Dame i gospodo narodni poslanici, Veroljub Arsić je u ime poslaničke grupe SRS podneo amandman na član 65. i mislim da ga je sigurno opravdano podneo, složićete se, jer je reč o ugovoru o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
Član 65. kaže: "Na osnovu odluke o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini Ministarstvo i zakupac zaključuju ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Ugovor iz stava 1. ovog člana naročito sadrži: 1) podatke o nazivu katastarske opštine, broju i podbroju katastarske parcele, nazivu potesa, broju katastarskog plana, postojećem načinu korišćenja (kulturi) i katastarskoj klasi zemljišta; 2) vreme trajanja zakupa" itd., da ne nastavljam.
Veroljub Arsić je primetio, to je dobro, da bi trebalo posle stava 2. da se doda stav 3. koji glasi: "U svrhu obezbeđenja plaćanja zakupnine, zakupac je dužan da obezbedi bankarsku garanciju u visini vrednosti zakupa ili založnu izjavu za nepokretnu i pokretnu imovinu koju poseduje, a čija vrednost ne može biti manja od dvostruke vrednosti zakupa."
Ovo je samo pomoć Ministarstvu, pomoć onome ko daje u zakup, a zakupac se obavezuje ovim stavom 3, znači zakupac je dužan da obezbedi bankarsku garanciju, založnu izjavu. Jer, gospodo, uzmu se ogromne površine ili određena površina državnog zemljišta u zakup, skine se letina, pokupim se, odem, počinje da se polako Ministarstvo priprema za tužbu, pa se taj tuži jer nije platio zakup zemljišta, pa onda one veze, vezice, opštinski sud, okružni sud, Vrhovni sud Srbije; proći ćemo kao što smo prošli i sa robnim rezervama.
Zbog toga je ovaj stav 3. koji se dodaje, a samo je u svrhu obezbeđenja plaćanja zakupnine, potreban ovom zakonu o poljoprivrednom zemljištu. Bez obzira koliko vi razmišljali ili ne razmišljali, ja vam najozbiljnije kažem, nemojte gledati zbog toga što smo gospodin Veroljub Arsić ili ja iz SRS, nego treba gledati da ovaj zakon bude zakon o poljoprivrednom zemljištu i pravno moguć, i pravno zaštićeni i finansijski zaštićeni i ministarstvo i oni koji daju u zakup, a suština je da da neku garanciju.
Odete u banku, tražite kredit, može, žirant, menica, potpisi, intabulacija, dajete kuću u zalog, dajete zemljište, vikendice i to je garancija da će ta banka dobiti, na kraju krajeva, ako ne budete plaćali u roku kako stoji u ugovoru, doći će do pomeranja u smislu imaće neku garanciju, imaće kuću te osobe, imaće garanciju njegovo zemljište, vikendicu.
Ovde u članu 65. čini mi se da uopšte ne pokazujete neku suštinu obezbeđenja plaćanja te zakupnine. Baš zakupnina i ovaj amandman gde se posle stava 2. dodaje stav 3, još jednom moram da ponovim, trebalo bi to da shvatite ozbiljno – zakupac je dužan da obezbedi bankarsku garanciju u visini vrednosti zakupa ili založnu izjavu za nepokretnu i pokretnu imovinu koju poseduje, a čija vrednost ne može biti manja od dvostruke vrednosti zakupa. Pa, neka on odmah razmisli da li će po skidanju letine to platiti ili će jednostavno imati završenu priču kada se ovaj amandman usvoji od strane ovog parlamenta. Hvala.