Replika gospodin Marković, pa onda Vjerica Radeta po amandmanu. Izvolite.

Hvala vam. Kao što znate, deo poslanika koji želi da učestvuje u raspravi prisustvuje sednici u sali, a deo prati preko internet televizijskog sistema. Nisam, nažalost, pratio izlaganje gospodina Balinovca koji profesionalno i odgovorno radi svoj posao. Pretpostavljam da je dao adekvatnu argumentaciju, koju uvažavam.
Čuo sam da neko želi da razbija državu. Imam zdravstvene probleme, ali radim svoj posao. Kada su mi rekli da sam regrutovan, da ne čujem na jedno uvo, pitali su me da li želim da se oslobodim vojske. Rekao sam – ne želim, pa sam bio u avijaciji i radio svoj posao. Čujem dobro. Ljudi se često ne razumeju, čuju se ali se ne razumeju.
Obaveza je predsednika Skupštine, tako sam shvatio Poslovnik, da omogući svima koji zakone predlažu da se obrate. To sam dobro čuo i zato je danas moguće da čujemo detaljno obrazloženje i da na taj način lakše diskutujemo.
Moja obaveza je da čujem dobro, a obavljao sam posao, kako biste vi to rekli preko puta, pa sam upućen i u materiju službenika zaposlenih u službi predsednika Republike. U odnosu na to i ovaj amandman i način na koji nastojim da pomognem da pravilnu odluku donesu, a poslanici će sami doneti odluku.
Napravio sam jasnu distinkciju i nema potrebe mene pogrešno interpretirati, govorim komplikovano, to su mnogi primetili, gospodin Krasić nedavno. Nemam nikakvog problema da me razumeju svi koji znaju svoj posao.
Šta znači znati svoj posao? To znači uraditi i nešto što se ne vidi. Kada je ova skupština izglasala da imamo grb, zastavu i himnu, to nije bilo dovoljno.
Trebalo je napraviti etalone, jer se razlikuje taj grb na vizit kartama, tehnički detalji o kojima niko ne vodi računa. Kada se štampa u boji, kada je blindruk, kada je neka druga tehnika u pitanju. To je sve trebalo predvideti i uraditi. Sada je moguće da otvorite sajt Narodne skupštine i da pogledate ono šta vam treba i unutra postoji.
Poslanici su, vodeći računa o državnim interesima i jedinstvu vlasti države Srbije, za nešto glasali, ali u odnosu na to službe moraju da urade čitav niz poslova i te službe se razlikuju.
Isto tako ta razlika je simbolički važna, ali kada hoćete da očuvate jedinstvo onda morate da vodite računa o tome, i ne smete da ga menjate, kao što u ovoj zemlji nema predsedničkog sistema, nema ni kancelarskog. Čim ga bude, moja obaveza će biti da ga poštujem. Zakon iz kog sam citirao član koji predlažem da bude umesto postojećeg člana je važeći zakon. Naravno, ako neko pokuša sa ove govornice da mene obavesti zašto Ustavni sud ili Vrhovni sud nešto ne radi, izvinjavam se i to ću smatrati nepristojnošću, ali to je moje lično pravo jer sam o tome dobro obavešten. Zahvaljujući toleranciji gospodina Obradovića reći ću samo još jednu rečenicu.
Mnogo ljudi voli da govori o onome što nikada nije radilo i ja to razumem. Kao što znam zašto sam ovo predložio vodeći računa o službi predsednika Republike i o službi Skupštine, jer sam radio taj posao.
Ja sam iz siromašne porodice, moj otac nije umeo drugačije, nego kada skupimo para on sruši jednu sobu, pa krene drugu i sada imam porodičnu kuću u kojoj su neravni zidovi. Na jednom mestu je slavina na metar, na drugom na metar i po. Ništa ne zameram svom ocu. Nije znao redosled nego je mislio da je dovoljno da skupite para, nije nikada podigao kredit kao ni ja, nije nikada ušao u banku kao ni ja, ali nije znao.
Mi hoćemo da budemo država koja zna šta je redosled. Kada je dolazio vodoinstalater kod njega, bio je ponosan što zna 20 zanata, a za 18 ima KV diplomu. Ja ništa ne znam o tome.
On je mislio da je dovoljno što je spreman da radi, dovoljno je što je uštedeo novac i kada ga pita vodoinstalater koju ćete sudoperu, on kaže – "otprilike ovde", tu slavinu. Kada ga pita kolike će zidove, on kaže – "otprilike ovako", sin će da mi bude visok pa da ne udara glavom. Kuća se ne pravi tako.
Sada dođe vodoinstalater pa kaže – "izvinite, da li ste planirali da sudopera bude od 70, od 85 ili 105", ima različitih visina sudopera, pa u odnosu na to kada pravite kuću predvidite gde će biti slavine.
Inače, ne mora, možete kasnije na buvljaku da kupite crevo da vam ne prska slavina. Oni koji imaju para kupiće i mašine, baš ih briga gde je slavina, mašina pere sudove, ali ozbiljni ljudi vode računa o detaljima, jer kada planirate i kada čuvate jedinstvo kuće nije dovoljno da imate moć. U tom smislu Skupština nije najviši nivo vlasti jer ima najmanje realne moći.
Tek će, kada se uredi država u celini, imati zakon o Narodnoj skupštini, ali ozbiljni ljudi znaju da će imati zakon o Narodnoj skupštini, kao što će imati zakon o ministarstvima, pa znaju da neće usvojiti zakon o ministarstvima dok se ne usvoji zakon o Narodnoj skupštini. Kada to znate unapred planirate.
Naravno, ovde je ukazivano od strane mnogih odgovornih poslanika, čitav niz zakona nema puno ustavno utemeljenje. Zašto? Zato što to nije bio Ustav koji je vodio računa da će čitav niz kategorija u međuvremenu morati da bude uspostavljen i poslanici za to imaju razumevanje, Ustavni sud ima razumevanje, Vlada ima razumevanje kada predlaže takve zakone, jer zna da poslanici vode računa da mora unapred da se predvidi visina na kojoj će se nalaziti vrhovni revizor, a ne da živimo u državi u kojoj na buvljaku morate da imate reviziju poslovanja ili će da vam ukinu tezgu, a država ne mora. Odgovorni ljudi na mestima na kojima se nalaze o tome vode računa. Naravno, posao je svih službenika da brane svoj posao i svoja rešenja. Niko se tu ne ljuti, ali kada čuvate jedinstvo države vodite računa o tome šta se desilo i šta će se desiti.
Očekujem da će tako i ovog puta svi voditi računa. Za slučaj da neko ne vodi računa, pa proba da razbija državu, još jednom sam rekao, borio sam se protiv toga svih prethodnih godina i ne treba vam mesto u državi da se protiv toga borite, ali poslanici o tome odlučuju posle diskusije glasanjem slobodnom voljom, a službenici to sprovode i poslanici to sprovode jer su zakoni jednaki za sve. Posebne službe, moraće na poseban način.
Još jednom kažem ono što je jasno, nema potrebe kada odgovorni ljudi nešto govore da im se podmeću netačne činjenice. Nikada odbor ove skupštine nije odredio drugačiju osnovicu. Naprotiv, sa puno razumevanja je kasnio po nekoliko meseci. Poslednji put, pre dva meseca, kasnio je sa usklađivanjem osnovice za službenike Narodne skupštine jer niko nije privilegovan, a Skupština vodi računa o tome i zato je Skupština institucija koja je potrošila najmanje novca u odnosu na ono što je uradila i zbog toga će ubuduće, svejedno da li usvoji ili ne usvoji amandman ili Skupština raditi svoj posao i čuvati jedinstvo zemlje, jer se zna mesto Skupštine i mesto izvršne vlasti i drugog dela izvršne vlasti i zakonodavne, jer red mora da se zna, svejedno što se ljudi oko toga raspravljaju ili ne.
Ako to ne uradi naravno da neće imati samopoštovanja, ali da vam kažem nešto, nagledali smo se i ja sam se nagledao mnogo onih koji žive bez samopoštovanja, ništa im ne smeta.

Napravićemo pauzu od pet minuta. Nakon toga reč ima Vjerica Radeta po amandmanu, pa Miloš Aligrudić.
(Posle pauze – 13,40)

Možemo da nastavimo sa radom.
Po amandmanu se za reč javila gospođa Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, od jutros od kada govorimo o ovom zakonu o Predlogu zakona u pojedinostima, ja sam se više puta javljala i zaista najdobronamernije sam skretala pažnju predstavniku predlagača da pokušamo da o ovome govorimo, pre svega kao pravnici, jer uglavnom su se pravnici javljali da govore o ovom zakonu.
Naravno, mogu to svi narodni poslanici i oni koji nisu naše kolege i molila sam da se ovde ne drže predavanja narodnim poslanicima i nisam htela malopre da intervenišem po Poslovniku, ali sada molim kolegu gospodina Obradovića ili bar da vam kažem, da sam ja na vašem mestu, da bih vodila računa na jedan drugačiji način o primeni Poslovnika.
Razumem da gospodin Balinovac, kao predstavnik predlagača ovde, sigurna sam, dobronamerno želi da obrazloži predlog Vlade, ali ne znam zašto s vremena na vreme imate potrebu da karikirate nešto što je predloženo amandmanom ili nešto kada neko od narodnih poslanika iznese.
Sada ću vam reći zašto vi niste u pravu i zašto vam nije dobra teorija o podeli vlasti u Srbiji.
Vi to pokušavate, sasvim sam sigurna iz nekih drugih razloga, unapred ovde da pričate, jer kada je u pitanju član 41. i član 8. u vašem predlogu stoji – osnovica je jedinstvena i utvrđuje se za svaku budžetsku godinu Zakonom o budžetu Republike Srbije.
Predlog poslanika Predraga Markovića je da se, pored ovoga, doda još jedan član da osnovicu u službama predsednika Republike i Narodne skupštine Republike Srbije, utvrđuje nadležni odbor Narodne skupštine Republike Srbije.
Vi ste to ovde obrazlagali i sve vreme ste pokušavali da ubedite nekoga ko nije čitao ovaj predlog da je amandmanom potpuno zanemarena ova osnovica koja je jedinstvena i koja se utvrđuje za budžetsku godinu Zakonom o budžetu Republike Srbije.
Morate da prihvatite to, jer to stoji u amandmanu.
Samo je drugi stav nastavak i vaša priča o tome kako bi se na ovaj način posebno izdvajale neke grupe službenika, da je predlog neustavan, je potpuno neargumentovano.
Po onome kako ste vi ovde govorili, ispao bi jedan logičan zaključak da sve mora biti zabetonirano zakonom i da podzakonski akti u našem pravnom sistemu ne postoje i da ne treba da postoje.
Ne možete onako kako ste pokušali, sa nekim omalovažavanjem da govorite o Administrativnom odboru u ovom parlamentu, gospodine Balinovac, o tome da će neko da dovede u ovakav ili onakav položaj ovu ili onu grupu službenika, jer to jednostavno nije tačno.
Vi ste članom 15. ovog predloga zakona ostavili mogućnost zloupotrebe i različitih plata i ja sam vam govorila o tome kada smo govorili o amandmanu na član 15.
Znači, kroz koeficijente ćete vi da naštimavate plate tamo onim nekim posebnim savetnicima, posebnim komisijama, a o tome smo govorili još pre podne, kada je ovaj amandman bio na dnevnom redu.
Dakle, rekli ste, odnosno govorili ste o nekim reliktima prošlosti, kada je u pitanju podela vlasti u Srbiji, a ja vas podsećam da znamo da postoji podela vlasti u Srbiji, da postoji zakonodavna, izvršna i sudska vlast i znamo da to jesu ravnopravne grane vlasti, ali takođe znamo da je nosilac najvišeg narodnog suvereniteta Narodna skupština Republike Srbije, takođe znamo da Narodna skupština bira izvršnu vlast, takođe znamo da Narodna skupština bira najviše nosioce najviših funkcija sudske vlasti, pa bih ja onda rekla, gospodine Balinovac, da je u toj ravnopravnosti Narodna skupština ipak malo ravnopravnija.
U tom smislu, ne morate da vrtite glavom ili možete ako hoćete, ali vam tvrdim da ovo jeste ovako, vi ste sve to potpuno drugačije ovde pokušali da predstavite, zbog toga što je SRS jasno rekla da kod pisanja novog ustava neće odustati od našeg predloga da se predsednik Republike bira u Narodnoj skupštini, shodno ovim izborima o čemu sam govorila, o izvršnoj vlasti, o najvišim funkcijama pravosudne, odnosno sudske vlasti i o predsedniku Republike, kao izvršnoj vlasti.
Meni je jasno zašto ste vi tako govorili, ali ja sam upravo iz tog razloga, ne da branim Predraga Markovića, jer ume on lepo da se brani, jednostavno sam htela da kažem da vaši argumenti nisu dobri, zapravo da to nisu argumenti, da je vaše obrazloženje i vaš predlog zakona neustavan, a da amandman gospodina Predraga Markovića nije neustavan i vi dobro znate, narodni poslanici svi znaju da se u ovom parlamentu govorilo uveliko o posebnom budžetu Skupštine, o posebnom pravosudnom budžetu itd.
Vi pokušavate da pričate potpuno drugu priču i u jednom momentu kažete gospodine, narodnim poslanicima, da bi se stekao utisak da se govori o platama narodnih poslanika, ne radi javnosti, moram da kažem i hoću da kažem da se ovde govori isključivo o platama državnih službenika, nameštenika i da je neophodno da se prihvati ovaj amandman, da se ne ugrožava suština zakona, da prihvatanje amandmana neće dovesti u neravnopravan položaj službenike, da niko neće, da nijedna grupa službenika neće moći da se izdvoji iz ovog prvog stava člana 41. gde je osnovica jedinstvena, utvrđuje se za svaku budžetsku godinu zakonom o budžetu Republike Srbije.
Dakle, amandmanom se htelo postići ono što jeste suština, a to je, ponavljam, u sistemu ravnopravnosti tri grane vlasti u Srbiji da se ta malo viša ravnopravnost, kako bih rekla, malo ravnopravnija ravnopravnost Narodne skupštine, da mora biti primenjena i u ovom zakonu i u svakom drugom zakonu i propisu, jer gospodine Balinovac, ovo je zakonodavna vlast.

Zoran Krasić, pa Paja Momčilov. Imate nešto manje od sedam minuta.

Amandman gospodina Markovića na član 8. i 41. predstavlja ipak celinu i ja bih mogao da kažem pogled gospodina Markovića na ovo pitanja određivanja osnovice za plate, konkretno kada je u pitanju član 41. nameštenika, a kada je član 8. u pitanju, onda se radi o državnim službenicima.
Međutim, ja mogu da shvatim da svako zastupa neki svoj stav, ali prilikom zastupanja stavova mora da se vodi računa da postoji Ustav i pravni sistem ove države. Dobro je što gospodin Marković, a čuli smo malopre da je na bazi ličnog iskustva došlo do nekih zaključaka i tada se stvorila ideja da podnese jedan ovakav amandman koji vidite i sami da poslanici podržavaju, ne tiče se plata poslanika, da ovi iz DS koji napadaju znaju o čemu se radi.
Postavlja se sada pitanje u ovoj diskusiji gde je zakonodavni organ Republike Srbije? Da li on treba da bude uz skute sekretarijata Vlade ili agencija Ministarstva finansija, da li izvršna vlast treba da polaže račune Narodnoj skupštini da se ovde tresu kada ulaze ministri, predsednik Vlade i svi koji treba da obrazlože predlog nekog zakona ili da odbrane neki svoj izveštaj koji su uputili Narodnoj skupštini ili narodni poslanici treba da se snebivaju da jednu priču imaju u hodniku kada komuniciraju međusobno, pa čak nije bitno ko je iz koje stranke i izražavaju neko slaganje, a onda ovde treba da se neki povlače, neki eventualno da nešto i iskritikuju, a prilikom glasanja jedni odu, a drugi ostanu da izglasaju nešto, pa čak mnogo nezadovoljniji oni što su glasali. Nemam nameru nikoga da omalovažavam, da komentarišem ko šta sa kim razgovara u ovoj sali, u hodniku itd.
Narodna skupština mora da se izbori za ono što joj Ustav garantuje. Odavno postoji taj problem gde izvršna vlast stavi pod noge zakonodavnu.
Gospodin Marković je pokušao ovim amandmanima da skrene pažnju da određivanje osnovice za plate konkretno član 41. nameštenika treba da bude u nadležnosti za te stvari nadležnog odbora Narodne skupštine, a ne da bude u nadležnosti onoga koji projektuje budžet, pa opet na silu da izglasa.
Da vas podsetim, gospodin Marković je prevaren prilikom usvajanja Zakona o budžetu. On je u ime odbora Narodne skupštine i u ime poslaničkih grupa podneo nekoliko amandmana koji su formalno-pravno odbijeni, a obećano je da će na drugi način da se reši taj problem očiglednog propusta prilikom izrade predloga zakona o budžetu. Da vas samo podsetim, tiče se RIK-a, Vlada je zaboravila da postoji državni organ. Je l' tako gospodine Balinovac? Prilikom usvajanja budžeta za ovu godinu, da vas podsetim, tako je bilo, a onda je različitim obećanjima došlo se do nečega što bi trebalo da znači zakon.
Od Narodne skupštine Republike Srbije ne postoji viši i značajniji organ u Republici Srbiji. Ustav ga ne poznaje. Moram da kažem
da ni teorija ne poznaje. Najviši stepen demokratije i interesa građana Republike Srbije se ostvaruje u Narodnoj skupštini, a to što neko već 15 godina na sve moguće načine pokušava da devalvira ulogu narodnog poslanika, značaj Narodne skupštine, to je jedan sistem koji ide protiv temelja državnosti u Republici Srbiji.
Ovim amandmanom nadležni odbor utvrđuje osnovicu za plate nameštenika koji rade u Narodnoj skupštini, koji rade u zgradi Predsedništva. Ne mogu sada da kažem tačno koliki je taj broj, da li je to 200, 100 ljudi, itd, uostalom to nije ni bitno, ali pravo da nadležni odbor odredi osnovicu za 250 ljudi, neka bude taj broj, da ugrozi ceo sistem kao što neko priča...
(Vjerica Radeta, sa mesta: I da razbija državu.)
To ne stoji. Postoji političko rešenje i kada se usvoji ovaj amandman.
Naravno da će skupštinska većina koja daje podršku Vladi voditi računa prilikom određivanja osnovice da se ne desi aproksimativno ono što je ovde navedeno, kao neka teorijska mogućnost da će neko da odredi namešteniku u Narodnoj skupštini osnovicu 200.000 dinara pa puta koeficijent, pa će, ispada, službenik u Narodnoj skupštini da prima pet miliona platu. To je apsolutno nemoguće.
Svi oni koji imaju većinu, koji podržavaju Vladu, oni se trude da prate politiku. Ovde se zadire u temelje. Zašto? Smeta izvršnoj vlasti samosvojna Narodna skupština.
Kada bude govora o Ustavu onda ćemo da vam objasnimo da je najveći stepen demokratije predstavlja izbor predsednika Republike u Narodnoj skupštini, a ne ono što nevladin sektor preko različitih nevladinih organizacija i slobodnih strelaca, eksperata sa žiro-računima iz inostranstva nas uče – da građani neposredno da biraju. O tome ćemo onog trenutka kada dođe na dnevni red neka varijanta predloga Ustava, ukoliko dođe.
Odbijajući ovaj amandman predlagač zakona daje jasnu poruku. Vi ste taoci Vlade Republike Srbije i vi morate da radite ono što je zaključila Vlada Republike Srbije da možete da se mešate i zato, lepo je rekao Marković, a neko nije hteo da ga razume, nije promenjen Zakon o ministarstvima, a evo već četiri dana se kiti perjem onaj Vučko, on je ministar, on sa Crnom Gorom potpisuje neke sporazume. To Vlada misli tako da priča o zakonitosti i ustavnosti, o legalitetu, legitimitetu? Propisi na prvom mestu - uređena država. Da li je to uređena država? Dajete im 45 dana, mada je normalno 40.

Gospodin Momčilov, vreme je isteklo za poslaničku grupu. Za reč se, o amandmanu, javio Miloš Aligrudić, u 14,00 ćemo napraviti pauzu, pa posle toga Rajko Baralić.

Mislim da se ovde nismo svi dobro razumeli kada je reč o ovom amandmanu, mada se čudim ako se tu ne razumemo, i kada je reč o onome kako je branjen tekst Predloga zakona u delu koji se želi promeniti amandmanom.
Naravno, pitanje je na koji način želimo da čujemo argumente koji se iznesu i da li smo benevolentni prema onome što čujemo. Dakle, hteo bih da budem krajnje dobronameran kako prema predlagaču amandmana, tako i prema predstavniku predlagača koji je branio deo teksta zakona koji je, praktično, napadnut ovim amandmanom.
Dakle, nesumnjive su veoma dobre namere predlagača amandmana i dobri motivi kada je ovaj amandman predložio. Jasno je da se time htela iskazati samosvojnost i posebnost Narodne skupštine, kao jedinog zakonodavnog organa u zemlji, iz kojeg zaista, putem zakona i Ustava ove države, proističe ceo poredak.
Međutim, podsetiću na jednu okolnost o kojoj bi valjalo da razmislimo pre nego što do kraja prosudimo ko je ovde u pravu. Dakle, ova skupština je vlasna da donese Ustav države i taj Ustav uređuje sistem od početka. U Ustavu se opredeljujemo za nešto što bi se u nauci moglo nazvati sistemom jedinstva ili podele vlasti, premda oba ta sistema ne postoje u čistom obliku, uvek postoji izvesna mikstura. Dakle, nemoguće je zamisliti ta dva sistema u istom obliku.
Ovo za šta je opredeljen Ustav Republike Srbije, koji još uvek važi, nadam se, jeste sistem podele vlasti.
Šta se time htelo reći – da Skupština Srbije, donoseći, po proceduri koja je Ustavom predviđena, sam Ustav, jednostavno, prihvatajući sistem podele vlasti, bez obzira što iz Skupštine proističe suštinski ceo sistem.
Ona priznaje određenim državnim organima jedan, s jedne strane antagonistički odnos prema sebi, a s druge strane partnerski odnos, u istom smislu, u istoj akciji, u istom zahvatu, priznajući postojanje, kao izvršne vlasti, predsednika Republike, s druge strane Vlade Republike Srbije, koja formalno proističe iz parlamenta i svakako odgovara za svoj rad parlamentu, ali sa nizom funkcija po oblasti izvršne vlasti, koje su odvojene od parlamenta i ne podležu neposrednoj kontroli vršenja tih poslova, već samo odgovornosti nosioca vršenja tih poslova u ovom parlamentu, kroz formu, kroz način koji je predviđen samim Ustavom i Poslovnikom Narodne skupštine.
Prema tome, mislim da su svi ti organi, računajući Ustavni sud kao posebnu ustavnu kategoriju, izuzetno značajni i nalaze se ne u odnosu nadređenosti i podređenosti, u suštini, u sistemu koji funkcioniše, nego u odnosu neke vrste međusobne korelacije, a ne subordinacije u vršenju državnih poslova. Prema tome, kada uređujemo jedan deo tog sistema, recimo uređujući plate državnih službenika, u tom smislu, smatram da je predstavnik predlagača bio uglavnom u pravu.
Valja to urediti kao jedinstven sistem, bez obzira gde su ti državni nameštenici zaposleni, da li su u Predsedništvu Srbije, Skupštini Srbije, Vladi Republike Srbije ili Ustavnom sudu, da li su u ministarstvima kao državnim organima ili nekim drugim službama koje će se, u ovom slučaju, upodobiti državnom organu, tj. ministarstvu.
Važno je da budemo jedinstveni u tom sistemu. Ne kažem, niti bih tvrdio da bi nastao haos, ali u svakom slučaju, mislim da je ovo ideal kada je reč o sistemu podele vlasti kojem valja težiti. Koliko se to može ostvariti, videćemo. Dakle, mislim da je ovo dobro rešenje.
Zaista prihvatam i mislim da je tu gospodin Marković, kao predlagač amandmana, bio potpuno u pravu, zaista treba razlikovati naše institucije predviđene Ustavom, vrstu poslova i način na koji te poslove nameštenici obavljaju u različitim delovima tog sistema.
Mislim da ovaj zakon ili možda kakav drugi amandman na ovaj isti zakon, možda neki drugi zakon, bismo mogli na finiji način urediti tu materiju, dakle samo zakonom, da se ne spuštamo na nivo podzakonskog akta, da na taj način prepoznamo te fine razlike o kojima govorimo.
Dakle, uopšte nisam protiv toga, čak sam za to, ali to se može prepoznati na drugi način samim zakonom, da se napravi ta razlika, da se navede tamo u zakonu da ta razlika definitivno postoji između ovih organa i da se taj posao jednim aktom, jednim zakonom reši u ovoj Narodnoj skupštini.
Međutim, mi nismo dobili takav amandman, nego smo dobili amandman koji hoće da potvrdi nešto što je svima jasno i poznato i bez te potvrde, a to je da Skupština Srbije ima pravo na svoje samoorganizovanje i to nije bilo sporno. I ako se ovim amandmanom to htelo potvrditi, prosto mislim da je to pogrešan pravac u kome se to potvrđuje.
Daću vam jedan mali primer i time ću završiti, pošto su se razni argumenti ovde čuli i svaki od njih uvažavam u podjednakoj meri, da ne bi neko pogrešno shvatio, ali ću pokušati da dam još jednu malu slikovitost, da bi se videlo na šta se mislilo kada je predstavnik predlagača smatrao da se ovim, daleko bilo, nisam tako shvatio, razbija država ili ne znam šta, nego da se pravi neko nejedinstvo u samom sistemu.
Mi u Narodnoj skupštini imamo službenike koji rade kao službenici Narodne skupštine, ali u istoj ovoj zgradi fizički sa nama dele ovaj vazduh i oni službenici koji su pod direktnom ingerencijom Generalnog sekretarijata Vlade Republike Srbije. To je slučaj sa voznim parkom, sa ženama i muškarcima koji su konobari, koji služe ovde itd.
Dakle, nemojte da diskusija ode na tu stranu da iko misli da je predlagač amandmana hteo da favorizuje druge u odnosu na njih, ili da je hteo da ove druge stavi u podređeni položaj. Mislim da, u tom smislu, ne treba razgovarati o ovome, nego krajnje načelno. Dakle, da li je moguće da za jednog od tih službenika, a svi smo u istoj zgradi, jedan sistem načina određivanja plate, makar on dogovorno bio potpuno identičan po visini, nije bitna visina plate, a da ovima drugima bude određen drugi način na koji će se, čak možda po dogovoru, postići ista zarada.
Uzimam pretpostavku da nema razlike u zaradi, nego da je zarada potpuno ista, što se nadam da bi i bio slučaj. Dakle, uopšte nemam sumnju oko toga, niti bih ikada ikog optužio da ima nameru da u tom smislu stavlja ljude u podređen ili nadređen položaj.
Mislim, to je neko moje uverenje, a već sam izrazio pohvalu motivima podnosioca amandmana, kada je reč o onome šta se želelo postići, mislim da je ipak bolje rešenje predviđeno u tekstu Predloga zakona, iz mnogih razloga koje je predstavnik predlagača naveo kada je reč o poštovanju principa ustavnosti i jedinstva sistema, pa mislim da ne treba biti maliciozan kada se govori u prilog jednom ili drugom rešenju, nego biti objektivan, da zamislimo da bi te plate bile iste, ali samo zamislite da osnov po kome se dolazi do te plate nije isti, a da je reč o ljudima koji dele isti vazduh, isti prostor u jednoj zgradi.
Dakle, svakako da se samoodređivanje parlamenta i samosvojnost parlamenta ne dokazuje na ovaj način nego drugim metodima. Prema tome, mislim da je, u ovom slučaju, predstavnik predlagača u svojoj argumentaciji bio u pravu kada nije prihvatio ovaj amandman.
Pri tom bih hteo da naglasim da je ova skupština, što sam na samom početku rekao, vlasna, kako da donese ustav Republike Srbije, tako da donese i druge zakone i u ovoj oblasti.
Ponavljam, žao mi je da amandman nije išao u drugom pravcu, sa istim ciljem i efektom, da se napravi ta fina razlika, ukoliko postoji, a ne mogu ništa drugo sem da verujem predsedniku Skupštine, kao predlagaču ovog amandmana, da ta razlika svakako i postoji između tih kategorija službenika i da ona nađe svoje mesto upravo u samom zakonu, pa da se na taj način to prizna kao jedna vrsta lepeze mogućnosti koje postoje, u nizu državnih službenika koji postoje u ovoj državi, da ona bude ovde rešena zakonom i da na taj način idemo dalje.
Mislim da se ovde više radi o nesporazumu, kada je reč o načinu na koji se ovo pitanje uređuje, nego o nečemu drugom, pa sam hteo ovom diskusijom između ostalog da vratim tu priču na ovaj nivo i da izrazim svoje mišljenje o samom amandmanu, tj. o onome na koji način je predstavnik predlagača taj amandman želeo da ospori. Hvala.

Po amandmanu se javio Rajko Baralić, a pre toga po Poslovniku Predrag Marković.