Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Hranislav Perić.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, još jedanput se nalazimo u situaciji da nemamo ministra da obrazloži i podrži neki zakon. Kada sam pitao koji ministar danas obrazlaže zakon nama narodnim poslanicima, dobio sam odgovor ministar Balinovac. Nas naravno više ništa ne može da iznenadi, jer kada se jedanput pregazi Ustav, kada jedanput neko prihvati da bude taj koji će gaziti najpre Ustav SRJ, pa onda Ustavnu povelju državne zajednice Srbija i Crna Gora, onda mu naravno nije nikakav problem ni da pregazi Ustav Republike Srbije.
Reč je naravno o čuvenom legalisti Vojislavu Koštunici koji je dokazao da mu zarad vlasti ništa nije strano, da je spreman da uradi bilo šta i jednostavno kada se tim putem krene onda nema povratka, jednostavno ide se do potpunog kraja.
Danas nam je ministar Vuk Drašković, tako bar kažu, (mi smo doduše izabrali pomenutog gospodina ovde u Republičkoj skupštini za ministra, a ministrom se zove i gospodin Zoran Stanković, mada niti je gospodin niti je ministar)... i onda nas ne bi iznenadilo ni ovde koga god da zateknemo ujutru da nam kažete: to je novi ministar Mi kažemo – kako, pa nije bilo skupštinske rasprave? A vi kažete – pa pobogu, nisi pratio uredbe Vlade Republike Srbije.
Sinoć se sastao gospodin Vojislav Koštunica, izgleda da mu je doletela ona sova iz Palate federacije sada do sedišta Republičke vlade, pa se sa njom dogovorio da imenuje još nekog od ministara. Što se tiče zakona o platama državnih službenika i nameštenika, SRS iznela je već čitav niz konkretnih primedbi i u toku rasprave načelne, a naravno sada imamo priliku i da kritikujemo pojedinačna rešenja u okviru rasprave o amandmanima.
Ja sam u ime poslaničke grupe SRS podneo amandman na član 18. Predloga zakona o platama državnih službenika, kojim se traži da se reči: "dva platna razreda" zamene rečima: "jedan platni razred", tako da ovaj član 18. glasi: "Državnom službeniku koji stupa na radno mesto rukovodioca unutrašnje jedinice uvećava se koeficijent za jedan platni razred". Dok bi drugi stav istog člana glasio: "Državnom službeniku koji prestane da rukovodi unutrašnjom jedinicom koeficijent se smanjuje za jedan, umesto za dva platna razreda".
Mi smatramo da je ovo rešenje daleko logičnije, kao što je logičnije i da raspon između plata bude manji, da ne bude odnos 1:9 onako kako ste vi predložili, jer će se na taj način smanjiti i moguće zloupotrebe i ogromne razlike u platama koje imaju oni koji mogu svakako i slobodno reći možda najviše rade i u ministarstvima i u državnim službama, dok bi pojedini vaši nameštenici imali izuzetno velike plate. Podsetiću vas, da sve one koje ste vi delegirali, imenovali mimo organizacije i državnih organa u kojima rade, bili su po pravilu krajnje sumnjive i stručnosti i po pravilu su izazivali afere i slične probleme.
Na ovaj način sve bi ovo bilo dovedeno u mnogo bolju ravan i izbegli bismo mogućnosti da se određene stvari preskaču. Zanimljivo je da, (vi kada kažete) da su sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona potrebna za 2007. godinu u iznosu od 4.365.000.000 dinara čime se sadašnji fond sredstava za plate uvećava za čak 41%.
Svi smo bili svedoci kada gospodin Dinkić, koji danas nije tu, verovatno obećava kule i gradove negde po Srbiji u predizbornoj kampanji, kada gospodin Dinkić, u vezi zahteva da li radnika u zdravstvu, da li radnika u prosveti, ovde odgovara ili na nekoj konferenciji za štampu, kako od povećanja plata nema ništa, kako je moguće dva ili tri posto, ali raspoređeno na narednih pet ili deset godina, kako bi bilo kakvo dalje povećanje izazvalo inflaciju, kako bi nas to unazadilo, kako bi nas to zaustavilo u ovom našem putu ka Evropi.
Onda se logično nameće pitanje kako je moguće da se ovim jednim zakonom, pogotovu ako se ima u vidu koliki je broj državnih službenika u Republici Srbiji, plate povećavaju čak za 41%.
Takođe, moram izraziti sumnju da to povećanje neće biti ravnomerno raspoređeno. Ovih 41%, to treba da znaju svi oni koji rade u državnim službama, neće biti povećanje koje će oni dobiti. Dakle, ukoliko radite u nekom ministarstvu ili bilo kom državnom organu i imate platu 12.000 ili 15.000 dinara, nemojte se nadati da će 2007. godine vaša plata biti veća za 40%. Tih 40% je samo prosek za koliko će plate biti povećane.
One koji spadaju u ove niže platne razrede, a ima ih dosta, kao što ste videli, njima će plata najverovatnije biti povećana dva, tri ili pet procenata, dok će onima koji se nalaze na visini te lestvice, koji na ta mesta ne dolaze redovnim putem, ne višegodišnjim radom, zalaganjem i napredovanjem u službi, nego imenovanjem od strane ministara, predsednika Vlade i rukovodilaca drugih državnih organa, to su oni koji će imati i najveće povećanje. Njihova povećanja će verovatno da budu po 200-300 ili više procenata, pa kada se to sabere sa ova dva ili tri posto, koliko će dobiti službenici koji spadaju u najniže platne razrede i kada se izvuče prosek, to će biti tih 41% ukupnog povećanja.
Dakle, SRS se zalaže za jedno neuporedivo pravednije rešenje. Mi smatramo da razlike i rasponi između plata državnih službenika ne mogu i ne smeju da budu toliki. Takođe, smatramo da je logično da, ukoliko neko prelazi na mesto rukovodioca u nekom državnom organu, odnosno na mesto rukovodioca unutrašnje jedinice, da je potrebno da mu se koeficijent plate uveća za jedan platni razred. Na taj način bi bila uspostavljena mnogo pravednija raspodela.
Podsećam vas da je rešenje, slično ovome koje vi danas predlažete, već bilo jedanput isprobano u praksi, da je sličan zakon već postojao, da to nije donelo dobre rezultate.
Jednostavno, niste nam danas, niti u prethodnom delu, kada je bila u pitanju rasprava u načelu, niste nam predočili ni jedan argument koji bi nas ubedio da će sada ovaj zakon moći da funkcioniše. Zbog svega toga, još jednom vas pozivam da prihvatite ovaj amandman SRS i da glasate za ovo smanjenje.

Reč ima direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, gospodin Balinovac.

Nisam ministar, a da li bih voleo, neću odgovarati. Postoji član 194. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, koji objašnjava zašto sam ja ovde. "Predstavnici Vlade, na sednici Narodne skupštine i njenih odbora, mogu biti samo članovi Vlade i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kada je na dnevnom redu sednice Narodne skupštine predlog zakona koji je za Vladu pripremio Republički sekretarijat za zakonodavstvo". Dakle, da je bila pročitana ova odredba Poslovnika, ne bi bilo nikakvih nedoumica zašto sam ovde.
Što se tiče samog amandmana, mi ovog trenutka u pravnom poretku Srbije imamo mogućnost da se plata rukovodioca unutrašnje jedinice uveća oko 20%. Sada se predviđa manji stepen povećanja, tj. da bude 10%. Naime, između svih platnih razreda unutar jedne platne grupe razlika je 5%. Kada kažete da rukovodiocu uvećavate platu za dve platne grupe, onda ste, u stvari, rekli da mu uvećavate platu na osnovu rukovođenja za 10%. Kažem, to je smanjenje u odnosu na sadašnje rešenje koje predviđa 20%, pa i do 30%. Ima tu još pravnih problema koje, čini mi se, moj prethodnik, narodni poslanik Nemanja Šarović nije video, ali ne bih da uzimam vreme Narodne skupštine.
Što se tiče pitanja o tome kako su ministri Vuk Drašković i Zoran Stanković, to je vrlo komplikovano pravno pitanje u kome se prepliću dva principa: princip međunarodnopravnog sledbeništva Srbije, uz sva prava i obaveze državne zajednice Srbija i Crna Gora i princip ustavnog i unutrašnjeg legaliteta. Ta dva principa su, u ovom slučaju, u sporu. Ako je Srbija naslednik državne zajednice Srbija i Crna Gora, onda je naslednik i svih njenih ministarstava, pri čemu ona može birati koja su joj ministarstva potrebna, a koja nisu.
(Dobacivanje iz sale: Drži se dnevnog reda.)
Držim se dnevnog reda u istoj meri u kojoj se drži gospodin Šarović.
(Predsedavajući: Gospodine Balinovac, zaista, držite se dnevnog reda.)
Ovo govorim zbog građana. Postoje sukobi dva vrlo teška pravna principa: princip legaliteta u unutrašnjem poretku i princip međunarodne sukcesije. To nije tako lako razrešiti, kao što neki misle, ali s obzirom da sam rekao ono što treba o amandmanu, više neću pričati.

Narodni poslanik Nemanja Šarović, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Balinovac, za sada niste ni ministar ni narodni poslanik. Naravno, ne bih imao možda, toliko toga protiv ni da budete.
Verujte da bi mi neuporedivo draže bilo da ste na mestu ministra vi, nego što je Vuk Drašković i nego što je Zoran Stanković. Dakle, po mom mišljenju, ne postoje dve gore osobe, dve gore moralne nakaze koje bi mogle obavljati posao ministara, nego što su njih dvojica. Nije u tome spor.
Ne možete vi, kao predstavnik Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, ovde da govorite van one teme koja je na dnevnom redu. Meni je to dozvoljeno, jer sam ja narodni poslanik i ovo je naš dom.
Dakle, neuporedivo veća prava ovde imamo mi koji smo domaćini, nego što to može imati bilo ko sa strane, bez obzira da li je to ministar, da li je predstavnik Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Ono što je suština, koliko god vi, gospodine Balinovac, pokušavate i naprežete se da objasnite nešto, vi to ne možete i niste uspeli ni sada.
Počeli ste da pričate kako postoji spor između, navodno, međunarodnog kontinuiteta i našeg unutrašnjeg pravnog poretka. Znam da vi razumete određene stvari u pravu i znam da vam nije ni lako ni prijatno da sedite tu i da pokušavate da objasnite nešto što je neobjašnjivo.
Dakle, ono što je prava istina i što je jedina istina, to je da je Vojislav Koštunica izvršio državni udar. Izađite gospodine Balinovac posle mene i recite ovde šta je definicija državnog udara, da li je državni udar onda kada državni organ preuzima određena ovlašćenja koja mu nisu data Ustavom i zakonom.
(Predsedavajući: Molim vas da se držite dnevnog reda.)
Izašao sam na repliku gospodine Mihailoviću, mogu da pričam o čemu god hoću.
(Predsedavajući: Slažem se, međutim, izazivate novu repliku, a ako sam već direktora Sekretarijata opomenuo, imam dužnost i vas da opomenem da se držite dnevnog reda.)
Ja sa gospodinom Balinovcem imam korektan odnos i on ovo ne shvata lično i zna da ja jesam u ovome u pravu.
Dakle, državni udar se vrši onda kada Vojislav Koštunica kao predsednik Republičke vlade ukazima postavlja ministra. To se dešava onda kada Vojislav Koštunica kao predsednik Republičke vlade ukazom određuje nadležnosti predsedniku Republike, Borisu Tadiću.
Dakle, Vojislav Koštunica je diktator.
Zamislite šta bi se desilo da je ovo uradio bilo ko drugi, zamislite da je bilo kakvu sličnu uredbu doneo Mirko Marjanović ili da je doneo, potpisao potpredsednik Republičke vlade, dr Vojislav Šešelj.
Zamislite šta bi se onda pričalo i radilo.
Dakle, vi ovde od nas tražite da pričamo o nekim stvarima koje su potpuno besmislene. Vojislav Koštunica je izvršio državni udar, državni organi o tome izgleda ne znaju ništa.
Evo, pozivamo i Okružno javno tužilaštvo, pozivamo sve državne organe da učine ono što je određeno zakonom i Ustavom, da zaštite ustavni poredak Republike Srbije.
Dokle više mislite da idete, ja zaista ne znam. Ovo je besmisleno, ovo je ništa.
Ukoliko ste mogli da tako brutalno pogazite republički Ustav i uradite ovo što se uradili, zašto bismo mi onda uopšte raspravljali o platama, o Zakonu o platama državnih službenika.
Ukoliko Vojislav Koštunica može Ustav da uređuje ukazom i uredbama, pa šta će onda nama zakon. Zakoni su niži pravni akti od Ustava. Ustav je najviši pravni akt.
Kada se Ustav pregazi i to ovako brutalno kako je to učinio Vojislav Koštunica, onda nama zakoni uopšte nisu potrebni.
Gospodine Balinovac, savetujem vam, zbog vašeg ličnog autoriteta, znate da je svaka vlast prolazna, a ova je na samom zalasku, na samom kraju, nemojte se mnogo mešati u ovo, svesni ste i sami da ne možete da objasnite, pustite Vojislava Koštunicu da dođe ovde i da nam to objasni.
On je bio ovde pre dva dana, u ovom parlamentu, i predlagao da izaberemo potpredsednika Vlade. Zašto je to rađeno? Zašto potpredsednika Vlade nije imenovao uredbom? Ako je moguće da imenuje dva ministra, zašto ne bi mogao i trećeg? U čemu je tu razlika?
Dakle, svi smo svesni da je ovde na delu državni udar Vojislava Koštunice. Ovo je sada prešlo u otvorenu diktaturu.
Dakle, zbog sebe, zbog vas, kažem vam, nemojte se upinjati, pustite one koji su sve ovo zamesili i koji stoje iza svega ovoga, koji izvlače korist iz svega ovoga, da ovo i objašnjavaju. Hvala.

Molim narodne poslanike da se držimo dnevnog reda, jer jedino tako možemo da obavimo ovaj naš posao koji je danas pred nama.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno se postavlja pitanje zašto Koštunica, predsednik Vlade, nije ukazom proglasio ovaj predlog zakona o izmeni i dopuni zakona, ne nego Predlog zakona o platama državnih službenika i nameštenika i onda bi rešio pitanje upravo u skladu kako rešavaju sva državna pitanja, nego je pustio da je ovde kobajagi demokratija, da kobajagi postoji striktna podela vlasti, ali kad smo već tu, da se osvrnemo i na član 26. na koji je amandman podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Radi javnosti i radi građana Srbije, pročitaću i član i amandman i biće jasno šta smo tražili. Ako po pismenom nalogu pretpostavljenog državni službenik radi poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta, zbog toga što je privremeno povećan obim poslova ili radi i poslove odsutnog državnog službenika, ima pravo na dodatak za dodatno opterećenje. To je sasvim uredu.
Stav 2. koji je ironija, glasi – dodatak za dodatno opterećenje od najmanje 10 radnih dana mesečno iznosi 4%. Ako je plata najniža državnog službenika petnaestak hiljada, za dodatno opterećenje od deset radnih dana, pošto će zamenjivati odsutnog službenika, dobiće 600 dinara.
Odnosno 5% osnovne plate ako državni službenik zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice. Ako radi daleko složenije poslove, dobiće 750 dinara. Dodatak za dodatno opterećenje od najmanje 20 radnih dana mesečno iznosi 8%. Znači, imaće celih 1.000 dinara ako ceo mesec zamenjuje kolegu, odnosno 10%, znači 1.500 dinara, ako zamenjuje šefa.
Narodni poslanik Milovan Radovanović je, s obzirom na to da je ovo česta praksa u državnim institucijama i da se mnogo puta dešava da jedan službenik radi dva i više poslova, tražio da se u stavu 2. zamene reči ovako – 4% da se zameni sa 10%, pa bi to bilo 1.500 dinara za deset dana, nisu ni to velike pare, ali će bar nešto dobiti, od 5% bi bilo 1.750 dinara i dodatak za 20 radnih dana, umesto 8% da bude 20%, što bi ukupno opteretilo budžet sa 3.000 dinara, govorim o najnižoj plati državnog službenika ili 25%, a to znači 4.000 ako zamenjuje šefa tih 20 dana, odnosno ceo radni mesec, jer radni mesec ima 24 radna dana.
Mislim da bi gospodin Balinovac mogao sad da pokaže dobru volju, bar na ovom amandmanu i da ovaj amandman usvoji, a ako se to ne desi, onda vas molim da u danu za glasanje mislite malo na ove ljude koji rade sve ove poslove da bismo mi narodni poslanici mogli svoj deo posla korektno da obavljamo, da pomislite na njih i da ovaj amandman usvojite.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Hranislav Perić.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Hranislav Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 16. Radi se o tome da je u članu 16. predviđeno da se ocenjuju službenici sa ocenama – dobar, dovoljan, ističe se, posebno se ističe itd.
Znam da ste ovim i ovakvim ocenama popravili stanje u školstvu, kada ste uveli ovakvo ocenjivanje, a sad ocenjujete radnika koji radi u državnoj upravi; ima 30 godina staža i 55 godina starosti, a neki šefčić koji je došao sa dvadeset i nešto godina i godinom radnog staža, on piše o njemu ocene i kaže – ovaj se ističe, ovaj se ne ističe, ovaj se posebno ističe. Šta treba da se radi i čime možeš da dođeš do ocene – posebno se ističe?
Šta treba radnik da radi, da ide ubrzanim korakom, da trči više, kako da se oblači, da brže donese šefu kafu, ne znam koji su sve kriterijumi da dođe radnik do te ocene? Smatram da ovaj član, (a tako sam i podneo amandman) treba da se briše, ima mnogo načina na koje može da se odredi plata službeniku i onaj ko radi slabije i onaj ko radi dobro. Prema tome, Zakon o radu je jasan, onaj koji neće da radi po Zakonu o radu zna se šta mu sleduje, a onaj koji radi treba da zaradi platu. U zakonu je predviđeno šta sa onima koji više rade prekovremeno itd.
Prema tome, nema nikakvog smisla i mislim da je ovako kako je dato u zakonu ponižavajuće za radnike, i da će radnici u tom delu imati mnogo problema i međusobno i ti kolegijalni odnosi neće biti na visini ukoliko podelite kolektiv i nekome dajete dovoljan. To je poznata šema i to se radilo u preduzećima kada si mogao da daješ nekome 5% stimulacije i nekom 10% stimulacije. To je priča za zamajavanje radnika sledećih 15 dana do sledeće plate kome je dato, a kome nije dato itd.
Predlažem gospodinu Balinovcu da ovaj član izbriše iz zakona i šta će raditi, postavljam pitanje, rukovodilac koji ima 30 ili 50 radnika. On treba samo da se bavi time da ide kod radnika i da gleda da bi mogao da da ocenu. Mislim da je ovo suvišno i da je stvarno vrlo loše rešenje u zakonu, pa vas još jednom molimo da razmotrite i da imate vremena da prihvatite da se briše ovaj član, a ukoliko ne, molim narodne poslanike da u danu za glasanje izbrišemo ovo i da ne napravimo cirkus u državnim službama. Hvala.