Direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo gospodin Balinovac, izvolite.

Mi imamo jednu sasvim objektivnu formulaciju koja kaže – reči, bez obzira koliko puta da su upotrebljene u tekstu se brišu. Reči – prava na platu se brišu.
Prema tome, ja sam zaključio da vi hoćete da oba puta brišete reči – prava na platu. Ako nećete, izvolite ispravite amandman i onda ćemo rešiti problem, ali nemojte drugima reći da ne znaju logički da rasuđuju i da razmišljaju.
Postoje neka pravila. Kada pišete amandman, kada pišete zakon i kada kažete – reči – Zoran Balinovac, na primer, brišu se, to znači da se sve reči u kojima se upotrebljava – Zoran Balinovac, brišu. Znate, ako ga individualno ne vežete za neku prethodnu reč.
Dakle, nemojmo sada da pričamo o tehničkim pravilima i pravilima pisanja amandmana. Ja vas prosto molim da se odlučite, ili ispravite amandman ili da ga ne prihvatimo.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, po amandmanu, izvolite.

Da, po amandmanu, ne znam samo gde ode ovaj logičar, valjda da ne bi odgovarao i na ono što ću ja sada da kažem. Znate, kada imate Predlog zakona o platama državnih službenika i nameštenika ovako loš, kakav je ovaj koji nam je ponudila Vlada Republike Srbije, onda su, naravno, očekivana ovako nebulozna objašnjenja predstavnika Vlade, u ovom slučaju gospodina Zorana Balinovca i ne znam samo zašto ste mu dozvolili, zašto inače dozvoljavate predstavnicima Vlade da drže predavanja narodnim poslanicima, da on ovde može da kaže da njega zabrinjava zašto, i kako to poslanik pogrešno interpretira amandman, a kada njemu poslanik kaže da on ne zna logično da razmišlja, onda on replicira, jer se, Bože, njegovo visočanstvo Zoran Balinovac uvredio.
Ili, kako on može da kaže narodnom poslaniku da poslanik može da se bavi estetikom i da je to njegova stvar, ali ovo je, je l' te, donošenje zakona.
Zaista mnogo sebi dozvoljavaju ovi predstavnici vlade Vojislava Koštunice, mada ne znam, dozvolili ste ovim vašim poslovnikom da se svako pojavljuje kao predstavnik vlade.
U neka normalna vremena ovde su sedeli ministri, pa kakvi god da su, a sada imamo, evo, i direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, pa onda imamo njegove saradnike, pa očekujem jednog dana da nam ovde dođu kuriri iz vlade da donesu dokumentaciju i da upisuju ono što, eventualno, mi narodni poslanici kažemo kao primedbu na neki zakon.
Takođe je loša interpretacija predstavnika Vlade da ovaj amandman nije precizan. Amandman je potpuno precizan, a njegova je stvar što on to ne razume i zaista mi ovde nismo sa zadatkom da na taj način pomažemo predstavnicima Vlade. Mi hoćemo predstavnicima Vlade da pomognemo tako što ćemo svojim amandmanima, odnosno što svojim amandmanima pokušavamo da na najbolji način uredimo ono što nam vlada predloži, mada su u najvećem broju slučajeva, a to je slučaj sa ovim zakonom, predlozi Vlade toliko loši, da ni amandman na svaki član ne može da ih dovede u red.
Pre svega su neustavni, kao što je i ovaj zakon, pa su neprimenjivi kao što je i ovaj zakon, ali naravno o tome ćemo govoriti kada budu na redu amandmani, odnosno članovi na amandmane koji iskazuju konkretno upravo o ovome što sam sada rekla. Takođe je nedopustivo da predstavnik Vlade ovde upozorava narodnog poslanika, ironično, da se amandmani podnose u pisanoj formi i da uči narodnog poslanika da li može ili kako može, eventualno, da menja svoj amandman itd.
Gospodine Balinovac, Vi ako ste savetnik Vojislavu Koštunici Vi ga savetujte, ali poslanicima SRS savetnici nisu potrebni. Mi imamo program SRS, stavove SRS, imamo rešenja za sve probleme u Srbiji koji su se nagomilali posebno u poslednjih šest godina i o tome govorimo svakodnevno, i o tome ćemo govoriti u skorašnjoj izbornoj kampanji i to će građani Srbije na pravi način da shvate. Od vas to i ne očekujemo.
Rekli ste da smo dužni da zakon bude precizan, tako ste rekli gospodine Balinovac, pa i po cenu ponavljanja zbog onih koji će zakon primenjivati. Vi zaista vređate sve kolege pravnike, ovom rečenicom, koji će primenjivati ovaj zakon, a mi smo opet s druge strane kada je gospodin Penezić podnosio ovaj amandman, verovali da ćete vi znati ovo da razumete kada smo rekli da se brišu reči "pravo na platu" i mi nemamo o vama mišljenje ovako, kao što ga vi imate o ostalim kolegama pravnicima koji će primenjivati ovaj zakon.
Dakle, vi ste rekli da se u pismenoj, u pismenom mišljenju Vlade – amandman ne prihvata, svrha naslova iznad članova u Predlogu zakona jeste da upute na sadržinu članova i time tekst učine preglednijim, budući da naslov iznad člana 3. Predloga zakona glasi: "Početak prava na platu i prestanak prava na platu".
Brisanjem reči "prava na platu" naslov bi izgubio smisao i svrhu postojanja. Mi vama, predstavnicima Vlade, ne Vama lično, od početka govorimo da su ovi razni naslovi, nadnaslovi itd. iznad članova zakona potpuno nepotrebni, tako i da uopšte ne stoji ovaj naslov iznad člana, ništa se ne bi menjalo u suštini. Mi mislimo da je to, jednostavno, nepotrebno gomilanje.
Svaki član ima naslov. Zaista, kao da debili primenjuju zakon. Piše u članu na koji način se reguliše neka materija. Naravno, to je vaš koncept i ja znam da ćete vi da kažete da mislite da je ovako bolje, mi mislimo da nije bolje, to je vaše pravo, ovo je naše pravo, i ja vas samo molim pošto vidim, što je tačno, vidim da ste vi spremni danas ceo dan da polemišete sa poslanicima, što je takođe u redu, ali vas molim za ubuduće da ne bude nesporazuma: govorite o amandmanu, o vašem predlogu, suzdržite se od toga da narodnim poslanicima držite predavanja.
Uopšte reći ću vam da vam zakon pored toga što je veoma loš suštinski, (o čemu ćemo govoriti kroz amandmane), zakon nije uopšte napisan u duhu srpskog jezika. Nije normiran u duhu našeg pravnog sistema i vi to dobro znate, kao što znate da ćemo posle ovog zakona govoriti o zakonu u kojem je predviđeno da nam lične karte budu pisane engleskim jezikom. Imamo neke zakone u kojima je hrvatski novogovor i te kako zastupljen. Sada imamo vaš sa pleonazmima.
Dakle, to je stvar vašeg gledanja na pisanje propisa, i naravno s druge strane stava SRS koji je potpuno drugačiji i to je jedino i normalno. Inače, kako tretirate državne službenike u ovom zakonu? Veoma loše kada je reč o platama, pogotovo državnih službenika sa završenom srednjom stručnom spremom, nameštenike kako ih vi ovde nazivate, takozvano tehničko osoblje.
I sada su u veoma lošem položaju u odnosu na ostale zaposlene, a po ovom zakonu će imati devet puta manju platu od najviše plate u državnim organima što je zaista nešto neverovatno, ali zato ste i vi i ovaj prethodni režim, svi vi u poslednjih šest godina koji ste vlast u Srbiji, spremni da protiv bivših ministara podnosite i podržavate krivične prijave, zato što su zaposlenima isplaćivali stimulacije, naravno, apsolutno u skladu sa tadašnjim propisima koji su bili, uzgred budi rečeno, mnogo realniji i mnogo pravičniji nego što je ovo, što vi nama danas predlažete.
Bilo bi mnogo bolje državnim službenicima i bile bi im svakako pristojnije plate, kada gospodine Balinovac vaše kolege iz Vlade, pošto ja vas ovde vidim kao predstavnika Vlade kada ne bi državne pare trošili u lokalnim kampanjama, kada ne bi Velja Ilić i Mlađan Dinkić vodili kandidate po Ražnju ko mečku Božanu, pa ih pokazivali – evo za ovog glasajte, ovo je kandidat bez imena i prezimena. Jedino su zapamtili broj. Kažu – glasajte za ovaj broj, pa upru prstom tamo u nekog.
Neću vas to da pitam, ali kada budu oni ovde, to će biti moje poslaničko pitanje, da vidimo koliko su para potrošili za lažna obećanja građanima u opštinama gde su raspisani vanredni izbori.

Direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, gospodin Balinovac.

Ne znamo u kakvoj je vezi mečka Božana sa ovim amandmanom, ali znam da sam ja amandman shvatio onako kako je jedino bilo moguće da ga shvatim. Nisam nikoga podučavao ovde, pa bih molio gospođu Radetu da me ne urazumljuje, ja nemam uopšte pretenziju da nju urazumljujem. Moj predlog se odnosi na to kako da se pronađe način da se jedan konstruktivan i lep amandman gospodina Penezića prevede u poslaničku formu i da se prihvati. To je bila čitava suština. Ako je toliko teško priznati grešku, pa treba da se doziva i mečka Božana zbog greške, onda šta ja mogu.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Vjerica Radeta.

Amandman na član 4. podnela je narodni poslanik Nataša Jovanović, takođe, zbog preciziranja teksta zakona. U članu 4. u Vladinom predlogu opet imamo iznad člana, naslov u kojem je reč o isplatama plata. Nismo amandmanski u tom smislu intervenisali, ali eto imam potrebu da kažem da je to potpuno nepotrebno, da iznad člana stoji isplata plata, pa onda je trebalo valjda još nacrtati ovako novčanice da se vidi da je to isplata plata, a ispod toga piše – državni službenici i nameštenici imaju pravo na mesečnu platu. Plata se isplaćuje u tekućem mesecu za prethodni mesec.
Nataša Jovanović je amandmanom intervenisala da se briše ova reč "mesečnu" i da onda tekst ostane – državni službenici i nameštenici imaju pravo na platu, jer reći "pravo na mesečnu platu" sada ako slobodno tumačimo taj vaš tekst i ovu reč u okviru ovog prvog stava člana 4. zakona, onda može logično da se zaključi da ako neko radi 15 ili 20 dana, pa mu prestane radni odnos da će tih 15 ili 20 dana ili 25, 29 da će mu biti neplaćeno, zato što mu u zakonu stoji da ima pravo isključivo na mesečnu platu.
Ovo je jedna potpuno nepotrebna reč, formulacija, da bi se stekao utisak kako je ovo neki visokouman član. Zamislite, u zakonu piše da zaposleni ima pravo na platu, i to mesečnu platu. Zaista je trebalo mnogo rada i truda da se dođe do ovako pametne konstatacije.
Vlada kaže da ne prihvata amandman Nataše Jovanović, i to zato što pravo na mesečnu platu, predviđeno članom 4. Predloga zakona, znači da se plata, određena prema zakonu, obračunava i isplaćuje za kalendarski mesec. Kao deo osnovnih odredaba Predloga zakona, odredba je načelna i ne zadire u ostvarivanje prava na platu državnih službenika i nameštenika koji zasnuju radni odnos u toku meseca, ili im radni odnos prestane pre isteka meseca. Član 3. Predloga zakona je jasan: "Državni službenici i nameštenici ostvaruju pravo na platu od dana kada stupe na rad", a to pravo im prestaje "od dana kada im prestane radni odnos".
Ovo obrazloženje koje smo dobili od Vlade Republike Srbije samo je potvrda da je amandman koleginice Nataše Jovanović trebalo usvojiti i da je zaista smislen, da tehnički doteruje zakon, što i jeste naša namera u ovom delu, ali imamo i one suštinske amandmane, mislim da je to amandman gospodina Vučića a koji se tiče najviše i najniže plate državnih službenika.
Kažem, ovi amandmani, i prethodni, i onaj na član 7, su zaista amandmani koje bi trebalo prihvatiti da bi zakon imao jednu pravu zakonsku formu, u duhu srpskog pravnog sistema, u duhu srpskog jezika. Ništa vam suštinski ne zadiremo ovim amandmanom u koncepciju vašeg zakona.
U skladu sa onim što ste vi malopre rekli – da ste želeli mnogo precizan zakon, da bi bio jasan onima koji ga primenjuju, zašto onda ne prihvatite ovo, da bi zaista bilo potpuno jasno, da kažemo državnim službenicima da će primiti platu i ako im radni odnos prestane u toku meseca ili ako počnu radni odnos u toku meseca. Dakle, ne samo ako rade ceo mesec, kako je napisano u stavu 1. člana 4. Predloga zakona. Dakle, još
jedanput poziv da prihvatite ovaj amandman, da vam bar na nešto liči zakon.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 7. amandman je podneo narodni poslanik Milan Veselinović.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Predrag Marković.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Vjerica Radeta.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Prihvatiću čak i sugestiju gospodina Balinovca da se dopuni ova razmera svim onim, da ne postoji mogućnost samovolje ili bilo kakvog arbitrarnog ponašanja u okviru odnosa tri prema jedan, ali mislim da je ovaj odnos spas za državne službenike i nameštenike, kako to kaže Vlada Republike Srbije, a to ste mogli da vidite i ovde u Narodnoj skupštini.
Nije ovde reč, zarad javnosti to hoću da kažem, o narodnim poslanicima, reč je o ljudima koji rade u državnoj upravi, reč o ljudima koji obavljaju svakodnevno teške poslove i o ovim devojkama koje vode stenografske beleške, o onima koje moraju da čiste ovu zgradu i koje moraju da urade sve što je potrebno da bi bila osposobljena za prijem i rad narodnih poslanika. Ti ljudi ne mogu da prihvate da taj odnos bude tako dramatično veliki, kako je predviđeno ovim zakonom, i traže mnogo više poštovanja principa pravde i pravičnosti i nekog racionalnog odnosa države.
Ljudi, ne može odnos da bude devet prema jedan. Nismo ni mi za uravnilovku, nismo za socijalizam, ali hajde da malo te razlike smanjimo, da to bude tri prema jedan, pa će svi biti zadovoljni, i onaj ko je
dobio onaj jedan, zato što zna da onaj koji ima viši položaj, koji je radio više ili je bolje ocenjen, da ima samo tri puta veća primanja.
Ako mu kažete da ima devet puta veća primanja, onda mislim da će tu dolaziti do velikih problema i da neće moći da funkcioniše državna uprava. Iz iskustva znam kakva je sujeta i kakvi su problemi.
Da ne pričam o tome da se suočavamo sa tim da ljudi u državnoj upravi zaista imaju velike muke, kako i na koji način da prežive. U vreme dok smo mi bili deo državne uprave i na taj način kontrolisali i videli kako ljudi rade i kako funkcionišu, a vi se tog perioda sećate, gospodine Balinovac, znači, ljudi imaju platu po sedam, osam hiljada dinara i oni od toga ne mogu da žive i šta da radite - hajde da mu dam bonove hiljadu, dve hiljade dinara mesečno ili bilo kako, da bi mogao nešto svojoj deci da obezbedi ili bilo kome drugom.
Danas situacija nije mnogo bolja. Neću da imam fatalistički pristup, pa da govorim da je sve gore, da je sve lošije, da je ne znam šta, ali pitajte ovu decu ovde, pitajte sve ove ljude koji žele da napreduju, koji žele da rade. Naravno, razlikovala su nam se mišljenja po tome kako im se omogućava ili obezbeđuje napredovanje na ovakav način, ali razlika u primanjima, po kojoj će jedan da ima deset hiljada, a drugi će da ima devedeset hiljada, to ne mogu da razumem, niti to može iko od njih da razume, niti može razlika u kvalitetu rada, razlika u angažovanosti, razlika u stručnoj spremi i u svemu drugom da bude tolika. To je nešto što je potpuno neprihvatljivo. Hajde da te razlike smanjimo, pa da ta najniža osnovica bude značajno viša i da ljudi mogu da prežive od svog rada i da mogu da prehranjuju svoje porodice.
Da znate, mi nemamo nikakav lični interes ovde, niko od nas. Mi vam ovo govorimo samo zato što je to interes svih ovde zaposlenih, ali apsolutno svih. Svako će vam to reći. Ne postoji nijedan koji će vam reći da postoji neki drugi interes ili neka druga želja. Najviše su zainteresovani baš za ovaj amandman.
Spreman sam da vidimo, da vi kroz sednicu Odbora na bilo koji način provučete i nekakvu vrstu tehničke dopune, ako je to potrebno, da bi se izbegla samovolja bilo čija i u tom odnosu između jedan i tri, ako je to potrebno, zato što mislim da je to važno za ljude koji rade u državnoj upravi, da bi se prihvatanjem tog amandmana mnogo toga i suštinski promenilo i da bi bilo neuporedivo bolje za veliki broj ljudi, za veliki broj građana koji svoju decu i svoje porodice moraju da izdržavaju, a rade u državnoj upravi.