TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 22.06.2006.

11. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

11. dan rada

22.06.2006

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:10 do 16:45

  • TAGOVI

  • Treće vanredno zasedanje (2006)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o radiodifuziji (pojedinosti) (2006)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima (pojedinosti) (2006)
  • Predlog zakona o platama državnih službenika i nameštenika (pojedinosti) (2006)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Pokret obnove Kraljevine Srbije

    Vojislav Mihailović

    Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
    Reč ima direktor Sekretarijata za zakonodavstvo, gospodin Balinovac. Izvolite.
    ...

    Zoran Balinovac

    Zahvaljujem gospodine predsedavajući, postoje uređene i neuređene države. Još nisam čuo da se uređena država naziva cirkusom. Zakon o državnim službenicima na koji se praktično nastavlja ovaj zakon o platama državnih službenika i nameštenika, propisuje da državni službenik napreduje na dva načina.
    Prelaskom na radno mesto koje je više plaćeno i unutar radnog mesta, dakle, bez prelaska na više plaćeno radno mesto i prelazak u viši platni razred.
    To su odredbe člana 87. stav 3. Zakona o državnim službenicima koji kaže da državni službenik može da napreduje prelaskom u viši platni razred bez promene radnog mesta, prema Zakonu kojim se uređuju plate u državnim organima.
    Mi smo u trenutku pripreme ovog zakona o državnim službenicima imali u vidu da ovu situaciju treba urediti, a to je tzv. horizontalno napredovanje, napredovanje unutar jednog radnog mesta.
    Sledeće pitanje koje se postavlja jeste kako egzaktno odrediti merila koja treba da posluže za napredovanje. Jedini način koji je poznat kod nas, a i svuda u svetu, jeste ocenjivanje. Ocene o kojima je bilo toliko ironično govora, određene su u članu 84. Zakona o državnim službenicima koji je takođe usvojen pre godinu dana i glasi ne zadovoljava, zadovoljava, dobar, ističe se i naročito se ističe.
    Prema tome, u ovom zakonu o platama državnih službenika i nameštenika razrađuje se samo jedna ideja koja je, shodno logici zakona o državnim službenicima, tamo mogla biti samo nagoveštena. Ovde nema nikakve revolucije. Ovde se samo ide na pojašnjenje i konačno, uređivanje službeničkih odnosa.
    Ocene se određuju na način koji je propisan Uredbom o ocenjivanju državnih službenika. Vlada je na osnovu člana 84. stav 3. Zakona o državnim službenicima bila ovlašćena da donese tu Uredbu i poštujući svoja zakonska ovlašćenja ona ju je i donela. Upoznaću vas sa njom, prosto da biste videli da nema nikakve arbitrarnosti, nikakvog donošenja kafe ili sličnih stvari.
    Državni službenik ocenjuje se za rad od 1. januara do 31. decembra. Njemu se utvrđuju radni ciljevi, merila, kriterijumi za ocenjivanje su postignuti rezultati, samostalnost, stvaralačka sposobnost, preduzimljivost, preciznost i savesnost, kvalitet saradnje, dodatna merila za ocenjivanje. Ocena, naročito se ističe, određuje se državnom službeniku koji sa izuzetnim rezultatom ostvaruje radne ciljeve i ispunjavaju se zahteve radnog mesta.
    Pazite, Uredba o ocenjivanju ima 47 članova koji imaju samo jednu svrhu, da spreče arbitrarnost i da spreče rukovodioca da ocenjivanje, a time i napredovanje državnih službenika, pretvore u nešto što će zavisiti od političkih, verskih ličnih naklonosti ili bilo čega drugog. Znači, 47 članova Uredbe Vlade sa dva priloga koji uređuju kako ti izveštaji o ocenjivanju moraju da izgledaju, uređuje jedan problem kojim se bavimo sada sa ovim zakonom kada kažemo da neko napreduje unutar svog radnog mesta u višu platnu grupu ako je dva puta uzastopno ocenjen najvišom ocenom itd.
    Prema tome, nema reči ni o kakvom haosu. Reč je o jednom sistemskom logičnom, mirnom i razložnom razvoju situacije u planiranju službeničkog sistema koji je uređen po uzoru na savremene evropske zemlje. Drugog uzora nismo imali, prosto zato što je reč o državama koje razvijaju službenički sistem čitav dugi niz godina pre nas, a na neki način naša pozicija je utoliko bila i lakša. Zahvaljujem se.
    ...
    Pokret obnove Kraljevine Srbije

    Vojislav Mihailović

    Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
    Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
    Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Srpska radikalna stranka
     Dame i gospodo narodni poslanici, članom 27. reguliše se prekovremeni rad lica koja rade u državnim organima.
    Po predlogu zakona kaže se, državni službenik za svaki sat koji po nalogu pretpostavljenog radi duže od punog radnog vremena ima pravo na sat i po slobodno. Prekovremeni rad se tromesečno preračunava u
    slobodne sate koje državni službenik mora da iskoristi najkasnije u roku od šest meseci od proteka tromesečja u kome ih je ostvario.
    Izuzetno. državni službenik koji ne može da iskoristi slobodne sate, zbog toga što priroda posla radnog mesta češće zahteva tako obiman prekovremeni rad, može da se isplati dodatak za svaki sat prekovremenog rada koji iznosi 26% vrednosti radnog sata osnovne plate državnog službenika. Kada se malo preciznije počne sa tumačenjem ovog člana, dolazi se do utiska da predlagač ovog zakona u stvari nema nameru da, osim u izuzetnim slučajevima, radniku koji je radio prekovremeno to nadoknadi u novčanom smislu, već isključivo da mu se isplati, ako je to moguće, korićenjem slobodnih dana za ono vreme koje je radio prekovremeno. To ste mogli da ostavite kao neku od opcija.
    U amandmanu koji je podneo Božidar Koprivica u ime SRS, kaže se, državnom službeniku za svaki sat koji po nalogu pretpostavljenog radi duže od punog radnog vremena isplatiće se dodatak za svaki sat prekovremenog rada u iznosu od 26% vrednosti radnog sata osnovne plate državnog službenika. To jeste čitav smisao, onaj koji radi prekovremeno mora za to da bude plaćen.
    Ne može da bude ostavljeno to pitanje na milost i nemilost neposrednom rukovodiocu hoće li da mu odredi isplatu prekovremenog rada ili će da ga natera da koristi slobodne dane. Znači, zakonom je već regulisano, godišnji odmori, slobodni dani, pod kojim uslovima se dobijaju itd. Znači, zašto sada pravimo paralelno zakonodavstvo u delu koje je regulisano opštim zakonskim odredbama.
    Problem jeste u tome da radnik koji je prekovremeno radio ima nedvosmisleno pravo da bude za to plaćen, a ne da koristi slobodne dane. Vi ste ostavili ovde mogućnost da o tome ipak odlučuje neposredni rukovodilac.
    Ipak, kada je u pitanju rad u državnim organima tu je malo specifičnija situacija nego uopšte u nekim drugim vrstama radnih odnosa, jer sam državni organ ima određen uticaj na sve moguće druge oblike vlasti kojih ima i od kojih, radnik koji nije zadovoljan odlukom neposrednog rukovodioca može da se žali.
    Ostavite u samom zakonu isključivost da radnik koji radi prekovremeno mora za to da bude plaćen a ne da se stalno vrtimo oko slobodnih dana.
    Čak imamo situaciju u Narodnoj skupštini da recimo neposredni rukovodilac određuje da Skupština neće raditi recimo tri-četiri dana kada je reč o državnim praznicima kao što je Nova godina, kao što je Božić, pa onda navede da će te slobodne dane koje budu koristili između ta dva praznika da nadoknade od godišnjeg odmora.
    Znači, samim tim radniku se već na taj način umanjuje mogućnost kada će da koristi godišnji odmor, a ne može da dođe na posao jer organ u kome radi, ne radi.
    Znači, ako već ima određena prava rukovodilac, onda dajte da zaštitimo radnika, a ne na ovaj način – radili ste prekovremeno, ali Skupština neće raditi 10 ili 20 dana, za to vreme ne morate da dolazite na posao, a onaj prekovremeni rad koji ste imali odbićemo vam za te dane nedolaska na posao.
    Mislim da bi trebalo da prihvatite ovakav amandman. U suštini, ne zalazi u dubinu zakona koji u osnovi i nije pravo rešenje, nije najbolje koje ste mogli da nam ponudite.
    Jedino može da bude problem što će iz budžeta za prekovremeni rad morati više sredstava da se izdvoji, ali to nikada neće biti toliki iznos da bi mogao bitno da poremeti državni budžet koji je, kako stalno tvrdite, u suficitu tako da ne vidim razlog zašto jedan ovakav amandman ne biste prihvatili.
    ...

    Radojko Obradović

    Demokratska stranka Srbije | Predsedava
    Reč ima Zoran Balinovac, potom Hranislav Perić.
    ...

    Zoran Balinovac

    Prema Zakonu o radu, zaposleni može da radi prekovremeno osam sati u nedelji, a najduže četiri sata dnevno. To praktično znači da je prekovremeni rad moguć samo u 32 sata, da se može prekovremeno raditi 32 sata mesečno, odnosno 384 sata godišnje.
    Preko 384 sata se ne isplaćuje prekovremeni rad prema Zakonu o radu. Takvo rešenje je posledica konvencija koje je usvojila Međunarodna organizacija rada. Na šta se u praksi svodi?
    Svodi se na grubu i bezočnu eksploataciju zaposlenih. Oni koji često prekovremeno rade tih 384 sata upotrebe za tri, četiri meseca, prva tri, četiri meseca u godini i nastave da rade ostatak prekovremeno, ali je isplata zabranjena i praktično znači da rade duže od punog radnog vremena, a da za to ne dobijaju nikakav novac, jer jednostavno po Zakonu o radu pravni osnov za taj novac ne postoji.
    Dakle, mi u praksi zbog ograničavanja isplaćivanja prekovremenog rada samo na 384 sata godišnje imamo jednu surovu eksploataciju ljudi koji rade prekovremeno. Taj problem, mi smo pokušali da rešimo bar kad je reč o državnim službenicima, radio je duže od punog radnog vremena i treba da se odmori. Svaki sat duže od punog radnog vremena računa mu se kao sat i po. Preračunava se u slobodne dane jednom u tri meseca, a koristi u šest meseci. Ako ne može da iskoristi sve ili ako pretekne preko ovih 384 pružamo mogućnost da dobije novčanu naknadu.
    Drugim rečima, ovim rešenjem se izbegava sadašnja eksploatacija tako što kombinujete režim slobodnih dana sa režimom isplate novce i to je čitava svrha ove odredbe, jer njemu niko ne može uskratiti pravo na slobodne dane kada prekorači 384 sata, a pravo na novac mu uskraćuju, uskraćuju privatni poslodavci, uskraćuje i država jer nema planirano za budžet.
    Drugo, ne znam odakle ideja da je jedini oblik za koji se može prekovremeni rad revandikovati novac. Otkud ta ideja? Nije novac jedini način na koji se rad vrednuje. Godišnji odmor je primer da se novcem ne vrednuje rad nego odmorom. Prema tome, radili ste duže od punog radnog vremena i odmorite se zbog toga što ste radili, ne da radite neprestano duže, da primite samo za 384 sata i onda da ne primate ništa.
    ...

    Radojko Obradović

    Demokratska stranka Srbije | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.
    ...

    Hranislav Perić

    Socijalistička partija Srbije
    Samo da objasnim, nisam bio malopre u sali kada je bio član 16. Radi se o ocenjivanju službenika. Podneo sam amandman na član 27. Državnom službeniku se prekovremeni rad isplaćuje tako što se za svaki sat prekovremenog rada obračunava dodatak u visini od 40% vrednosti radnog sata osnovice plate državnog službenika. Prekovremeni rad se može po zahtevu radnika pretvoriti u slobodne dane tako što se svaki sat prekovremenog rada pretvara u jedan sat slobodnog vremena. Dodatak za prekovremeni rad obračunava se i isplaćuje iz konačnog obračuna plate službenika za mesec u kome je ostvario prekovremeni rad.
    Šta sam hteo ovim amandmanom? Hteo sam da damo mogućnost radnicima da imaju dve solucije i da mogu da biraju. Oni koji hoće to da zamene slobodnim danima da zamene slobodnim danima, a oni koji neće slobodne dane, da im to bude plaćeno. Mislim da je to u redu.
    Kada ti i treba i kada ti ne treba moraš da koristiš slobodan dan, a kada ti treba moraš da ostaneš da radiš prekovremeno. Ako već moraš da radiš kada ti narede, da ostaneš da radiš prekovremeno, onda moraju da ti daju i mogućnost da to, ako želiš, naplatiš.
    Pošto Skupština, a vi znate kada predsednik uđe u salu pa kaže, danas ćemo raditi dok se ne završi ta i ta tačka, pa sutra opet kaže, pa to bude do 21 čas, ljudima je sigurno to vreme dragoceno, ali pošto prate rad Skupštine, moraju da ostanu.
    Ako to već tako mora da bude, onda je logično da im se daju dve mogućnosti. Za mesec dana ako radimo mi produženo i radi se kao što se radi ovde u Skupštini, koliko će onda to biti slobodnih dana, a koliko tek treba radnika da zamene te radnike koji rade na određenim mestima, jer mi ne možemo sve radnike u Skupštini Srbije da pustimo da koriste zarađene dane.
    Mislim da bi se ovim članom to rešilo i predlažem da ovaj amandman bude prihvaćen, znači, on ne odudara od zakona, samo daje umesto jedne dve mogućnosti, odnosno da je moguće, za svoj prekovremeni rad, da uzmeš slobodne dane, a ako to nećeš, možeš i da naplatiš. Hvala lepo.
    ...

    Radojko Obradović

    Demokratska stranka Srbije | Predsedava
    Replika, narodni poslanik Veroljub Arsić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam slušao malopre gospodina Balinovca, zapitao sam se da li smo se mi to vratili u doba socijalističkog samoupravljanja, jer mogu da razumem onaj deo koji se odnosi na opšte regulisanu materiju koja se zasniva, odnosno kada je u pitanju zasnivanje radnog odnosa u bilo kom obliku i u bilo kom drugom pravnom licu, ali ovaj ovde izađe i reče da su, odnosno da se radnici u državnim organima izjednačuju sa rudarima, sa zidarima, sa teškim fizičkim radnicima, neko izrabljuje radnike u organima državne uprave.
    Znači, to je suština njegovog odgovora. Pre će biti da ste sve te konvencije do sada potpisivali, (a koje nas, kao opoziciju, nešto bitno i ne interesuju), ne zbog toga da biste radnike uzeli u zaštitu, već da biste po raznim javnim preduzećima sprečili prekovremeni rad. Znači, ne u državnim organima, nego u javnim preduzećima i ustanovama, pogotovo kada su u pitanju zdravstveni radnici, kada su u pitanju rudari itd.
    Znači, da biste odande sprečili prekovremeni rad, potpisivali ste razne konvencije.
    Sada isto to primenjujete i na organe, odnosno na radnike u organima državne uprave, baš i samo tako tumačenje ide na ruku, ne radniku, nego poslodavcu, jer neko će da ga izrabljuje, pa mu kažete da mora da radi prekovremeno, ali mu kažete, nećeš za to da budeš plaćen, nego ćeš imati slobodan dan.
    Ko je tu na šteti?
    Radnik, jer ostavite vi to pravo da on odluči hoće li ili neće, a ovako ste ostavili da neposredni rukovodilac o tome odlučuje.
    Piše – može, ne piše da rukovodilac mora da mu odobri ako hoće, a kada to ne piše, ovim amandmanom koji je podneo Božidar Koprivica, regulisano je da mora da mu se plati i nemojte da obrćete teze, da okrećete, jer ne može niko da kaže da je izrabljivanje radnika, ukoliko on primi novčanu naknadu za taj svoj prekovremeni rad. Izrabljivanje je, gospodo, kada radi, a to mu ne bude plaćeno.
    Ovim odredbama baš to podstičete.
    Znači, nagradite radnika ili mu ostavite mogućnost da on o tome sam odlučuje, a ne da neprikosnoveno pravo ima neposredni rukovodilac i u tome jeste problem.
    Žao mi je što ovlašćeni predstavnik nije tu da mi odgovori na ovo, ali dobro, videćemo se mi još.