka rezidencija, pa iz DIPOS-ovog fonda izuzeto, pa nije moglo da se uzme u zakup, pa protivpravno zakupljivano, otkupljivano itd.
O tome apsolutno nijedna jedina reč. Znači, ubih se pričajući, a nema nijedne jedine reči, potpuno falsifikovano. Samo hoću da kažem ljudima u Srbiji, šta god da piše, da ništa ne veruju, apsolutno ništa. Sve lažu. Spreman sam da idem na detektor laži, na šta hoćete, da potvrdim da je sve ovo istina.
Prošli put kažu – neki računi itd. Kažem – dobro, tri meseca, u redu, kriv sam, obesite me zbog toga na Terazijama itd. Kažem da nemam pet miliona evra, da sam bar ukrao kao ovaj kriminalac Đilas. Ni toga nema u novinama. Čekajte, da li ovde ima nekih zaštićenih kao beli medvedi u ovoj zemlji, pa ne smete ni ime da im izgovorite, ili zato što imaju toliko para i kontrolišu sve medije, pa niko ništa ne sme da kaže? O čemu je ovde reč? Ili ovde samo neki smeju da se pojave da govore svašta, da izmišljaju svakojake gluposti, da ne znam kakve sve kampanje vode svakodnevno.
Mislim da to apsolutno nema nikakvog smisla, ali građani Srbije to moraju da znaju. Profesionalizam i objektivnost, plašim se da i u ovom slučaju namećete kao sinonim za poslušnost prema antidemokratskim strankama, koje ste sami prozvali za demokratske snage. Nemamo ništa ni protiv toga, dobro je samo da građani to znaju.
Hoćete tako? Nećemo bežati od bilo kakve vrste političke borbe. Naravno, nećemo nikada na silu da dolazimo na vlast, kao vi, da spaljujemo skupštine, zgradu Televizije, nećemo da linčujemo političke protivnike, kao što ste vi ispred zgrade Televizije ili na ne znam ni ja kom drugom mestu.
Dakle, ne pada nam na pamet da tako nešto radimo, a da posle toga ne bude vođen ni krivični postupak. Ne treba im ni amnestija, ni pomilovanje, niti bilo šta drugo. U tome se razlikujemo. Građanima Srbije koji vole Srbiju, koji ne podnose lopove i kriminalce i koji vole SRS, a izdržali su svi hajku i harangu, svakojaku vrstu kampanje, zahvaljujem se na strpljenju i na velikoj hrabrosti i poručujem im da pokažu još malo strpljenja.
Nismo se ovih uplašili, niti bilo koga drugog od lažnih demokratskih snaga do našeg vajnog predsednika, kome je najvažniji zadatak kada će i kako da stigne na fudbalsku utakmicu, pošto ništa drugo u životu ne radi, ničim drugim se u životu ne bavi. Bez obzira na sve to, pobedićemo ih i doneti slobodu Srbiji i njenim građanima.
