Zna gospodin Marković da on to ne radi. Izvolite, gospodine Balinovac.

Gospodin predsednik Skupštine niti razbija Skupštinu, niti razbija državu, niti sam ja to rekao.

Dobro, samo hoću da kažem da nikada nijednog trenutka nisam rekao da predsednik Skupštine razbija državu, a ako je gospodin Perić to pogrešno shvatio ili nije dobro slušao, to je već drugo pitanje. Samo hoću nešto da kažem.

Postoji radno mesto mlađeg referenta za koje je uslov da bi se radilo na tom radnom mestu srednja školska sprema, koeficijent mlađeg referenta je 1,00.

Postoji radno mesto referenta gde treba da bude srednja školska sprema plus dve godine radnog staža, gde je koeficijent 1,13. Postoji radno mesto mlađeg saradnika gde se zahteva viša školska sprema i najmanje devet meseci radnog staža, gde je koeficijent, po ovom zakonu 1,35.

Gospodin Perić svojim amandmanom predlaže da oni koji imaju osnovnu školu imaju veću platu od mlađeg referenta koji ima srednju školu, da oni koji imaju srednju školu od nameštenika imaju veću platu od mlađeg saradnika koji ima višu školu.

Prema tome, kažem da to ne postoji ni u jednom zakonu u Srbiji.

Posledica je vrlo jednostavna, nemojte da učite školu. Ovim amandmanom se sugeriše da je učenje škole nepotrebno, jer se ni na koji način ne čini razlika između onih sa različitom školskom spremom.

 

Izvinite gospodine Periću, malopre ste pitali šta bi radio predsednik Skupštine. Vodio bi računa o Poslovniku, te i sada vodim. Nije moguće razgovarati o amandmanima unatrag.

Na član 50. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Mi smo podneli amandman na član 50. i vidim prema odgovoru Vlade da otprilike nije ni shvatila šta smo hteli ovim amandmanom.
Član 50. reguliše akte Vlade, poglavlje su prelazne i završne odredbe. U stavu 1. se određuje u kom roku je Vlada dužna da donese odgovarajuće opšte akte. Vlada donosi do 1. januara 2007. godine, a mi smo to zamenili rečima da Vlada donosi do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu. Javlja se problem koncepcije.
Vlada smatra da do tog roka treba da donese podzakonski akt i uredi pitanje naknada jednim opštim aktom, a mi smatramo da svake godine, ukoliko misli da nešto menja, to radi do 31. januara. Zašto?
Zato što se javlja problem planiranja sredstava, utvrđivanja visine za sledeću godinu itd. Ovde se samo radi o koncepcijskom neslaganju.
Vi smatrate da prvi put ovo što treba podzakonskim aktima da uredite imate obavezu da uredite do 1. januara 2007. godine, s tim što biste onda kasnije na bazi ovlašćenja iz drugog člana mogli da menjate po potrebi, a mi želimo da obavežemo Vladu da podzakonske akte, kojima uređuje ovu oblast iz stava 1. ako donosi, donosi do 31. januara tekuće godine i to se odnosi za prethodnu godinu prema podacima iz prethodne godine i to služi kao obračun za ovu godinu, jer se radi o naknadi troškova državnih službenika i nameštenika, odnosi se na poglavlje gde ste odredili numeričkim i određenim procentima, visinu sredstava.
Ovo je u prilog budžetskoj politici, a znam da je između ostalih zahteva zbog kojih se podnosi ovakav predlog zakona bio i taj da su potrebne stabilne, jasne veličine, jasna pravila radi pravilnijeg sagledavanja budžeta i planiranja sredstava.
Svrha našeg amandmana je upravo da se napravi ta izmena koja bi omogućila stabilno budžetsko planiranje sredstava za ove namene. Radi se samo o jednom koncepcijskom neslaganju.
Moram da vam kažem ovo što ste naveli u stavu 2. – "Aktom Vlade koji se donosi do 15. jula 2006. godine". Ne znam šta to znači sada. Vlada treba da donese neki akt do 15. jula. Na osnovu koje odredbe?
Onda kažete da će tim aktom da se uredi prema kom položaju se određuju koeficijenti itd. Potpuno nepotrebna odredba. Tu smo tražili da se briše.
Ako u prelaznim i završnim odredbama treba da se odredi rok, datum do kada Vlada treba da donese podzakonske akte na osnovu ovog zakona i u skladu sa ovim zakonom, onda se to drugačije piše i onda se polazi pre svega od toga podzakonski akt iz člana tog i tog ovog zakona, Vlada je dužna da donese do tog i tog datuma ili u tom i tom roku od dana stupanja na snagu ovog zakona. Sve je zbrkano i stvara zabunu.
Mene to ne čudi jer ovde postoji sistemski propust u članu 10. i sada se malo vraćamo na raspravu da se nekim amandmanima ruši jedinstvo sistema koji se promoviše ovim predlogom zakona.
Član 10. odudara od svih sistema, apsolutno od svih sistema, a pogotovu stav 3. Stav 3. člana 10. stavite u korelaciju sa amandmanima koje je Marković podneo na član 8. i član 40. pa mi kažite gde je on pogrešio.
Dalje, povodom one forme o kojoj ste pričali, kakva je forma razgovor. Da li može neko da mi objasni kakva je forma razgovor? Forma razgovora može biti da smo sedeli u kafiću pa smo razgovarali, forma razgovora može biti da smo se čuli telefonom.
Forma razgovora, čak i odlučivanja može da bude kao kada je Savet ministara donosio odluku da se zaključi ugovor sa Miletom Dragićem, pa Vuk Drašković bio u Miločeru, brčkao se, Sveto ga pozvao. Sveto brate, može, a kada je došao ovde izašla bruka, a on kaže – taman posla.
Lepo ste malopre rekli da Vlada nikada nije donela akt o tome ko je ministar inostranih poslova.
Onda uhapsite Draškovića kada sleti na aerodrom. On se lažno predstavlja u inostranstvu, potpisuje ugovore. Koga zastupa on? Zastupa Danu, Srećkovića, Trpkovića? Budite dosledni borci za ustavnost i zakonitost, nemojte selektivno. Ova strana može šta god hoće, a ova taman posla, ne sme ništa.
Drugo, nisam siguran da ste ovo lepo izmerili kada ste pričali o onoj formi, jer ste rekli da rukovodilac državnog organa, verovatno ste mislili da je taj rukovodilac ministar, neko ko stoji na čelu državnog organa, na predlog koji daje, a ne kažete ko daje predlog nego kažete posle razgovora sa licem koje je neposredno pretpostavljeno namešteniku, sa načelnikom nekog odeljenja. Onda se predlog odnosi na rukovodioca unutrašnje jedinice.
Ko sa kim razgovara i o čemu razgovara? Kako može po vama da bude obavezujuća forma razgovor? Kako ćete da uhvatite razgovor?
Zapisnik o obavljenom razgovoru sa tim i tim povodom rada tog i tog nameštenika.
Mogu da shvatim da ste rekli pisana forma u formi izveštaja, rok u kome treba da se dostavi, sve bih to mogao da shvatim, ali razgovor da bude obavezujuća forma za jedno upravno rešenje, to je ipak rešenje kojim se određuje plata, kojim se isplaćuje.
Pobrkali ste nešto i pogrešno ste citirali onoga. Onaj kada je pričao o formi nije mislio o razgovoru kao formi. Razgovor nije forma. Mi se telefonom čujemo i šta?
Samo da vas podsetim, nešto slično su radili Gašo Knežević, onaj što je bio kobajagi ministar. Da vas podsetim, gospodine Balinovac, on je vršio upravni nadzor nad konačnim upravnim aktom i nije poništio konačni upravni akt nego je poništio prethodni akt. On je čak poništio saglasnost.
Ne daj bože da Gašo Knežević posle vas dođe na vlast. On bi poništavao razgovore. Ako je razgovor forma onda bi Gašo rekao da taj razgovor ne važi, nije ni postojao, jer bi doneo upravni akt da ne postoji razgovor.
Namerno koristim ove primere da pokažem koliko je to stvarno tragikomično, šta se sve navodi u našim propisima. U potpunosti vas podržavam da ste rekli u pisanoj formi izveštaj sa rezultatima, sa ovim, sa onim i posle razgovora vi da lažete da ministar mora da pozove načelnika da bi mu rekao kakav je bio nameštenik, a predlog dostavlja pomoćnik ministra.
Tako ispada, jer ovde je razgovor umetnuta reč između ministra i pomoćnika, umetnute su reči.
Nemate potrebe da se mnogo sekirate, mi smo samo hteli da vam to ispravimo, da vam to pojednostavimo. Ko će da vodi evidenciju o razgovorima, BIA, nemojte molim vas, a što se tiče člana 50. mi znamo na šta ste vi mislili, vi ste mislili, akti za izvršenje ovog zakona koje mora da donese Vlada u skladu sa ovim zakonom i na osnovu zakona doneće se do 1. januara 2007. godine i to je standardni tip norme kojom se propisuje ko je dužan da donese podzakonski akt. To je moguće.
Mi promovišemo nešto drugo, mi kažemo, ukoliko želi Vlada, odnosno ona mora to da uradi, da propiše naknadu troškova državnih službenika i nameštenika i visinu, pa sada je navedeno koji su to članovi, neka druga metodologija, uzimaju se neki drugi podaci i treba da se napravi obračun, ako treba da se donese opšti akt o tome, onda da se donosi na bazi podataka iz prethodne godine do 31. januara tekuće godine, dakle, važi u toj budžetskoj godini, poznata veličina, nepromenjiva veličina u toku godine itd.
Dakle, vaša koncepcija je drugačija, vi imate trenutni značaj člana 50, a na bazi nekih drugih odredbi stičete pravo, odnosno ovlašćenje da, kada se ukaže potreba, to stalno menjate.
Mi smatramo da to ne treba menjati, ali da vas podsetim, mi smo u velikom suficitu, u velikom uvozu radne snage, u tako strašno dobrim poslovnim potezima, imamo strahovite rezultate, jer ja sam se prosto iznenadio juče kada sam slušao Albijanića, jer toliko je bilo lepo, da je čak i Dačić izašao i molio ga da prekine, da smanji malo, nije baš tako, ali mi se stvarno nalazimo u tom investicionom ciklusu, u strašnom razvoju, mada ga niko ne oseća.
Dakle, ovde se radi o jednom koncepcijskom neslaganju. Ako ne prihvatite amandman, ne prihvatite tu koncepciju, nemamo šta da prihvatimo, nemamo šta ni da se ljutimo, Bože moj, mi smo amandmanom samo pokušali nešto da promenimo, da to bude, kako bih ja rekao, stabilno, poznata veličina, jer apsolutno sam siguran da bi ovo podržao bilo ko da je ministar finansija, jer na bazi ovih koeficijenata, platnih razreda, platnih grupa, osnovica, planira se ona vrlo značajna stavka budžeta, a to su plate, zarade i naknade i kao što vidite, država se javlja kao veliki poslodavac, ona će biti najveći poslodavac u ovoj zemlji posle ovog vašeg uništavanja državne zajednice.
Gospodine predsedniče, pošto znam da vi vodite računa o Skupštini, o Poslovniku, samo da vas podsetim, pre nekoliko meseci, jedan poslanik je postavio pitanje gde je služio vojsku sin Zorana Šamija.
Odgovor smo dobili pre dvadesetak dana da to nije u nadležnosti Republike Srbije već državne zajednice i da oni ne mogu da daju odgovor, s obzirom na to da nisu nadležni.
Pošto smo, odnosno pošto ste vi ovde odlučili da državna zajednica ne postoji i sada imamo i nemamo ova dva ministra, sada smo dobili nadležna lica i predstavljaju se da su ministri, pa tražimo da nam se sada da kompletan odgovor, znači, ponavljam ono pitanje koje je postavio jedan od poslanika, a tiče se Zorana Šamija i njegovog sina, s obzirom na to da nije postojao podatak od značaja za tu ličnost, nego je to postao podatak od interesa i potrebe da sazna i javnost, tim pre što stvarno nije čudno kada vidimo ono veliko obezbeđenje i on dolazi u zgradu Savezne skupštine kao da se ništa nije desilo.
Svi službenici kukaju, plaču, skinule su se zastave, neki su se smejali, uživali, veselili, obavestite Šamija da skupština više ne postoji, jer on čovek tamo redovno ide na posao.
Znači, kada kritikujete Vuka Draškovića, Zorana Stankovića, nemojte da zaboravite Zorana Šamija, jer i on je predsednik nečeg što ne postoji.
Ovo je sve moj skromni doprinos zakonitosti. Samo da podsetim na one grehe, neko je tražio da se SRJ primi u UN kao nova država, zato što je tu osobu neko obavestio da će biti problema oko predsedničkih izbora u Americi, pa neće moći da zaseda Generalna skupština, pa daj što pre da nas prime. Tako je urađeno.
Epohalno najavljen Beogradski sporazum koji uređuje naše odnose, nije usaglašen Ustav sa Ustavnom poveljom, mora da se zna i to i još puno stvari je urađeno, ali vidite i sami po sistemu destrukcije i u tome se ne razlikujete od one "žute" firme koja vlada Srbijom. Vi glumite da vladate, a oni suštinski vladaju.
Drže banke, drže medije, drže vojsku, policiju, drže sve i nema potrebe da budu u Skupštini. Zašto bi se oni ovde preznojavali?
Oni imaju faktičku moć, svuda su prisutni, oni kreiraju javno mnjenje, oni će sada da dohvate vojsku, da je još dodatno rasture, a to je ovaj drugi pokušaj Borisa Tadića, a u prvom pokušaju je nešto uradio, a sada ide drugi pokušaj da sredi vojsku do kraja.
Videćete kako će se prodati vojni hoteli i kome će se prodati, sve će da izađe na videlo.

Po Poslovniku? Izvolite, po Poslovniku, gospodin Perić.
Naravno, da nije tačna informacija da firma "Lesnina" vlada Srbijom.
Isto tako, molim vas, poslanici ove skupštine su konstatovali, dakle, prestao je mandat, pobogu, svim poslanicima državne zajednice i u odnosu na to ne postoji niko ko je poslanik državne zajednice, a kamoli predsednik i to je potpuno jasno.
Molim vas, obezbeđenje lica koja su bila na funkciji može da traje još šest meseci i u odnosu na to će svakako biti dodeljen auto, ako postoji zahtev ili obezbeđenje ljudima koji su bili na funkciji.
Ne postoji nikakav problem za to, ja ne verujem naprosto da iko pokušava da se pojavljuje na bivšem radnom mestu i da nešto radi, ali proverićemo to.
U svakom slučaju, ako postoji potreba za odgovorom na poslaničko pitanje, biće dostavljeno, nema potrebe da govorimo o privatnim životima.
Izvolite, gospodine Periću po Poslovniku.

Gospodine Markoviću, ja sam pogrešno protumačen. Kada vas protumači pogrešno gospodin Balinovac,  vi možete da mu oprostite, ja nemam protiv, ali pomalo se i tu ne slažem, jer vi ste ipak predsednik Skupštine, a ja sam poslanik i ako ne poštuje vas, nas poslanike će još manje.
Postavio sam vam pitanje šta biste uradili da ste predsedavali kada je govorio gospodin Balinovac, a vi niste hteli da mi odgovorite, ali to ostaje vama, ja to i ne tražim od vas, ne morate.
Ovde je izrečena jedna neistina i pogrešno sam protumačen iz sledećih razloga.
Naime, ja sam predložio da osnovica bude najmanje jedan, nisam ja predložio da srednja škola ima manju platu od osmogodišnje kao što je rekao gospodin Balinovac, nego da u tom kontekstu od jedan do devet ide, znači, ako ti imaš najmanje jedan, pa ideš prema devet, sigurno da ima stepenica po školovanju. Balinovac je to shvatio, on uvek pomeša te pojmove i kaže, osmogodišnja škola će imati više od srednje.
Znači, najmanja osnovica, da ne pođemo kada polazimo, od 0,75 nego da pođemo od jedan do devet, znači ostajemo u istom tom kontekstu, a verovatno po zvanjima, po školama bi to bilo raspodeljeno onako kako treba i kako je pravedno. Hvala lepo.

Hvala, gospodine Periću. Da li još neko želi reč po amandmanu? (Ne.)
Izvolite, gospodine Balinovac.

Pozivam se na načelo efikasnosti i predsednik je zamolio, a stvari su poprimile neke druge razmere, dakle, gospodine Periću, gde ste napisali da treba dalje da se ide do devet, jer niste nigde napisali i nemojte sada sopstveni amandman da interpretirate drugačije, nego što ste napisali.
Dakle, četvrta platna grupa umesto 1,6 treba da stoji 1,30. Peta platna grupa umesto 0,88 treba da stoji 1,15, a šesta platna grupa umesto 0,80 treba da stoji 1,0.
Kada pogledate školsku spremu, možemo, kao što je gospodin predsednik rekao, posle sednice, možemo razgovarati i vidite da bi realna posledica bila da se onaj ko ima srednju školu, da ima nižu platu od onoga ko ima osnovnu školu.
Ja se više neću javljati, prosto zbog toga, zbog efikasnosti rada Skupštine i što očigledno neke moje reči nemaju pravi odaziv. Ovo što je predloženo u članu 50. to je retroaktivnost. Ako se kaže da Uredba treba da se donese do 31. decembra ili 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu.
Ja ne mogu drugačije da razumem nego da se uredba donosi 31. januara godine druge, a da važi za godinu prvu. To se u pravu naziva retroaktivnost, to je zabranjeno po našem Ustavu.
Uredba ne može da bude nikada retroaktivna, zakon može i to samo neke pojedine njegove odredbe, to je član 120. i Ustava i ako se pri tome obrazloži dobro, za šta je retroaktivnost.
Prema tome, tu je reč o običnoj retroaktivnosti, možda nespretna formulacija amandmana, a ako je nespretna formulacija amandmana, onda se ja izvinjavam, ali zaista nju je moguće bilo tumačiti samo ovako kako sam ja sad rekao sa pomoću ili bez pomoći matematičara. Meni se učinila i siguran sam da i formulacija vodi retroaktivnost.

Hvala najlepše gospodine Balinovac. Shvatio sam da tražite repliku. Nećete imati potrebe sada.
Pošto sam i danas pre podne govorio o tome da je vrlo važno da vodimo računa kada usvajamo zakon da raspravimo detaljno, takođe treba da vodimo računa o efikasnosti rada Skupštine i potrebi države.
Govorio sam posebno o tome kako je važno, ne možemo sve zakonima i amandmanima, važno je o nečemu misliti unapred da znamo šta se dešava.
Svakog trenutka to može da se proveri uvek da li ljudi misle unapred ili ne misle, pa je teško kada se kasno sete. Ja preuzimam svu odgovornost na sebe, kasno sam se setio u odnosu na ono na šta vas je, o čemu vas je obavestio po članu 85. potpredsednik gospodin Anđelković, na osnovu stava 1. i stava 4. Nažalost, ljudi su se kasno setili te u odnosu na to je važno da se dobro rasprave.
U utorak u 10,00 sati ćemo nastaviti raspravu da svi mogu detaljno da se izjasne u pojedinostima koje imamo sada na dnevnom redu, a stali smo do člana 53. i amandmana na taj član koji je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović. Do utorka u 10,00 sati, hvala vam najlepše. Doviđanja i prijatno.